• Ovaj veb sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog veb sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića. Pročitajte više.

Lavanda - božansko bilje

šufnudla

Kolonista
Kolonista
#1


Ova mediteranska, blagorodna lepotica koju zovu i „plavo zlato“, potiče iz Persije, današnjeg Irana i rasprostranjena je sve do Afrike i jugoistočnih predela Indije. Lavanda se koristi više od 2500 godina. Od davnina su poznata njena lekovita svojstva; lavandom su lečeni ljudi koji pate od nesanice, od bolesti nerava i lošeg varenja. Stavljali su je u tople kupke, mirisali se njenim eteričnim uljem, pili čajeve od njenog cveta, i stavljali je u jela kao dodatak hrani. U Tutankamonovoj grobnici 1922. godine pronađen je ćup u kome se nalazilo eterično ulje lavande, što govori da su i stari Egipćani cenili njen miris. Mumije su obavijane platnom u kome su pronađeni ostaci ovog ulja. Rimljani su u svojim kupatilima koristili cvet lavande kako bi se opustili i posle kupanja namirisali. Otuda i naziv biljke lavare-prati.

- Travari su lavandu prepoznali kao jednu od izuzetno važnih biljaka. Cvetovi lavande korišćeni su u različite medicinske svrhe. Tvrdili su da lavanda blagotvorno deluje na živce, koristili je protiv zubobolje i protiv bolesti organa za varenje. Stari Jevreji su prskali jela lavandinom vodicom ili eteričnim uljem jer im je bila poznato njeno lekovito dejstvo na organe za varenje. Lavanda je za vreme londonske kuge u 18. veku korištena kao zaštita od infekcije tako što su je ljudi stavljali ispod nosa i premazivali telo lavandinim uljem. Lavanda je takođe bila korisna za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, kada se koristila kao sredstvo protiv boli i kod previjanja rana kao zaštita od infekcija. Pridavala su joj se razna svojstva i upotrebljavana je u razne svrhe. Legenda kaže da je upravo lavandina vodica pomogla kraljici Kleopatri da zavede rimskog imperatora Cezara.




Kako koristiti lavandu u medicinske svrhe:

- Kao lek za smirenje: čaj od lavande je pravi prirodan lek za smirenje. Jednu do dve kašičice osušenih cvetova lavande preliti sa 2dl vrele vode, nakon 10 minuta čaj procediti i popiti.

- Kao sredstvo za miran san: u platnenu vrećicu staviti osušene cvjtove lavande i staviti pod jastuk. Naučnici tvrde da jedinstven miris lavande smiruje živce i da vrećica lavande ispod jastuka deluje isto kao I tableta za spavanje.

- Kao ulje za masažu: često se lavandino ulje koristi kod masaža, upravo zbog lavandinog smirujućeg dejstva. Za razliku od drugih eteričnih ulja, ulje lavande može se nanositi direktno na kožu, ali ne treba preterivati..

- Kao pomoć kod glavobolje: lavandino ulje lagano umasirati kružnim pokretima na područje slepoočnica i ubrzo će se osetiti poboljšanje.

- Kod opadanja kose: lavandino ulje naneti na teme kose, lagano masirati i ostaviti da deluje 30 minuta. Nakon toga kosu isprati blagim šamponom. Lavandino ulje podstiče cirkulaciju I sprečava gubitak kose.

- Za opekotine i rane: hidrolat lavande može se koristiti kao sredstvo za čišćenje rana, a za razliku od alkohola i drugih sredstava za dezinfekciju ne izaziva bol. Leči i opekotine na koži i opekotine od sunca, umiruje upalne procese kože.

- Kod upale mišića: nakon napornog rada ili sportskih treninga kada je prisutna velika bol u mišićima, dovoljno je samo umasirati nekoliko kapi eteričnog ulja na bolna mesta.
 

šufnudla

Kolonista
Kolonista
#6
Lavanda je poznata i kao izuzetno medonosna biljka sa vrlo kvalitetnim proizvodima u pčelarstvu.

