• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Krv

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
kapkrvi.jpg
OSOBINE KRVI: crvene boje, slanog ukusa, bez mirisa, gusta i lepljiva.​
SASTAV KRVI: tečni deo čini plazma, a ostali deo su krvne ćelije - hematociti.​
1.Plazma je bledožućkasta tečnost koja se sastoji iz vode, mineralnih materija - elektrolita, belančevina, azotnih jedinjenja, šećera, masti i raznih enzima i hormona.​
2.Specifična težina predstavlja odnos između težine krvi i težine iste zapremine vode, određene na temperaturi od 4 stepena. Ona normalno iznosi od 1050 do 1060. Veličina specifične težine krvi zavisi od broja eritrocita, količine hemoglobina u njima, i od količine krvnih belančevina u plazmi.​
3.Elektro-hemijska reakcija je slabo alkalna i iznosi 40 nanomola u litru za arterijsku krv, a za vensku krv iznosi 45 nanomola po litru.​
pH za oksidovanu 7,4​
pH za redukovanu 7,34 - 7,36​
Hematokrit HTC je procenat zapremine koju ispunjavaju eritrociti u datom volumenu krvi, određuje se centrifugiranjem krvi, pripremljene da se može zgrušati u uskoj gradusnoj cevi koja se isto naziva hematokrit.​
TRANSAMINAZE su enzimi koji vrše transaminaciju, u serumu se određuju dve vrste: glutaminsko-pirogrožđana SGPT i glutaminsko-oksat sirćetna SGOST.​
1. GGT - gama-glutamil-transpeptidaza, Gama - GT se pretežno nalazi u membranama ćelija žučnih puteva i u unutrašnjosti ćelija jetre. Ovaj enzim se smatra najosetljivijim indikatorom oboljenja jetre i žucnih puteva, jer i mala oštećenja ćelija u kojima se nalaze ili minimalni zastoji u stvaranju i oticanju žuči, dovodi do značajnog porasta aktivnosti gama GT - a u serumu. Izrazito povećanje aktivnosti ovog enzima se nalazi kod bolesnika sa žuticom nastalom kao posledica zapušenja žučnih puteva (opstruktivni ikterus).
Pored toga, pošto se radi o enzimu, sa dugim poluživotom od 20 dana, on je odličan indikator oštećenja jetre npr. alkoholom, lekovima ili toksinima.
Količnik gama GT/AF koji je veci od 2,5 ukazuje na alkoholnu bolest jetre. Generalno gledano, paralelno praćenje gama - GT, AF i AST/ALT može biti od velike koristi u razmatranju o kojoj se bolesti jetre radi.
Dijagnostički značaj minimalnog ili umerenog porasta aktivnosti gama - GT je značajno limitirana činjenicom da taj enzim postoji i u drugim tkivima: bubrezi, pankreas, srce i mozak.​
2. SGPT ili ALT - Povišene vrednosti ukazuju na virusni hepatitis, infektivnu žuticu (hepatitis A), mononukleozu, na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova, a povišene su I kod bolesti pankreasa (akutni i hronični pancreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.

Normalne vrednosti su od 8-41 IJ/I

Kod bolesnika sa akutnim hepatitisom, aktivnost aminotransferaza je povišena više od 10 - 15 puta u odnosu na referentne vrednosti.

Važno je naglasiti to da kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnosti ALT (AST), to jest, postoje periodi, duži ili kraći, sa normalnom aktivnošću aminotransferaza. Na snovu ovoga može se zaključiti da normalna vrednost aminotransferaza ne isključuje mogućnost hroničnog hepatitisa, pa čak i ciroze jetre. Neophodno je njihovo kontinuirano praćenje, npr. na 2 - 3 meseca , kako bi određivanje aktivnosti ALT (AST) bilo od relevantnog značaja.​
3. SGOT ili AST - Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod bolesti jetre, infarkta miokarda, mišicne distrofije, izrazito su visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksicnom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hronicnog hepatitisa.

Izraženiji porast AST u odnosu na ALT se viđa kod bolesnika sa hroničnom hepatocelularnom insuficijencijom , npr.ciroza jetre.

