Meša Selimović

Beba

Poznata ličnost
Član
"Pala mu je na um priča o doktoru koji tjera smrt. Da li se uplašila njega i sklonila dok je on bio u kući? A kad je on otišao, kada se čuo zvuk njegovog motora, ona se vratila; jer zna da joj se više ne može suprotstaviti.
Još jednom je pregledao prozore i vrata, da ne udje zlosrećnica. Na prozore je stavio čaršafe, da ne gleda od bolesnika. Siguran je da je to sujeverje, ali se ne stidi svojih postupaka, i volio bi kad bi znao molitvu ili bajalicu protiv smrti. Izmisliće je sam, žena sve teže diše, sve mrtvije gleda vrelim očima, istječe joj snaga od upaljenog tijela, kao da neko neprestano podiže mučnu vatru u njenoj krvi.
I govori bez gasa bespomoćne reči;
Zaobidji nas, dobra smrti. Pusti je da proživi makar malo bez nevolje i bez jada, cijelog života se mučila, kroz nekoliko mjeseci ćemo ostati bez otplate, ostavi je da živi makar neko vrijeme bez brige. A ja, šta ću ja bez nje? Tolike godine smo zajedno, bez nje ne umijem ni korak da učinim, bez nje ni ručak ne umijem da skuham, bez nje bi i živina pocrkala, bez nje bih i ja bio osudjen na smrt. Ne gledaj što smo se ponekad svadjali, bože moj, čovjek izgubi nervje, život je prilično težak, pa se iskaljujemo na onome ko nam je najbliži. Da, ponekad sam joj želio i najgore; nisam iskreno mislio, a čovek je često isuviše zao, čak i koliko ne želi. Ne uzimaj mi je, molim te, umrijeću od tuge za njom.
Otvoreni prozorski kapak u kuhinji počeo je da lupka.
Žena je gorjela u vatri!
Iscijedio je krpu i stavio joj na čelo. Začas je bila suha. Promijenuo je ponovo, i neprestano tako sviježom vlagom istjerivao opaku vrelinu što je bjesnila u samom njenom srcu.
- E nećeš!- govorio je prkosno- šta si navalila baš na nju!"

Mešina knjiga "Ostrvo" koju sam danas konačno pročitala i podvukla more delova izmedju kojih i ovaj. On je zaista genijalni književnik.
 

Beba

Poznata ličnost
Član
"Ne djece nećemo imati! Ni jedno!...
Nikada više nisu spomenuli taj sukob.
Nije obraćala pažnju na to šta neko misli onjoj, iako je tačno osećala ko je trpi, ko je ne voli.
Niko ne može reći da su se voljeli, naročito je to teško reći za nju. On je nju u početku i volio ali se zbog njene hladnoće počeli sve više udaljavati, činilo mu se da je bezdan medju njima i zaljubio se u jednu mladu dentiskinju u svojoj ambulanti.
Žena je saznala, bez previše gorčine, čak nimalo je nije bilo i rekla mu je da na dvojni ne pristaje. I desilo se jedno čudo u ovoj neobičnoj prči; on je izabrao svoju ženu, a ne devojku koju je voleo i koja mu je po svemu odgovarala.
Nikome nije rekao zašto je tako odlučio ali se više ni jednom nije video sa voljenom devojkom. Sjedio je sa svojom hladnom, dalekom, odsutnom ženom u istoj sobi, spavao s njom krevet uz krevet, jeo za istim stolom, a izmedju njih je zinula praznina još veća, ako je to moguće, nego ranije.
Spasavajući se tog ubilačkog ćutanja, on je satima, danima, godinama sjedio u svojoj fotelji s gomilom novina pored sebe, čitajući ih do poslednje strane. Čak joj je i taj njegov izbor smetao, čitanje novina. Kao da je kivna na sve što mu je pričinjavalo zadovoljstvo ili privlačilo njegovu pažnju.