Lavandin med je svetložut, bistar i proziran, ima jak miris po biljci. Danas se lavanda uzgaja i plantažno. Nema zahteva u pogledu kvaliteta tla. Eksploatacija lavande traje 15 godina.
U 12-oj godini ima oko 2000 cvetonosnih grana.

Ima dug period cvetanja (25 do 35 dana), od juna do avgusta, u zavisnosti od nadmorske visine. Nektarnost lavande je 6, a sa 1ha moze se dobiti preko 500 kg meda.

Lekovito svojstvo lavande sastoji u smanjenju nervne napetosti kod migrene i neuralgije, a pomaže i kod zaceljivanja.

 

šufnudla

Kolonista
Kolonista
#8
Ja nisam,ali volim lavandu. Par puta sam sadila,ali me nece o_O
Lavanda traži puno sunca i ne mnogo vlažnu zemlju. Možda je do kvaliteta zemlje?

Uslovi za gajenje lavande
Uzgoj lavande je u neku ruku ekološki i organski zato što ova biljka poseduje vrlo dobro razvijen korenov sistem i odlično podnosi sušu, ne traži nikakvu hemijsku zaštitu i fino uspeva i bez mineralnih đubriva.

Zemljište: Lavanda će dobro uspeti na slabije plodnom i siromašnom tlu. Zemljište treba da je dobro drenirano a PH vrednost od 6,5 do 7,5. Kisela zemljišta ne prijaju lavandi. Alkalno ili krečnjačko tlo će pojačati miris lavande.Lavandi će pogodovati izloženost direktnom suncu. Posadite lavandu na mesto gde će imati najmanje 8 sati sunca dnevno. Iako se može saditi tokom čitave vegetacione sezone, najbolje je saditi lavandu u kasno proleće.

Orezivanje: Glavno orezivanje se obavlja u kasno proleće! Čim izbiju mladic, biljka se skraćuje za trećinu i tako će lavanda ostati duže kompaktna. Stare cvasti treba odseći nakon cvetanja, a kod lavande koja je žbunaste forme, važno je redovno uklanjanje precvetalih delova.

Zalivanje: Lavanda jeste otporna na sušu ali ipak,u prvoj godini je treba dobro zalivati, naročito kada su letnje žege. Zalivanje je neophodno i u jesen i proleće, ako su visoke temperature.

Dodatna nega i održavanje
Lavandi se može dodati malo komposta u proleće. Zimi je važno da lavandu koju gajite u saksiji, prebacite na zaštićeno mesto uz povremeno zalivanje. Za vreme jakih mrazeva, lavandu koja je u bašti možete pokriti granama četinara.
http://seoskiposlovi.com/2015/01/30/saveti-za-uzgoj-lavande/
 

šufnudla

Kolonista
Kolonista
#9
U Evropi su najveće plantaže lavande u Engleskoj, Provansi, Španiji... i na Hvaru :)

Provansa - Polja lavande


Fantast Tourist

JEDNA OD NAJLEPŠIH REGIJA FRANCUSKE
6 dana // BUS // 23. Avgust 2016.
Eks an Provans – Avinjon – Arl – Le Bo – Sen Remi - Marselj

