Lekovito bilje

dusicaa

Suspendovan nalog
IĐIROT



Latinski naziv: acorus calamus



Sinonimi: baban, igirot, kalamus, mirisava trska, mirisni koren



Opis biljke: poznata je hiljadama godina na Istoku, a u srednjem vijeku preneta je u Evropu iz Kine. Iđirot je višegodišlja biljka sa jako razgranatim korenom koji je sa donje strane gusto obrastao dlačicama. Iz njegovog prednjeg kraja izbijaju mnogobrojni ravni sabljasti listovi visine do 1 m. Stabljika je trouglasta lili četvorouglasta. U sredini nosi cvetni klip, visećeg oblika, šućkasto-zelene boje i dužine 4 do 8 cm. Plodovi su crvene boje. U podneblju Srednje Evrope retko dozrevaju pa se biljka razmnožava vegetativnim putem (pomoću korena).


Stanište: raste u močvarama, pored reka i mora.



Lekoviti deo biljke: u lekovite svrhe se koristi koren (iskopava se u proleće i jesen, posle cvetanja, nakon što je lišće počelo venuti).



Lekovito delovanje: idjirot je izuzetan lek protiv groznice (kao antipiretik). Koristi se kao stomahik (za jačanje želudca i bolje varenje, protiv nadimanja, čireva, podrigivanja). Pomaže kod slabosti bubrega, uloga (gihta), lupanja srca, omaglice, žutice, kostobolje (artritisa), upaljene sluznice, prehlada (pluća, bronhitis, grlo, kašalj). Pomešan sa drugim lekovitim biljem blagotvorno deluje na čišćenje i popravljanje krvi, izbacuje štetne materijje iz organizma, leči vodenu bolest. Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa) ulje za kozmetiku i parfeme.
 

ognjent

Novajlija
Matičnjak je izvanredno sredstvo za sva srčana oboljenja. Jača srce i čisti krv. Matičnjak se preporučuje u lečenju histerije, smetnji u menstruaciji, grčeva koji su povezani sa menstruacijom, povraćanja na nervnoj bazi i svih depresivnih stanja. Matičnjak je dobar prirodan lek protiv nadimanja stomaka.

Sam list matičnjaka pomešan sa drugim gorkim travama (lincurom, hajdučkom travom…) uspešno se koristi za poboljšanje apetita.

Čaj od matičnjaka zaslađen medom izuzetno deluje protiv nesanice izazvane premorenošću ili nervnom bolešću. Izuzetan je prirodan lek protiv migrene, glavobolje i vrtoglavice.

Zahvaljujući veoma složenom sastavu, matičnjak deluje na više organa. Glavni mu je sastojak skupoceno etersko ulje, vanredno prijatnog mirisa koje osvežava i razgaljuje.

Matičnjak je blag, dobar i veoma prijatan lek protiv nadimanja u organizmu za varenje, protiv neuralgije, histerije, neurastenije, gađenja, povraćanja i proliva.
Izvor: Lekovito bilje
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]Smilje leči i podmlađuje[/size]​
[size=medium]Smilje leči i podmlađuje


Još u Homerovo vreme Grci su koristili smilje kao lek za rane, dok je u starim narodnim pesmama ova biljka opevana kao najlepši cvet za kićenje devojaka i momaka. Smilje raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, napuštenim vinogradima i uz ivice puteva. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlačicama, visine do 40 centimetara, a cveta od maja do jula. Na vrhu stabla nalaze se žuti cvetići koji se koriste kao lek.




[color=#FF6347][b]LEKOVITA SVOJSTVA[/b][/color]

Cvetne glavice sadrže flavonoide, flavon apigenin, kumarin, smole, organske kiseline, eterično ulje, sitosterin, vitamin K, tanine, alkaloide…
U narodnoj medicini smilje se koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa i usta, kao i za zarastanje rana. Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača ceo organizam.
Zbog svog regenerativnog dejstva, koristi se u kozmetici, naročito za negu dehidrirane i umorne kože. Takođe, veoma je korisno za uklanjanje ožiljaka, strija i modrica. U letnjim mesecima odlično je sredstvo za ublažavanje crvenila i opekotina kože oštećene sunčevim zracima.
Takođe, smilje je glavnih sastojak mirisnih sveća, kupki, eteričnih ulja.