A možda je sve to medju njima bila mržnja, strašna, jača nego što može da bude jaka veza: veza koja ih je spajala nepovratno. Ili je on hteo da mu bude što gore kad je već odabrao ovo, odbacivši ljubav.
Poslednjih dana hteo je da joj nešto kaže. Ona je stalno govorila poslije i odugovlačila...
Sutradan , žureći u ambulantu opet ga je sprečila da kaže šta želi: - Zakasnila sam - opomenula ga je, razgovaraćemo kad se vratim.
Poginuo je tog jutra u svom autu, sudario se sa drugim kolima i umro dok su ga prenosili u bolnicu. Vozio je neobično velikom brzinom , rekli su.
,,Šta li je hteo da mi kaže?"
Kada je sahranjen vratila se kući i tada se desilo nešto što ni ona niti iko drugi nije mogao da predvidi Počela je da plače. Plakala je sama i dugo. /To je najteži plač/ Voljela sam ga, mislima je,. Izgubila sam ga, mislila je. I tako mesecima, godinama...
I neprestano se pitala šta li je hteo da joj kaže...
Tako je naknadno pronašla tu ljubav, te se mimo njene volje počelo javljati sjećanje na njega. Fantomsko i nelagodno ali pošteno.
Da je našla pet minuta vremena za taj razgovor na kome je insistirao...samo da je sa njim razgovarala.
Priznala je sama sebi: kriva sam što sam u jednom trenutku bila nedovoljno pažljiva. Utoliko krivlja što sam ga volela.
Ta nova pronadjena ljubav bila je divna, bila je sve lijepša, bila je sve jača.
S nemirom je mislima na njegovu poslednju želju da razgovara s njom. Šta li je hteo da joj kaže? Možda je hteo da joj kaže koliko je voli..."

"Ostrvo" Meša
 
Poslednja izmena od urednika:

Beba

Poznata ličnost
Član
"Te noći nisam mogao sa ostanem u bašči, potrebno mi je bilo da se odvojim, da zaboravim a ovdje se sve nametalo kao izazov. Mjesečina je ledena i kao da je zaudarala na sumpor, cvijeće je mirisalo prejako, razdražujuće, počupati bi ga trebalo, pogaziti nogama da ostane samo čkalj i pusta ledina, da ostane mezarje, bez oznaka, da ne podsjeća ninašto, da ostane gola ljudska misao, bez slika, bez mirisa, bez veze sa stvarima oko nas, i rijeku bi trebalo zaustaviti da ne žubori podsmješljivo, i ptice podaviti po krošnjama i pod strehama da ne ćućore besmisleno, i porušiti sve vodenice pod kojima se kupaju gole devojke, zagraditi sokake, zakovati kapije, silom utišati život, da ne buja zlo.
Urazumi me, Bože.
Nikada nisam s takvim nerazumnim bijesom mislio o ljudima i životu. Uplašio sam se. Odakle ta želja da ničega ne bude?"

"Derviš i smrt
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Bio sam pažljiv, bio sam pažljiv, pažljiv - šaptao sam u zaleđenu noć.
- Mnogo radiš, govorio sam ponekad, raznježen njenim izmučenim licem što se teško smiješilo. - Kad se zaposlim, nećeš ništa raditi.

Obećavao sam, kao što obećavaju sva djeca. Poslije zaborave. Ja ne bih zaboravio.

Bila je najbolja majka na svijetu, volio sam je i bio pažljiv.

(Tišine)
 

Beba

Poznata ličnost
Član
"Sad je stao na svoje noge,na malu stopu,doduse,ali stao,nasao je oslonac,
i nada se da je kobi nestalo,zato sto mu je jedan covjek povjerovao.
Niko ne zna,mozda samo on,kolika je to pomoc,kad ti neko povjeruje.
Kao da ti srce osnazi,kao da ti kicmu ucvrsti".


"Sve bi se u zivotu moglo izdrzati za kratko,i da budes dobar,i hrabar,i pazljiv,
ali zivot ne traje kratko,a nista ti ne moze postati tesko,kao obaveza koju sam sebi
nametnes u jednom casu slabosti ili odusevljenja.
Stid te da odustanes,muka da istrajes".

MS
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Prošle su 33. godine od smrti Meše Selimovića.

Na današnji dan 1982. godine, nešto posle 22h, u beogradskoj Jovanovoj ulici na broju 39 preminuo je velikan pisane r11403066_921361014590882_738917702045717702_n.jpg eči MEŠA SELIMOVIĆ. Sahranjen je 14. jula u Aleji zaslužnih građana u Beogradu pored Skendera Kulenovića i Miloša Crnjanskog.
Večna mu slava i hvala !
 

pesakvremena

Poznata ličnost
Član
"San je ono što se želi, a život je buđenje."

"... tajna se duže pamti nego jasna istina."

"Znaš li šta je najljepše u životu? Želja, prijatelju."

"Usamljenost rađa misao, misao rađa nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu."

"Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima pravo na život. I moja i tvoja..."

"Osama i tišina prvi su preduvjet da se nešto stvori."

"San je ono što se želi, a život je buđenje."

"Pa u tome i jeste sve- vraćati se. S jedne točke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati, bez te točke za koju si vezan, život nije odlaženje i vraćanje - nego lutanje. "

"Na što god se odlučio, morat ću učiniti ja, sam. Bilo da oprostim, bilo da namirim."

"Najmanje se govori kad te se najviše tiče."

"Pust život je gori nego ništa, a ljudi se opet drže te pustoši, ne vjerujući kako ima išta drugo. Ništa ne bi izgubili kad bi pustili ono što imaju, a boje se da ne bi dobili, zato šute i čekaju."
 
G

Gea

Gost
Volela bih da si uvek uz mene.
Da si na mojoj strani.
I kad sam razdražena.
I kad nisam u pravu.
I kad nismo sami.
I kad sam nepravedna.
Pređi preko moje zlobe,
umiri me tihim dodirom,
ne mučim te bez razloga.

Ako ne znaš, sve je uzalud.


 
G

Gea

Gost

O, gle ruže što se sagle bele
od nevinosti,
ispod one plave jorgovanske magle.
Drhte od radosti,
a kad ih dodirnem tako brzo
potamne, kao da se prozor smrzo
i raskido cvetove nevesele
ledene tajne.
 
G

Gea

Gost
Nikad prirodu ne osjećam tako snažno kao kad gledam široku pučinu. Kao da se otkriva, sva.
Nismo izvan nje, već u njoj. Nismo posmatrači, već učesnici, njen neodvojivi dio. Ona se ne skriva kao što to čine ljudi.
Zato što nema šta da skriva. Potpuno je nevina.


 
G

Gea

Gost
''Vraćajući se niz kamene stepenice (nasmijala se kad je sahat otkucao ponoć), nisam se čudio, iako sam znao da je čudno što sam gotovo nepoznatoj djevojci ispričao ono što nisam nikome, što sam tek pred njom složio u riječi.

Govorio sam zato što je bila mjesečina, što u tim izgorjelim zidinama nije bilo mojih uspomena, što su se dvije tanke bijele ruke nježno savijale po truloj ogradi, što su zamišljeno a blago gledale crne djetinje oči zrele djevojke, što me slušala kako me nikad niko u životu nije slušao.

Nisam to sebi objašnjavao, nije bilo potrebno.
Znao sam samo da sam se zaustavio. Uspostavile su se granice.

Nismo se dogovorili, a sutra uveče smo se opet našli na ogradi između dvije bašte. I treće veče, i četvrto, i ljeto se ohladilo, a mi smo se krili mrakom, ne želeći da iko sazna koliko smo postali potrebni jedno drugome.
A svi su znali.''

Tvrđava

 
G

Gea

Gost

"- Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?

- Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati.
Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde.
A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš.
A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš."


~Derviš i smrt
 

Beba

Poznata ličnost
Član
"Na koljenu mi je hartija koja mirno ceka da primi moj teret, ne skidajuci ga s mene i ne osjecajuci ga sama, preda mnom je duga noc bez sna, i mnoge duge noci, na sve cu stici, sve cu uciniti sto moram, i da se optuzim i da se odbranim, zurba nije potrebna, a vidim da ima stvari o kojima mogu pisati sada, i poslije mozda nikad vise. Kad dodje vrijeme, i zelja da se kazu druge, i one ce doci na red. Osjecam kako stoje nagomilane u magazama moga mozga, i vuku jedna drugu, jer su povezane, nijedna ne zivi sama za sebe, a opet ima nekog reda u toj guzvi, i uvijek jedna, ne znam kako, iskace izmedju drugih i izlazi na svjetlo, da se pokaze, da osine ili utjesi. Ponekad se guraju, nasrcu jedna na drugu, nestrpljive, kao da se boje da ce ostati nerecene. Polako, za sve ima vremena, dao sam ga sam sebi, a sudjenje ima suocenja i svjedocenja, necu ih mimoici, i moci cu na kraju da donesem presudu sam sebi, jer sam samo ja u pitanju, niko drugi, samo ja. Svijet mi je odjednom postao tajna, i ja svijetu, stali smo jedan prema drugome, zacudjeno se gledamo, ne raspoznajemo se, ne razumijemo se vise.
Derviš i smrt
 

Beba

Poznata ličnost
Član
“A mi smo se krili mrakom, ne želeći da iko sazna koliko smo potrebni jedno drugom. … A svi su znali.”