Za Provansu kažu da njeni pejzaži bude snove i čula. Pod ljubičastom bojom lavandinih cvetova, srebrnastosivom bojom stabala masline, narandžastim i cvetnim tonovima zemlje i makova, žutom bojom suncokreta i plavom bojom neba mešaju se mirisi divlje majčine dušice i ruzmarina, žalfije, origana i lavande. U ovom slikovitom delu južne Francuske svakom će srce zaigrati kada vidi predeo i oseti sve opojne mirise. U Provansi su pravi predeli iz mašte koji svojim mirisima bude sva čula. Tu su čuvena nepregledna polja pod lavandom, koja predele u Provansi posebno čine lepim leti. Veliki slikari, kao što su Sezan, Van Gog i Pikaso bili su očarani pejzažima i svetlošću koje pruža Provansa.
Program putovanja:
1. dan (Utorak, 23. Avgust)
Polazak iz Novog Sada i iz Beograda u popodnevnim satima (posle 16h). Noćna vožnja preko Hrvatske, Slovenije i Italije uz kraća usputna zadržavanja radi odmora i obavljanja carinskih formalnosti.
2. dan EKS-AN-PROVANS – AVINJON
Prepodnevna vožnja preko italijanskih pokrajina Furlanija, Veneto, Emilija, Ligurija… ka Provansi… Odlazak do istorijske prestonice Provanse, EKS-AN-PROVANSA. Kraće razgledanje istorijskog centra grada: Kur Mirabo – prelepa avenija sa platanima i trgovačkim delom; Čuvena kafana „Dva drugara“, palata Berze, Gradska kuća, Sat toranj, Katedrala Sv. Spasitelja... Boravak u Eksu oko 3 sata.. Nastavak putovanja do AVINJONA. Smeštaj u hotel u regiji grada. Noćenje.
3. dan AVINJON – ORANŽ – AVINJON
Doručak. Polazak u 9.30h na tročasovni fakultativni izlet do ORANŽA. Po dolasku sledi kraći obilazak grada uz razgledanje istorijskog centra koji obiluje ostacima rimske kulture (teatar, delovi foruma…). Slobodno vreme za uživanje u autentičnom ambijentu. Povratak u AVINJON i obilazak grada: srednjovekovne zidine, Papska palata, most Sv. Benezea, ulica Farbara sa živopisnim ambijentom... Slobodno vreme. Povratak u Avinjon u hotel do 21h. Noćenje.
4. dan AVINJON – SEN REMI – LE BO – ARL – AVINJON
Doručak
. Celodnevni fakultativni izlet (od 9h do oko 21h). Polazak u 9h na fakultativni izlet do provansalske provincije uz usputno uživanje u sjajnim pejzažima... Poseta srednjovekovnom gradiću SEN REMI u kojem se rodio prorok Nostradamus i u kojem je jedno vreme boravio Vinsent Van Gog. Kraći obilazak: Gradska kuća sa fontanom delfina, Katedrala, Nostradamusova rodna kuća, Palata porodice De Sad, Nostradamusova fontana,... Slobodno vreme (2,5 sata) za individualne aktivnosti. Nastavak putovanja ka Alpijskom masivu uz usputni panoramski osvrt na ostatke rimskog grada Glanuma. Dolazak u bajkoviti srednjovekovni grad LE BO (jedno od najpitoresknijih i najlepših sela Francuske) smešten na okomitoj steni. Kraća šetnja gradićem do tvrđave Le Bo. Slobodno vreme (2 sata). Odlazak u ARL, grad Vinsenta van Goga. Obilazak grada: Rimska Arena, Grčki teatar,Katedrala Sv. Trofima, “Le Nuit Caffe” – čuveni kafić kojeg je naslikao Van Gog, Konstantinove Terme,... Slobodno vreme za individualne aktivnosti. Povratak u hotel oko 21h. Noćenje.
5. dan AVINJON – MARSELJ
Doručak
. Polazak ka Marselju u 9h. Dolazak u MARSELJ oko 10.30h. Panoramski obilazak grada, vožnja uskim ulicama mediteranskog lučkog dela grada, širokim bulevarima i pored obale mora novog luksuznog dela Marseja... odlazak do Bogorodične crkve de la Garde koja se nalazi na uzvišenju iznad grada i odakle je fascinantan pogled na čitav Marsej i okolna prelepa ostrva, od kojih nam je najznačajnije ostrvo sa šatoom d’If gde je po čuvenom delu A. Dime bio zatočen Grof Monte Kristo... odlazak do istorijskog centra grada uz razgledanje: Stara luka sa tvrđavama Sv. Nikole i Sv. Jovana, Gradska kuća i Katedrale... Šetnja srednjovekovnim kvartom Panije i nastavak razgledanja uz šetnju do mesta atentata na kralja Aleksandra... Slobodno vreme za individualne aktivnosti. Popodne, ukoliko vremenske prilike budu dozvoljavale, organizovaće se krstarenje (fakultativno) Marseljskim zalivom sa kružnim panoramskim obilaskom ostrva sa čuvenim šatoom d’If. Polazak ka Srbiji oko 22.00h. Noćna vožnja preko Italije, Slovenije, Hrvatske...
6. dan (Nedelja, 28. Avgust) Dolazak u Novi Sad/Beograd u kasnim popodnevnim satima. Kraj putovanja.