[color=#FF4500][b]PROVERENI RECEPTI[/b][/color]
[color=#FF6347][b]Za bolje varenje[/b][/color]
Dve kašičice suvih cvetića smilja prelijte sa dva decilitra vrele vode, pustite da odstoji 15 minuta, pa procedite. Ovaj čaj, osim što reguliše varenje, snižava krvni pritisak, holesterol i jača ceo organizam.

[color=#FF6347][b]Za lakše mokrenje[/b][/color]
Pomešajte 120 g smilja, 120 g kantariona, 90 g troskota, 30 g cvetova kamilice, 60 g drena. Izvadite četiri kašike mešavine, sipajte ih u vodu i ostavite da prenoći. Ujutro smesu prokuvajte na tihoj vatri, pa procedite kad se ohladi. Prvu čašu popijte ujutro na prazan stomak, a ostatak razdelite na tri dela i popijte u toku dana, sat posle svakog obroka.

[color=#FF6347][b]Protiv hematoma i ožiljaka[/b][/color]
Nekoliko kapi eteričnog ulja smilja nanesete na mesto udarca ili ožiljka, i posle nekoliko dana videćete prve efkete. Postupak ponavljajte dva puta dnevno tokom tri-četiri dana.
 
B

Borac

Gost
Izgleda da je lekovitom bilju odzvonilo.

Европска унија забранила природне лекове

Ja samo cekam kad ce i kod nas da zazivi ova odluka.
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]Glog[/size]​
[size=medium]Glog





Latinski naziv: cratageus oxycantha

To su listopadni grmovi srednje veličine, čak ponekad manje drvo, u povoljnim uslovima visine do 12 m. Drvo gloga je tvrdo i žilavo. Kora je glatka, sivopepeljaste boje, sa grančicama na kojima je raspoređeno trnje. Ono što je najbitnije su listovi i cvetovi: beli su ili ružičasti. Listovi su trouglasti i petouglasti, sa donje strane su svetli, plavkastozeleni, a sa gornje strane tamnozeleni i sjajni. Kod belog gloga prašnici su crveni, cvet izgleda bujniji nego kod crvenog gloga. Plodovi su crvene boje i beru se kad sazru, u kasno leto.

Za lek se skupljaju cvetovi sa cvetnim stabljikama, listovi i plodovi bez peteljke. Cvetovi i listovi se beru u proleće. Listovi se beru nakon cvetanja.

Glog sadrži: flavonoide (hiperozid i viteksin), fenolkarbonske kiseline i triterpenske kiseline, amine, ksantine.

Glog važi za jednu od najvrednijih i najdelotvornijih biljaka za srce jer jača i reguliše rad srca. Daje se kod slabosti miokarda (srčanog mišića), kod osećaja pritiska i stezanja oko srca, ubrzanog rada srca (tahikardije) i povišenog krvnog pritiska. Glog deluje i smirujuće pa se savetuje kod nervoze i lošeg sna. Koristi se kod blagih stenokardičnih i bradikardičnih tegoba, kakve su najčešće u menopauzi. Glog se koristi i kao homeopatski preparat pod imenom crataegus.
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]Hajdučka trava[/size]​
[size=medium]Hajdučka trava





Latinski naziv: Achillea millefolium

Drugi nazivi: stolisnik, ajdučica, armanj, jalova mesečina, kunica, paprac, petrovsko cveće, ravanj, stolista, tintorova trava, hajdučica, kostrijet, ravan, roman, romonika, sporiš, ranjenik, vražja kopriva.

Hajdučka trava je višegodišnja biljka, stabljika je visoka do 80 cm, okrugla, zelenkasta, a pri vrhu se grana, raste iz vodoravnog podzemnog dela. Hajdučka trava ima mnogo dugih i višestruko perasto rascepljenih listova i nazubljenih ivica. Donji listovi su sa peteljkom, a gornji obuhvataju stabljiku i naizmenično izrastaju.

Cela biljka je sitno dlakava i mirisna. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Hajdučka trava spada u veoma lekovito bilje.

Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrže etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarično ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.

Hajdučka trava je odlična biljka za lečenje crevnih, želudačnih tegoba. Takođe je dobra za podsticanje apetita.
Pomaze kod dispepsije kod nedovoljnog izrazenog apetita,menstrucionih tegoba i prekomernog krvarenja.

Hajdučka trava čisti i jača krv. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i leđima, neredovnih menstruacija, šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva.

Čaj korisno deluje i leči ispucale ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja osipa na koži. Takođe se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao čaj.

Kod nervoznih osoba preporučuje se češće pranje celog tela rashlađenim čajem i to ujutro i uveče. Smanjuje teškoće kod gihta i reumatizma takođe leči hajdučka trava. Povoljno deluje za lečenje šećerne bolesti, naročito u početnom stadijumu.

Velike količine mogu uzrokovati glavobolju, a dugotrajna upotreba alergijski osip i osetljivost kože na sunce.
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]Biljke koje donose san[/size]​
[size=medium]Biljke koje donose san


San je biološka potreba, i glavni činilac ravnoteže svih čovekovih funkcija, ali isto tako i veoma efikasno i svakako najjeftinije sredstvo za ulepšavanje. Znamo da dok spavamo naš organozam i koža se obnavljaju i osvežavaju. Zato ako ne spavamo dovoljno i pravilno to će se odraziti na naš organizam i na lepotu. Kažu da odrastao čovek treba da spava između šest i osam sati, sve zavisi kakav posao radi tokom dana. Prvi i vidljivi znaci nedovoljnog spavanja i narušenog izgleda su: kosa, oči bez sjaja, opuštena i nabrana koža, otečenost i umoran ten. Možemo zaključiti da uzrok nedovljnog spavanja kod ljudi u večini slučajeva, mada je teško prihvatljivo i zvuči neobično "umor".
Aaaaallaa, mi se spava!
Pored nama poznatih saveta o udobnom dušeku na kom ležimo, i jastuku za spavanje, provetrnoj spavaćoj sobi, i poštovanju svih tih rituala uspavljivanja, postoje i lekovi na bazi bilja koji mogu da Vas stave u miran i opuštajući san. Dar prirode na dohvat ruke.


[size=medium]Bilje za san[/size]​
[size=medium]Bilje za san

Lipov cvet

Najbolji od svih to je svakako lipov cvet. Pored svog veoma prijatnog i aromtičnog ukusa, lipov cvet ima umirujuće dejstvo. Način i upotreba čaja su jednostavni. Čaj se priprema tako što se u ključalu vodu stavi jedna puna kašika lipovog cveta, ostavi da odstoji desetak minuta, procedi i pije zaslađen medom posle svakog obroka po šolju.
Za decu i primenu čaja od lipe konsultujte dečijeg doktora.

Bosiljak

Bosiljak je biljka koja je u narodu poznata,i kao takva koristi se na razne načine. Njegovo dejstvo i primenu našao je i kod ljudi koji imaju problem nesanice. Za nesanicu se koristi samo njegov list. Stavite ga svežeg koliko zahvatite izmešu prstiju u šolju ključale vode, i pijte samo posle glavnog obroka.

Lavanda

Lavanda je za nesanicu i jedna je od najboljih prirodnih sredstava za spavanje. Za pripremanje čaja potrebno je :
Ne više od pet grama lavande koja se stavi u ključalu vodu, ostavi da odstoji desetak minuta, procedi i piti mlak čaj tri puta dnevno izmešu obroka.
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]Trbulja[/size]​
[size=medium]Trbulja





Seme ove močvarne biljke koristi se u lečenju bolesti pluća, gnojnih upala kostiju i nadimanja. Raste do 1,5m, ima velike listove sa peteljkama, koren joj je po obliku sličan šargarepi, a sitni beli cvetovi sakupljeni su u štit. Plod je jajast gotovo okrugao, zeleno-smeđe do žuto-smeđe boje. Trbulja raste u barama, močvarama i stajačoj vodi.

