Kad pozelite da se opustite..

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Stvarni ja i virtuelni vi!

Oduvek ljudi teze da se vecini dopadnu. Svi mi prilikom upoznavanja zelimo da ostavimo najbolji utisak. U bezgranicnoj zelji da nas , nama neki nepoznati ljudi, iz prve zavole pokusavamo da budemo ono sto ustvari mozda i sustinski nismo. Kakav sam to Stvarni ja i virtuelni vi ko ste?

Odavno su prestale da me sokiraju mnoge pojave. S vremenom oguglate na mnogo toga. Jedine dve stvari na koje nisam nikada uspeo jesu ljudski bezobrazluk i ljudska glupost, za koju kazu da je beskranicna a ja u tu maksimu u potpunosti verujem.

Uobicajni jutarnji ritual, pored svih onih tehnickih stvari koje moramo svi da obavimo, za mene jeste i pogled u moj virtuelni svet. Uz prvu zapaljenu cigaretu ujutru pregledam moj e mail box, prelistam jutarnju stampu i bacim pogled na blog.

Pogled na blog izmami mi osmeh na lice i da snagu za neke nove pobede. U tom virtuelnom okupljaljistu , sa meni dragim ljudima, razmenim lepe misli, odahnem i spremim se za surovu realnost u koju me ispratite, a ja miran znajuci da me uvek cekate na istom mestu, mogu da krenem.

Toga jutra umesto osmeha na mom licu skupile su se bore. Da je i bilo smeha on bi bio zaledjen. Naviknut na neke lepe misli osecao sam se kao da sam upao u pogresan film i zeleo sam da se on sto pre zavrsi. Oni koji su najmanje imali prava drznuli su se da se olako poigraju sa osecanjima mnogih. Dali su sebi dovoljno slobode da povrede sve one koji pisu o svojim zivotima, osecanjima, najdubljim emocijama, otvarajuci svoju dusu iza virtuelnih imena.

-Kasnicu pet minuta-pisalo je u poruci.

- Naravno, a sta ce zenama sat.- prokomentarisao sam dok sam bezuspesno pokusavao da namestim crveni karanfil u gornjem dzepu jakne.

Posle duzeg dopisivanja i nagovaranja Blackmoonligh, skraceno Bleki, pristala je da se upoznamo. Smatrao sam da je glupo da zivimo udaljeni nekoliko stotina metara a da se i ne upoznamo. Sastanak smo odlagali nekoliko puta ali smo ipak uspeli da se dogovorimo te hladne decembarske nedelje.

Vec mi je postalo neprijatno da ljudi zagledaju crveni karanfil, ali kada sam obecao izdrzacu. Naime staru poznatu foru za prepoznavanje sam obecao a ja obecanja nikada ne krsim.

- Black?-upitao sam primetivsi jednu dugokosu devojku.

-Luka Ili Marezi ili Gastro?- upitala je.

- Drago mi je ja sam , a evo i karanfila,obecao sam.

- Boze, ti nisi normalan.-prokomentarisala je uz osmeh.

Kao svaki dzentlmen prepustio sam joj izbor mesta na kojem cemo popiti kafu i porazgovarati.

- Bas mi je drago da smo se upoznali- rekao sam

- I meni, ali moram ti reci ja imam samo pola sata slobodnog vremena nadam se da se neljutis.

- Ne naravno.- potvrdio sam dok sam zaista mislio u sebi neces ni osetiti koliko ce vremena proleteti, jer smo imali mnogo jedno drugom da kazemo.

Ni sa njom ni samnom prici nikada kraja. Umesto planiranih pola, zajedno smo proveli skoro pa dva sata. Pricali smo o mnogim zivotnim temama opusteno i spontano kao da se znamo godinama. Sustinski znali smo se. Citajuci postove jedno drugoga upoznali smo se i vise nego sto bi moglo na prvi pogled da se kaze.

- Nadam se da nije nestala carolija koja je postojala pre upoznavanja- pitala me na rastanku.

- Naravno da nije, sad je jos veca i lepsa.- odgovorio sam kroz osmeh.

Mnogo mudriji kazu da prijatelja nikada dosta a ja sam tog dana zasigurno upoznao jos jednog.

Oplemenjen ovako lepim iskustvom, odlucio sam da upoznam sve moje virtuelne prijatelje kad god mi se ukaze prilika.

Samo nekoliko dana posle susreta sa Black iskrsla je sansa da upoznam Miru kuglof, od miloste zvanu zena karlovacka. U glavi sam momentalno razradio plan kako cu da pridjem njenom standu i sve odradim.

Hladan vazduh parao je moje nozdrve. Jaka zima nikako mi se nije svidela. Gusta magla sakrila je pola grada. Odlucan po svojoj prirodi, id a su napolju padale cuskije, ima da idem da je upoznam. Sto bi mnogi za mene rekli crci ili puci, sta cu takav sam.

Trg ispred pozorista skupio je na jednom mestu ljude koje svojim rukama prave carolije. Pogledom sam prelazio trazeci meni dragu osobu, predposlednji stand tik do gradske kuce.

-Dobar dan .-rekao sam ljubazno u isto vreme odmeravajuci Miru.

- Dobar dan izvolite! –jos ljubaznije je uzvratila

- Izvinite da vas pitam, da li ste vi ucestvovali u noci muzeja i bili na samom ulazu muzeja Vojvodine?

- Da jesam.

- Vidim da ste mi od nekuda poznati pa se u trenutku setih po dobrom ukusu vasih kuglofa.

- Drago mi je ako je tako.

- Naravno vi mene ne poznajete.- nasmejao sam se

Mirinu paznju za trenutak odvukao je drugi kupac, kao porucen, da moj plan mogu sprovesti u delo. Brzim pokretom iz torbice izvukao sam moju cuvenu crvenu kuvarsku kapu i stavio.

- Miro , a sada da li me znas ?- upitao sam sa osmehom.

- Gastro!- rekla je sa odusevljenjem.

- Drago mi je . Dosao sam da ti malo pravim drustvo i ako sta mogu pomognem.

- Ulepsao si mi dan, svojim dolaskom, hajde posluzi se.

Sta da vam kazim osim da sam uzivao u caroliji njenih dela. Prosto nisam znao koji kuglof pre da probam, becki, jafa, cokoladni ….. mmmm mljac, mljac.

Sa mirom sam proveo prijatno vreme. Kako mi je priznala doneo sam joj srecu, odjednom kupci su poceli da naviru i prodaja je za taj dan bila sjajna. To je carolija moje kapice, priznao sam joj.

Pred sam rastanak tiho kao i njen nick pojavila se Mirina blog cerka Mesecina. Snena i lepa kao pun mesec zracila je smirenoscu i blagoscu. Jos dva prijatelja, sada i stvarna.

Kako to biva , kad vas hoce onda stvarno ide. Iako se pojavio posle mene na blogu, odma me je primetio, redovno citao i komentarisao. Njemu nisam morao nista posebno objasnjavati. Razumeli smo se iz prve. Leopard.

U prepiskama prekrstio sam ga od miloste Leopetard ili Leo, on mene kraljevic i niko od nas se nije naljutio. Organizacija sastanka sa njim skoro je isla kao po loju. Koliko je bila jaka i moja zelja njega da upoznam toliko je bila i njegova.

Sastanak sam zakazao a gde drugo nego u “Atini”. Zimsko predvecerje, hladno i snezno nije moglo preterano da me smrzne iako sam strasno zimomoran. Moje srce se radovalo jos jednom susretu sa potencijalnim prijateljem.

Hteo sam da prvi susred bas bude velicanstven. Dosao sam dosta ranije ne bih li uspeo da se uglavim na mojoj omiljenoj stilskoj garniture pod paunom. Plan je bio odlican ali realizacija nikako nije isla.

Na stilskoj garniture koju sam ja smekucnuo uglavila se grupa penzionera kojoj nije padalo napamet da sa iste sidje. Do samog izloga nalazile su se dve velicanstvene stilske fotelje koje su bile zauzeta.

