Knjige obogaljene sažimanjem

[jasna949]

Pročitati „Rat i mir” u sto strana, ili „Na Drini ćupriju” u 50, znači zadovoljiti formalni zahtev profesora za ocenom, a zapravo osakatiti – ne delo, nego sebe

Pita učiteljica Pericu: „Šta ćeš biti kad porasteš?”, a on odgovara: „Kriminalac. Voziću dobar auto, imaću puno para...” Prekide ga učiteljica i upita Milicu šta ona želi da bude kad odraste. „Pericina devojka”, odgovori devojčica. „Dobar štos”, nasmeju se mnogi, a pitanje je koliko odraslih pomisli da u svakoj školi ima Perica i Milica koji ovako razmišljaju – bez šale.
– Možemo da zatvorimo oči i kažemo da nam je školstvo dobro. Nije. Ne treba mu prepravka, nego popravka. Nekad je knjiga bila bežanje od dosade. Pozajmljivali smo ih i obilato koristili, činilo se – ekskluzivno pravo da ih čitamo. „Ana Karenjina” je u damskim krugovima bila kultni ljubavni roman. Današnji srednjoškolci umesto toga čitaju „Sponzoruše”. Da li će milion učenika odrastati sa Ćopićem ili sponzorušama – kaže profesor dr Veljko Brborić, upravnik Katedre za srpski jezik beogradskog Filološkog fakulteta, uveren da nam „ni Andrić ne može pomoći ukoliko je tačno da se u srednjoj školi (nekim školama) jezik ne radi, a književnost ne čita.”
Profesor Brborić je istraživao „Šta čitaju srednjoškolci” i na osnovu odgovora učenika iz pet srpskih gimnazija skrojio sliku čitalačkih navika srednjoškolaca. Tom poduhvatu posvetio se pre nekoliko godina, a rezultati koje je tada dobio nisu se, kaže, bitno izmenili do danas. U prvom razredu od obaveznih sedam knjiga najveći procenat učenika pročita ukupno tri dela. Od više od 400 ispitanih prvaka samo troje je pročitalo kompletnu lektiru. Najmlađi gimnazijalci najradije čitaju „Antigonu”, „Romea i Juliju” i „Rane jade”. Više od pet odsto učenika drugog razreda nije pročitalo nijednu od deset knjiga lektire. Najmanje zanimljivi su im „Zona Zamfirova” i „Narodni poslanik”. U trećoj godini procenat đaka koji nisu pročitali ništa iz lektire popeo se blizu devet odsto, a sva dela u celini izbistrilo je samo 1,75 odsto učenika. Pogotovo ih nisu interesovali „Zločin i kazna”. Samo šest odsto maturanata pročitalo je svih 12 dela, koliko čini lektiru u četvrtoj godini. „Hamlet”, „Prokleta avlija” i „Stranac” bili su najčitaniji, a najmanje četvrtaka gimnazije pročitalo je „Hazarski rečnik” i „Derviš i smrt”.
– Lektira je obavezna, i tačka. O čemu na času književnosti da razgovaraju profesor i učenik ako nisu pročitali knjigu. Ko koga folira čitajući sažeta izdanja? Ne može književno delo neko da vam prepriča. Nema diskusije bez čitanja, doživljaja, analize, tumačenja – kategoričan je Brborić.
Napominje da su nastavni planovi i programi već vremešni i da bi valjalo da se osavremene.
– Niko posle Duška Kovačevića nije dospeo na listu lektire, kao da je književnost zamrznuta – negoduje on.
------------------------------------------------------------------------
„Rat i mir” u sto strana
– Skraćene verzije izneveravaju prirodu književnosti. Pročitati „Rat i mir” u sto strana, „Na Drini ćupriju” u 50, ili „Kad su cvetale tikve” u 15, znači zadovoljiti formalni zahtev profesora za ocenom, a zapravo osakatiti – ne delo, nego sebe. Jer, nikada mu se nećete vratiti, a sve bogatstvo koje nudi svedeno je na priču koja često nije uopšte bitna – izričit je profesor dr Aleksandar Jovanović, sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu.
Njegov je stav da je bolje analizirati tri pesme ili romana za godinu dana, nego mehanički pročitati 30. Upozorio je da su pedagoško-psihološki nameti nastave književnosti pogubni, i da reforme nastave srpskog jezika i književnosti neće biti bez izvrsnih metodičara sa Filološkog i Učiteljskog fakulteta u Beogradu i Filozofskog u Novom Sadu čija se reč, čini se, ne čuje koliko bi trebalo.
------------------------------------------------------------------------------
Najčitanija dela van lektire
„Ispovest iz Harema”, „Kupoholičarka”, „Sponzoruše”, „Vruće pantalone”, „Kama sutra za ljubavnike 21. veka”... neki su od naslova dela koja srednjoškolci fakultativno gutaju. Van lektire, ipak, najčitaniji pisci u tinejdžerskom krugovima su Paulo Koeljo, Den Braun, DŽ. R. R. Tolkin, Džoan K. Rouling, Agata Kristi...

više na str:
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Knjige-obogaljene-sazimanjem.lt.html

 

[Džudi72]

Kliknula sam na " sviđa mi se", ne iz razloga što odobravam ponašanje mladih danas, već zato što je ovo dobra tema, i žao mi je što nema diskusije o njoj.