Lekovito dejstvo

Za lek se u periodu od juna do avgusta sakupljaju dozreli poldovi, odnosno seme trbulje, koje sadrži gorke i ljute materije, etarsko ulje i smole. Vodena trbulja slična je komoraču, ali ima efikasnije dejstvo. Upotrebljava se u lečenju veoma zapuštenih i tvrdokornih bronhijalnih upala, u slučaju tuberkuloze pluća i gnijne infekcije kostiju. Preparati od trbulje preporučuju se i za lečenje pluća, astme, grčeva u želucu i crevima, te jakog nadimanja. Seme ove biljke koristi se i kao melem za rane, jer ih čisti i sprečava upalu.

Recepti

Bronhijalana astma

Usitnini i pomešati 40gr cvetova zove, po 30gr stabljike komorača, istucanog lanenog semena i po 20gr stabljike timijana, listova istucanog semena trbulje, stabljike majčine dušice i listova muške bokvice. U litar ključale vode staviti 10gr mešavine i kuvati poklopljeno 1min. Ostaviti da se ohladi, procediti i dodati 10 supenih kašika meda. Dobro promešati i u jednakim vremenskimrazmacima piti 6 puta dnevno po 1dl.

Akutna upala zglobova

Usitnini i pomešati po 30gr stabljike majčine dušice, stabljike puzave pirevine, korena slatke paprati, borovih iglica, stabljike ive, po 20gr vrbove kore, listova i cvetova vreska, semena vodene trbulje i po 10gr listova i cvetova ruzmarina i jaglike. U jedan litar prokuvane i ohlađene vode potopiti 10gr mešavine i ostaviti da odstoji 12 sati. Nakon toga staviti na laganu vatru da provri i kuvati poklopljeno 1 minut. Kada se čaj ohladi, procediti ga i piti tri puta dnevno po 1dl pre i posle jela. Preostalu količinu od 4dl popiti između obroka, umesto vode.
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]Bor - spas za disajne organe[/size]​
[size=medium]Bor - spas za disajne organe


Ovaj blagotvorni četinar od davnina se koristi u lečenju bronhitisa, kašlja, upale grla, kao i reumatizma. Jedan je od najrasprostranjenijih četinara, ima koren koji duboko prodire u tlo i bogatu krošnju u obliku kišobrana. Skoro svi delovi bora imaju lekovita svojstva i koriste se u narodnoj medicini, a sakuoljaju se u februaru, martu i aprilu.

Blagotvorni sastojci

Iglice bora se upotrebljavaju neposredno posle branja, jer sušenjem gube vitamin C , a posle godinu dana potpuno gube lekovita svijstva. Svi delovi ove biljke sadrže etarska ulja i smole, a kora u svom sastavu ima i tanine, gorke materije i flavonska jedinjenja, a bogat je i pinitolom koji reguliše nivo šećera u krvi.

Lekovito delovanje

Iglice se koriste kao sredstvo za dezinfekciju, dok se od smole skupljene iz zasečenih delova na stablu, prave melemi i kreme koji ublažavaju reumatske tegobe. Preparat se nekoliko puta nanosi u toku dana na bolno mesto, a preporučuju se i kupke od mladih borovih pupoljaka. Ulje od borovih izdanaka utljava se u kožu i postiče cirkulaciju perifernih krvnih sudova, ublažava upalu pluća i disajne puteve, deluje umirujuće na sluzokožu respiratornog trakta i koristi se za inhalaciju u slučaju infekcija.
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]Korijander[/size]​
[size=medium]Korijander





Korijander je blagodet za mokraćne kanale. Koristi se kao pomoćna terapija u lečenju niza tegoba, prevashodno izazvanih bolestima pluća, probavnog trakta i mokraćne bešike. Korijander je jednogodišnja biljka, visoka od 50-80 cm, na vrhu razgranate stabljike. Donji listovi su mu krupni, obli, na dugim drškama i nazubljeni, a gornji sitniji, nalik peršunovim listovima. Početkom leta pojavljuju se cvetići koji obrazuju bokore. Seme je sitno, izduženo i oblikom podseća na ragbi loptu.

Lekovito dejstvo

Biljka se seje u martu ili aprilu i prikuplja u leto pre izlaska sunca, dok ima rose. Korijander bolje uspeva na krečnom tlu, a u prirodi se može naći na sunčanoj strani livada i pašnjaka. Pošto je lekovita cela biljka skupljanje i priprema njenih delova podeljeni su u nekoliko faza. Listovi se mogu koristiti suvi ili sveži, dok se plod najčšće upotrebljava u vidu alkoholnog ekstrakta, praha ili čaja. Korijander je začinska, medonosna i lekovita biljka, sadrži dosta etarskog ulja koji se često koristi u proizvodnji parfema i kozmetičkoj industriji, za aromatizovanje vina, piva, likera ali kobasica, pri spravljenju slatkiša, peciva i jela od divljači, a poznato je i kao odlična zamena za biber. U tradicionalnoj medicini korijander se upotrebljava kao sredstvo za podsticanje varenja, ali je efikasan i kod oboljenja disajnih organa kao što su suvi kašalj ili bronhitis.

Čaj za iskašljavanje

Čajnu kaščicu korijandera pomešati sa sitno seckanim crnim lukom, pa preliti sa 2dl vruće vode. Ostaviti deset minuta, procediti kroz gazu i zasladiti medom. Piti ujutru i uveče (pred spavanje).

Čaj protiv upale mokračne bešike

Pomešati jednake količine listova korijandera i peršuna, pa supenu kašiku mešavine preliti sa 5 dl kipuće vode i nakon 15 min procediti. Nezaslađen čaj piti pre svakog obtoka i sat vremena pred spavanje. Tokom dana treba popiti 2l ovog čaja.
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]Sve blagodeti ploda čičoke[/size]​
[size=medium]Sve blagodeti ploda čičoke






Ako se povede priča o zdravoj hrani, u poslednje vreme plod čičoke je nezaobilazna tema. Reč je o biljki koja je stigla iz Amerike i kod nas je poznata i kao divlji krompir. Umesto skroba sadrži inulin. Reč je o probiotiku koji pospešuje razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterije i acidofila).

Lekovita svojstva

Inulin, dakle, normalizuje varenje, oporavlja crevnu floru kod primene antibiotika, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, čime sprečava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage, koje muče mnoge ljude s viškom kilograma.Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare. Čičoka se odlikuje niskom energetskom vrednošću.
Dobar je izvor kalijuma i fosfora. Kalijum je važan za kontrolu krvnog pritiska, prenos nervnih impulsa, rad mišića i srca i regulaciju vode u telu. Fosfor je sastavni deo kostiju, zuba i važan je faktor za procese u ćelijama. Čičoka takođe sadrži kalcijum, magnezijum i gvožđe u nešto manjim količinama, međutim, zahvaljujući inulinu, njihova je apsorpcija poboljšana.
Čičoka je interesantna i po tome što je izvor esencijalnih aminokiselina, tačnije aminokiselina koje organizam ne može da proizvede. Čičoka se najčešće priprema kao krompir, kuvana (preporučuje se u kori) i pečena, ali može da se koristi i kao sirova u slati ili kao zimnica.
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]Volujsko uho[/size]​
[size=medium]Volujsko uho





Volujsko uho je medosna začinska lekovita biljka.Raste na svim podnebljima, a cveta od maja do oktobra kada se i bere. Cela biljka se upotrebljava u lekovita svojstva, obiluje omega masnim kiselinama, a sadrži još kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, flavonoide, vitamin B i C. Preparati od volujskog uha imaju protivupalno, antifibrozno, umirujuće i okrepljujuće dejstvo. Otklanja žarišta infekcije i poboljšava psihofizičke funkcije. Ne sadrže toksine, i ne izazivaju zavisnost, pa mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja. Ali da bi zadržali svoja lekovita svojstva, moraju da se čuvaju na suvom, tamnom i hladnom mestu.

Nervni sistem

Hladnoceđeno ulje od volujskog uha otklanja migrenu, nesanicu i napetost, poboljšava pamćenje i popravlja raspoloženje. Korisno je pola sata pre obroka uzimati kašičicu tog napitka.

Krvotok

Ova biljka ubrzava cirkulaciju, podstiče eliminisanje patogenih klica iz krvi, jača zidove krvnih sudova i smanjuje rizik od ateroskleroze. Preporučljivo je svako jutro na prazan stomak u ustima otapati kocku šećera natopjenu tinkturom od volujskog uha.

Disajni organi

Sirup od volujskog uha razgrađuje gustu bronhijalnu sluz i ublažava uporni kašalj, a inhalacija čajem od ove biljke pročišćava zapušen nos i olakšava disanje.

Maligne bolesti

Sastojci ove biljke zaustavljaju rast kanceroznih ćelija i sprečavaju pojavu metastaza. U slučaju malignih oboljenja, savetuje se kombimovana upotreba ulja i čaja od volujskog uha.
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]ZLATICA[/size]​
[size=medium]ZLATICA





Opis biljke:zlatica s kamena je trajna biljka Sto se pruza na kamenu, odakle joj potice ime. Prilegla stabljika doseze dubinu do 15 cm. Listovi su kosasti, odozgo zelenkasti, a odozdo belosivi do smedjasti. Listovi su jajastog oblika, duguljasti i na zavrsnici tupi. Stabljike su, u stvari, stabljikasti izdanci, lastari s listovima koji izbijaju iz korena. Listovi su usporedno rasporedjeni ..
. ,
Staniste: Raste po zidovima i izmedju plocastog kamenja.
Lekoviti deo biljke: za lek sabire se stabljika bez korenja, tj. nadzemni deo biljke u prolece ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvatnje. ..
Lekovito delovanje: zlatinjak pospesuje izlucivanje mokra?e i znojenje, cisti krv i pomaze u lecenju nervnih bolesti. Izvana koristi se za pripremanje obloga i melema za razne bolesti. Za lecenje reumaticnih bolesti preporucuje se pripremanje kupke od zlatice s kamena ili zlatinjaka .
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]SELEN[/size]​
[size=medium]SELEN





[align=center][b]Opis biljke[/b]: Selen je mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udruženi u štitaste cvasti svetložute boje. Plodovi su pljosnati, sa oštrim rebrima.


[b]Stanište:[/b] Gaji se u vrtovima i cesto podivlja, posebno u planinama. Lekoviti su koren i
plod.. .
[b]Lekoviti deo biljke:[/b]U korenu i plodu ima do 1% elarskog ulja, u kome je glavni sastojak terpineol. Ima i smole, gume, tanina, šecera, škroba i raznih kiselina. U lišcu ima do 100 mgÀ/o vitamina C .

[b]Lekovito delovanje:[/b] . Prijatan, aromatican i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ. Cesto se daje zajedno sa drugim štitaricama za lecenje organa za varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju grceve u crevima
1. Caj za održavanje pravilnog rada srca (preventiva protiv infarkta): po jednu supenu kašiku lista maticnjaka, korena i ploda selena i lista imele sa kruške preliti sa 6 dl prokljucale vode. Ostaviti da stoji 2 sata, procediti, zasladiti medom i piti tri puta dnevno po 1 cašu. 2. Upala mokracnih puteva: po 20 gr korena selena, lista breze i medvedeg grožda, lanenog semena i sitnice. Dve supene kašike ove smeše na 300 gr kljucale vode i posle 2 sata odliti i popiti u 3 obroka u toku dana. . . .[/align]
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]PODUBICA[/size]​
[size=medium]PODUBICA





[align=center][b]Opis biljke:[/b] Podubica je poluûbun, visok 10-30 cm, sa cetvorouglastim stabljikama, na donjem delu odrvenelim. Starije grane su poloûene, dok su mlade uspravne. Stabljike su pokrivene dlakama. Listovi su parni, na kratkim drùkama, rombicno jajasti do elipticni, po obodu krupno nazubljeni, sa donje strane pokriveni mekim dlakama, a sa gornje gotovo goli. Cvetovi su bledo crveni, rede beli, obrazuju prùljenove, a svi zajedno grozdastu cvast, najceùce okrenutu na jednu stranu".
. . . ,
[b]Staniùte[/b]:Cveta od juna do septembra. podubica je mediteranska biljka, ali je veoma rasprostranjena i u unutraùnjosti, najceùce na krecnjackim brdskim livadama i kamenjarima, paùnjacima, u svetlim hrastovim i borovim ùumama i do iznad 1000 mnv. . ..
.
[b]Lekoviti deo biljke: [/b]Razmnoûava se semenom. U lekovite svrhe upotrebljavaju se vrhovi grancica u cvetu i list .

