Lekovito bilje

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#1
[split] Lekovito bilje

Pšenica je odličan čistač organizma od nagomilanih otrova koje svakodnevno unosimo u organizam.



Pšenicu su gajili još stari Egipćani, u antičko doba vrhovi pšenične trave bili su prava poslastica, dok su je Kinezi i Indijanci koristili za jačanje organizma, čišćenje krvi i upalnih procesa. Pominje se u Starom i Novom zavetu, a vezana je i za hrišćanske običaje kao što su Božić i Uskrs. Pšenična trava i sok su danas u Japanu i Americi najprodavaniji prirodni proizvod, u isto vreme i odlično pomoćno sredstvo u lečenju raznih bolesti. Bogata je vitaminima, mineralima, lipoidima, hormonima i hlorofilom koji čisti i obnavlja ćelije, steriliše rane, prečišćava vodu od fluorina i drugih otrovnih supstanci. Sok od ove trave deluje protiv svraba, uklanja bubuljice, leči oboljenja usta i desni, ždrela i sinusa, organa za varenje i disanje.
Lekovitost pšenične trave
Odlično je sredstvo za čišćenje krvi, za jačanje kostiju i zglobova, kod stomačnih tegoba, pospešuje varenje, reguliše metabolizam, klistiranjem sokom se otklanjaju štetne naslage sa zidova debelog creva, otklanja malaksalost i vraća vitalnost, odlično deluje na srčani mišić i cirkulaciju krvi, poboljšava rad pluća, deluje pozitivno kod muškog i ženskog steriliteta zbog visokog sadržaja vitamina C i E, sprečava pojavu sede kose, usporava proces starenja, odličan je za regulaciju šećera u krvi, reguliše krvni pritisak...
Delovanje zelenog soka
Sok od pšenične trave je izvor hlorofila, koga ima 70 odsto, enzima, minerala, vitamina, amino-kiselina (proteina najboljeg kvaliteta). Hlorofil, koji nazivaju biljna krv, po molekularnoj građi je sličan ljudskoj krvi. Zdrava krv i krvna slika su u direktnoj vezi sa zelenom biljnom hranom. Ovaj sok sadrži: antioksidante, beta-karotin, vitamine A, B, E, C, F, K, holin, 70 odsto hlorofila, minerale, žive enzime, 21 odsto amino-kiselina.

TRI KORAKA DO ZDRAVLJA
Pšeničnu travu možete sami saditi, ali je možete i kupiti u prodavnicama zdrave hrane u svežem ili u osušenom obliku. Evo kako ćete dobiti zdrav zeleni napitak u tri koraka:
1. Pripremanje zrna
Oprana zrna potopite u mlaku vodu, i to dva prsta zrna, tri prsta vode. Po isteku vremena natapanja, zrna procedite, a vodu možete piti jer je puna minerala i vitamina. Teglu prekrijte gazom i učvrstite gumicom. Dok klice ne narastu 1,5 do 2 cm ispirajte ih jednom do dva puta dnevno hladnom vodom. Moraju biti uvek vlažne, ali ne skroz mokre. Nekoliko sati pre upotrebe, klice stavite na sunce da bi se formirao hlorofil. Neutrošene klice možete čuvati više dana u frižideru, zatvorene u plastičnoj posudi. Ispirajte ih svakog dana hladnom vodom. Vreme natapanja pšeničnog zrna je 12 sati, a vreme klijanja od tri do četiri dana. Idealna temperatura klijanja je 20 stepeni.
2. Sađenje trave
Pšenična zrna, koja su prošla proces natapanja i klijanja, gusto rasporedite u plastičnu posudu u koju ste već stavili sloj zemlje od četiri centimetra. Pokrijte sa nekoliko listova novina. Sve to omotajte crnom plastičnom kesom koju ste izbušili. Nakon tri dana, otkrijte zemlju i svakodnevno je vlažite vodom. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne i mokra. Otkrivena plastična posuda ne sme da bude direktno izložena suncu, već na temperaturi od 18 do 20 stepeni. Žetva počinje posle 10 do 14 dana, s tim da se na jedan do dva dana pre toga posuda iznosi na sunce zbog sinteze hlorofila. Uzima se cela biljka, zajedno sa korenjem i makazama seče pšenična trava. Koristi se kao salata ili dodatak drugim salatama.
3. Kako se pravi sok
Pšeničnu travu sameljite u blenderu. Dobro procedite i pijte decilitar te čiste, zelene tečnosti, odmah nakon doručka. Poželjno je da svako jutro napravite svež sok.


Izvor: Stil-magazin
 

tamarishka

Vila dobrila
Kolonista
#2
Lekovito bilje: Maslačak čisti krvne sudove

Osim što pospešuje rad bubrega, jetre i želuca, maslačak snižava nivo holesterola, leči čireve, ekceme i kožne bolesti.

Maslačak je vrlo rasprostranjena biljka i prava je riznica vitamina i minerala. Raste po livadama, travnjacima, pašnjacima, brežuljcima, baštama… Cveta u proleće kada je našem organizmu najpotrebnija vitaminska bomba, a mnogi ga, zbog aromatično-gorkog ukusa, zovu i gorko zelje, žutenica ili mlečnjak…
Maslačak je pun kalijuma, eteričnih ulja, inulina i raznih drugih supstanci neophodnih organizmu za normalno funkcionisanje… Listovi ove dragocene biljke sadrže 16–18 odsto vitamina C i oko tri odsto gvožđa, mnogo više nego spanać.
Svi delovi maslačka su lekoviti – i cvetovi i listovi i koren. Cvetovi se beru od aprila do maja, listovi pre nego što maslačak počne da cveta, a koren se vadi u rano proleće ili ranu jesen. Listovi i koren se suše na hladnom i prozračnom mestu ili u rerni na temperaturi od 40 stepeni Celzijusa.

ZA ŠTA SE KORISTI
Iako je donedavno korišćen prvenstveno kao diuretik, dokazano je da maslačak ima i druga lekovita svojstva. Osim što pospešuje rad bubrega, jetre i želuca, maslačak pročišćava krv, snižava nivo holesterola, leči čireve, ekceme i kožne bolesti.
Od mladog lišća maslačka pravi se salata koja pročišćava krv, podstiče mokrenje i ublažava bolove kod oboljenja jetre i žuči, dok čaj od mladog lišća pomaže kod urinarnih infekcija.
Koren maslačka pročišćava i jača telo, pospešuje znojenje, čisti sluzokožu disajnih organa i vraća snagu. Osim toga, koristi se za lečenje kožnih bolesti, alergija, čireva i malokrvnosti, snižavanje nivoa holesterola u krvi i regulaciju menstrualnog ciklusa.
Od cvetova maslačka pravi se sirup koji leči prehlade, bronhitis, upale desni…


SOK
Najlekovitiji i najdelotvorniji je sveže isceđen sok od maslačka, koji se preporučuje za ublažavanje stomačnih tegoba i lečenje hemoroida.
Sameljite listove i koren tek ubranog maslačka i iscedite sok. U čašu mleka sipajte dve kašičice soka, zasladite medom i pijte dvadeset dana, ujutro na prazan želudac.



SIRUP
Sirup od maslačka pravi se brzo i lako, i koristi se za jačanje organizma, čišćenje krvnih sudova i regulaciju varenja. U dva litra vode prokuvajte dve šoljice cvetova maslačka, procedite, dodajte kilogram meda i sok od dva limuna, pa kuvajte na tihoj vatri, neprestano mešajući, dok ne dobijete sirup. Sipajte ga u flašu i zatvorite. Uzimajte po jednu kašiku dva do tri puta u toku dana.



ČAJ
Čaj od maslačka ublažava bolove pri mokrenju i ubrzava izbacivanje viška vode iz organizma.
Pomešajte kašičicu osušenih listova maslačka, kašičicu cvetova i kašičicu sitno seckanog korena maslačka, stavite u posudu, prelijte šoljom ključale vode, poklopite i ostavite da odstoji. Posle 20 minuta procedite čaj i zasladite ga kašičicom meda. Dnevno pijte dve do tri šoljice čaja.



SALATA
Listove maslačka dobro operite i ocedite. Maslinovo ulje pomešajte s jabukovim sirćetom i belim lukom. Dodajte so i biber. Sve dobro izmešajte i neka odstoji pola sata.

Izvor http://zena.blic.rs/Zdravlje/3182/Lekovito_bilje_Maslacak_cisti_krvne_sudove
 

dusicaa

Suspendovan nalog
#3
Volela bih da ovoj temi svako od nas da svoj doprinos.tako sto ce odabrati odredjenu lekovitu biljku i reci ili izgooglati o njoj sve sto zna...cak i neka iskustva su veoma pozeljna.