Važno je naglasiti to da kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnosti AST (ALT), to jest, postoje periodi, duži ili kraći, sa normalnom aktivnošću aminotransferaza. Na snovu ovoga može se zaključiti da normalna vrednost aminotransferaza ne isključuje mogućnost hroničnog hepatitisa, pa cak i ciroze jetre. Neophodno je njihovo kontinuirano praćenje, npr. na 2 - 3 meseca , kako bi određivanje aktivnosti AST (ALT) bilo od relevantnog značaja.​
FOSFATAZA je enzim koji oslobađa nerastvorljive neorganske fosfate hidrolizom organskih fosfata:​
- alkalna ili bazna fosfataza iznosi 1-5 jedinica po Bodanskom u mililitru, nju luče osteoblasti; ovaj enzim lokalno povećava količinu anorganskog fosfata, deluje na kalogena vlakna tako da omogućava deponovanje Ca-soli u kosti.​
Serumska AF, kod odraslih, najvećim delom potiče iz jetre, kostiju, i u manjoj meri iz intestinalnog trakta. Kod dece i adolescenata glavno poreklo AF je iz ćelija kostiju i značajno je povišena u periodu intenzivnog rasta. Placentna AF uzrokuje porast serumske AF u toku trudnoće. Medjutim, povećanje AF se smatra znakom holestazne bolesti jetre, kada je ona povećana više od četiri puta.
Povećane vrednosti AF kod oboljenja jetre i žučnih puteva je posledica povećanog stvaranja u ćelijama jetre i sluzokoži žučnih puteva sa povećanim ulaskom u cirkulaciju.
Minimalno povećanje vida se kod mnogih oboljenja jetre, dok se više vrednosti nalaze kod zastoja u stvaranju i oticanju žuči unutar same jetre ili opstrukcije žučnih kanalica. AF ima poseban dijagnostički značaj kod bolesnika sa bilijarnom cirozom ili primarnim sklerozirajucim holangitisom. Ukoliko je povišena i aktivnost gama glutamil transpeptidaze, onda je izvor AF, gotovo sigurno,iz jetre i zučnih puteva.
Bolesnici sa sledećim bolestima jetre : tumori jetre, tuberkuloza, sarkoidoza, amiloidoza, leukemije, Hodgkinova bolest i dr. mogu imati umereno povišenu aktivnost AF. Serumska AF, inace, nema prognostički značaj.​
- aciditetna ili kisela fosfataza iznosi 1-5 jedinica po Plamelu na 100 ml seruma, oni su prostatičnog porekla.​
ALKALNA REZERVA je skup supstanci u krvi koje svojim delovanjem sprečavaju pojavu acidoze vezivanjem H+ jona uz oslobađanje CO2; ove supstance se nazivaju puferi; sačinjavaju ih sistemi bikarbonata ugljene kiseline i iznosi 25-35 milimola po litru.​
ENZIMI​
1. ALT - alanin aminotransferaza, naziva se i jetrenim enzimom jer je najviša aktivnost enzima ALT prisutna u jetri. Njegova aktivnost se očitava u bubrezima, srcu i skeletnim mišićima, a u manjoj meri u pankreasu, slezeni i plućima. Alanin-aminotransferaza (ALT) je enzim koji pripada grupi aminotransferaza. To su enzimi koji sudeluje u metabolizmu aminokiselina.​
2. AST - aspartat aminotransferaza, enzim koga ima najviše u jetri, srčanom mišiću, manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i u nizu drugih organa.​
3. Glutamat - dehidrogenaza, enzim koji se nalazi isključivo unutar samih ćelija jetre. Izrazito je povišen kod zastoja u radu jetre koji je uslovljen bolestima srca, alkoholne bolesti jetre i akutne žutice nastale kao posledica zapušenja žučnih kanalića.​
4. LDH - laktat dehidrogenaza, Ovaj enzim je prisutan u skoro svakom delu našeg organizma,i zbog toga mu je dijagnosticki značaj ogranicen. Povišen je kod oboljenje žučnih puteva, akutnog virusnog hepatitisa, ciroze jetre i, posebno, tumora jetre.​
5. LAP - leucin-aminopeptidaza, Enzim LAP je, takodje,prisutan u citavom telu. Njegova aktivnost je narocito velika u epitelu žucnih puteva, te je znacajno povišena kod bolesnika sa zastojem u oticanju žuci (opstruktivnim ikterusom).​
Blutzellen.jpg
KRVNE ĆELIJE​
1. LEUKOCITI WBC - bela krvna zrnca su podeljena na granulocite i agranulocite, prema izgledu protoplazme; prema izgledu jedara na polimorfonukleare i mononukleare; podeljeni su na segmentirane i nesegmentirane leukocite.​
- Granulociti se odlikuju prisustvom specifičnih granula(zrnaca) u protoplazmi, prema načinu bojenja postoje: neutrofilni, bazofilni i eozinofilni; po izgledu jedara su segmentirani.​
leukociti.gif
Neutrofilni NEU - ima ih najviše u perifernoj krvi (3-4% štapičastih), veličine su 14-16 mikrona čije je jedro podeljeno na više segmenata koji su međusobno spojeni tankim hromatskih mostićima, ima 2 do 5 segmenata, a starenjem se broj segmenata uvećava; granulacije u protoplazmi su sive i sitne što daje utisak jedne homogene protoplazme.​
Eozinofilni EOS - imaju jedro sa dva segmenta u obliku bisage, u protoplazmi sadrže krupnije granulacije crvenkasto-narandžaste boje.​
Bazofilni BASO - sadrže u protoplazmi krupne tamnoplave granulacije gusto raspoređene, prekrivaju segmente jedra tako da se konture jedva vide.​
- Agranulociti si nesegmentirani leukociti u koje se ubrajaju limfociti i monociti.​
Limfociti LYM - veličine 8 do 9 mikrometara , jedro čini 9/10 njegove veličine dok je protoplazma periferni pojas oko jedra; jedro je ovalno a hromatin jedra zgusnut, kompaktan, raspoređen sa vrlo tamnim grudvicama. Stvaraju se u limfnom tkivu, slezini, žlezdama, timusu, grudnoj srži, krajnicima i limfnim pločama creva.​
Monociti MONO - najveće ćelije periferne krvi veličine 16 do 22 mikrometara, jedro je znatno manje i smešteno je ekscentrično nepravilnog oblika (bubrežast oblik); jedarin hromatin je rastresen, rasplinut i ima tipičan "očešljan" izgled; protoplazma je sivoplave boje i sadrži brojna sitna zrnca.​
Leukociti u krvi žive od 3 do 5 dana.​
Nosioci HISTAMINA su eozinofilni leukociti usled čega je normalno povećanje njihovog broja u toku alergije; bazofilni sadrže u svojim granulacijama HEPARIN inhibitor zgrušavanja krvi unutar krvnih sudova, rastvara zapaljive eksudate u žarištima zapaljenja.​
Leukocitna formula:​
Neutrofilini segmentirani 0,54 do 0,62 ili 54 do 62 %​
Neutrofilini nesegmentirani 0,03 do 0,05 ili 3 do 5 %​
Eozinofilini 0,01 do 0,03 ili 1 do 3 %​
Bazofilini 0 do 0,01 ili 0 do 1 %​
Limfociti 24 do 44 %​
Monociti 3 do 7 %​
Retikulociti 0,005 do 0,015​
Plazma stanice 0 do 1 %​
eritrociti.jpg
2. ERITROCITI RBC - crvena krvna zrnca imaju izgled bikonkavnih okruglih tela, oblik diska, veličine od 6,6 do 7,7 mikrometara; sastoje se iz vode 62 do 64 %, hemoglobina 31 do 33 %, i strome 3 do 7 %. Stroma je sačinjena iz proteina i lipida i nema jedro, a samo jedan manji deo čine ga neorganske materije - K, Mg, Na, Cl.​
Eritrociti imaju opnu koja je propistljiva za anjone - vodu, glukozu, kiseonik, azot, CO2, a nepropustljiva za katjone - Na, K, Ca tako da postoji razlika u mineralnom stanju i sastavu između krvne plazme i crvenih krvnih zrnaca.​
Stvaranje eritrocita- eritrocitopoeza, vrši se u crvenoj koštanoj srži i zahteva prisustvo svih činilaca - gvožđe, vitamin C, vitamina B12, bakar, protein, kobalt; tako da se u perifernoj krvi nalaze samo zreli oblici crvene loze. Dužina života erotrocita 120 do 127 dana, za jedan mesec obiđe krvotok 43 hiljade puta i svakog časa oko 8000 nestane i zameni se novim. Njegov crveni pigment HEMOGLOBIN je funkcionalno i količinski njegov najvažniji sastojak.​
HGB - hemoglobin spada u grupu endogenih pigmenata, složen protein koji se sastoji iz jednog prostog proteinskog globulina i protetične grupe koja predstavlja jedinjenje Fe sa molekulom proto-porfirina, i ta grupa se naziva HEM.​
Prenošenje kiseonika iz pluća u tkiva, vrši se labavim vezivanjem između Fe u Hgb i kiseonika O2, tako nastaje oksihemoglobin - nestabilno jedinjenje koje se lako razlaže na Hgb i O2.​
Vezivanje oksi-hemglobina zavisi od dva faktora: količine Hgb i parcijalnog pritiska kiseonika, tj. kada je zasićenost arterijske krvi kiseonikom veća, oksigenacija je bolja a snabdevanje tkiva kiseonikom potpunije.​
MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o veličini eritrocita. Normalne vrednosti su 81 - 99 fl
MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu. Normalne vrendosti su 29-32.9 pg