[b]Lekovito delovanje:[/b] Podubica se mnogo viùe ceni i raznovrsnije upotrebljava u narodnoj nego u naucnoj medicini. To je u mnogim naùim krajevima, osobito planinskim, jedan od najomiljenijih lekova. Biljka nije otrovna, pa je opravdana njena upotreba za lecenje obolelih organa za varenje.
To je narodni tonik upotrebljavan u obliku praùka, caja (10 g na 200 g vode), tinkture i dr. Kao mirisno, gorko stipticno sredstvo upotrebljava se i za lecenje ûuci, belog pranja, rana, hemoroida i slicno.
Vino od podubice(200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana) upotrebljava se u narodu kao lek protiv slabosti, malokrvnosti i za ispiranje rana. . .[/align]
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]PLUCNJAK[/size]​
[size=medium]PLUCNJAK





[align=center][b]Opis biljke:[/b]plucnjak je trajna zelen i jedna od prvih proletnih biljki. Podanak mu je kos, a stabljika uspravna visine do 30 cm. Prizemni listovi su s peteljkom, dok su listovi na stabljici sedeci i manji. Tamnozelene su boje, srasli ili zaobljeni, jajasti i dlakavi, a cesce belopegavi. Cvetovi se razvijaju na vrhu stabljike kao u jaglaca. U pocetku su crvenkaste, a posle ljubicaste boje. citava je biljka gusto pokrivena ostrim dlakama. Biljka je gotovo bez mirisa, a ukusa sluzava i trpka...

[b]Staniste:[/b] raste svuda po sumama, zivicama, rnedju grrnljem, posebno u vlaznim i dubokim zemljistima. Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja cela biljka, bez korena.

[b]Lekovito delovanje:[/b] s uspehom se primenjuje kod svih katara disajnih puteva, narocito kod kaslja s manje ili vise izbacivanja sluzi, kod gripoznih pojava, cak i kod krvavog kaslja i upale pluca, hronicnog bronhitisa i plucnih tuberkuloza. Isto tako koristan je za ciscenje krvi i obnavljanje telesne snage.[/align]
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]LIPA[/size]​
[size=medium]LIPA






[b][b]Opis biljke:[/b] lipa je veliko drvo koje stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost od nekoliko stotina godina. Krošnja je gusto zatvorena, a listovi zagasitozeleni, koso srcasti, zašiljeni i pilasti, a s lica dlakavi. Cvetovi su na dugackoj stapci što je, otprilike, do polovine srasla sa pricvetnim listom, a složeni su u paštitaste cvatove. Pricvetni su listovi duguljasti, bledozelene boje, dugacki do 8 crn i mrežasto isprepleteni žilicama. Plodovi su mali orašcici.. Cvet je vrlo prijatnog mirisa.

[b]Staniste<[/b]Po celoj Evropi po brdskim šumama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati cim pocne cvetati, kad su dve trecine cvetova u cvasti rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom (Flos Tlliae cum bractes), jer se vrlo retko traži bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog. U osušenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviše ima u priperku, on daje oporost caju od lipe. Lipov list takode sadrži sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nuždu mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrce. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adisorptivne moci. U lipovem semenu masnog ulja slicnog maslinovom.Stanište: lipa raste pojedinacno po planinama, a ljudi je sade veoma cesto uz puteve.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez rdje). Inace se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozracnom mestu, ponajbolje na tavanu. Sabrani cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i ugodan miris.

