- Učlanjen(a)
- 21.04.2010.
- Poruke
- 9.398
- Broj reagovanja
- 659
Верује се да су га пили још у праисторији, а зна се да је о њему писано још пре наше ере. Извесно је да је било спорења око његове лековитости, али је неспорно да је спасао милионе. О уживању испијања да не трошимо речи...
ада први писани документи који помињу чај потичу из 1. века пре наше ере, он је сасвим вероватно био у употреби и вековима пре тога. Као лековита биљка с јаким антисептичким својствима, претпоставља се да се користила још у праисторији и готово је сигурно да су је врачеви и шамани Далеког истока имали као обавезну биљку у својој „понуди”. Можда у почетку највише као окрепљујуће и дезинфикујуће средство, јер захваљујући кофеину листови чаја подижу будност организма, док танини имају јако противбактеријско својство.
Иако нам тачна постојбина чаја није позната, многи сматрају да је ова биљка првобитно расла на Хималајима, одакле су је будистички свештеници прво пренели у Кину, а касније у Јапан и у друге земље Истока. Будисти су посебно ценили чај као напитак који помаже при медитацији јер побољшава концентрацију и ублажава умор.
Прво писано помињање чаја јавља се у Кини током 1. века пре наше ере у књизи „Правила о раду послуге” где се, између осталог, објашњава како треба правилно одабирати, куповати и припремати листиће чаја.
Током владавине династије Танг (од 618. до 907) чај у Кини, тада најмоћнијем царству познатог света, постаје национално пиће – што значи да је за мање од 300 година око 50 милиона људи прихватило пијење чаја као обавезни обичај у домаћинству. У то доба Кина одржава живе трговачке везе с другим азијским земљама а један од најтраженијих кинеских производа, поред свиле, био је управо чај. Убрзо је као веома драгоцена и тешко кварљива роба, поред папирнатог новца (који је некако у то време и ушао у употребу), постао додатно средство плаћања. У неким деловима Азије чај је остао средство плаћања све до савременог доба.
---------------------------------------------------------------------------------


ада први писани документи који помињу чај потичу из 1. века пре наше ере, он је сасвим вероватно био у употреби и вековима пре тога. Као лековита биљка с јаким антисептичким својствима, претпоставља се да се користила још у праисторији и готово је сигурно да су је врачеви и шамани Далеког истока имали као обавезну биљку у својој „понуди”. Можда у почетку највише као окрепљујуће и дезинфикујуће средство, јер захваљујући кофеину листови чаја подижу будност организма, док танини имају јако противбактеријско својство.
Иако нам тачна постојбина чаја није позната, многи сматрају да је ова биљка првобитно расла на Хималајима, одакле су је будистички свештеници прво пренели у Кину, а касније у Јапан и у друге земље Истока. Будисти су посебно ценили чај као напитак који помаже при медитацији јер побољшава концентрацију и ублажава умор.
Прво писано помињање чаја јавља се у Кини током 1. века пре наше ере у књизи „Правила о раду послуге” где се, између осталог, објашњава како треба правилно одабирати, куповати и припремати листиће чаја.
Током владавине династије Танг (од 618. до 907) чај у Кини, тада најмоћнијем царству познатог света, постаје национално пиће – што значи да је за мање од 300 година око 50 милиона људи прихватило пијење чаја као обавезни обичај у домаћинству. У то доба Кина одржава живе трговачке везе с другим азијским земљама а један од најтраженијих кинеских производа, поред свиле, био је управо чај. Убрзо је као веома драгоцена и тешко кварљива роба, поред папирнатог новца (који је некако у то време и ушао у употребу), постао додатно средство плаћања. У неким деловима Азије чај је остао средство плаћања све до савременог доба.
---------------------------------------------------------------------------------