Ljubav i mržnja

[anuška]

Teško je zamisliti život bez pozitivnih osećaja koje gajimo prema bližnjima.

Zaljubljeni par, Foto: Yuri Arcurs/Shutterstock

Ljubav pokazujemo na razne načine, a postoji i više njenih vrsta- prema partneru/ici, članovima obitelji kao što su deca, roditelji, rođaci i prema prijateljima koji su uvek tu kada nam je potrebna podrška. Prava ljubav zahteva iskrene osećaje, što znači kada nekome kažemo da ga volimo, ne želimo ništa od te osobe. Voleti znači prihvatiti osobu sa svim njenim manama i vrlinama. Ljubav traži razumevanje, poštovanje i spremnost na neke promene u životu.

Nasuprot ljubavi, mržnja postoji kao svojevsrna ravnoteža svim onim pozitivnim osećajima koje osoba može gajiti prema nekom drugom.

Par u svađi, Foto: wavebreakmedia ltd/Shutterstock

Prema provedenim istraživanjima pokazalo se kako je mržnja moguća samo onda ako smo ranije gajili velike osećaje prema nekome, a onda se to iz nekog razloga promenilo i ostala je samo mržnja. Kaže se da je za mržnju potrebno biti spreman osećati puno.

Da li smatrate da između ljubavi i mržnje postoji tanka linija razgraničenja?

 

[anuška]

Fridrih Šiler je jednom davno rekao: "Kada mrzim, oduzimam sebi nešto; kada volim, postajem bogatiji za ono što volim. Praštanje je ponovno nalaženje otuđene svojine – mržnja produženo samoubistvo." - Slažem se s njime. Jedan moj profesor uvek je govorio "čovek koji mrzi najviše šteti sebi samome." Nisam sigurna da je mržnja kao osećaj nastala isključivo od osećaja ljubavi koja se igrom slučaja uništila (možda udela ima i strah od drugačijeg, novog, nepoznatog...), ali zasigurno oni koji se bave njime u svojim životima sami sebi uvelike smanjuju kvalitetu života. Više se isplati voleti.

 

[jasna949]

Neko je rekao da je tanka nit između ljubavi i mržnje, mislim da je to istina jer iz prevelike ljubavi davanja i pružanja, pažnje i nežnosti a ne dobijanja ništa za uzvrat nastaje mržnja koja može da bude i 1000 puta veča od ljubavi - odjednom od ljubavi počinje mržnja...

 

[Stemis]

Posle ljubavi nikada nikoga nisam mrzeo. Bila su razočarenja, ali mržnja je jako teško osećanje. Slažem se sa anuškinim postom.

 

[lutalica]

Ne znam da li je to mrznja... Ne, nije u pravom smislu reci...Kao sto ni ljubav nije bila ljubav...

 

[Džudi72]

Mržnja je jako osećanje i ne znam da li posle ljubavi može nastati mržnja. Nikada nisam mrzela bivše mladiće, nisam imala razloga za to. Mislim da i ne postoje razlozi zbog kojih bih nekoga mrzela. Zašto bih mrzela i nanosila sebi gorčinu i muku? Verujem da se tako osećaju osobe koje mrze. Pitam se da li one uopšte vole nekoga, da li vole sebe?

Ljubav naspram mržnje je suprotno osećanje, takođe jako. Ali pozitivno. Kada nekoga volimo, da li posle možemo da mrzimo? Možemo da budemo razočarani, tužni, besni, ali da mrzimo nekoga koga smo do juče u zvezde okivali..teško..

 

[Boki]

Setih se jedne balade:

Ako od ljubavi do mržnje
ima tako malo
ja bih hteo da me mrziš
najviše na svetu...

Ali bojim se da tebi
do mene nije stalo
da sam ti bio
parna ruža u buketu...

Od tuge ću za tobom
za noć da ostarim
sve su moje nove bore
tvoji putevi sa njim

I ne bi ni jedan trag
u snegu za mnom ostao
baš toliko sam
bez tebe, dušo, propao...

Odavno sam krivicu
sačuvao za sebe
ali od svega što je bilo
najviše me boli

Što more mojih suza
prolivenih zbog tebe
ni na jednoj
karti sveta ne postoji...