Boki
Suspendovan nalog
- Učlanjen(a)
- 15.01.2013.
- Poruke
- 3.889
- Broj reagovanja
- 3.361
- Horoskop
- Ovan
UJEDINJENE NACIJE
Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) ili kraće Ujedinjene nacije (UN) je međunarodna organizacija koja se deklariše kao „globalno udruženje vlada koje sarađuju na polju međunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti“. Osnovana je 1945. od strane 51 države, ukinuvši Ligu naroda.
Počev od 2011, 193 zemlje su članice Ujedinjenih nacija, uključujući sve međunarodno priznate nacije, osim Vatikana (koji je odbio članstvo, i ima status posmatrača), Kukovih ostrva, Palestine (koja ima status de fakto države, ali još nije pravno priznata), Nijuea (čijom spoljnom politikom rukovodi vlada Novog Zelanda) i Republike Kine (čije je članstvo ukinula Narodna Republika Kina 1971). Palestina i Vatikan imaju parlamentarne posmatračke misije pri UN.
Iz svog sedišta u Njujorku, zemlje članice UN i njene specijalizovane agencije upravljaju i odlučuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se održavaju svake godine. Organizacija je podeljena na administrativna tela, kao što su Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, Starateljski savet Organizacije ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i Međunarodni sud pravde, kao i tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao što su SZO i UNICEF. Najpoznatija javna ličnost UN je generalni sekretar, a na toj dužnosti se danas nalazi Ban Ki-Mun.
Počev od 2011, 193 zemlje su članice Ujedinjenih nacija, uključujući sve međunarodno priznate nacije, osim Vatikana (koji je odbio članstvo, i ima status posmatrača), Kukovih ostrva, Palestine (koja ima status de fakto države, ali još nije pravno priznata), Nijuea (čijom spoljnom politikom rukovodi vlada Novog Zelanda) i Republike Kine (čije je članstvo ukinula Narodna Republika Kina 1971). Palestina i Vatikan imaju parlamentarne posmatračke misije pri UN.
Iz svog sedišta u Njujorku, zemlje članice UN i njene specijalizovane agencije upravljaju i odlučuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se održavaju svake godine. Organizacija je podeljena na administrativna tela, kao što su Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, Starateljski savet Organizacije ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i Međunarodni sud pravde, kao i tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao što su SZO i UNICEF. Najpoznatija javna ličnost UN je generalni sekretar, a na toj dužnosti se danas nalazi Ban Ki-Mun.
I. Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija (SB OUN) je najvažnije telo Organizacije ujedinjenih nacija, zaduženo za održavanje mira i bezbednosti u svetu.
Dok ostali organi Organizacije ujedinjenih nacija samo daju preporuke članicama OUN, Savet bezbednosti ima ovlašćenja da donosi odluke koje članice moraju da poštuju, kako stoji u Povelji Organizacije ujedinjenih nacija. Odluke Saveta se nazivaju rezolucijama. Predsedavanje Savetu bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.
Dok ostali organi Organizacije ujedinjenih nacija samo daju preporuke članicama OUN, Savet bezbednosti ima ovlašćenja da donosi odluke koje članice moraju da poštuju, kako stoji u Povelji Organizacije ujedinjenih nacija. Odluke Saveta se nazivaju rezolucijama. Predsedavanje Savetu bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.
II. Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija (GS OUN) je jedna od pet glavnih organa Organizacije ujedinjenih nacija. Čine je sve zemlje članice Organizacije ujedinjenih nacija i sastaju se na redovnim godišnjim zasedanjima koje saziva predsednik izabran od većine predstavnika.
Kao jedino telo OUN u kome sve zemlje članice imaju predstavnike, Skupština služi kao forum članicama na kojima raspravljaju o pitanjima međunarodnog prava i donose odluke o daljem funkcionisanju organizacije.
Kao jedino telo OUN u kome sve zemlje članice imaju predstavnike, Skupština služi kao forum članicama na kojima raspravljaju o pitanjima međunarodnog prava i donose odluke o daljem funkcionisanju organizacije.
III. Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija je organ koji se bavi ekonomskim i socijalnim razvojem zemalja članica, kao i promocijom socijalnih usluga i politike. Glavni ciljevi su globalno povećanje standarda stanovništva, puna zaposlenost, socijalno zdravlje, ljudska prava i slobode i kulturni i obrazovni razvoj.
Ekonomski i socijalni savet (EKOSOC) pomaže Generalnoj skupštini u promovisanju međunarodne ekonomske i socijalne saradnje i razvoja. EKOSOC ima 54 člana, koje bira Generalna skupština na mandat od tri godine. Iako su sve članice Ujedinjenih nacija podobne pri izboru, članice koje čine zemlje „Prvog sveta“ su bile favorisane u proteklim godinama. Predsednik se bira na period od godinu dana među malim ili srednjim silama predstavljenim u EKOSOC-u. Svaki član EKOSOC-a ima jedan glas, a odluke donosi većina prisutnih članica. EKOSOC se sastaje jednom godišnje u julu na četvoronedeljnom zasedanju. Od 1998. godine, održava se drugi sastanak svakog aprila sa ministrima finansija vodećih komisija Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). nezavisno posmatrano od specijalizovanih tela kojima koordinira, EKOSOC funkcioniše kao i ostali organi UN tj. pripuklja informacije, savetuje zemlje članice, i daje preporuke. Pored toga, Savet usmerava i koordinira rad pomoćnih tela UN-a; u ovoj ulozi je najaktivniji.
