• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Mala povest o suzama

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.398
Broj reagovanja
659
ZZZ.jpg
нате ли на који су начин људи некада утврђивали да ли је нека женска особа вештица? Тако што наводне вештице нису биле у стању да плачу! То вештичје нељудско, огледало се у њиховој немогућности да пусте сузу. Дакле, ако нема суза, онда нема ни човека! Баш као што је написао Душко Радовић – „човек је само док плаче”.

Средњовековно доба заиста је ценило сузе. Како истиче шведски историчар и писац Петер Енглунд у збирци есеја „Мале историје” (издање „Геопоетике”), јака осећања и сузе били су уважена ознака и личних (приватних), али и јавних догађаја, црквених и световних. И нису плакале само жене, већ и мушкарци. И не искључиво такозвани обични људи, него и најмоћнији од свих.

Велике сузе Карла Великог

На пример, Карло Велики. Енглунд наводи познату причу. Карлу Великом, великом војсковођи попустиле су све осећајне кочнице када је, стојећи на ратном попришту Ронсвоа, угледао свог палог братанца. Почео је да се тресе, грлио је тело младића, јецао, чупао косу и викао:
„Не желим више да живим!”
Око њега, у тишини, стајала је војска од сто хиљада наоружаних људи који су такође јецали. Уосталом, примећује Енглунд, и легенде о краљу Артуру препуне су ратника који не само што сузе лију у потоцима, него се и онесвешћују, као да муњевито губе разум. Дакле, у средњем веку, баш као и у антици, отворена осећања била су поштована. И не само то. Тадашњи плач био је сасвим другачије природе од данашњег, закључује шведски научник.


У 16. и 17. веку изрази (плачних) осећања и даље су били јавни, без обзира на пол. Мужевни ратници, ако би сматрали да су жртве неправде или да им је неко нанео бол, јецали су горко, лили сузе у потоцима, после чега би били спремни да изјуре и храбро се боре у двобоју или у некој великој бици. Славни енглески композитор и лаутиста Џон Дауленд написао је чувену баладу „Теците моје сузе” („Flow My Tears”) ”) која је у његово доба, почетком 17. века, била веома омиљена. Сузе су биле опште добро, без обзира на друштвени положај и бол. И током 18. века било је дозвољено плакати јавно, напомиње Петер Енглунд, посебно за време читања неког срцепарајућег романа или стихова. Зашто су ти људи тако неспутано пуштали сузе? Петер Енглунд сматра да је то због тога што је граница између приватног и јавног живота била другачија. Била је готово невидљива.

Женска посла

Међутим, велика промена догодила се током 19. столећа. Плач је постао приватна, женска ствар. Додуше, још је Хомер уочио разлику између женског и мушког плача. Али, смисао суза уопште, од 19. века мења се из основа. Сузе постају приватне и готово потпуно нестају из јавног живота. Јака осећања повлаче се пред сетом. Људи беже у самоћу и плачу скривени и у тишини. Како време пролази, контрола над сопственим осећањима постаје све већа и важна као и обуздавање сексуалног нагона...
Плач је нешто смешно, нешто што припада само женама и размаженој деци. Сузе су постале непристојне. Кријући и заустављајући сузе, човек је полако сушио њихов извор и тако 1942. године стижемо до Камијевог „Странца”. Суза, дакле, нема ни када смо суочени са смрћу блиске особе...
Да ли су се ствари промениле од 1991. године када је објављено прво издање књиге „Мале историје”? Да ли су се људи још више осамили и сакрили сузе? Гутамо ли их? Или је управо супротно, јер смо без обзира на физичку удаљеност све више повезани, само на други начин? Путем друштвених мрежа на Интернету! Можда се тако разлика између јавног и приватног поново избрисала? Као што је познато, странице „Фејсбука” препуне су најличнијих података. Тешко је, међутим, утврдити имају ли везе с истином. Да ли неко данас пушта сузу док разговара путем „Скајпа”? Плачемо ли сада сви чешће, али без значајног повода?
„Гледамо у прошлост кроз сузе па нам се чини лепша но што је била”, написао је Душко Радовић, а вероватно хтео да каже и Петер Енглунд!http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/covek-јe-samo
 

Amy-

Poznata ličnost
Starosedelac
Učlanjen(a)
16.11.2010.
Poruke
2.317
Broj reagovanja
646
Horoskop
Ovan
vec sam rekla da sam placljivica.............tako da umem da pustim i koju suzu dok pricam preko skajpa........i naravno da uvek postoji povod........necija tuzna i tragicna sudbina..............ili kad me preplave osecanja.............

.........ali takodje nisam za to da ljudi placu bas de stignu.......
 

Stemis

Prinudni upravnik
Urednik
Učlanjen(a)
12.02.2009.
Poruke
30.531
Broj reagovanja
16.548
Horoskop
Ovan
Lakše je kad se muškarac/žena isplače. Ne vidim zašto se to mora suzbijati u sebi. I nije sramota plakati. Meni je čudan osećaj plakati od sreće. A jednom sam i to doživeo. Jako čudan osećaj.
 

dusicaa

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
18.08.2010.
Poruke
9.993
Broj reagovanja
981
Horoskop
Strelac
Suze su cesto dar bozji.Covek tako sebi olaksa dusu.
Zaplacam (jedno vreme nisam ) i od tuge,a bogami i od srece.
 

Lujka

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.09.2009.
Poruke
8.102
Broj reagovanja
1.280
Horoskop
Vodolija
Mislim da sam negde vec spomenula/napisala da sam postala previse osetljiva... sto me nervira jako :ljut: ... Uhvatim sebe da na glupost mogu suzu da pustim. Izes takvo zeMsko :cautious:
 
Vrh Dno