Bilje je sa nama od kada postoji ljudski rod - bilje sluzi kao baza za mnoge lekove, a nauka je omogucila da supstance koje ono nudi , postanu mnogo jace i delotvornije na zdravlje.
Biljke nisu alternativa... Biljke su lek i zdravlje

Za svaku bolest, cak i za onu najtezu sto izgleda neizleciva, u prirodi, u lekovitom bilju nalazi se lek, samo ga je potrebno pronaci. Vazno je znati sta se cime leci, odnosno koja je lekovita biljka najpogodnija za pojedinu bolest. Za lecenje bolesti velike mogucnosti daju nam mesavine lekovitog bilja.
 

dusicaa

Suspendovan nalog
#4
Posto ja pokrecem temu,evo pocinjem s prvom biljkom


KANTARION - GOSPINA TRAVA - Hypericum perforatum


Drugi nazivi: bogorodicina trava, gospin cvet, gorac, strašno zelje.
Latinski naziv: hypericum perforatum .
Eng - St Johns Wort

Opis biljke: Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Ima vrlo cvrstu, uglastu, razgranam stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama.Kantaria ženska ili gospina trava ima 30 do 60 cm visoku, golu i razgranatu stabljiku s nasuprotnim jajolikim listovima. Listovi su sedeci, protkani rnnoštvorn providnih tockica. To su žlezde napunjene etericnim uljem tako da list izgleda fino izbušen. Cvetovi su smešteni na vrhu stabljike, a žute su boje. Zuti cvetovi od 5 latica s donje strane imaju crne tacke. Imaju rnnogo prašnika i jednu plodnicu. ,


Stanište: Kantarion raste po suvim brežuljcima, na osuncanirn livadama, pustom i neobradenom zemljištu, krcevinama i rubovima šuma. Stabljika je okrugla, a listovi su smesteni naspramno i jajastog su oblika. Cvetovi cu zute boje smesteni na vrhu stabljike.
Kantarion je vrlo rasprostranjena biljka koja raste na suncanim livadama, na pustom i neobradjenom zemljistu i na rubovima suma.
Vreme berbe: Maj i jun.

Lekoviti deo biljke: za lek se, u vreme cvatnje, skupljaju samo cvetovi i listovi

Lekovito delovanje: Kantarion ili gospina trava odavno je poznata i zbog njezina mnogostrukog delovanja, veoma obljubIjena lekovita biljka. Koristi se za lecerije sluzavosti pluca, grceva u trbuhu i želucu, grušanja krvi, bolesti bubrega, jetre, slezene i rnokracnog rnehura. Narocito se preporucuje kod nekontrolisanog mokrenja. Pomešana s drugim lekovitim biljkama odlicno je sredstvo za lecenje zastarelog kašlja i astme .

Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašcivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog složenog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj nacin što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto obloži. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moc..Kantarion je dobar za lecenje umerene i blage depresije, navode nemacki strucnjaci u studiji koju je objavio medicinski casopis "British Medical Journal".



Na prvom su mestu nega i zaštita kože u kozmetici i medicini (masaže, suva koža, ragade, ljuskava koža, zaštita od zracenja i suncanja, prištevi, akne, cirevi, opekotine...). Zatim je korisna upotreba kod rana koje krvare; ozleda mišica, hematoma, oteklina kod udaraca, uganuca i išcašenja; mnogobrojnih reumatskih oboljenja (upalni reumatizam; degenerativni reumatizam – artroze , kukova, kolena, ramena; metabolicki reumatizam – giht, te bolnih sindroma ramena i krsta-lumbago).

Cajni uvarak pije se više puta na dan po uputstvimama te kod mnogobrojnih upalnih i bolnih stanja ( oboljenja ) unutrašnjih organa. Kantarion ulje primenjuje se lokalno (najviše za masaže, oblozi, kataplazme) i na usta (zacin, lek). Ulje se posebno preporucuje u nezi i zaštiti kože koja je osetljiva (suva, raspucana).
 

Lujka

Suspendovan nalog
#6
Moja omiljena...

Aloe vera (lat. Aloë barbadensis Miller; A. vulgaris Lam.) jе биљка из породице Asphodelaceae.
Ово је релативно ниска, зељаста биљка која расте око 80-100 cm у висину.
Обична алоја има розету сабљастих, шпицастих листова са тестерастим ивицама, из чије средине израста цветна дршка која се завршава у виду жутих или црвенкастих цеволиких цветова сакупљених у гроздасте цвасти. Алоја је биљка која спада у породицу љиљана и у свету је познато преко 250 врста, од којих свега 4 имају лековито дејство, а највеће има Aloë barbadensis Miller.

[align=center]

[/align]
Научници су установили да гел обичне алоје садржи преко 240 хранљивих и лековитих састојака, између осталог:
Витамине: А, Б1, Б2, Б3, Б6, Б9, Б12, Ц, Е и фолну киселину.
Минерале: (више од 20); гел садржи магнезијум, манган, цинк, бакар, хром, калцијум, калијум и гвожђе.
Полисахариде: имуномодулатори (помажу код АИДС-а, карцинома, имунолошких поремећаја), антиоксиданси; имају противупално, антибактеријско и антивирусно деловање.
Аминокиселине: људском организму су неопходне 22 аминокиселине које су неопходне за изградњу беланчевина. Гел Алое обезбеђује 20 ових аминокиселина. Оно што је још важније је да овај гел обезбеђује свих осам есенцијалних аминокиселина које није могуће произвести у људском организму и које се због тога морају уносити храном.
Ензиме: (16 ензима) из групе протеаза, амилаза, липаза и целулаза (помажу варење беланчевина, угљених хидрата, масти и целулозе).

Обична алоја је: имуностимуланс (јача општу отпорност, превентивно делује против болести као што су рак, сида, псоријаза, колагенозе), детоксиканс (од отрова, алкохола, наркотика), антиоксиданс (слободни радикали), има антивирусно дејство (херпес...), бактерицидно (уништава бактерије), фунгицидно (уништава гљивице), антифлогистик (упални процеси свих система), аналгетичко (смањује болове), адстригентно (стеже површину коже и слузокоже), лаксантно (регулише столицу), стимуланс (регулише статус психе) и антидијабетично (смањује ниво шећера).

Употреба

Алоја је хранљива биљка за сваку ћелију људског организма. Када је ћелија здрава, она је отпорна и способна да изврши све функције које јој је природа дала. Биљка је ради властитог опстанка развила богат садржај витамина, аминокиселина, ензима и минералних материја да би осигурала свој опстанак у оскудним животним условима. Сама лековитост алоје се налази у компонентама које имају различите и специјалне енергетске вредности. Сечењем листова и њиховим пресовањем, цеди се сок који се стабилизује папајом, а има хранљиви и лековити учинак који дају преко 200 активних састојака алоје потребних за свакодневно функционисање сваке ћелије. Природно расте само у подручјима са топлом и сувом климом (најбољи услови су тамо где је просечна годишња температура изнад 22°C, нпр. Јужна Америка). Од биљке се највише употребљава њен гел, желатинаста маса која се налази у унутрашњости листа.



[b]Лековитост[/b]
Од давнина је алоја примењивана као лек у разним ситуацијама. Гел од алоје се може користити и кроз храну и споља. Осим поменутог богатства хранљивих материја, има високу способност продирања у сва ткива. Зато је једно од најочигледнијих лековитих дејстава на кожи - алоја се од давнина користила као средство за убрзано зарастање рана, елиминисање кожних болести и других кожних промена. Када се користи орално, обавља више корисних функција - чисти усну дупљу и све остале горње органе дигестивног тракта, чисти желудац, помаже зарастању евентуалних оштећења слузокоже желуца, затим чисти ресице танког црева, разлаже се и претвара у најквалитетнију храну. Редовно коришћење гела алоје доприноси чишћењу организма од отрова, тешких метала и других штетних материја које се акумулирају у организму. Може се користити и у комбинацији са другим лековитим и прехрамбеним материјама како би се појачало специфично дејство у одређеним здравствено-проблематичним ситуацијама. На пример, уз јаке антиоксидансе у сврху додатне заштите тешких канцерозних болесника од екстерних штетних материја (дуванских отрова, штетних гасова...) као и у сврху помоћи организму када се користе јаки фармацеутски препарати или технолошка средства која имају штетне нуспојаве (хемотерапија, зрачење).

Велики део лековитости алоје, коју многи називају „леком за све“ чини њена хранљива вредност, која на веома повољан начин, осим што храни ћелије људског организма, чини и да оне правилно функционишу, оспособљава и подстиче имуни систем да боље препозна страна тела и штетне материје и да их избаци из тела.

Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr/Обична_алоја

A sada nesto iz licnog iskustva.
Vec nekih 14 i vise godina pijemo preventivno moji ukucani i ja Aloe Vera gel kompanije FLP ( [i]Forever Living Products[/i]) Ne bih zelela da ovo bude neka reklama doticne kompanije vec da ukazem na kvalitet njihovih proizvoda, posebno gela. Njihovi proizvodi se ne mogu naci u slobodnoj prodaji vec iskljucivo preko distributera.
[center][img]http://img228.imageshack.us/img228/8776/aloeveraplant.jpg[/center]

Sa neke 4 godine moje cedo je polaskom u vrtic svakih 20-ak dana bivalo bolesno i morao je da pije jake doze antibiotika. To je trajalo par meseci i uz sav napor da mu ojacam imunitet, uspeha nije bilo. A onda je sasvim slucajno u nas dom "usla" Aloja vera. Vec nakon prve popijene flase povratio mu se apetit te je putem (i) hrane uspeo da ojaca i da se bori protiv bolesti. Da, svi ce reci da su deca u tom uzrastu podlozna (vise ili manje) bolestima, posebno kad su u vrticima, ali ono kroz cega smo mi prosli sa njim ni najgorem neprijatelju ne bih pozelela. Sve u svemu uz pomoc gela, vitamina iz ponude FLP-a za mesec dana i nadalje on je postao zdravo, snazno, veslo dete sa jakim imunitetom.
I ja sam ga pila jer sam imala problema sa gastritisom koji je za mene sada :haha: proslost.

Verujte mi da sve ono sto budete dodatno procitali i saznali o ovoj biljci, njenom lekovitom dejstvu je tacno. Bar se u nasem slucaju pokazalo tako.

[img]http://img600.imageshack.us/img600/95/thsmileycheers.gif
 

dusicaa

Suspendovan nalog
#7
NANA - MENTA - Mentha piperita


Drugi nazivi: crna nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, paprena nana.
Latinski naziv: mentha piperita .