Ekonomski i socijalni savet (EKOSOC) pomaže Generalnoj skupštini u promovisanju međunarodne ekonomske i socijalne saradnje i razvoja. EKOSOC ima 54 člana, koje bira Generalna skupština na mandat od tri godine. Iako su sve članice Ujedinjenih nacija podobne pri izboru, članice koje čine zemlje „Prvog sveta“ su bile favorisane u proteklim godinama. Predsednik se bira na period od godinu dana među malim ili srednjim silama predstavljenim u EKOSOC-u. Svaki član EKOSOC-a ima jedan glas, a odluke donosi većina prisutnih članica. EKOSOC se sastaje jednom godišnje u julu na četvoronedeljnom zasedanju. Od 1998. godine, održava se drugi sastanak svakog aprila sa ministrima finansija vodećih komisija Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). nezavisno posmatrano od specijalizovanih tela kojima koordinira, EKOSOC funkcioniše kao i ostali organi UN tj. pripuklja informacije, savetuje zemlje članice, i daje preporuke. Pored toga, Savet usmerava i koordinira rad pomoćnih tela UN-a; u ovoj ulozi je najaktivniji.
IV. Starateljski savet Ujedinjenih nacija, jedan od primarnih organa Ujedinjenih nacija, osnovan je kako bi se osiguralo da se nesamoupravnim teritorijama upravlja u najboljem interesu njegovih stanovnika kao i da bi se održao međunarodni mir i bezbednost. Teritorije pod starateljstvom - većina nekada pod mandatom Lige naroda ili teritorije oduzete od poraženih nacija pred kraj Drugog svetsko rata - sada su stekle samoupravu ili nezavisnost, ili kao nezavisne nacije ili pripajanjem sa susednim nezavisnim državama. Poslednji je bio Palau, koji je postao član Ujedinjenih nacija decembra 1994.
Pošto je ispunio svoju misiju, Savet starateljstva je suspendovao sve svoje operacije 1. novembra 1994, iako prema povelji Ujedinjenih nacija i dalje postoji na papiru, njegova buduća uloga i pitanje opstanka ostaju nesigurni. Savetom starateljstva trenutno upravlja Mišel Duklos, sa Adam Tomsonom kao vicepredsednikom, iako je jedina trenutna dužnost ovih zvaničnika da se sastanu jednom godišnje sa šefovima ostalih agencija. Formalno ukidanje Saveta starateljstva će zahtevati izmenu povelje UN.
Izveštaj Komisije za globalnu upravu iz 1996. Naše globalno susedstvo preporučuje ispravljanje članova 12 i 13 Povelje Ujedinjenih nacija kako bi se Savetu starateljstva dalo ovlašćenje nad upravom opštim dobrima, koja se sastoje od okeana, atmosfere, spoljnjeg svemira, i Antarktika. Svetska federalna asocijacija je pokrenula program u kome poziva članice da lobiraju na svoje vlade kako bi podržale ove reforme. Njihova teorija je da je međunarodno regulatorno telo potrebno kako bi se zaštitila celokupnost životne sredine dve trećine zemljine površine koja se nalaze van nadležnosti država.
Marta 2005, međutim, Generalni sekretar UN-a Kofi Anan je predložio reorganizaciju, uključujući i proširenje Saveta bezbednosti. Pošto bi ovo restrukturiranje uključivalo značajne izmene povelje UN, Anan je predložio kompletno ukidanje Saveta starateljstva kao deo ovih reformi .
Pošto je ispunio svoju misiju, Savet starateljstva je suspendovao sve svoje operacije 1. novembra 1994, iako prema povelji Ujedinjenih nacija i dalje postoji na papiru, njegova buduća uloga i pitanje opstanka ostaju nesigurni. Savetom starateljstva trenutno upravlja Mišel Duklos, sa Adam Tomsonom kao vicepredsednikom, iako je jedina trenutna dužnost ovih zvaničnika da se sastanu jednom godišnje sa šefovima ostalih agencija. Formalno ukidanje Saveta starateljstva će zahtevati izmenu povelje UN.
Izveštaj Komisije za globalnu upravu iz 1996. Naše globalno susedstvo preporučuje ispravljanje članova 12 i 13 Povelje Ujedinjenih nacija kako bi se Savetu starateljstva dalo ovlašćenje nad upravom opštim dobrima, koja se sastoje od okeana, atmosfere, spoljnjeg svemira, i Antarktika. Svetska federalna asocijacija je pokrenula program u kome poziva članice da lobiraju na svoje vlade kako bi podržale ove reforme. Njihova teorija je da je međunarodno regulatorno telo potrebno kako bi se zaštitila celokupnost životne sredine dve trećine zemljine površine koja se nalaze van nadležnosti država.
Marta 2005, međutim, Generalni sekretar UN-a Kofi Anan je predložio reorganizaciju, uključujući i proširenje Saveta bezbednosti. Pošto bi ovo restrukturiranje uključivalo značajne izmene povelje UN, Anan je predložio kompletno ukidanje Saveta starateljstva kao deo ovih reformi .
V. Međunarodni sud pravde (obično nazivan Svetski sud ili MSP; engl. International Court of Justice; fr. Cour internationale de justice) je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija. Sedište suda je u Palati mira u Hagu, Holandija. Osnovan je 1945. godine prema odredbama Povelje Ujedinjenih nacija, a počeo je sa radom 1946. kao naslednik Stalnog suda za međunarodno pravo. Statut Međunarodnog suda pravde, sličan statutu njegovog prethodnika, je glavni konstitutivni dokument koji ustanovljava i reguliše rad Suda. MSP ne treba mešati sa Međunarodnim krivičnim sudom, koji takođe potencijalno ima „globalnu“ nadležnost. Engleski i francuski su dva zvanična jezika suda.
Rad Suda karakteriše širok opseg sudskih aktivnosti. Glavna funkcija je rešavanje pravnih parnica koje podnose države i davanje pravnih saveta međunarodnim organima i agencijama. Broj parnica pred MSP-om je bio relativno mali, ali od 1980ih je očito jačala volja da se koristi Sud, naročito među zemljama u razvoju, iako su se Sjedinjene Države povukle od prisilnog sudstva 1986, što znači da priznaju nadležnost suda od slučaja do slučaja.
Rad Suda karakteriše širok opseg sudskih aktivnosti. Glavna funkcija je rešavanje pravnih parnica koje podnose države i davanje pravnih saveta međunarodnim organima i agencijama. Broj parnica pred MSP-om je bio relativno mali, ali od 1980ih je očito jačala volja da se koristi Sud, naročito među zemljama u razvoju, iako su se Sjedinjene Države povukle od prisilnog sudstva 1986, što znači da priznaju nadležnost suda od slučaja do slučaja.
VI. Sekretarijat Organizacije ujedinjenih nacija je jedan od primarnih ograna Organizacije ujedinjenih nacija i predvodi je generalni sekretar, kome pomažu civilni volonteri širom sveta.
Sekretarijat obezbeđuje studije, informacije, i sredstva potrebna agencijama za njihove potrebe. Takođe i izvršava zadatke prema direktivama Saveta bezbednosti, Generalne skupštine, the EKOSOC-a, i drugih tela OUN.
Dana 21. marta 2005, bivši generalni sekretar Kofi Anan je predložio nekoliko reformi koje se tiču Sekretarijata. Objavio je svoje namere da imenuje naučnog savetnika, formira kancelariju za podršku stvaranju mira, uspostavi kabinetski mehanizam odlučivanja, i ojača posredničku funkciju Sekretarijata. Takođe je zatražio od Generalne skupštine da odobri sredstva za restrukturiranje osoblja; da sarađuje sa njim u reviziji pravila o podeli budžetskih i ljudskih resursa; da omogući generalnom sekretaru veću upravnu vlast i veću fleksibilnost pri odlučivanju; da ojača ulogu kancelarija za unutrašnje poslove; i da „preispita sve programe starije od pet godina kako bi se videlo da li je za njih i dalje potrebno izdvajati sredstva ili ta sredstva mogu biti iskorišćena za suočavanje sa novim izazovima“.
Sekretarijat obezbeđuje studije, informacije, i sredstva potrebna agencijama za njihove potrebe. Takođe i izvršava zadatke prema direktivama Saveta bezbednosti, Generalne skupštine, the EKOSOC-a, i drugih tela OUN.
Dana 21. marta 2005, bivši generalni sekretar Kofi Anan je predložio nekoliko reformi koje se tiču Sekretarijata. Objavio je svoje namere da imenuje naučnog savetnika, formira kancelariju za podršku stvaranju mira, uspostavi kabinetski mehanizam odlučivanja, i ojača posredničku funkciju Sekretarijata. Takođe je zatražio od Generalne skupštine da odobri sredstva za restrukturiranje osoblja; da sarađuje sa njim u reviziji pravila o podeli budžetskih i ljudskih resursa; da omogući generalnom sekretaru veću upravnu vlast i veću fleksibilnost pri odlučivanju; da ojača ulogu kancelarija za unutrašnje poslove; i da „preispita sve programe starije od pet godina kako bi se videlo da li je za njih i dalje potrebno izdvajati sredstva ili ta sredstva mogu biti iskorišćena za suočavanje sa novim izazovima“.
AUTONOMNE ORGANIZACIJE POVEZANE SA UN
FAO - Organizacija za hranu i poljoprivredu 1945. Rim
IEAE - Međunarodna agencija za atomsku energiju 1957. Beč
ICAO - Međunarodna organizacija za civilnu avijaciju 1947. Montreal
IFAD - Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede 1977. Rim