http://www.fantast.rs/provansa-polja-lavande.html
 
Poslednja izmena:

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Domorodac
#11
Je l probao neko od vas med od lavande? :)
Moje komšije su pčelari (pravi pčelari ;) ) pa sam imala to zadovoljstvo da probam i "egzotični med" od lavande, zatim žalfije i od suncokreta (van onih uobičajenih). Vrlo su zanimljivi i mirisni mada sam ostala kod livadskog kao naj-naj meda.

Inače, fantastična tema, odavno niko nije pisao ovako iscrpno na forumu, hvala Šufi. :)
 

šufnudla

Kolonista
Kolonista
#12
I domacim zadacima pristupamo naucno. :) :thumbsup:
Utrefila me g-đa sa temom, lavanda je moja omiljena biljka :)... Imala sam i divno lično iskustvo sa uzgojem lavande... i imaću ga opet (samo da se organizujem u novonastalim uslovima):)

Moje komšije su pčelari (pravi pčelari ;) ) pa sam imala to zadovoljstvo da probam i "egzotični med" od lavande, zatim žalfije i od suncokreta (van onih uobičajenih). Vrlo su zanimljivi i mirisni mada sam ostala kod livadskog kao naj-naj meda.

Inače, fantastična tema, odavno niko nije pisao ovako iscrpno na forumu, hvala Šufi. :)
Da, i ja sam probala med od lavande... Neobičnog ukusa, lep, ali ga ne bih konzumirala na "dnevnoj osnovi"...
Hvala G-đo na zadatoj temi :thumbsup: Ja sam tek počela o lavandi... :laugh:, a nadam se da ćete se i vi pridružiti.
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Domorodac
#13
Ove komšije što uzgajaju med su Dalmatinci, izbeglice, imaju košnice u Hrvatskoj ali i ovde, moraću da ih pitam gde nose na ispašu za med od lavande.
 

Njavica

Dreamer.
Domorodac
#14
Ja sam sadnicu lavande kupila pre 2 meseca, u basti je, na suncanom mestu, a zalivanje bogami skoro svako vece uz ostale biljke jer sa te strane przi sunce u toku dana. Zemlja u saksiji je ipak malo drugacija, cini mi se kao da je kompaktnija od obicne. I eno je, cveta ko luda, cekam jos malo cvet da se otvori da ga iseckam pa da vidim sta cu :)
 

šufnudla

Kolonista
Kolonista
#15
Ove komšije što uzgajaju med su Dalmatinci, izbeglice, imaju košnice u Hrvatskoj ali i ovde, moraću da ih pitam gde nose na ispašu za med od lavande.
Kažu da u Srbiji ima najviše lavandinih polja u Velikoj Plani i Aleksandrovcu.
Priča o ovom paru koji je napustio prestonicu i upustio se u gajenje lavande mi je vrlo inspirativna... :)
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:451805-Aleksandrovac-Zdravlje-od-meda-i-lavande

@Njavica Bravo!
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Domorodac
#16
U Staroj Pazovi, na centru, ima velika zelena površina pod lavandom. Interesantna odluka nadležnih iz zelenila da posade baš ovu biljku u naatraktivnijem delu ovog mesta. A kada je orezuju, skupe se građani i svako odnese po naramak. A mirišiiiiiii.... <3:happy: