Kulinarski rečnik - terminologija

anuška

Poznata ličnost
Član
#22
Volim restovani krompir. Ali kad nemam vremena onda pojednostavim.
Na ulju preprižim minutu luk krompir izrežem na ploškice ili kockice krompir posolim dodam malo bibera i vegete. Meni je također dobro:hungry:
 
Sviđa im se: Boki

Boki

Suspendovan nalog
#23
Ponekad su najjednostavnije stvari mnogo ukusnije, i ja tako često spremam krompir. Moja majka proprži u tepsiji krompir i luk, doda začin, so, alevu papriku vrlo malo, nalije sa malo vode kratko dinsta dok voda ne ispari ali ne skroz, i kratko zapeče u rerni. Tako vole i nikada im ne dosadi. Uz to su obavezne ljute papričice iz naše bašte koje stavljamo u flaše da se mariniraju. :)
 

Boki

Suspendovan nalog
#29
Više volim teleće šnicle, ali i juneće mogu da prođu. Ovde se teško nalazi teleće meso, uglavnom se dešava da mesari namerno uvale juneće umesto telećeg mesa, naročito onima koji teško prepoznaju meso na izgled. Teleće je skuplje, pa svi izbegavaju i koriste svinjsko meso, ali je neuporedivo bolje i neverovatno se lako i brzo spremaju jela sa telećim mesom. :)
 

Boki

Suspendovan nalog
#34
GARNI-BUKET

Začinski buket ili bouquet garni (fr.) je izraz za svežanj začinskog svežeg bilja koji sačinjavaju: peršun, majčina dušica i lovor, omotano aromatičnim celerom ili zelenim delom praziluka. Kuvar Pierre de Lune je pre više od 300 godina otkrio bouquet garni.

Buket garni može biti složen i od drugog bilja u raznim kombinacijama. Često se pravi od lista lovora, ruzmarina, majorana, majčine dušice, peršunovog i celerovog lista. Nakon pripreme jela, buketić sa začinima se jednostavno izvadi. Inače začinski buket, kombinacija povrća i začina, obogaćuje razna variva, temeljce, supe ili fondove i umake.

Kod nas se ovaj izraz često upotrebljava i za korenasto povrće koje ulazi u sastav skoro svakog jela - celer, šargarepa, peršun, paškanat.
 

Beba

Poznata ličnost
Član
#35
Долче & Габана
Некада су наше мајке и баке везле „Домаћице“, које су красиле део иза шпорета (дужност коју су данас на себе преузеле плочице). Дакле, сад нас на то само носталгија враћа, али са све млађим генерацијама престаће и то. Постало је демоде. Међутим, ако је то прерасло као такво, није немогуће да овој врцкавој форми вратимо живо(с)т.
Наш народ воли шалу, тако да се овај вез може искористити најпре за кецеље, (које не излазе из моде), а затим на торбе, блузе... Онај кућни амбијент са „Домаћица“, може се заменити и сликама и пределима наше земље Србије. Зар није боље да на нашим мајицама, кецељама, торбама буду осликани наши градови и села, а не страни? Додајте и текст и биће дивота. Овим би, заправо, требало да се баве наша етно удружења; дакле не само чувањем, већ и очувањем. Не да буде „бабинско“, већ, како и јесте и треба да буде – свенародно.
Пре извесног времена смо причали о везеним торбама*, да бих, након приче, предложила једној везиљи следеће ( на шта можда не би било згорег да пажњу обрате и други): рекох јој да извезе торбу са, рецимо, кучетом и да дода неки текст типа „Водим куче у пазар“. Како деца најчешће иду у продавницу, то би са тим слоганом и љупким кученцетом тај њихов дечји посао могао да буде занимљив. А еколошки освешћен народ почиње да се васпитава одмалена.
Осим тога, управо је са интернетом и новом технологијом наша омладина била прва која је повадила нашим бакама игле, конце и вуницу и дала им нове задатке по узору на друге земље, где се традиција и вредности чувају и развијају. И не само то, већ су и саме девојке и девојчице пожелеле да ту жицу, која их веже са ручним радом, пронађу у себи и оживе. Тако имамо диван пример девојке, која је, захваљујући иглама, сама себе ишколовала преко фејса, и још отворила и школу за почетнике у рукодељу.
То само доказује да традиција заиста јесте жива материја, која се не да утамничити. TX0659t.jpg
 
Top