Kult vremena...

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Član
#44
Kao klinac sam najviše voleo da gledam Bruce Lea (da, Bruce Le, a ne Brus li). Odmah po izlasku iz bioskopa smo pokušavali da primenimo njegovu tehniku vrištanja, pa i udaraca.
Mi smo te filmove zvali "cvetajući filmovi": posmatraš one koji izlaze iz bioskopa a oni svi cvetaju jer su pobedili loše momke, kao da su oni lično Brus Li... i naravno, vrištanje i mawashi kaiten geri...:roflmao::roflmao:

Kasnije se u bioskop išlo ponajmanje zbog filma, u društvu devojke, gde smo se 90 ljubili i tako to...
To kasnije, naravno, ali ne sa devojkom :rolleyes::D
 

Beba

Poznata ličnost
Član
#46
Volela sam taj korzo...od svega iz svoje mladosti mislim da bi tu šetnju prvo poželela ovoj deci sada.
Volela diskoteke i da plešem uz" Noć u belom satenu" "Endži" /piši kao što govoriš/ ...
Prijala su mi ta prva udvaranja, osećala sam se nekako bitnom...
Volela sam organizovane žurke u dvorištu moje škole , ekonomske...i sećam se jednog momka sa kojim sam plesala a on je imao tremu, a ja mislila koja sam ja riba :smug:... Sada sigurno nema tremu, važi za omiljenu facu bez obzira što je oženjen.
Išli smo biciklovima preko mosta u Ilok, postoji Dvorac koji je trebalo videti i prelep restoran gde smo pili valjda kafu...
Ali i to zadovoljstvo su nam uskratili, granica, policija, carina, pasoši...nema više tu draž!
Kada pregledam slike iz tog perioda što se tiče oblačenja...farmerke, košulja , to je deo koji se iz generacije u generaciju ne menja.
Davno sam konstatovala da mi je ipak najlepši period bio, period srednjoškolskih dana:)
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#47
Volela sam taj korzo...od svega iz svoje mladosti mislim da bi tu šetnju prvo poželela ovoj deci sada.
Volela diskoteke i da plešem
Prijala su mi ta prva udvaranja, osećala sam se nekako bitnom...
Davno sam konstatovala da mi je ipak najlepši period bio, period srednjoškolskih dana:)
Potpisujem.
 
Sviđa im se: Beba

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#49
Koliko god to današnjim generacijama delovalo besmisleno, smešno, neshvatljivo, žao mi je što nikada neće doživeti ni delić tog predivnog vremena. A ni mi pored njih. :(
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Član
#50
Lepo je i njihovo vreme, uključi se i otvori um, što bi rekli Ameri "Open your mind!"
Oni imaju tajne grupe na fb i tu se dopisuju, pa se zeznu i mene ubace! :sneaky: :laugh::laugh::laugh: Pričam o ovim "malcima" koji tek ulaze u pubertet. Što su slatki i naivni, ma uživam sa njima. <3 Ali mislim da sam izašla iz teme :unsure::D
 

Beba

Poznata ličnost
Član
#53
Kada su počeli polako da izlaze, da imaju telefone, drugare...ma svašta sam radila. Često mi je uvo bilo priljubljeno uz vrata, neka za svaki slučaj, kada je sin dolazio i otišao na sprat , onda ja ustanem i gledam kako se izuo. Bojala sam se, genetika je čudo, ali fala Bogu desilo se "čudo" ali u pozitivnom smislu. Sve te tako smešne stvari koje sam radila oni nisu znali tada, sada o tome pričamo i oponašaju me!
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#54
Te davne 1984 sam bio na radnoj akciji. Tamo sam naučio mnogo važnih stvari u životu: da pušim. :D, da pijem :D, stekao prvu (neuzvraćenu) ljubav, prve "ratne drugove", odvojio se od roditelja i brinuo se sam o sebi... Ali smo i radili nešto korisno po sada tako lepoj Loznici. Od dečaka postao momčić...
Radne akcije... Udarnici... Akcijaši... Uniforme... Večeri kraj vatre i akustičnu gitaru...
 

Beba

Poznata ličnost
Član
#55
Stemis ,oseća se zadovoljstvo dok pišeš, oseća se svaka emocija koja je tada bila u tebi...E to je lepota života, to je učiteljica života, sa lepim i maje lepim stvarima.
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
#56
Mi, malo stariji, pamtimo da divna vremena. Nostalgičan sam. Svaka generacija voli neko svoje vreme. Pa tako i ja. A zadovoljstvo se oseća, jer posle svih tih godina ostanu ona lepa sećanja, a ruke uvijene u zavoj potopljen jodom se zaboravi. Ma i to je bilo korisno, naučiš kako nije lako raditi, pa ti knjiga postane lakša. :D
Devojčica se zvala Marija, bila je iz Novoga Sada... Bili smo deca, tj ja baš dete po tom pitanju, sećam se došao sam kući i plakao za Marijom. :)
 

maki

Poznata ličnost
Član
#57
Te davne 1984 sam bio na radnoj akciji. Tamo sam naučio mnogo važnih stvari u životu: da pušim. :D, da pijem :D, stekao prvu (neuzvraćenu) ljubav, prve "ratne drugove", odvojio se od roditelja i brinuo se sam o sebi... Ali smo i radili nešto korisno po sada tako lepoj Loznici. Od dečaka postao momčić...
Radne akcije... Udarnici... Akcijaši... Uniforme... Večeri kraj vatre i akustičnu gitaru...
I tiii? :D
To su bili najlepši dani....Bila sam dva puta na ORA...1983 i 1984.g....mesec dana buđenja uz ,,Mlade dane tople duge,,...prvu ljubav prve sne :whistling:....jutarnja gimnastika...onako ne ispavani od noćnih aktivnosti ;) u sam cik zore, prvo trčanje, pa lagana gimnastika....leleeee..ko bi me sad naterao da to radim :o....dizanje zastave uz himnu....doručak...odlazak na trasu...i glavna faca na trasi - traser :)....rad uz pesmu i zezanje se nije ni osetio....marenda...ma koga je bilo briga za prljave ruke, dobro su nas ispelcovali pred polazak :D....povratak sa trase..ručak....popodnevne aktivnosti...i najvažniji deo dana...večeri koje smo provodili uz muziku, pesmu, iskrenje očiju zbog nečije blizine....
Deo te atmosfere je moj sin osetio 2014.g. za vreme poplava...bio je oduševljen energijom i time kako su i koliko sposobni da se samorganizuju i da rade dan i noć...samo sam mu rekla ,,Zamisli da si na radnoj akciji i da svi zajedno provedete mesec dana.,, Mislim da je tada shvatio o čemu pričamo i šta osećamo kad spomenemo ORA :D
 

Njavica

Dreamer.
Član
#59
Hah joooj, pa da vidimo...
Imali smo sega megu ( koju smo brat i ja unistili u jednoj od nasih redovnih tuca), i po koji komp koji je bio neupotrebljiv :D, tako da smo vecinu vremena provodili napolju obuceni ko mali sabani jer smo se verali po dudu, i jeli one dudinje i gadjali se kestenjem i krali komsijama one odvratne male zelene jabuke i tresnje.
Bilo je i onog bombardovanja, kad sam spavala u istom krevetu sa bratom pa smo se celu noc tukli pf kakve bombe mama sizi od nas jadna. Malo sam plakala u podrumu za tatom koji je normalno spavao u stanu misleci da ce da mu bude nesto, bili smo i mnogo tuzni kad nismo videli vise svetla na Avali, mnogo smo se bili istraumirali kad su probili zvucni zid pa smo se razbezali samo, pevali smo one ruzne pesmice o Klintonu a da nismo imali pojma ni ko je, ali na kraju smo nekako sve to prosli da nismo ni bili svesni situacije oko nas.
Tata je vozio tada keca sa najkul plavim farovima kojeg sam volela vise nego bilo koga na svetu, imali smo stoni fudbal napravljen od lima i matice kao lopte i brda turnira.
Slusalo se svasta nesto, od Cece do Metal'ke, nosili smo "sve nam boje lepo stoje" - carapice i sandale.
A srednja skola... Pa, jedna od boljih zurki u mom zivotu. Ucenje, puskice, crtanje radova po celu noc sa tri pakle cigareta i loncem kafe. Cuvena bezanja sa svih mogucih casova, ispijanje kafa na crtu, spavanje po Kalisu, pijanstva i mamurluci. Momci, zaljubljivanja i one prve sms poruke za upoznavanje. :D Uvek smo se krpili za sve, i uvek smo stizali sve. O ovome mogu jos narednih 3 dana da pricam koliko toga ima :D (Bas sam se raspisala)
 

Gđa Blejz

Izmišljen lik
Član
#60
Cuvena bezanja sa svih mogucih casova,
Što me podseti na jedan vrlo važan period detinjstva a to su bioskopi. Ne ovi 3D (prvi 3D film u mom životu je bio Ajkula 3 valjda :roflmao:), već prepodnevni filmovi u bioskopu Slavija (dok ga nisu srušili davnih 80-tih), posle podne nisu bilu filmovi za moj uzrast :rolleyes:, pa Zvezda, obe sale Odeona-a, Kozare, Doma Sindikata koji za divno čudo i danas postoji, Balkana i na kraju Partizana gde su se smenjivali Brus Li filmovi i Emanuela. Jugoslavija na N. Bgd i Sava centar, Roda na Banovom brdu, kasnije i Akademija 28 na Slaviji, u Zemunu Central i još jedan kome sam zaboravila već i naziv. Bilo je tu i alternativnih, neke sam sigurno zaboravila. Kasnije u životu čak sam i radila u jednom lokalnom bioskopu.

Ujutro krenemo u školu, svratimo do nekog kome roditelji nisu kući i zovemo broj na kome su davali informacije o bioskopskom repertoaru (mislim da je bio 982) i pravac bioskop. Tada informacije nisu bile dostupne preko net-a kao danas. Eh bezbrižnog li vremena kada se samo setim... :oldman:
 
Top