- M. Selimović
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Odlomak iz romana "Tvrđava" verovatno je jedan od poznatijih pasaža u istoriji naše književnosti koji govori o ljubavi između muškarca i žene. Retko ko je umeo da napipa puls tog uzvišenog, a jednostavnog osećanja kao Meša Selimović.


"Pobune su trajale kratko, toliko kratko, da ih nije vrijedilo ni dizati. Pogotovu što sam znao, ma koliko bio ljut, da mi ništa ne može zamijeniti nju, ovakvu kakva je, uskogrudu u svojoj ljubavi, netrpeljivu prema svemu što bi joj moglo uzeti ma i djelić mene, njene svojine. I brzo sam se, iz traljave pobune i tobožnje želje za slobodom, vraćao u čvrstu tvrđavu njene ljubavi, kao smireni bjegunac koji nije ni odmicao daleko od kapije.

Život nam nije naklonjen, i sami stvaramo svoju malu zajednicu, svoj kosmos, u kojem namirujemo jedno drugome sve što nam nedostaje.

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.+

Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez čega ne mogu. Čak se i umanjujem pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje. Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako sam obeštećen. Ona mi namiruje izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da imam. Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet ništa ne gubim, odričući se. Nemoćan pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od njih. Nespokojan pred nesigurnošću svega, siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u osjećanje. Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva, moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moć. Stvorio sam je kao divljak svoga kumira, da mu stoji iznad pećinske vatre, zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi, neba, samoće, da traži od njega obične stvari ali da zahtijeva i nemoguće, da osjeća oduševljenje ali i ogorčenje, da se zahvaljuje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena, radosti bez trajanja.

Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali bliži."

Izvor: Noizz.rs


Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopustiti da to ne bude.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Ne mogu da pričam šta je bilo u Hočinu, u dalekoj zemlji ruskoj. Ne zato što ne pamtim, već što neću. Ne vrijedi pričati o strašnom ubijanju, o ljudskom strahu, o zvijerstvima i jednih i drugih, ne bi trebalo pamtiti, ni žaliti, ni slaviti. Najbolje je zaboraviti, da umre ljudsko sjećanje na sve što je ružno, i da djeca ne pjevaju pjesme o osveti.
Ono što nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
. kakav besmisao. Šta smo mi dobili, a šta su oni izgubili? I nas i njih okružavao je jedan pobjednik, potpuni mir prastare zemlje, ravnodušne prema ljudskom jadu... Ne znam kako sam te noći uspio da preživim stravu, u meni i oko mene, i najdublju tugu poraza, poslije pobjede, nejasan sâm sebi. U mraku, u magli, u kricima i zvižducima, u očajanju kojem nisam nalazio razlog, u toj dugoj noći nesna, u crnom strahu koji nije od neprijatelja, već od nečega od mene, rodio sam se ovakav kakav sam, nesiguran u sve svoje i u sve ljudsko.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
. osvajalo je nešto što im nije bilo potrebno, i borilo se za carevinu, ne misleći da se ne tiče ni njih carevina ni oni carevine, što su saznala njihova djeca, za kojom niko ni glavu nije okrenuo, poslije. Dugo me mučila nekorisna misao, kako je glupo i nepravedno što su izginuli toliki dobri ljudi, za neku maštariju kojoj ni imena ne znaš.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
Pa i da su održali taj nesrećni Hočin, da su osvojili tuđu zemlju, šta bi se promjenilo? Da li bi bilo više pravde a manje gladi, pa ako bi i bilo, zar ljudima ne bi zastajao zalogaj u grlu ako je otet od tuđe muke? I da li bi srećnije živeli? Ne bi, nimalo.
 

Oljenka

Poznata ličnost
Član
To nam je sudbina. Kad ne bi bilo ratova, poklali bismo se među sobom. Zato svaka pametna carevina potraži neki Hočin, da pusti zlu krv narodu i da nagomilana nezadovoljstva odvrati od sebe. Druge koristi nema, ni štete, ni od poraza ni od pobjede. Jer, ko je ikada ostao pametan poslije pobjede? A ko je izvukao iskustvo iz poraza? Niko. Ljudi su zla djeca, zla po činu, djeca po pameti. I nikad neće biti drukčiji.
 
Vrh Dno