Opis biljke: nana ili metvica je trajna zeljasta biljka, a raste kao divlja i pitoma, jer se uzgaja u vrtovima. Metvice imaju uspravnu ?etvrtastu, granatu i dlakavu stabljiku s nasuprotnim - dlakavim unakrsnim, jajasto-šiljastim, na krajevima pilastim - listovima. Odozdo je sjajno i tamnozelene boje, a s gornje strane svetlozelene boje..
Stanište: divlja nana ili metvica nana raste na vlažnim mestima .

Lekoviti deo biljke: listovi i cela biljka



Lekovito delovanje: Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grceva, protiv teškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav cajeva za lecenje žuci. Nanino ulje ima slaba anesteticka svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog cega se upotrebljava i protiv gadenja i povracanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi. Nana se koristi za umirenje zivaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u usima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i nozno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povracanje, grceve u želucu i materici, pospešuje krvotok, leci prehladu, promuklost i kašalj. Destilacijom od nane se proizvodi etericno ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lecenju raznih bolesti.
 

beauty

Kolonista
Kolonista
#8
MATICNJAK - Melissa officinalis



Fam: Lamiaceae

Narodna imena: pcelina trava, pcelinjak, limunka, majcina ljubica,
medenka, melisa, pcelinja metvica, rojevica.



Smatra se da je maticnjak poreklom iz podrucja Sredozemlja. Samoniklo raste skoro u celoj Evropi, sem krajnjeg severa i juga. U nasoj zemlji dobro uspeva, a najpogodnija su podrucja sa godisnjom sumom padavina preko 600 mm.

Na vecim povrsinama gaji se u Nemackoj, Ceskoj, Rumuniji i Bugarskoj.


Maticnjak je visegodisnja zeljasta biljka visoka i do 100 cm. Ima veoma razvijen koren. Podzemni izdanci, kojih ima u velikom broju, razvijaju se vodoravno, a iz njih izbijaju nova maticna stabla. Stablo maticnjaka je jako razgranato. Listovi su naspramni (duzine do 7,5 cm, sirine do 4 cm), s dugim lisnim drskama. Jajasto srcolikog su oblika, po obodu testerasti, slabo dlakavi, zelenkasto zuckasti. Na listu se nalaze zlezde. Cela biljka je mirisljava i dlakava. Cvetovi su beli do crvenkasti, duzine do 1,5 cm, smesteni u prsljenastim cvastima u pazuhu gornjih listova. Seme je sitno, sjajno mrke boje, jajastog oblika. Masa 1000 semenki je oko 0,6 g.




Od maticnjaka se koristi list, redje gornja lisnata polovina biljke na pocetku cvetanja. List maticnjaka je slozenog hemijskog sastava i ceni se prema kolicini etarskog ulja. Maticnjak sadrzi: etarsko ulje ( citral, geraniol, linalol, citronelal - od koga potice prijatan miris na limun), tanine (oko 5%), gorke supstance i drugo. Lisce sadrzi vise etarskog ulja od ostalih delova biljke. Etarskog ulja ima od 0,1 do 0,3 % i veoma je isparljivo.
Maticnjak se odavno koristi kao vazna medonosna, lekovita, mirisna i ukrasna biljka.
U farmakopejama mnogih zemalja oficinalni su i list (Melissae folium) i etarsko ulje (Melissae aetheroleum) maticnjaka. To je samo zbog toga sto se samo etarskim uljem ne moze zameniti list koji deluje jace i potpunije. List se upotrebljava kao pritan karminativ, stomahik, aromatik, antispazmodik. Infuz se daje protiv teskog varenja, za pojacanje apetita. Utrljava se spolja protiv neuralgije i reumatizma , jer drazi kozu. Maticnjak i njegovo ulje daju se protiv gadjenja i povracanja kao sredstvo za osvezavanje, narocito za vreme trudnoce.
Etarsko ulje maticnjaka dobija se destilacijom lisca i herbe. Koristi se u medicini, farmaciji, parfimeriji, kozmetici, za aromatizaciju napitaka i ostalih proizvoda siroke potrosnje.



Maticnjaku pogoduju umereno vlazna i rastresita zemljista, neutralne do slabo kisele reakcije. Od zemljista koja su najcesca u nasoj zemlji najbolji crnozemi, plodne gajnjace i aluvijalni nanosi, kao i meliorisane ritske crnice. Za gajenje maticnjaka nisu pogodna teska i jako vlazna zemljista.

Literatura: Proizvodnja lekovitog bilja - Dusan Adamovic
 

dusicaa

Suspendovan nalog
#10
ekovita kamili

KAMILICA
Kamilica (Matricaria Chamomilla) je svima dobro poznata lekovita biljka koja se može naći u svakoj trgovini i apoteci, u vidu filter vrećica ili celih sušenih cvetova a spada u porodicu glavočika (Asteraceae). Kod nas se plantažno gaji zbog potreba domaćeg ali i stranog tržišta. U prirodi raste u blizini naselja, na napuštenim zemljištima, livadama, i uz puteve. Karakteristično je da podnosi zaslanjena zemljišta, pa se ta karakteristika može iskoristiti u setvi na slatinama koje u Vojvodini zauzimaju velike površine.

Biljka je jednogodišnja visoka 20-40cm, cvetovi u sredini cvasti su žuti, dok su latice bele.

Cveta tokom leta a skupljaju se samo cvetne glavice, bez peteljke. Najbolje ih je sušiti na čaršavu u zasenjenom ali toplom mestu, npr. tavanu. Kamilica je jedna od najstarijih poznatih lekovitih biljaka . U mirišljavim cvetovima ima eteričnog ulja, iz koga se destilacijom stvara kao glavni sastojak plavo obojeni ugljovodonik azulen. Čaj od kamiličnog cveta jedan je od najpoznatijih i najomiljenijih lekova. Ovaj aromatični zaltnožuti čajni napitak nije samo lek, već i zdravim osobama služi kao sredstvo za uživanje. Ublažuje bolove i grčeve, reguliše stolicu te leči želudac. Dobro je sredstvo za ispiranje grla i usta. Blag čaj daje se novorođenčadi kao zamena za majčino mleko. Koristi kod glavobolje i bolova u leđima. Još uspešnije može se uzimati u vidu praška, pola kašičice s šećerom ispije se s vodom poput aspirina. Za odrasle se priprema jak čaj od kamilice. Dve kašike cveta prelije se s 2-3 decilitra ključale vode a zatim se ostavi jedan sat poklopljeno. Nakon toga se pritiskivanjem procedi, po ukusu zasladi i dok je još topao popije. Tako pripremljen umiruje bolove u telu i smiruje živce. Čaj od kamilice ne sme se kuvati, jer sadrži eterično ulje koje kuvanjem ispari.

Eterično ulje kamilice se koristi protiv alergija, anemije, umiruje opekline, konjuktivitis, dermatitis, snižava povišenu temperaturu, ublažava depresivno stanje, umanjuje iritabilnost, ublažava migrenu i klimakterijske teškoce, leči akne, pruža ugodan osjećaj unutrašnje ravnoteže. Ulje se primenjuje putem mirisnih svetiljki, kupki, kompresa, ulja za negu i inhalacijom. Uljni ekstrakt kamilice se upotrebljava u kozmetici kao najvažniji sastojak za izradu visoko kvalitetnih preparata za negu kože. Upotrebljava se samo kao sredstvo za masažu za upaljenu suvu kožu, za masažu kože na laktovima i petama. Ublažava bolne noge. U slučaju perutanja pre pranja kose treba izmasirati teme ovim uljem te ga ostaviti da deluje oko pola sata.

Ovo ulje se spravlja od 10 grama suvih cvetova kamilice koji se preliju s 200 grama maslinovog ulja. Zatvoreno ga treba čuvati tri nedelje u toploj prostoriji, a kasnije se ulje procedi. Čuva se na tamnom i toplom mestu.
 

beauty

Kolonista
Kolonista
#11
L A V A N D A

Lamiaceae

Narodna imena: lavandula, lafendel, levanda, mirisni despih...


Rod Lavandula L. ima oko 48 vrsta. Veci ekonomski znacaj imaju samo tri vrste ovog roda. Najpoznatija i najduze gajena je prava lavanda (medicinska, mirisljava, uskolisna, francuska), L. angustifolia Mill. (L. spica p. p. = L. officinalis Chaix. = L. vera).

Druga je sirokolisna (muska, spikinard), L latifolia (L. F.)
Medic, Veliki znacaj ima i hibridna lavanda (engleska, lavandin), L. inermedia Emeric ap. Lois. (L. burnati Briq) koja je spontani hibrid napred navedene dve vrste (Boros, 196:kul:. Sve tri vrste su poreklom iz Sredozemlja, iz juzne Evrope. Prva lavandula se prostire do nadmorske visine od 1700 m, dok sirokolisna lavanda raste na nizim polozajima - izmedju 200 i 700 m. Hibridna lavanda je cesta na nadmorskoj visini od 700 do 1000 m.

Lavanda je visegodisnji poluzbun. Ima odrvenjen i gusto razgranat korenov sistem koji prodire u dubinu 3-4 m. Stablo je gusto razgranato i pokriveno plutom braon boje. U prirodnim uslovima zbun lavande je u obliku polulopte. Visina visegisnjeg zbuna prave lavande je 40-60 cm, a hibridne 80-100 cm.
Precnik zbuna prave lavande iznosi 80-120 cm, a hibridne preko 150 cm. Cvetne grane prave lavande su dugacke 20-40 cm, nerazgranate, dok kod hibridne lavande one dostizu i 60-90 cm i obicno se granaju. Listovi su izduzeno kopljasti, naspramni listovi prave lavande su dugacki 3-5 cm, siroki 0,2-0,5 cm, sivozeleni, dlakavi. Listovi hibridne lavande su veci (5-7 cm dugi i 0,8-1 cm siroki), slabije dlakavi i zatvorenozeleni. Cvast je cimozna, lazni klas (dihazijum). Cvetovi su zigomorfni, sa plavoljubicastim krunicnim listovima. Plod je merikarpijum, koji se raspada na 4 jednosemena plodica.
Lavanda je dugovecna biljka, zivi 20-30 godina.

Lavanda ima raznovrsnu primenu. Etarsko ulje se vec stolecima koristi kao primarni sastojak parfema. I danas se lavanda najvise upotrebljava u parfimerijskoj i kometickoj industriji. Etarsko ulje prave lavande prvenstveno se koristi kao mirisna komponenta kolonjskih vodica i parfema. Ulje hibridne lavande se upotrebljava kao mirisna komponenta sapuna i kozmetickih preparata za domacinstvo.
U farmaciji mu pripisuju mnoga lekovita svojstva (lecenje paralize i mozdanog udara). Osusena cvast je u vecini farmakopeja zvanicna droga, prvenstveno za lecenje oboljenja nervnog sistema, kao spazmolitik, karminativ i oblog za rane. Jedan od glavnih sastojaka biljnih kupki ( ime biljke potice od latinske reci larare, sto znaci prati, kupati se).

 

beauty

Kolonista
Kolonista
#12
KOPRIVA (Urtica dioica)




Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grancice nose ili muške ili ženske cvetove. Neugledni su i zeleni, a oplodjuju se pomocu vetra. Plod je malen, jednose-meni orašcic.Sluzi i kao industrijska i lekovita biljka.

Koristi se list, koren i seme. Lek za ciscenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluca,
bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana, protiv zracenja, malokrvnosti, cira na zelucu, nesanice, nervoze. Zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se,i pored toga sto se ne uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupacnim povrce, naravno i lekom. Izuzetno je bogata ra nim korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidratima, mastima,
kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na nasim trpezama je retko ima mada se moze prirediti na vise nacina. ,

Stanište: raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov .

Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja korenje. U prolece skupljaju se listovi i vršike, a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.



Lekovito delovanje: caj od cele biljke odvaja sluz iz pluca, cisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lecenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, ponajviše mokracom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana s drugim biljkama leci cireve na želucu i crevima, cisti krv, pospešuje probavu, srnanjuje uzrujanost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice.

Caj za zeludac i jetru
Ovaj caj priprema se od citave biljke. U 2 litra vode ostave se tri supene kasike usitnjene
biljke koprive da stoje 10-12 sati. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena pola sata.
Kada se ohladi, procedi se i pije triput dnevno pre jela po jednu solju. Ovaj lek odvaja sluz iz pluca, cisti creva, jetru i zeludac.

Caj za cir u zeludcu i crevima
Napravi se mesavina od 10 supenih kasika lisca i korena koprive, jedne kasike pelina, dve kasike bokvice i jedne kasike tucanih smrekovih boba. Smesa se stavi u 1 litar crnog vina da se kvasi 12 sati, posle cega se, uz dodatak 3-4 kasike domaceg meda, kuva oko pola sata.
Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Ovo vino-lek uzima se mlako, po jedna supena kasike pre jela. Pored cira u zelucu i crevima ovo vino pomaze i kod gihta, bubreznih oboljenja i neuroza.

Za prskanje voca

Koprivom se mogu suzbijati i lisne vaši – rastvor može svako sam da napravi. U posudu od 10 litara napuni se sveže ubrana kopriva sa stabljikom, može i u fazi cvatnje, ali ne kada dozre i pojavi se seme. Prelije se vodom tako da koprive budu prekrivene 4-5 cm, a kao voda najpoželjnija je kišnica. Ostavi se da stoji jedan dan i noc. Tecnost se proocedi i njome nekoliko puta poprska napadnuto voce i povrce. Koristi se kod manjih napada vaši. Vaši uništava mravlja kiselina koja se nalazi u sveže pripremljenom rastvoru.

http://www.herbateka.eu/kopriva

Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, a najčešće se koriste list i koren koprive. Koristi se za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma, pa je našla primenu kod svih oboljenja izazvanih akumuliranjem toksina u organizmu (ekcemi, glavobolje, reumatizam, giht, artritisi). Kopriva ima blagotvorno dejstvo kod raznih oboljenja koja nastaju kao posledica preteranog opterećenja jetre, žuči, slezine i bubrega toksičnim materijama. Jetra i bubrezi su odgovorni za prerađivanje i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Ukoliko su ovi organi preopterećeni ili ne uspevaju da izluče štetne materije napolje, nastaje pogodno tlo za razvoj oboljenja koja nastaju kao posledica opterećenosti toksinima (reuma, giht, migrene, ekcemi). Kopriva sprečava nastanak peska u bubrezima i bešici.

Zahvaljujući svojstvima da pročišćava krv i vraća snagu, kopriva se koristi u kuri od mesec dana radi pročišćavanja organizma i pripreme za zimu (u jesen), odnosno oporavka (u proleće). U periodu posle zime, kod stanja opšteg zamora i iscrpljenosti („prolećni umor“), kura čajem od koprive upotrebljenim u vidu 2-3 šoljice tokom dana čini da se čovek relativno brzo mnogo bolje oseća, vraća mu se energija i snaga.

Kopriva je bogata gvožđem, pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvožđa. U narodnoj medicini se smatra da kopriva „jača krv“, pa se korisiti kod bledila, anemija, malokrvnosti, nedostatka energije, brzog umaranja.

Kopriva sadrži brojne vitamine i minerale, pa je neki travari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. Kopriva sadrži vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magnezijum, fosfor, silicijumovu kiselinu (mravlju kiselinu i histamin koji žare). Koren koprive ulazi u sastav čajnih mešavina za lečenje oboljenja uvećane prostate i upala mokraćnih puteva. Kopriva sadrži komponente koje regulišu nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona), posledično se povećava metabolizam u otečenom tkivu prostate, eliminiše se zastoj tečnosti i otvaraju suženi mokraćni putevi.

Kopriva se koristi i kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu, plućnih oboljenja.

Kopriva se primenjuje i protiv opadanja kose i peruti u vidu šampona i tinktura za utrljavanje u koren kose, ali i kao čaj i tinktura za unutrašnju upotrebu. Opadanje kose je česta prateća pojava anemije, pa kopriva koja je bogata gvožđem utiče na rešenje pravog uzroka problema. Sem gvožđa, kopriva sadrži i silicijumovu kiselinu, a silicijum je neophodan gradivni element koji omogućava izgradnju kože i kose. Stoga se kopriva uspešno koristi i kod kožnih oboljenja: ekcemi, herpes, akne, lišajevi, gljivice.

Kod gihta i reumatskih oboljenja kopriva se primenjuje i u vidu kupki, oko 200g lista koprive se stavi u kupku. Pošto je dobar diuretik (stimuliše izlučivanje tečnosti) kopriva doprinosi i izlučivanju mokraćne kiseline, koja prouzrokuje giht, kao i drugih razgradnih produkata metabolizma.

Kopriva stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu, stimuliše sekreciju želudačnih žlezda, stimuliše funkcionisanje jetre, žuči, slezine i pankreasa. Doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, zahvaljujući uticaju na gušteraču. Smatra se da utiče i na smanjenje holesterola u krvi, pa usporava procese ateroskleroze. Kopriva smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna menstrualna krvarenja, krvarenja iz nosa, iz želuca zahvaljujući prisustvu vitamina K. Čaj od koprive se koristi i kod alergijskih oboljenja, pri čemu ga treba piti tokom dužeg vremenskog perioda.
Kako deluje kopriva?

Kopriva u sebi sadrži značajnu količinu minerala: gvožđa, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, vitamine B2 i B5, vitamin A, vitamin C i K. List koprive pokazuje sledeća farmakološka dejstva: analgetsko (smanjuje bol), hemostatsko (zaustavlja krvarenje), antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko, diuretičko.
Šta kažu naučna istraživanja?

Kopriva sadrži vitamin C i karotenoide kao i spanać ili drugo zeleno povrće, pa se primenjuje i kao hrana.

Kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, kao što je osteoartritis, smatra se da kopriva ispoljava analgetsko i protivupalno dejstvo. Zahvaljujući prisustvu kvercetina, kopriva stabiliše mastocite (ćelije odgovorne za alergijske simptome) i sprečava oslobađanje histamina kod alergijskih reakcija. Kopriva ima diuretička svojstva (ubrzava izlučivanje tečnosti iz organizma), pa utiče i na regulaciju krvnog pritiska. Kopriva sadrži beta-sitosterol koji reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje.
Kako se uzima kopriva?

Čaj od koprive se priprema tako što se u ključalu vodu stavi kafena kašičica koprive, poklopi se i ostavi da odstoji par minuta. Čaj ne treba kuvati, posle par minuta stajanja procedi se i pije u gutljajima. Preventivno se čaj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lečenja bolesti od 2-3 šoljice do 2 litre dnevno. Koristi se i u vidu tinktura (alkoholni ekstrakt).

http://prirodnilek.com/kopriva

 

Amy-

Domorodac
Domorodac
#13
HAJDUČKA TRAVA - KUNICA - STOLISNIK - Achilea millefolium



Drugi nazivi: hajducica, hajducka trava, kostrijet, ravan, roman, romonika

Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,

Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .

Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.
 