[b]Lekovito delovanje:[/b]lipovi cvetovi koriste se za lecenje prehlade i bolesti dišnih organa. Pospešuje znoj i mokracu. Lipov cvet se upotrebljava najcešce u obliku caja, infuza, za znojenje, protiv grceva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hronicnog kašlja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni caj.
Preporucuje se u lecenju kronicnog kašlja, bolova kod mokrenja, umora i preuzbudjenosti živaca. cisti krv.[/b]
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]KONJOGRIZ[/size]​
[size=medium]KONJOGRIZ





[align=center][b]Opis biljke:[/b] Vodopija, konjogriz ili divlji radic je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. ima trajni, valjkasti i vretenasti koren izvana žuckasto-bele boje, a iznutra bele boje. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, suženi u dršku, duboko režnjevito testerasto useceni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlecnog soka.Listovi su grubo nazubljeni i podsecaju na maslacak. U pazuhu listova ili na vrhu grana razvijaju se pojedinacno po celoj biljci cvetne glavice svetloplave boje. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinacno na stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma i drugde "
. . . . ,
[b]Stanište:[/b]Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se teško kida i cupa. Vadi se u jesen, ocisti od zemlje i nadzemnih delova, iseci po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naci na pustim zemljištima, uz rubove putova, na livadama posebno na sušnim zemljištiina. Uzgaja se i kao kultuma biljka. ..
.
[b]Lekoviti deo biljke:[/b] Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Redje se koristi nadzemna biljka brana u cvetu .

[b]Lekovito delovanje:[/b] . : Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje. Lekovito delovanje: konjogriz ili divlji radic cisti i jaca želudac, popravlja probavu, odvaja prekomernu žuc, cisti jetru, bubrege i slezenu, leci žuticu i anemiju. Više se koristi u narodnoj nego u naucnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojacavanje apetita, za jacanje želuca, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje mokrace i žuci i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna kafa" je ispržen i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili vocni šecer), razumljivo je zašto kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabeticari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavocika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od šecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu .[/align]
 

Leptirica

Poznata ličnost
Član
[size=medium]JAGORCEVINA[/size]​
[size=medium]JAGORCEVINA






[align=center][b]Opis biljke:[/b] jedna je od prvih biljaka koja cvate u prolece. To je trajnica sa kratkim i smedjim korijenom. Jajasto okrugli prizemni listovi složeni su u rozetu. Valovito su nazubljeni, a u vrijeme pupanja uvinuti unatrag. Iz središta rozete izraste 10 do 20 cm visoka cvetna stapka nq cijem se kraju nalazi 5 do 10 žutih cvetova. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se u duguljastoj zelenoj caški. Cela je biljka dlakava.Medju zašticenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleca. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. Nije slucajno baš jaglika bila ta koju je izabrao legendarni Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i visoko je cenio. Jagorcevina procišcava krv i iz organizma eliminiše uzrocnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i ligamenata, neka svakodnevno pije caj od jagorcevine, (jednu do dve šolje), i bolovi ce prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne iscrpljenosti. . . ,
[b]Stanište:[/b] raste u svetlim šumama, medju živicama, u grmlju .
Lekoviti deo biljke: za lek se u maju skupljaju cvetovi, listovi ikoren.

[b]Lekovito delovanje: [/b]jaglac je osobito dobar lek za lecenje plucnih bolesti, nesvestice i lupanja srca.
Caj pripremljen od cvetova povecava broj crvenih krvnih zrnaca. Osim toga, koristi se u lecenju nesanice, migrene i neuredne menstruacije. Pospešuje cirkulaciju krvi i izbacivanje sluzi. Caj od korena vrlo uspešno deluje kao umirujuce sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze, nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Pored svega, jaglac se koristi za lecenje uzetosti, bolesnih bubrega, reumatizma i kronicne zacepIjenosti. Caj koji se preporucuje treba uzeti pre svih sintetickih sredstava koja obecavaju miran san. Ovaj caj donosi san lececi sve uzroke nesanice, cuvajuci nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50 g jagorcevine, 25 g levandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine prelijemo sa 1/4 l vrele vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zasladeno sa malo meda. Jagorcevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jaca ih i smiruje glavobolje na nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srcanog mišica, a prevencija je protiv izliva krvi i mozak.
Odlican caj za isterivanje peska iz bubregadobicemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolecni caj koji cisti krv dobija se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslacka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišca na granama zovinog drveta).
Protiv srcanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u prolece, napunimo njime - ali prilicno rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo cistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srcani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike[/align]
 
Vrh Dno