Malograđanska sredina

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#21
Formalne društvene norme, kao što je zakon treba da poštujemo ali neformalne?
Pa i njih treba poštovati, no, naravno, neke i ne moraju, sve je do same osobe. Recimo, prođeš pored komšije i ljubazno ga pozdraviš. To je norma društvenog ponašanja koja nije regulisana propisima. Primer je banalan. Praktično, sami propisi i nastaju iz običajnog prava, ali da vas ne gnjavim pravnom teorijom.
Uzecu primer naseg foruma koji ima svoja pravila ponasanja ( nema vredjanja , psovanja bilo koje vrste diskriminacije ) to su pravila ponasanja, ali nije uskracena sloboda o cemu cemo pisati
I to je uskraćivanje prava (recimo, vređanje i to je neko pravo), ali nije prihvatljivo da na forumu svoja prava ostvaruješ na štetu drugih. :)
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#23
Ostvaruje se samim vređanjem. Nisam se baš prikladno izrazio, nije pravo, već sloboda izbora osobe kako želi da se ponaša. :)
 
T

Tihi Don

Gost
#24
Ako je slobodan izbor onda ne moze biti pravo
Verbalni delikt(a tu spada i vredjanje ) zakonski se sankcionise
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Član
#25
Verbalni delikt(a tu spada i vredjanje ) zakonski se sankcionise
To su ta neformalna pravila. Poštujemo ih jer ćemo u suprotnom biti sankcionisani ( zakonski ili merama represije onoga koji ih je postavio). Ako ih kršimo iz bilo kog razloga, verovatno smo spremni na posledice. Međutim ta neformalna pravila, kao i formalna dovode nas u do autocenzure, često veće nego što nas sami propisi sputavaju. Da li nas pravila ili autocenzura "skocka" u društvene norme koje prerastaju u malograđanski duh?
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#28
Ako je slobodan izbor onda ne moze biti pravo
Verbalni delikt(a tu spada i vredjanje ) zakonski se sankcionise
Kako ne moze Tihi, pa sve se svodi na nas izbor. Da li ces rucati, ići u šetnju, obiti radnju, sve što radimo je stvar našeg izbora, naše volje. Drugo je da li to sredina ili propisi odobravaju, odnosno ne podleže kažnjavanju ili osudi.

To su ta neformalna pravila. Poštujemo ih jer ćemo u suprotnom biti sankcionisani ( zakonski ili merama represije onoga koji ih je postavio). Ako ih kršimo iz bilo kog razloga, verovatno smo spremni na posledice. Međutim ta neformalna pravila, kao i formalna dovode nas u do autocenzure, često veće nego što nas sami propisi sputavaju. Da li nas pravila ili autocenzura "skocka" u društvene norme koje prerastaju u malograđanski duh?
Nisam siguran da te razumem Taco. Mozes li konkretno da napises primer?
 
Poslednja izmena:

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Član
#29
Prve dve rečenice su replika Tihom i podudaraju se sa tvojim komentarom: možemo da kršimo pravila ako imamo dovoljno "veliki" razlog ali moramo biti spremni na posledice.

Autocenzura kao uvod u malograđanštinu? Recimo da sputavamo svoj duh, kreativnost, osobenost, zbog straha od osude sredine (kazne u vidu neprihvatanja) i time postajemo prosečni, sputani, ogorčeni i na kraju zavidne male duše .
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#30
Ne znam, sve zavisi od osobe. Nekome je stalo šta sredina mislio o njemu, nekome je stalo da živi kako želi, ne obraćajući pažnju na to šta o tome drugi misle. Osoba koja živi život ne hajući šta o tome drugi misle sigurno je srećnija od ostalih. Ja iskreno nisam baš takva osoba, ali recimo da nisam ni rob svoje okoline.
 

Beba

Poznata ličnost
Član
#31
Kada sam se udala i počela svoj bračni život na selu, iskreno u prvi mah sam potpala pod uticaj sredine. Tu je doprineo i pritisak moje porodice da je to selo, da tu moraš svima da se javljaš, da postoje komentari na oblačenje, farmerke, sunčane naočare, da ...bla,bla,bla...a nepisana pravila koja su mi servirana tj. shvatila sam ih odmah u početku, su samo stvarala averziju prema njima. Brzo sam se oslobodila toga, možda mi je najviše pomoglo to što sam se brzo zaposlila .
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Član
#33
Tu je doprineo i pritisak moje porodice da je to selo, da tu moraš svima da se javljaš, da postoje komentari na oblačenje
Ovo me je podsetilo na moju ujnu, veoma samouverenu i lepu ženu, koju je, eto, oženio ujak a zajednička familija (moja i njegova) živi na selu. Godinama ona izaziva sablazan svojim načinom oblačenja i stilom ali komentara nije bilo osim iza njenih leđa. Nju to nikada nije pokolebalo da bude dvolična i da se pred njima ponaša, oblači ili nastupa drugačije nego što to čini inače. Pre desetak godina, konačno, jedna komšinica se našla pametna da javno prokomentariše njen trenutni "imidž". Na taj komentar, ujna je odgovorila: mom suprugu se baš sviđa kako izgledam, ako njemu ne smeta, kakav problem ti imaš? :D Bio je to kraj svim pričama i komentarima. Potpuni trijumf nad "dušebrižničkom" sredinom.
Tako je volim što nije dozvolila da je slome. :smug:
 
Sviđa im se: Beba
Top