Amy-

Domorodac
Domorodac
#14
ŽALFIJA - KADULJA- Salvia officinalis




Drugi nazivi: kuš, lekovita slavulja, krstašica, žalfija.

Opis biljke: kadulja je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i cetverouglasta. Listovi su uski, elipticni, sitno naborani s dugackom peteljkom, a na stabljici nasuprotno poredani. . Veliki tamnoljubicasti cvetovi skupljeni su u cvatove poput klasova koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a caška i vencic imaju žlezdaste dlake. ,

Stanište: raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: za lek se pre cvatnje skupljaju listovi i mlade grancice

Lekovito delovanje: naziv ove biljke na latinskom upucuje nas da je smatramo veoma lekovitom - njeno ime, naime, znaci spasonosna i lekovita, kadulja leci promuklost, cisti krv i jaca živce, grije želudac, otklanja vetrove, pomaže kod svake vrsti nahlade, katara i influence.
Žalfija deluje na cišcenje krvi i time oslobada organizam uzrocnika mnogih bolesti. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporucuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.kadulja je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru: kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluca kadulja taj problem rešava za par dana. Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Leci takode i obolele od reumatizma i, receno modernim recnikom, antibiotik je širokog spektra. Za period puberteta i menopauze ona je upravo biljka izbora, jer je nežan ali efikasan hormonalni regulator Izvrstan je lek za cišcenje jetre, za bolesti bubrega i protiv nocnog znojenja. Ako uberete sveže listove kadulje i protrljate njima predeo oko zuba, desni, ucinicete ih zdravijim i cvršcim.

Caj spremite od jedne kašike na šolju vode. Preliti suvo lišce kljucalom vodom i pustiti da stoji pola sata. Pije se po jedna kafena šoljica tri puta dnevno. Ako imate neuredan menstrualni ciklus, pijte ovaj caj u navedenim kolicinama 21 dan, izmedu menstruacija. Za grgljanje ili vaginalno ispiranje, jedna pregršt ove biljke kuva se u litru vode 10 minuta.

Vino od kadulje, koje se dobija kada se prstovet kadulje provri u šolji dobrog crnog vina, jaca rekonvalescente. U sezoni gripa, udišite paru nad posudom u kojoj se kuvaju žalfija, majcina dušica, lavanda i ruzmarin, a posle inhalacije iskoristiti tecnost za kupku.

Farmakološko dejstvo: Antisudorifik (protiv znojenja).
Preporučuje se kod TBC (tuberkuloze) u cilju sprečavanja
noć nog znojenja (pije se hladan čaj). Nije preporučljiv kod dojilja,
jer redukuje količinu mleka tokom laktacije; depurativ (prečišćava
krv), antiinflamator (protiv zapaljenja), antiseptik (protiv
zaraznih klica), karminativ (sprečava nadimanje), sedativ
(umi rujuće dejstvo), hipoglikemijant (smanjuje nivo šećera u kr -
vi), antitermik (smanjuje temperaturu), ekspektorans (za iskašljavanje),
antispastik (protiv grčeva), venotonik, bakteriostatik
(zaustavlja razvoj bakterija), emenagog (pomaže menstrualni
cik lus), afrodizijak.

Terapeutske indikacije: Bilijarna diskinezija (otežano praž -
njenje žučne kese), kolitis (upala debelog creva), hronični bronhitis
(hronična upala bronhija - dušnica), dijabetes (šećerna bo -
lest), variks (proširene vene), atrofični vaginitis (upala vaginalne
sluznice praćena izumiranjem tkiva), reumatizam. Žalfija, zajedno
sa lavandom pomaže kod noćnog znojenja.
Čaj od žalfije i zečje stope (Geum urbanum) se preporučuje
kod oboljenja usne sluzokože i usne duplje (afte), dentalnog ap -
scesa (zubnog zagnoja), gingivitisa (upala desni), faringitisa
(upala ždrela), tonzilitisa (upale krajnika).
U vidu rastvora za ispiranje: Čaj pomešati sa kamilicom; 5 g
lišća na 100 ml vode.
Kod facijalne seboreje stavljaju se oblozi od čaja.
Čaj od žalfije, ukoliko se često pije, daje energiju, sprečava infarkt
i blagotvorno deluje u slučaju paralize.
Žalfija se koristi kod oboljenja kičmene moždine, poremećaja
endokrinog sistema (žlezda), podrhtavanja udova. Piti 2 šolje
dnevno.

http://prirodnilek.com/zalfija-kadulja
 

Amy-

Domorodac
Domorodac
#15
Aronija
Sibirska borovnica (melanocarpa)




Sibirska aronija (Aronia Melanocarpa) potiče iz Severne Amerike, a kasnije je preneta u Sibir i severne delove istočne Evrope. Indijanci su prvi prepoznali njena lekovita svojstva i upotrebljavali su je u ishrani.
Nauka se početkom 90-tih godina prošlog veka zainteresovala za ovu biljku i od tada potiče veliki broj studija u SAD, Rusiji i Poljskoj o njenim lekovitim svojstvima, tako da ubrzo dobija status lekovite biljke.Zreli plodovi Sibirske aronije sadrže velike količine biofenola, tanina, katehina, flavonida, antocijanina (najviše od svih dosad poznatih voćnih vrsta), folnu kiselinu, vitamine A,C (8-10 puta veću koncentraciju nego u južnom voću), B2, B6, B9, E i veoma redak vitamin P, kao i betakaroten, kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod i fosfor. Ogromna količina tanina i flavonida, gde glavnu ulogu ima antocijanin, Sibirsku Aroniju čini najjačim dosad poznatim ANTIOKSIDANSOM.

Lekovita svojstva i primena

• ANTIKANCEROGENO DEJSTVO – u visokom procentu ubija maligne ćelije kod tumora mozga, pluća, debelog creva i jetre.(antocijanin i proantocijanidin)

• ANTIOKSIDANS – sprečava stvaranje slobodnih radikala i degeneraciju zdravih ćelija u ljudskom tkivu i krvnoj plazmi, a time usporava i proces starenja organizma. (tanini,flavonidi,vitamin C, vitamin E)

• GLAVA - poboljšava cirkulaciju krvi u krvnim žilama glave i pomaže kod glavobolje i migrene, zaustavlja razvoj ateroskleroze i stvara snažnu zaštitu od pojave demencije i nastanka Alchajmerove bolesti.(antocijanin, vitamin P)

• SRCE – smanjuje visok krvni pritisak, vraća loš holesterol u normalu i podstiče porast dobrog, omogućava brz oporavak nakon srčanih i moždanih udara, regeneriše fino arterijsko mišićno tkivo i povećava njihovu elastičnost, poboljšava prokrvljenost miokarda podstičući stvaranje nove mreže finih krvnih sudova posle gubitka funkcije starih, stvara potpunu zaštitu od začepljenja.(antocijanin, biofenoli, vitamin P)

• URINARNI TRAKT – leči urinarne infenkcije (5-10 puta efikasnije od kanadske brusnice) i upalu prostate.(proantocijanidin)

• JAČANJE IMUNITETA – sprečava bakterijske i virusne infekcije (prehlada, grip...).(biofenoli, vitamin C)

• ENDOKRINE ŽLEZDE - poboljšava lučenje hormona i reguliše rad štitne žlezde, reguliše nivo šećera i hemoglobina u krvi, rad pankreasa i leči diEbetes. Sadrži redak voćni šećer SORBITOL čime pomaže dijetetsku ishranu.(sorbitol, antocijanin)

• KRV I KRVNI SUDOVI – popravlja krvnu sliku i čisti krv , poboljšava cirkulaciju, smanjuje povišen krvni pritisak, smanjuje loš holesterol i reguliše šećer, povećava elastičnost krvih sudova (posebno je značajno za dijabetičare) i sprečava njihovo začepljenje, sprečava aterosklerozu i smanjuje tegobe kod upaljenih i proširenih vena. (flavonidi, vitamin P, proantocijanidin, biofenoli)

• ŽELUDAC - smiruje grčeve i bolove želudca, smiruje upalu sluznice želudca, pomaže kod čira na želucu i želudačne nervoze. (antocijanin)

• CREVA - smiruje grčeve i bolove u crevima, smiruje upalu sluznice creva i zaustavlja prolive.

• JETRA I ŽUČ - poboljšava rad jetre i izlučivanje žuči, čisti jetru od masnoće, regeneriše je i kod teških oboljenja, leči i reguliše upalu žučne kese i žučnih kanala, žuticu, žučni pesak i žučni kamen.(fenoli, flavonidi)

• OČI – poboljšava vid, leči degenerativne promene na makuli, štiti oči od UV zračenja, sprečava nastanak katarakte.(antocijanin, vitamin P, betakaroten)

• KOŽA - povećava elastičnost i značajno smanjuje prisustvo bora i strija, uklanja tamne fleke od sunca i ispucale kapilare, osvežava kožu, usporava starenje.(vitamin E, betakaroten, flavonidi)

• ČIŠĆENJE ORGANIZMA - vezuje se za teške metale i radioaktivne elemente u telu i omogućava njihovo izlučivanje što je od najveće koristi posle izloženosti zračenju kod postoperativne terapije.(masovno korišćena nakon nesreće u Černobilju za smanjenje tegoba najizloženijim službenim licima)

• VIŠESTRUKO SKRAĆUJE VREME ZARASTANJA RANA I VRŠI NJIHOVU DEZINFEKCIJU - što je naročito važno u postoperativnom periodu.(biofenoli,vitamin P,C i E)

Osim soka i čaja iz ovih dragocenih plodova mogu se pripremati ukusne marmelade, kompoti, voćne kaše, želeji, sirupi, sokovi i razne voćne poslastice, a kod mešanja sa drugim voćem ostvarujemo bogatu aromu i lepu tamnu boju. Zreli, slatkasto kiselkasti i pomalo trpki plodovi aronije mogu se jesti sveži bez ograničenja.

Osim toga, istraživanja ruskih naučnika su pokazala da to voće pospešuje izlučivanje teških metala, kao i nekih radioaktivnih elemenata iz tela. Zbog preventivnog i lekovitog delovanja zrelih plodova aronije, ruski naučnici uvrstili su aroniju među lekovite biljke. Poznato je kako su nakon nuklearne katastrofe u Černobilu plodovi aronije korišteni za ublažavanje zdravstvenih tegoba ozračenih osoba.
Svakako je sok, odnosno čaj od aronije, vrlo lekovit i okrepljujući napitak, koji se preporučuje starijim kao i mlađim osobama. Nema propratnih efekata, u svakom slučaju povoljno deluje na imunološki sistem, na otpornost organizma i poboljšava krvnu sliku.
Osim soka i čaja, iz ovih dragocenih plodova mogu se pripremati ukusne marmelade, kompoti, voćne kaše, želei, sirupi, i razne voćne poslastice, a kod mešanja sa drugim voćem ostvarujemo bogatu aromu i lepu tamnu boju. Zreli, slatkasto kiselkasti plodovi aronije mogu se jesti sveži bez ograničenja, a mogu se i zamrznuti za kasniju upotrebu. Plodovi su vrlo ukusni umešani u jogurt, svež sir i ostala mlečna jela. Zbog velike količine pektina koji lako želatira, plodovi aronije posebno su ukusni pripremljeni kao mešana marmelada s kruškama, ogrozlama, ribizlom i kajsijom. Plodovi se mogu osušiti i samleti, i kao brašno dodavati testu za hleb, peciva i kolače. Od plodova aronije mogu se pripremati osvežavajući voćni napitci, rakija, liker, sirće, ili vino, a može se upotrebiti kao prehrambena boja za žigove na mesu.


Važnost ORAC-a - ANTIOKSIDATIVNOG KAPACITETA

ORAC – the oxygen radical absorbance capacity (Antioksidativni kapacitet) je jedinica za merenje vrednosti antioksidansa u hrani.
Svakog sekunda, u ljudskom organizmu, je svaka ćelija napadnuta sa hiljadama slobodnih radikala. Oštećenja koja time nastaju vremenom podstiču i stvaraju podlogu za razvoj mnogih hroničnih bolesti, kao što su neurodegenerativna i kancerogena oboljenja. Slobodni radikali nastaju kao posledica procesa oksidacije ćelija. Upravo, antioksidansi su ti koji sprečavaju oksidaciju ćelija u organizmu i stvaranje slobodnih radikala, a već postojeće neutrališu.
USDA – Ministarstvo poljoprivrede SAD je objavilo da 100g ploda aronije sadrži 16 100 ORAC jedinica, tj. 16 100 µmol/100g, a preporučena dnevna doza je 3 000-5 000 ORAC jedinica za obezbeđivanje optimalne antioksidativne zaštite ljudskog tkiva i plazme, što odgovara 0,1 - 0,2 dl koncentara Sibirske Aronije.
U naučnim studijama je objavljeno takođe, da ukupan antocijanin (najvažniji antioksidans) sadržan u aroniji iznosi 1480mg na 100g svežeg ploda i 664 mg proantocijanidina na 100g, što je ekstremno visoka koncentracija. Dokumentovano je da je proantocijanidin sadržan u aroniji pomogao u sprečavanju razvoja malignih ćelija tumora pluća, debelog creva i leukemije, bez oštećenja zdravih ćelija.
Pilkington, Ropai i sar. sa Univerziteta u Merilendu, su u svojoj studiji pokazali da kada je uveden ekstrat ploda aronije u lečenje visoko razvijenog tumora mozga, za 24 sata su ćelije kancera bile kompletno uništete, a u slučaju kancera debelog creva HT-29 je u prvih 24 sata neutralisano 60% malignih ćelija.
 

Amy-

Domorodac
Domorodac
#16
Za jacanje pluca

PODBEL



(konjski lopuh, kozja brada, repuh, marta, belo kopitnjakovo lišće, konjsko kopito) ili lat. Tussilago farfara je biljka iz porodice glavočika (Asteraceae).

Višegodišnja zeljasta biljka sa većim brojem stabala koji su pokriveni ljuspastim, zelenim ili ružičastim listićima. Na vrhu stabaoceta je zlatnožuta cvast glavica. Krupni, zeleni listovi na dugačkim drškama obrazuju se posle cvetanja.

Upotrebljava se cvet, koji se sakuplja na početku cvetanja i listovi kada su potpuno razvijeni. Koristi se za lečenje bronhitisa, laringitisa, astme. Lekovitost podbela na disajne organe zasniva se u njegovom sadržaju sluzi, koja oblaže upaljenu sluzokožu čime sprečava njeno nadraživanje i smiruje kašalj. Koristi se i za pojačano znojenje i izbacivanje mokraće, a spolja kod kožnih bolesti (rane, uboji, čirevi).

Zbog svoje otpornosti rasprostranjen je svuda, ali najbolje uspeva pored reka, na glinenom i peščanom zemljištu. Podbel cveta od januara do marta, dok mu se listovi razvijaju nešto kasnije, u maju. U lekovite svrhe upotrebljavaju se svi nadzemni delovi, odnosno, cvet, list i stabljika koji se sakupljaju za vreme cvetanja.

Ova lekovita biljka obiluje vitaminom C i mnoštvom aktivnih materija koje povoljno deluju na čitav organizam, a sadrži i gorke materije, inulin i fitosterol zbog čega se preparati od podbela upotrebljavaju za suzbijanje čitavog niza bolesti, naročito onih koje napadaju respiratorne organe.

Međutim, podbel poseduje i toksička svojstva, pa se za unutrašnju upotrebu ne bi smeo konzumirati duže od četiri nedelje, dok je upotreba obloga, kupki, melema i drugih preparata za spoljašnju upotrebu – neograničena.


Podbel podstiče izbacivanje bronhijalne sluzi i blagotvorno deluje na disajne organe. Oblog od svežih listova ove lekovite biljke koristi se za lečnje tuberkuloze i teške upale pluća, dok vruć čaj od podbela uklanja simptome bronhitisa i astme i regeneriše oštećene bronhije pušača.
Kod upotrebe podbela se savetuje izuzetna opreznost zato što neki njegovi sastojci (pirolizinalkaloidi) deluju hepatotoksično, genotoksično i kancerogeno. Ovi alkaloidi se slabo rastvaraju u vodi, pa se čaj može koristiti bez velike bojazni, ali u strogo određenim dozama i vremenskom intervalu (dnevno 3-4 šolje čaja ne duže od 4 nedelje).

Podbel se više upotrebljava u narodnoj, nego u zvaničnoj medicini. Neizostavan je u svim čajevima protiv kašlja, što potvrđuje i njegov latinski naziv (tussis - kašalj). Upotrebljava se i za ispiranje usta i grla, za obloge i klistiranje. Sprečava upale, a postojeće brzo sanira. Svoju lekovitost je potvrdio i kod ublažavanja, lečenja i stišavanja napada astme, kao i kod početka tuberkuloze pluća. Zajedno sa bokvicom, list podbela je omiljeni lek narodne medicine, koji se opran i premazan mašću, ili uljem stavlja na uboje, posekotine, zagnojena i upaljena mesta. Koristi se i za obloge pri upali vena, čira potkolenice, opekotina, crvenog vetra i svih upala i otoka.
Raste na vlažnim, napuštenim livadama, oko potoka, izvora, na novim nasipima i vlažnoj ilovači. Za vreme cvetanja listovi su još pod zemljom i razvijaju se tek u aprilu i maju, a beru do kasne jeseni. Cvet i list su sličnog sastava i sadrže dosta sluzi, malo gorke materije (glikozid tusilagin), flobatanin, gailnu kiselinu, inulin i fitosterol.

ZA DANE POSTA
RIBA U SOSU OD PODBELA

800 g ribljih fileta
1 kašika seckanog crnog luka
250 g posnog majoneza
1 kašičica rendane kore limuna
1 kašika sirupa od podbela
4 cveta podbela
4 kašičice limunovog soka
8 limunovih kolutova
2 kašike margarina
crni biber i so
Vatrostalnu posudu premazati margarinom i posuti crnim lukom. Poređati posoljene i pobiberene filete. Dobro sjediniti lajt majonez, sirup od podbela, limunovu koru i sok i ½ kašičice soli, pa preliti filete. Peći 20 minuta na 200 stepeni. Dekorisati cvetom i limunovim kolutovima. Služiti sa krompir salatom.


RECEPTI:

Opadanje kose
20 g korena podbela
10 g cvetova nevena
Sastojke prelijte 1 l ključale vode i ostavite da vri 10-15 minuta, procedite, pa toplim čajem 2 x nedeljno istrljajte glavu.

Proširene vene
30 g lista i cveta podbela
20 g lista maline
20 g dugolisne bokvice
15 g medunike
15 g divlje jagode
Isitnite i pomešajte sastojke, prelijte l hladne vode, zagrevajte i pustite da ključa 3 minuta, pa prohlađen čaj pijte 3x dnevno po 1 šoljicu pre jela.