****

Zašto mladi izbegavaju čitanje lektire, zašto sve manje čitaju? Pri kraju zimskog raspusta pitala sam svog sestrića da li je pročitao lektiru koju su dobili da čitaju tokom raspusta. Odgovor je bio - jesam, ali su me "smorili" Ana Frank i Hajduk Veljko.
Moj sestrić ne traži po Internetu sažeto prepričane lektire. Čita knjige, ali kaže da ga više zanima današnje vreme u knjigama nego prošlost.

Mislim da u reformi srpskog jezika i književnosti treba korigovati izbor lektire, i treba više u srpskom jeziku potencirati na čisto književnom jeziku, u govoru i pisanju, jer mi strašno smetaju deca koja umesto slova v pišu w i slično. I ne znaju pravilno da izgovaraju neke reči, ne znaju gramatiku.

Ali, da se vratim na književnost. Lektiru treba prilagoditi uzrastu, ali i vremenu u kome se nalazimo. Današnji mladi nisu kao moja i prošle generacije. Mnogo više znaju od malih nogu, žive u svetu u kome su nauka i tehnologija napredovale, i naravno da ih malo zanima neki Hajduk Veljko, pogotovo ne u tom uzrastu kada su u pubertetu.

Decu ne treba siliti da čitaju ono šta ne vole. Treba im usađivati ljubav prema knjizi. Treba im davati više pismenih zadataka u kojima mogu da se izraze svojim rečima, ali im treba spomenuti da moraju da vode računa o gramatici, i da ne koriste govor ulice.

Pored dece svoje sestre ponovo prolazim kroz đačke muke i kroz đačke čarolije. Činjenicu da devojčice za nijansu lepše pišu od dečaka potvrdila mi je sestričina. Odlično piše domaće zadatke iz srpskog jezika, i ima bogat rečnik. Voli da čita, ali ne samo lektiru. Nadam se da će i u petom razredu koji je čeka u septembru biti odličan đak.

Dajem pozitivan primer deteta koje voli da čita, i deteta koje čita ali ne sa istim oduševljenjem. Zato i smatram da programe za književnost treba revidirati, i u njima uneti neke izmene. Svi moramo da budemo svesni da su deca danas zrelija, pametnija, drugačija od ranijih generacija.

Što se tiče Interneta, stvarno bih zabranila sajtove gde se nalazi prepričana lektira. Možda sam prestroga, ali tako je. A pre toga rekoh već, treba revidirati postojeću lektiru.

Ja sam sa 15-16 godina na jedan način razumela " Anu Karenjinu" i priznajem, bila je i meni malo dosadna tada. Par godina kasnije, čitala sam je sa velikom pažnjom i drugačije sam je shvatila-kada više nije bila školska lektira već knjiga koju želim da pročitam.

 

[anuška]

U mnoštvu tehnoloških dostignuća- pretežno slušnih i vizualnih- deca su pretrpana raznim mogućnostima zabave, ali i načina učenja i informiranja. Dok se tolike stvari mogu pronaći na internetu, pogledati na televiziji, poslušati na radiju, knjige su deci i mladima najmanje interesantno sredstvo za informiranje. Nisam oduševljena činjenicom da se u današnje vreme na internetu nalaze rešeni zadaci, sastavci, prepričane lektire, knjige..., ali upravo radi tolikog napretka u tehnologiji, očekivati od dece da s oduševljenjem čitaju klasike književnosti (naravno, uvek ima izuzetaka) nemoguća je misija, pa se stoga i pribeglo ovakvim rešenjima. A kako i Džudi kaže, neke knjige jesu nerazumljive generacijskoj skupini koja ih ima na popisu lektire, i tek ako netko u kasnijem periodu života uzme knjigu u ruke i nanovo ju pročita, shvatit će zašto je to delo uvršteno u klasike književnosti.

 

[Boki]

Da, nisu sve knjige za sve uzraste. Problem je što nema zdrave selekcije. Da ne govorimo da su pojedini zaboravili da koriste olovku, moram da pomenem mog brata koji je na fakultetu, a kako piše...to je za plakanje!!! O poznavanju jezika, pravopisa, gramatike...

Na časovima mi je bilo jako dosadno da čitam nešto što me zamara i nije interesantno. Sada, potpuno drugačija stvar. Možda sam bio čudak, čak i tada, jer sam kod kuće čitao nešto što nije imalo veze tada sa školom ali mi je kasnije koristilo u školskim godinama koje su posle toga usledile.

 

[Dragana - vava]

Romeo i Julija - Romeo i Smrdeta - đački naziv u 8. razredu, pa ponovo u I srednje Pa kakvo je to školstvo???

 

[Taca]

Sva lektira koju danas deca obrađuju je sažeta. Par listova formata A5. Možda je i bolje što to ne čitaju. A na youtube prate prepričane knjige lektire.