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita. Normalne vrednosti su 310 - 350 g/l

RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita. Normalne vrednosti su 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje na postojanje jedne ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a ujedno je i važan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uočava u krvnom razmazu.

Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti, naročito MCV parametra, dijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina. Povećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije, dok se povećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod teških alkoholičara.​
images ggg.jpg
3. TROMBOCITI PLT - krvne pločice predstavljaju elemente i fragmente megakariocita veličine oko 2 do 5 mikrometara i predstavljaju najsitnije uobličene elemente krvi.​
Normalno se razvijaju u RES-u, i slezini, žive 4 do 8 dana, a stvaraju se u koštanoj srži i iz ćelija megakariocita; imaju ulogu u koagulaciji krvi ili hemostazi - zgrušavanju krvi.​
Morfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se dobijaju elektronskim posmatranjem određenog volumena krvi u brojaču, a to su:

PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16-25
MPV (Prosečni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 fl​
SUPSTRATI I METABOLITI​
BILIRUBIN se nalazi u dva različita oblika, i to kao:

- nekonjugovani i u vodi nerastvorljivi oblik koji od slezine do jetre putuje krvlju vezan za transportne proteine krvi-albumine.

- konjugovani i u vodi rastvorljiv oblik koji se iz jetre vraća ponovo u krvnu plazmu.

Normalno, većina bilirubina u plazmi je nekonjugovana. Merenjem bilirubina u plazmi odredjuje se zbir konjugovanog i nekonjugovanog oblika. Ovaj zbir predstavlja ukupni bilirubin.

Poželjno je da se za određivanje bilirubina u plazmi koristi prvi jutarnji uzorak.

Konjugovana hiperbilirunemija (povećana količina konjugovanog bilirubina) ukazuje na postojanje poremećaja u izlučivanju žuči na nivou ćelija jetre-hepatocita (hepatocelularni ikterus) ili žučnih puteva (opstruktivni ikterus).

Nekonjugovana hiperbilirunemija nastaje zbog poremećaja u obradi bilirubina na nivou jetre, a karakteriše se nivoom ukupnog bilirubina iznad 22 µmol/l i frakcijom konjugovanog biliurubina ispod 20 %. Najčešci uzroci takve hiperbilirubinemije su ubrzano raspadanje eritrocita (hemoliza) i Gilbertov sindrom.

Zbog velikog kapaciteta jetre za izlučivanje bilirubina, laki poremećaji u radu jetre, ne dovode do hiperbilirubinemije, te je taj parametar slabo osetljiv u prepoznavanju oboljenje jetre. Takodje, nivoi bilirubina u serumu nemaju prognostički značaj, niti govore o težini bolesti, osim kod alkoholne bolesti jetre.​
ALBUMIN je kvantitatvno najznačajniji protein u plazmi: 40 - 60% od ukupnog proteina plazme pripada albuminima. Stvara se samo u jetri u količini od 12 gr dnevno. Bolesnici sa cirozom jetre sintetišu dnevno oko 4 gr albumina. Poluživot albumina u plazmi je relativno dug,i iznosi oko 22 dana, zbog čega se snižene vrednosti albumina u krvi (hipoalbuminemija) sreću kod bolesnika sa hroničnom insuficijencijom/hroničnim bolestima jetre. Bolesnici sa akutnim (sveže nastalim) oštećenjem jetre i pratećom akutnom insuficijencijom, imaju normalne vrednosti serumskog albumina.​
ChE ili Holinsteraza se sintetiše u hepatocitima. Njen poluživot u serumu je oko 10 dana, tako da se njena smanjena aktivnost može očekivati i kod bolesnika sa akutnom i hroničnom insuficijencijom jetre.​
AFP je normalna komponenta proteina plazme kod ljudskog fetusa starijeg od 6 nedelja, i dostiže maksimalne koncentracijue izmedju 12 i 16 nedelje fetalnog života. Nekoliko nedelja po rodjenju AFP se gubi iz cirkulacije.
Bolesnici sa primarnim tumorom jetre (tumori koji potiču od samih ćelija jetre), i bolesnici sa regeneracijom jetre, imaju povišene nivoe AFP u plazmi. Ukoliko bolesnik sa akutnom insuficijencijom jetre ima visoke vrednosti AFP, ima realnu šansu da preživi i bez transplantacije jetre.​
TAG - Triacil-gliceril (trigliceridi) predstavlja masne kiseline vezane glicerolom.U tom obliku se skladišti energija u organizmu.​
HOLESTEROL - predstavlja jedan od tri osnovna oblika masti u hrani i telu. Vrlo je bitan jer kao gradivni element ulazi u sastav membrane svake ćelije našeg organizma. Takodje ulazi u sastav brojnih hormona (estrogena,progesterona,testosteron,hormona kore nadbubrežne žlezde).Pored holesterola koji svakodnevno apsorbujemo iz hrane (tzv.egzogeni holesterol), jedna još veća količina se stvara u ćelijama našeg tela. Najviše u jetri. Faktori koji utiču na koncentraciju holesterola u plazmi su: količina holesterola u svakodnevnoj ishrani,ishrana bogata zasićenim mastima (povećava holesterol za 15-25%),nedostatak insulina ili tireoidnih hormona povećava njegovu koncentraciju, dok, višak tireoidnog hormona smanjuje.​
UREA - bubrezi imaju primarni značaj u uklanjanju krajnjih proizvoda metabolizma,koji više nisu potrebni telu. U ove proizvode spadaju, kao jedni od najvažnijih, i urea (koja je proizvod metabolizma aminokoselina) i kreatinin (koji potiče od kreatina naših mišića). Ovi otpadni proizvodi moraju da se uklanjaju iz organizma brzinom kojom i nastaju. U suprotnom dolazi do njihovog nakupljanja u organizmu, što za posledicu ima štetne odn.toksične efekte. Vrednosti kreatinina i uree se pre svega koriste u proceni bubrezne funkcije.​
GLUKOZA - normalna koncentracija glukoze u krvi osobe koja nije jela u poslednja 3-4 sata je oko 5mmol/l . Posle obroka koji sadrži velike količine ugljenih hidrata, vrednosti glukoze u krvi retko prerastu 7,8mmol/l,osim ako osoba nema šećernu bolest. Za regulisanje koncentracije šećera u krvi zaduženi su hormoni pankreasa: insulin i glukagon.​
HORMONSKE ANALIZE​
T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) su hormoni štitne žlezde. Oba hormona snažno podstiču metaboličke procese u telu. Potpuni nedostatak izaziva smanjenje bazalnog metabolizma za 40-50%,dok preterano lučenje može povećati metabolizam za 60-100%. Ova dva hormona se,iako im je funkcija ista, razlikuju po brzini i intenzitetu dejstva. T3 ostvaruje 4 puta jače dejstvo od T4, ali se u krvi nalazi u manjim količinama. Ipak T4 se u krvi postepeno transformiše u T3, tako da je hormon koji konačno stoji na raspolaganju tkivima uglavnom T3 i to u količini od 35 mikrograma dnevno.

Normalne vrednosti su:

T 3 - 1, 2 – 2,9 nmol/l

T 4 - 60,0 – 160,0 nmol/l


TSH (tireostimulišući hormon) je hormon koji luči adenohipofiza.Njegova uloga je da kontroliše lučenje hormone štitne žlezde.

Normalne vrednosti su: 0 – 4,0 IJ/l


Nalaz cirkulišućih autoantitela ima veliki značaj u dijagnostici hroničnog autoimunog (autoagresivnog) hepatitisa i primarne bilijarne ciroze.

ANA - antinuklearna antitela su vrsta antitela koja se nalaze u visokim vrednostima u više od 80 % bolesnika sa hroničnim autoimunim hepatitisom. Njihov titar prati nivo povećanja imunoglobulina klase G.Tokom terapije kortikosteroidima rapidno pada nivo IgG.

LKM - bubrežno - hepatička mikrozomalna antitela tip 1 su karakteristična za tešku formu hroničnog autoimunog hepatitisa.

Anti - DNA antitela, kao nespecifični znak zapaljenjskog procesa, su povećana u svim podvrstama hroničnog autoimunog hepatitisa.

ASMA - anti glatko - mišićna antitela su dokazana kod više od 70 % bolesnika sa hroničnim hepatitisom. Povećana su kod 50 % bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom.U niskoj koncentraciji i prolaznog karaktera prisutna su i kod bolesnika sa akutnim virusnim hepatitisom.

AMA - antimitohondrijalna antitela se nalaze u visokom titru kod više od 80 % bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom. Pored toga, povišeni su i nivoi imunoglobulina klase M. AMA su najčešće odsutna kod bolesnika sa hroničnim autoimunim hepatitisom, ili im je koncentracija niska.

CIC - Imuni kompleksi. Razilicitim imunološkim metodama mogu se dokazati u povećanoj koncentraciji kod bolesnika sa primarnom bilijarnom cirozom, primarnom sklerozirajucem holangitisu i hroničnom virusnom hepatitisu. Ovaj nalaz ima samo dijagnosticki značaj, dok je na terapijskom planu gotovo bez vrednosti.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ANALIZE KRVI

1.SUPSTRATI I METABOLITI

Glukoza (K,S) - 0,9 do 1,1 g/l ili 3,75 do 6,10 mmol/l

Glikoza (Folin-Wu) - 0,8 do 1,2 g/l

Neproteinski azot (K) - 14 do 28 mmol/l

Urea (S) - 3,0 do 8,3 mmol/l ili 0,25 do 0,45 g/l

Kreatinin - 62 do 125 mikromola/l ili 7,0 do 15 mg/l

Aminokiseline, azot (P) - 0,3 do 0,5 mg/l

Mokraćna kiselina (P) - Muškarci 200-420 mikromola/l Žene 140-340 mikromola/l

Bilirubin, ukupni - 2,56 do 20,5 mikromola/l ili 3 do 10 mg/l

Bilirubin, direktni - 1,0 do 4,3 mikromola/l ili 0,6 do 2,5 mg/l

Lipidi, ukupni - 4,5 do 10,0 g/l

Trigliceridi, ukupni - 0,85 do 1,97 mmola/l ili 1,65 g/l

Holesterol - 3,87 do 6,72 mmola/l ili 1,5 do 2,2 g/l

Holesterol, slobodan - 20 do 40% ili 0,2 do o,4 l

Fosfolipidi - 2,0 do 4,0 mmol/l ili 1,4 do 2,0 g/l

Proteini, ukupni - 65 do 85 g/l

Albumini - 35 do 52 g/l

Globulini - 24 do 34 g/l

Albumini-globulini, odnos - 1,1 do 1,7 l

Neproteinski azot, neprotein nitrogen - 0,15 do o,35 g/l

Galaktoza - o,20 g/l

Alfa-1 globulini - 3 do 4 g/l
Alfa-2 globulini - 5,5 do 6 g/l
Beta globulini - 5,5 do 9 g/l
Gama globulini - 7 do 8 g/l

Imunoglobulini - 8,0 do 17 g/l ili 0,6 do 1,6 g/l

Mlečna kiselina - 65 do 170 mg/l

Ketonska tela - 0,1 g/l

Pre-beta lipoproteini - do 2,2 g/l

Beta lipoproteini - do 5,o g/l

Hilomikroni - do 0,25 g/l

Piruvat - 0,04 do 0,12 g/l

PBI (S) - 4 do 8 mikrograma/ 100 ml

TBG (S) - 15,9 do 25,5 mikrograma/ 100 ml

Norepinefrin (P), catecholamine - o,3 do 0,6 mikrograma/l

Timol reakcija - 1 do 5 TJ

2.ELEKTROLITI I MIKROELEMENTI

Na - 130 do 148 mmol/l ili 3,14 do 3,40 g/l

K - 3,8 do 5,2 mmol/l ili 1,4 do 2,0 mg/l

Ca - 2,2 do 2,7 mmol/l ili 90 do 110 mg/l

Mg - 0,75 do 1,29 mmol/l ili 18 do 25 mg/l

P, anorganski - 0,87 do 1,62 mmol/l ili 30 do 45 mg/l

Cl , hloridi - 95 do 105 mmol/l

Cu - 14,2 do 22,1 mikromola/l ili Muškarci od 100 do 200 mikrograma/100 ml Žene od 84 do 165 mikrograma/100 ml

Ca, nevezan - 50 do 58 %

Amonijak - 10 do 40 mikromola/l

Amonijak, azot - o,o1 do 0,02 mg/l

Fe - Muškarci 12 do 27 mikromola/l Žene 11 do 25 mikromola/l

TIBC - 53,7 do 71,6 mikromola/l
UIBC - 32,2 do 50,1 mikromola/l

Alkalna rezerva - 25 do 35 mmola/l

Zasićenje, siderofilin - o,2 do o,4

S, neorganski - o,5 do 1,1 mg/100 ml

Sulfati, neorganski - 2,5 do 5 mg/100 ml

3.ENZIMI

Amilaza - 560 do 3000 IJ/l ili 40 do 110 Šomodijevih jedinica/100ml

Aldolaza - 3 do 8 Brunsovih jedinica/ml

GOT - 10 do 4o g/l ili 5,8 do 20 IJ/l
GPT - 10 do 50 g/l ili 3,4 do 22 IJ/l

Transaminaze - 5 do 30 Vroblevskih jedinica

Fosfataza, alkalna - 9 do 35 IJ/l ili 1 do 3 Bodanski jedinica ili o,8 do 2,3 Besej-Lovrijevih jedinica

Fosfataza, kisela - 2 do 11 IJ/l ili 1 do 5 Plamelovih jedinica/100 ml ili 0,5 do 2 Bodanski jedinica

Fosfataza, prostatična - do 4 IJ/l

Holinesteraza - 3000 do 9300 IJ/l

Transaminaza SGOT - Muškarci 5 do 40 jedinica; Žene 12 do 30 jedinica
Transaminaza SGOPT - Muškarci 5 do 35 jedinica; Žene 6 do 40 jedinica

Lipaza - 1,5 jedinica

Malična(jabučna)dehidrogenaza - 27 do 59 jedinica


DODATNE VREDNOSTI

Normalne vrednosti su od 8-41 IJ/I za ALT
Normalne vrednosti su od 7-38 IJ/I za AST

Normalne vrednosti su: 90 - 340 za LDH

Normalne vrednosti ukupnog bilirubina su : 2 – 21 u mol / l

Normalne vrednosti su : 30- 115 U/l za alkalnu fosfatazu AF

Normalne vrednosti su : 1 - 41 za GGT

Normalne vrednosti su: 11,0 – 28,0 za LAP

Normalne vrednosti su : 35 – 52 g/l za albumine

Normalne vrednosti su : do 7 U/ml za AFP

Normalne vrednosti su: 0,50 – 2,27 mmol/L za trigliceride

Normalne vrednosti su: 3,63 – 7, 15 za holesterol

Normalne vrednosti uree su: 3,6 / 9,3 mmol/l za ureju

Normalne vrednosti su : 60 – 124 umol/l kreatinin

Normalne vrednosti su : 3,9 – 5,8 (3,6-6,1 mmol/l) za glukozu

Normalne vrednosti su : 9 - 31 umol/l za gvožđe

4.KRVNA SLIKA

Eritrociti - 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce.

Hematokrit - za žene 0.356 - 0.470 l/l i kod muškaraca 0.41 - 0.53 l/l.

Leukociti - 3.9 - 10x109/l.

Trombociti - 140-450 x 109/l.

Karoten - 50 do 300 mikrograma/100ml
Laktat - 4 do 16 mg/100ml
Serotonin - o,05 do 0,2 mikrograma/ml

Fibrinogen 2,2 do 5,0 g/l

Vreme koagulacije: 8 do 14 minuta ; 0,30 do 0,66 ks
Vreme krvarenja: 2 do 3 minuta; 0,06 do 0,24 ks
Protrombinsko vreme: 11,0 do 14,o arb.jedinica ; 70 do 120% ; 0,7 do 1,2 L
Retrakcija krvnog koaguluma: 0,45 do 0,55 L ili 45 do 55 %
Sedimentacija eritrocita: Muškarci - 2 do 10 min. Žene - 3 do 13 min. ili < 15 mm/3,6ks.
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
sastav_krvi1.gif

INR - Protombinsko vreme

Na stvaranje krvnog ugruska. Najčešće se odredjuju: protrombin (II faktor), proakcelirin (V faktor) i prokonvertin (VII faktor). Nešto rede se određuju: antihemofilni faktor B (IX faktor), Stuartov faktor (X faktor) i fibrinogen (I faktor). Pošto imaju relativno kratak poluživot u plazmi, npr. FV samo 12 -14h, pogodan su parametar oštećenja i poremećaja u radu ćelija jetre.

Najčešce se koristi određivanje protrombinskog vremena (PV) po Quicku, jer taj test zavisi od faktora koagulacije koji se stvaraju u jetri. Kako sinteza II, VII i X faktora koagulacije zavisi od vitamina K, produženo PV može nastati, ne samo zbog insuficijencije ćelija jetre, već i zbog deficita vitamina K. Ovaj deficit se vida kod poremećaja resorpcije masti (npr. dugotrajni zastoj žuči) ili oštećenje crevne flore (npr. upotreba antibiotika i sledstveno uništenje bakterijske crevne flore).

Normalne vrednosti INR su : 0,9 – 1,2

Protrombinsko vreme : 10 – 12,8
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
KOAGULACIJA KRVI I FAKTORI KOAGULACIJE

Zgrušavanje ili koagulacija krvi je proces stvaranja krvnog ugruška (koaguluma), kojim se zaustavlja krvarenje iz krvnog suda. Zgrušavanje krvi je jadan od procesa hemostaze.

Koagulacija krvi po Šmit-Moravicovoj teoriji:

1.Etapa - iz oštećenog tkiva ili raspadnutih trombocita oslobađa se trombokinaza koja u prisustvu Ca-jona deluje na protrombin - belančevinu plazme koja se stvara u jetri, pretvarajući ga u trombin.

2.Etapa - aktivni trombin bi pretvarao fibrinogen u elastični končasti fibrin, što bi izazvalo pretvaranje tečne krvi u pihtijastu masu; krv bi iz tečnog stanja - sol, prešla u polučvrsto stanje - gel.

Normalno vreme koagulacije po metodi Lintajta traje od 4 do 10 minuta.

Fiziološki inhibitor - antikoagulantna materija je heparin, postoje antitromboplastini i antitrombini.
Produžene koagulacije - opstruktivna žutica, hemofilija, oštećenje funkcija jetre i rendgenska zračenja.


hematologija.jpg


Odmah posle oštećenja krvnog suda dolazi do njegovog sužavanja. Na taj način se smanjuje gubitak krvi iz otvora na sudu. Sužavanje je posledica nervnih refleksa simpatičkog sistema, lokalne kontrakcije mišića krvnog suda kao odgovor na oštećenje i vazokonstriktornih supstanci iz povređenog tkiva i krvnih pločica npr. tromboksan A2, serotonin...

Trombociti (krvne pločice) su krvne ćelije čija je uloga upravo da zaustavljaju krvarenje iz povrećenog suda. Ukoliko je povreda mala dolazi samo do akumulacije trombocita na mestu povrede i njihovog povezivanja u vidu čepa, čime se zaustavlja krvarenje. Ukoliko je povreda veća potrebna je i aktivacija sistema zgrušavanja, u kojem krvne pločice aktivno učestvuju. Kada trombociti dođu u kontakt sa oštećenim zidom krvnog suda, oni se aktiviraju. Počinju da bubre, postaju lepljivi, dobijaju nepravilni oblik, sa brojnim nastavcima sa njihove površine. Krvne pločice sekretuju veliku količinu supstanci: tromboksan A2, serotonin, ADP... koji aktiviraju druge trombocite, ali i deluju na sam krvni sud (sužavaju ga). Do povezivanja trombocita između sebe i sa krvnim sudom dolazi usled vezivanja određenih supstanci sa određenim receptorima. Kada dođe do oštećenja krvnog suda eksprimiraju se supstance zida krvnog suda kao npr. fibronektin, laminin, vitronektin, kolagen. Trombociti raspolažu receptorima za ove proteine, tako da se vezuju za njih. Povezivanje krvnih pločica sa kolagenom krvnog suda omogućava Fon Vilebrandov faktor. Ovaj faktor omogućava i povezivanje između samih trombocita. U povezivanju krvnih pločica u trombocitni čep učetvuje i fibrinogen, protein krvne plazme čijom se aktivacijom stvara krvni ugrušak.

Sužavanje krvnog suda i stvaranje trombocitnog čepa čine primarnu fazu hemostaze. Zgrušavanje krvi činu sekundarnu fazu.

Ukoliko je povreda krvnog suda veća dolazi do aktivacije treće faze hemostaze, a to je zgrušavanje krvi. Ovaj proces počinju aktivatorske supstance iz zida krvnog suda, krvnih pločica i proteina krvne plazme. U krvi se nalazi veliki broj supstanci koje utiču na zgrušavanje krvi. Neke od njih izazivaju zgrušavanje pa se zovu prokoagulansi, a neke sprečavaju, to su antikoagulansi. Da li će doći do zgrušavanja ili ne zavisi od ravnoteže između ove dve grupe. U normalnom stanju provlađuju antikoagulansi,a ako se krvni sud povredi aktiviraju se prokoagulansi pa dolazi do zgrušavanja. Inače gotovo sve supstance koje izazivaju koagulaciju se normalno nalaze u neaktivnom stanju. Ukoliko dođe do njihove aktivacije nastaje kaskadna reakcija gde jedna supstanca aktivira drugu, a ova sledeću itd. Na taj nečin se mnogostruko povećava dejsvo. Zgrušavanje krvi se može aktivirati spoljašnjim i unutrašnjim sistemom koagulacije. Kao rezultat ove reakcije nastaje enzimski kompleks-aktivator protrombina, koji neaktivni protein krvne plazme protrombin prevodi u aktivni trombin. Trombin dalje aktivira neaktivni protein plazme fibrinogen u fibrin tako što ga cepa na delove (monomere), koje se međusobno povezuju i grade mrežu u koju se hvataju krvne ćelije. Na taj način formira se krvni ugrušak.

U procesu zgrušavanja krvi ključnu ulogu igraju supstance koje se zovu faktori koagulacije krvi.


I FAZA

Spoljašnji put aktivcije zgrušavanja krvi započinje povredom zida krvnog suda, usled čega se iz zida oslobađa tkivni tromboplastin (faktor III). On se sastoji od fosfolipida tkivnih membrana i lipoproteinskog kompleksa koji sadrži jedan važan enzim. Kod nekih bakterijskih infekcija mogu neki bakterijski toksini-endotoksini izazvati oslobađanje ovog faktora, što može dovesti do diseminovane intravaskularne koagulacije (DIK), jednog teškog stanja.

Lipoproteinski kompleks tkivnog faktora se vezuje sa faktorom VII, aktivira ga i u njegovom prisustvu zajedno sa jonima kalcijuma (faktor IV) aktivira faktor X. Ovaj kompleks faktora III i VII, aktivira još i faktor IX, koji spada u unutrašnji put koagulacije i na taj način se ova dva puta zgrušavanja krvi povezuju.

Aktivirani faktor X (faktor Xa) zajedno sa fosfolipidima iz tkivnog faktora gradi sa faktorom V kompleks aktivatora protrombina. Ovaj kompleks aktivira nektivni protrombin u trombin, koji je bitan za dalju koagulaciju. U početku je faktor V (proakcelerin) u kompleksu u neaktivnom obliku, ali kad se aktivira trombin dolazi i do aktivacije ovog faktora od strane trombina. Aktivirani faktor V sada dodatno ubrzava koagulaciju tj. aktivaciju trombina. Aktivirani faktor X može samostalno da izazove aktivaciju trombina, što je na početku i slučaj, ali aktivacija faktora V višestruko ubrzava ovaj proces.