Protiv akni
3 kašike cveta i lista podbela
3 kašike lista bokvice
Sitno iseckajte sastojke, prelijte 1 l ključale vode i ostavite poklopljeno da se ohladi. Čaj procedite i zasladite medom, pa pijte tokom dana. Istovremeno na bolna mesta stavljajte oblog natopljen u neproceđenom ostatku čaja i to 3x dnevno po 2 sata (oblogu menjajte svakih 1/2 sata). Po skidanju obloga, bolna mesta obrišite mlakom kamilicom.
Ovaj recept koristite 5 dana.

Sirup od podbela
300 g svežih cvetova podbela
1 l vode
2 koluta limuna
2 koluta pomorandže
1 kg šećera
Na niskoj temperaturi 20 minuta kuvajte vodu, krupno isečene cvetove podbela i kolutove pomorandže i limuna. Procedite, dodajte šećer i na tihoj vatri kuvajte još 2 sata. Sipajte vrelo u zagrejane flaše i dobro zatvorite.
Sirup se koristi za pravljenje sladoleda i za prelivanje drugih poslastica, a rastvoren u kiseloj vodi odlično osvežava.

Iskašljavanje
30 g podbela
30 g komorača
30 g razgona
10 g korena ljubičice
Sastojke pomešati, pa 3 kašike popariti sa ½ l ključale vode i poklopiti. Posle 2 sata procediti, zasladiti medom i uzeti svaki 2. sat po 1 kašiku.

Ublažavanje kašlja
50 g lista podbela
50 g korena belog sleza
50 g komorača
1 list trupca
Jednu kašiku mešavine popariti sa 2 dl ključale vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Procediti i na svakih 10 do 15 minuta uzimati po 1kašiku.

Upala grla i promuklost
40 g lista podbela
50 g korena sleza
30 g korena sladića
10 g korena ljubičice
Uzeti 3 kašike mešavine i kuvati u ½ l vode 10 do 15 minuta. Procediti i ponovo prokuvati sa 3 kašike meda, pa piti 2-3 šoljice dnevno.
Deci se daje ista mešavina čaja, ali uz dodatak 50 g kamilice.

Protiv prehlade
30 g podbela
30 g sleza
30 g vranilovke
30 g miloduha
30 g lipe
U 1 l vrele vode potopite 2 kašike mešavine, ostavite najmanje 1 sat, a pre upotrebe zasladite medom.

REN

Ren je višegodišnja zeljasta biljka koja vodi poreklo sa Mediterana i zapadne Azije. Koren se vadi od juna do novembra, a list se bere od maja do oktobra. Koren se može koristiti preko cele godine, ostaje svež ako se pravovremeno zakopa u vlažan pesak ili drži u podrumu.
Upotreba rena u ishrani

Za ishranu se koriste mesnati podzemni izdanci, koji se u narodu naziva koren. Ren se upotrebljava kao začin i dodatak jelima, a koristi se i u medicinske svrhe. Koristi se svež koren, koji ima ljut miris i ukus i sveža biljka sa cvetovima. Poznato nam je da prilikom čišćenja korena rena, poteku nam suze, a nekima i sinusi prorade. Kao dodatak jelima koristi se uglavnom svež nastrugan ren i to ako je masnija hrana. Ovaj izuzetan začin zagreva ceo organizam i nezaobilazan je sastojak dobre kuhinje, a uz dodtke kao što su majonez, jogurt i pavlaka mogu se praviti razni sosevi kao dodaci jelima.
Ren kao lek

Ren je izuzetna biljka koja čisti ceo organizam, ubrzava metabolizam i trebalo bi da bude češće u ishrani naročito u zimskim mesecima. Ishrana bogata renom posebno se preporučuje u ishrani dijabetičara, pa je korisno da ga konzumiraju što više, takođe ren pomaže i protiv umora. Još od srednjeg veka ren se koristi kao lekovito sredstvo, a od njega se prave čajevi, sirupi, oblozi...Kako sa uzimanjem pojedinih lekovitih biljaka moramo voditi računa, tako i sa renom, naravno ne treba ga uzimati previše jer može da izazove dijareju i povraćanje. Takođe ako koristite tintkture budite oprezni, jer za sveže rane tinktura rena je prejaka.
Recepti na bazi rena
Protiv upale sinusa

Inhaliranje renom smanjuje bol, a sinusi se čiste od gripa. Na zagrejanu ringlu stavite šerpu sa zagrejanim renom, prekrijte glavu peškirom i udišite isparenja pet do deset minuta. Najbolje je da to uradite pred spavanje, i verujte mi iz svog ličnog iskustva pomaže. Jeste da je malo neprijatno, ali za sinuse je lek.
Tinktura protiv rana, bolova, otoka

Tinktura od rena je veoma korisna u lečenju gnojnih rana, bolova i otoka. Pravi se na sledeći način. Narendajte koren rena pa ga pomešajte sa alkoholom i ostavite na tamnom mestu da stoji dve nedelje. Tako čete dobiti ekstrat koji stavljate na bolna mesta, otoke.
Čaj za jačanje pluća

Čaj od rena je veoma dobar za jačanje pluća i dnevna doza je dve do tri male šolje. Priprema se na sledeći način, deset grama narendanog rena prelijte sa 2dl ključale vode i ostavite poklopljeno da stoji nekoliko minita. Procedite i pijte mlako.
Vino od rena protiv čira na želucu

Vino od rena je veoma popularno u kinejskoj tradicionalnoj medicini. Koristi se za lečenje čira na želucu. Prema starom kineskom receptu, da bi se napravilo ovo vino potrebno je 50gr korena rena držati sedam dana u litru kvalitetnog belog vina. Uzima se 1dl napitka, dva puta na dan, pre jela.

www.zdravlje-bilje.com
 

beauty

Kolonista
Kolonista
#18
Стручњаци стално упозоравају да је здрава исхрана основ за нормалан живот. Ко је спреман за њу нека се осврне око себе. Ево какве је све укусне залогаје могуће наћи у природи

Весник пролећа у спанаћу
Јагорчевина или Primula veris сврстава се међу најраније пролећнице, што и казује њен латински назив – примус значи први, а вулгарис обичан, свакодневан – али и међу угрожене биљне врсте.



Ова вишегодишња зељаста биљка прелепих нежножутих цветова, која испраћа последње снегове, има и хранљива својства. Налазе се у јајастим, издуженим листовима, дужине од пет до 25 центиметара и ширине од два до шест центиметара, заобљеног врха. Садрже шећер, витамине, првенствено витамин Це, каротен, флавоноид, примаверин, сапонизид, сапонин, слузи и метилни салицилат.
Листови који се користе за исхрану морају да буду млади, јер су старији горки. Могу да се употребљавају свежи, као додатак салатама или варивима, а тада се пре употребе кратко обаре кључалом водом и припремају као спанаћ.
И цветови, пријатног мириса и сладуњавог укуса који подсећа на мед, могу да се нађу у салати.
Ипак, јагорчевина не би требало често да буде заступљена у јеловнику, не само због тога што је заштићена као угрожена биљна врста, већ што је у већим количинама штетна по здравље људи.

Бибер из листа
Чубар, Satureja hortensis, у народу познат и као бресина, шетрај, врисак, чубрика, чубрица, чумборак, чупар, једногодишња је зељаста и жбунаста биљка пореклом из источног Средоземља и Средњег истока. Највише се узгаја у Француској, Шпанији, Немачкој, Канади и Сједињеним Америчким Државама као љуткасти додатак разним јелима и проверени прочишћивач организма који ублажава надимање и друге желудачне тегобе.


Биљка висока око 40 центиметара, уских листова, дугих до три центиметра, јаког мириса и љуткастог укуса сличног биберу, ситних цветова беле или ружичасте боје, цвета два пута у сезони.
Чубар је познат још из старих времена. У Риму се ова биљка подједнако користила и у кухињи и у медицини. Тада се сматрало да чубрица има афродизијачка својства, да је биљка љубави. И древни Грци су јој приписивали исте особине.
Данас се листови ове биљке користе у кулинарству уместо бибера, у свежем и осушеном стању као зачин за јела од махунарки, купуса, меса, дивљачи, сухомеснатих производа, али и салата од краставаца и парадајза јер његова етерична уља преузимају основни укус намирница.

Украс на печењу и лек за опекотине
Вероватно је готово свако чуо за чуваркућу, или пазикућу, ваздаживу, дивље смиље, жедњак, зечји купус, вишегодишњу биљку латинског имена Sempervivum tectorum. Од давнина је радо виђена у башти или саксији сваког дома, јер постоји веровање да штити од грома, болести, па и од вештица, ко у њих верује.



Те моћи биљке никад нису доказане, али хранљиве и лековите јесу. Висока од 10 до 30 центиметара, чуваркућа има црепасте и при врху црвене листове који садрже шећер, минералне соли, јабучну и мрављу киселину, танин, слуз. Тракасто исечени, листови чуваркуће су укусан, киселкастоопор, здрав и леп украс на сочном печењу или додатак разним салатама.
У медицини се сок чуваркуће употребљава за опекотине, ублажавање херпеса и чирева, а тинктура као препарат против упале грла.

Досадни укусни прилепак
Ко би рекао да чичак, Arctium lappa, биљка из рода скривеносеменица, која расте уз путеве, необрађена земљишта и на ливадама, може ичему да користи изузев да смета и боцка кад се лоптастим плодом пуним кукица закачи за одећу, обућу, косу човека или крзно животиње.