II FAZA

Unutrašnji put koagulacije započinje povredom same krvi ili izlaganjem krvi kolagenu zida oštećenog krvnog suda. Povreda krvi ili kontakt krvi sa kolagenom izaziva aktivaciju faktora XII (Hagemanov faktor) i oslobađanje fosfolipida iz povrećenih krvnih pločica. Aktivirani fakor XII deluje enzimski na faktor XI i aktivira ga. Za ovu reakciju potrban je i kininogen velike molekulske mase, a i prekalikrein je ubrzava. Aktivirani faktor XI (faktor XIa) sada aktivira faktor IX. Aktivirani faktor IX deluje zajedno sa faktorom VIII i oslobođenim fosfolipidima iz trombocita na faktor X i aktivira ga. Faktor VIII je vrlo značajan za ovu aktivaciju i osobe kod kojih je koncentracija ovog faktora jako smanjena su sklone obilom krvarenju, odnosno boluju od klasične hemofilije. Dalji tok aktivacije je isti kao kod spoljašnjeg puta. Faktor X zajedno sa faktorom V i fosflipidima gradi kompleks aktivatora protrobina, koji prevodi neaktivni protrombin u aktivni trombin.

Spoljašnji i unutrašnji put nisu samo dva odvojena sistema, već su ona itekako međusobno povezana i aktivacija jednog sistema aktivira drugi. Spoljašnji put se aktivira mnogo brže pa u slučaju teške povreda do zgrušavanja može doći za samo 15 sekundi. Unutrašnjem sistemu potrebno je par minuta (1-6) da dovede do koagulacije.


III FAZA

Izuzev prve dve rekacije enzimske kaskade, joni kalcijuma su potrebni za pokretanje i ubrzavanje svih ostalih rekcija. Prilikom vađenja krvi se koagulacija krvi može sprečiti odstranjivanjem kalcijuma. To se postiže dodavanjem supstanci kao citrat, osksalat, EDTA... Na taj način je izvađena krv dostupna za razne analize.
Protrombin, trombin i njihova uloga.

Trombin nastaje iz protrombina, jednog proteina krvne plazme, pod dejstvom pomenutog kompleksa aktivacije protrombina. Trombin deluje kao enzim koji razlaže fibrinogen na monomere i na taj način ga aktivira. Trombin aktivira povratno i neke faktore koagulacije npr. faktor VIII.

Protrombin je protein krvne plazme molekulske mase oko 68.700 i koncentracije u krvnoj plazmi oko 150 mg/L. Trombin nastaje iz protrombina i ima molekulsku masu od 33.700. Protrombin se neprekidno stvara u jetri, jer se i stalno troši u zgrušavanju krvi. Za normalnu proizvodnju protrombina potreban je vitamin K. Ovaj vitamin potraban je za proizvodnju faktora II (trombin), VII, IX, i X. Zbog toga oboljenje jetra ili nedostatak vitamina K može dovesti do sklonosti krvarenjima.
Fibrinogen, fibrin i stvaranje krvnog ugruška.

Fibrinogen je protein krvne plazme velike molekulske mase (340.000) i koncentracije u krvi oko 7 g/dL. I on se sintetiše (kao i većina faktora koagulacije) u jetri.

Fibrinogen se aktivira pod dejstvom trombina. Trombin razlaže molekul fibrinogena na 4 peptida (monomera). Monomeri fibrina se međusobno povezuju gradeći fibrinsku mrežu. U ranoj fazi povezivanja (polimerizacije) monomeri fibrina su povezani samo slabim vodoničnim vezama, zato je i krvni ugrušak u početku slab. Pod uticajem faktora XIII (faktor stabilizacije fibrina) dolazi do stvaranja jakih kovalentnih veza i do stabilizacije krvnog ugruška. Inače ovaj faktor se aktivira pod dejstvom trombina.


FAKTORI KOAGULACIJE

Faktor I (fibrinogen) - formira fibrinsku mrežu
Faktor II (protrombin) - aktivira faktore I, V, VII, XIII, protein C, trombocite
Faktor III (tkivni faktor, tkivni tromboplastin, trombokinaza) - kofaktor za faktor VIIa
Faktor IV - Kalcijum
Faktor V (proakcelerin) labilni faktor - kofaktor za faktor X
Faktor VI - (akcelarin) stari naziv za aktivni faktor V, faktor Va
Faktor VII (prokonvertin) stabilni faktor - aktivira faktore IX, X
Faktor VIII (antihemofilijski globulin A) - kofaktor za faktor IX
Faktor IX (Kristmasov faktor, antihemofilijski globulin B) - aktivira faktor X
Faktor X (Stjuart-Proverov faktor) - aktivira faktor II
Faktor XI (prekursor tromboplastina plazme, antihemifilijski faktor C) - aktivira faktore XII, IX i prekalikrein
Faktor XII (Hagemanov faktor) - aktivira prekalikrein i fibrinolizu
Faktor XIII (faktor stabilizacije fibrina) - učvršćuje krvni ugrušak
Fon Bilenbrandov faktor - učestvuje u povetivanju trombocita
Flečerov faktor - prekalikrein
Kininogen velike molekulske mase, HMWK - podržava aktivaciju faktora XII, XI, i prekalikreina
Fibronektin


KOAGULUM

Krvni ugrušak se sastoji od fibrinske mreže i ćelija krvi (eritrociti, leukociti, trombociti), koje su ohvaćene u tu mrežu. Fibrinska vlakna se vežu za zidove povređenog krvnog suda, pa se time on začepi i sprečava se gubitak krvi. Nekoliko minuta posle formiranja ugruška dolazi do njegove retrakcije i istiskivanja tečnosti. Ova tečnost se zove serum. Inače za proces retrakcije su nephodne krvne pločice koje i svom zidu sadrže kontraktilne proteine neophodne za ovaj proces.

I faza - nekoliko minuta.
II faza - 12 do 18 sekundi.
III faza - 1 do 3 sekunde.
 
Vrh Dno