Показало се да су млади изданци, зелене сочне стабљике, листови и корен биљке веома укусни и здрави за исхрану, јер чичак је богат минералима, нарочито гвожђем, витаминима, природним шећерима, скробом, органским киселинама и инулином.
Чичак се употребљава свеж, куван, пржен или осушен као додатак различитим јелима од поврћа. Пролећни или јесењи млади изданци, убрани у марту и априлу или у јесен, мекани су и меснати. Они садрже око 40 одсто витамина Це, више од десет одсто каротина, танин и етерична уља.
Младе сочне стабљике, које се уберу пре него што биљка процвета, као и петељке листа, користе се сирове за салате, али од њих могу да се припремају и чорбе и варива, а могу и да се похују.
Корен биљке употребљава се пресан, куван, пржен или осушен као додатак различитим јелима од поврћа. Има малу калоријску вредност, а садржи готово све неопходне састојке, од беланчевина, угљених хидрата, инулина масних киселина, фосфорне и танинске киселине, других органских киселина, масног и етарског уља. Може да буде и добра замена за кромпир јер садржи много скроба. Осушен и самлевен, корен може да се користи на разне начине. Додаје се ражаном или пшеничном брашну за припрему хлеба, разних пецива и посластица. Од печеног и самлевеног корена чичка припрема се напитак сличан кафи.
Стабљика чичка лако се шпиновањем претвара у укусну ушећерену посластицу. Дужим укувавањем добија се слатки сируп, погодан у дијеталној исхрани.

Цвет у вази, корен у тигању
У нашој ботаничкој литератури локвањ је назив за врсте родова Nymphaea и Nuphar, из водених биљака породице Nymphaeaceae с прелепим, великим, белим, белоружичастим или чак плавичастим цветом. Ова биљка лепотом украшава готово све мочварне крајеве умерене климе.
Корен локвања налази се дубоко у муљу, док дугачка стабљика напредује према светлости, па широки зелени листови и крупни цветови бујају на самој површини воде. Цвет локвања отвара се дању, док се ноћу затвори и потоне у воду. Биљка има дебелу стабљику, па може да нарасте и до пет метара у ширину.
Али, локвањ није само украс природе и вазе напуњене водом до врха, већ је и укусна и здрава намирница. Користи се кртоласт корен, сличан шаргарепи, који у пресеку има украсну шару. Бере се зими, јер тада у корену има највише хранљивих и лековитих састојака. Посебно је заступљен у кухињи азијских земаља, попут Кине, Јапана, Пакистана, Индије, Кореје. Од њега се спремају разне ђаконије.
Суши се у танким кришкама, кува, пржи или се додаје неком другом поврћу и супама ради пикантнијег укуса.
Од свежег корена, или његовог праха, припремају се и лековити чајеви. У корену локвања налазе се нелбумин, који подстиче телесне течности и мишићно ткиво, аспарагин, једна од амино-киселина која поспешује разлагање и избацивање слузи из бронхија и плућа.
У древној кинеској медицини локвањ се помиње као лек за кашаљ, прехладу, синусе, заразе, бронхитис, астму...



За јединствен сирни намаз
Познат као сремуш, медвеђи лук, дивљи лук, Allium ursinum је биљка из породице лукова. Распрострањен у листопадним, буковим шумама тространог је стабла с кога полазе два издужена листа на дугачким дршкама а бели цветови сакупљени су у вишецветне, штитолике цвасти.



Иако сремуш не личи на лук, већ на дивље шумско растиње, и лишће и луковица миришу на бели лук. И управо ови делови биљке налазе се међу намирницама у људској исхрани. Бере се само младо лишће у сезони од априла до јуна. Тада су листови благог мириса и укуса, а луковица љуткаста и подсећа на мешавину црног и белог лука.
Сремуш садржи минералне састојке попут сумпора, магнезијума, мангана, гвожђа, цинка, витамин Це, каротин, затим угљене хидрате, беланчевине, масти и целулозу.
Употребљава се сиров, за салате, или се од листова припремају чорбе, варива, као зачин и додатак јелима. Ситно исецкани листови помешани с меким сиром и павлаком, одличан су намаз за хлеб. Луковица се употребљава слично младом луку, као зачин, додатак јелима, као салата или подлога за варива, као зачин чорбама, кромпиру и другим јелима. Млада биљка може да се кисели за зиму, али сушењем губи све хранљиве састојке.
У нашем народу сремуш је посебно цењен. Верује се да ниједна биљка не чисти тако добро систем за варење и крв као сремуш. Истина је да ова биљка има јако дејство на цревне паразите, да спречава упале слузокоже желуца, благотворно делује на снижавање високог крвног притиска, антибактеријска својства су одлична одбрана од грипа и грознице, а отклања и несаницу и несвестицу.



Ни першун, ни целер
Aegopodium podagraria, седмолист или козја нога, врло је распрострањена биљка из породице штитарки. Препознатљива је по седам листова који су јој одредили једно од имена. А ти листови су јестиви и лековити.



Веома су укусни, као да су мешавина першуна и целера. Мале су хранљиве вредности, богати витамином Це и каротином. Користе се само приземни, млади и меки листови, светлије и сјајне боје.
Иако је козја нога првенствено зачинска биљка, добродошао је додатак за чорбе, салате и варива јер им побољшава укус, а уз то лековито делује на рад желуца и спречава упале органа за варење.

Шапа у супи
Мечја шапа, шапица, Heracleum sphondylium, вишегодишња биљка која расте као коров уз путеве и шумарке у влажним пределима, висока је и до метар. Од давнина је и у нашим крајевима заступљена у исхрани.



Користе се млади сочни листови и меснате младе стабљике с још неотвореним цветним пупољцима, који имају јак мирис и помало су горког укуса. Шапица је мале хранљиве вредности, али садржи беланчевине, масти, угљене хидрате, витамин Це и каротин. Има укус и мирис шаргарепе, па се често користи као зелен за супу, додаје се у кувана јела од поврћа и одлично допуњује укус салате од парадајза и сира.
Мечја шапа може да буде и оброк. Свежа или обарена стабљика с цветним пупољцима уваља се у брашно или у тесто за палачинке и пече на уљу.
Изрендан свеж корен, у коме има доста скроба и шећера, кувањем у води даје сируп који се користи као зачин, додатак и прелив за јела. Корен може да се суши и меље за хлебно брашно.
Биљка припремљена као чај благотворно делује на катар црева, пролив и јача организам.

Прилог уз пилетину
Поточарка, угас или драгушац, латинског имена Nasturtium officinale, трајна је водена биљка из породице купусарки. Изузетног укуса, користи се и као храна и као лек. Тачније, њени листови садрже те особености. Треба их брати у пролеће пре цветања и користити свеже.



Округли листови укусом подсећају на роткву. Од листова може да се припрема салата, преливена само лимуновим соком, али сушени измрвљени листићи одличан су прилог уз пржену храну – пилеће месо, рибу, јела од кромпира, служе као зачин за супе, умаке, салате, намаз од сира.
У лишћу поточарке има витамина Це, Де, Е, каротина, уља слачице, минерала попут гвожђа, калијума, јода и сумпора, па поточарка лековито делује против малокрвности, рахитиса, као диуретик, чисти крв и кожу, помаже код стомачних тегоба.

За шећер без шећера
Чичока, Helianthus tuberosus, биљка која је стигла из Америке, код нас је позната и као дивљи кромпир. Не изгледа привлачно, налик је на корен ђумбира, готово је безукусна као и сваки кромпир, али је за здравље изузетно корисна биљка.



Уместо скроба гомољ садржи инулин, супстанцу која побољшава варење, опоравља цревну флору и помаже код цревних обољења. Поред тога, инулин успоставља правилан ниво триглицерида и холестерола у крви, чиме се спречавају обољења крвних судова и постепено смањују масне наслаге. Пошто разградњом инулина не долази до пораста нивоа шећера и инсулина у крви, чичока је одлична намирница за дијабетичаре.
Зато чичоку треба јести што чешће. Припрема се као кромпир, кувана у кори или печена, али може да се користи и сирова као додатак било којој салати, али и као салата тек благо зачињена лимуном или као зимница. Укусан је додатак сваком јелу од меса.
Чичока се одликује ниском енергетском вредношћу. Добар је извор калијума и фосфора, калцијума, магнезијума и гвожђа, а уједно је и извор есенцијалних амино-киселина које људски организам не може да произведе.


http://www.politikin-zabavnik.rs
 

beauty

Kolonista
Kolonista
#19
MASLAČAK - Taraxacum officinale



Drugi nazivi: .
Latinski naziv: Tarxacum officinale .
Eng - Dandelion
Opis biljke: Maslačak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.

Maslačak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita...

Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja. Maslačak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.
Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle. Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.

Lekovito delovanje: Maslačkov caj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika. Caj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..
CAJ:
Caj se priprema najcešce od suvog usitnjenog korena. Jedna kasika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili još bolje, zasladjen pravim domacim medom.Taj caj procišcava organizam, pomaže kod degeneracije hrskavice, podstice znojenje.
Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.
Koren se isece na tanke ploške,pa se može jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuhati. Ispržen i samleven koren odlicana je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u sircetu i koristiti kao zacin – umesto kapare.

Maslačkov sirup ( med )
Tri –cetiri pune šake cvetnih glavica maslacka (sveže) preliti sa 2 litre kipuce vode, i prokuvati. Procediti – da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u još toplo dodati 1,5 kg šecera ili odgovarajucega zasladjivaca, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno mešajuci do gustoce sirupa.
Dobijeni sirup se puni u ciste staklenke u kojima se obicno i konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda.
Ovaj sirup jaca i procišcuje organizam, regulise varenje, jaca apetit.
Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, staklenku dobro zatvoriti.

 

beauty

Kolonista
Kolonista
#20
Ja sam upravo napravila salatu od mladih listova maslacka, malo jabukovog sirceta i dve kasike maslinovog ulja. Meni je to uzina zdrava i ukusna.
 
Top