Jedan momak i devojka sa losom komunikacijom “ otpadali “ su na istima, traceci vreme. Resen kao sto jesam odlucio sam da predjem u akciju.

- Dobro vece, ja vam se izvinjavam. Hteo bih da pitam da li cete jos dugo sedeti?

- Hocemo-rekao je on.

- Necemo rekla je ona.

- Izvinjavam se hocete ili necete.

- Sta te briga- rekao je drsko.

- Pusti coveka, nije ti on kriv.- branila me.

- Izvinite, sto sam pitao ali rekao bih da je poi sredi neki problem u vezi.? Verovatno sexualne prirode.

Pogledali su me sirom otvorenih ociju.Znao sam da sam pogodio.

- Hajde reci ti meni sta je u pitanju?- obratio sam se momku. Neboj se ja sam psihijatar.

- Pa ona..zbunjeno je poceo.

- Nece sex, slab sexualni zivot, jel tako ? – nadovezao sam se.

- Pa da. – potvrdio je.

- Nije, jednostavno nemam volju.- rekla je otvoreno.

- Ako mi obecate da cete mi osloboditi te dve fotelje ja cu vam odmah pomoci, moze?

- Moze-pristali su.

- Ti me momak slusaj, ti sad kuci i plakni se, perucni jasno. Ti sestro mila ne mocu se vec podaj se i problem resen, jasno. Nema tu mnogo matematike. Hajte sta cekate na zapiranje i podavanje.

Slatko su se nasmejali , ustali i ustupili mi mesto. Otisli su nasmejani, verovatno misleci koji sam ja ludak, a ja znam da je to bio prvi korak do resavanja njihovih problema. Stari sam ja znalac pa da.

Leopard mi je dao detaljan opis u cemu ce biti obucn, kako se ne bi desilo da me neko naboksuje misleci da ga startujem.

Usao je u Atinu pregledajuci pogledom preko prostorije gde li se to mogu sakriti. Mahnuo sam mu.

- Leo prijatelju-srdacno sam ga pozdravio.

- Gastro kraljevicu.- rasirio je veliki osmeh na licu. Ovo je moj skromn poklon za tebe.

- Leopetarde, Leopetarde sad me bas postide.

Leo mi je poklonio knjigu: “Mama Leone”- Miljenka Jergovica , koja je fenomenalna. Pazljiv, dober slusalac i vedar sve karakteristike za jednog novog prijatelja. Svo vreme razgovora, u nekim deonicama mog monologa, nismo skidali osmeh sa lica. Kao da smo odrasli zajedno.

Na rastanku mi je samo reko

- Gastro bas si onakav kakvog sam te i zamisljao, isti kakav si i u svojim pricama..

To mi je bio najveci kompliment.

p.s.

Hod kroz osecanja i medju ljudima je kao hod po sahovskim poljima. Iako vi nekada igrate po pravilima mozete doci u mat poziciju.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Čupava lepotica i cakana zver!
Lepota je relativna stvar. Kaze se da o lepoti neukusno je raspravljati, jer ukusi su razliciti. Ono sto je za nekoga lepo za drugog moze biti apsolutno ne privlacno. Lepota se uvek vezuje za mladost pa kada ona prodje svi se trude da jos malo ustinu necega od tog epiteta. Kako izgleda cupava lepotica i cakana zver ko je ?

Svetsku istoriju obelezile su mnoge lepe zene. Zbog njih vodjeni su ratovi, osvajani novi kontinenti, gradile se neverovatne gradjevine. Univerzalan model za lepotu ne postoji. Kaze se da je lepota u oku posmatraca. Postoje mnoge oci koje lepotu ne bi umele da prepoznaju pa maker im ista i bila na milimetar razdaljine.

Sklonost neznijeg pola da bude vecno dopadljiv suprotnom dovela je do danasnjeg sveopsteg terora mladosti. Umerenost je ipak najbolji put da se postigne skladna ravnoteza izmedju dopadljivog i preteranog. Mnogi su spremni na najrazlicitije cak i zdravom razumu neverovatne metode samo kako bi ostale vecno lepe.

- Mmmmmmmmm - teglio sam se u krevetu pored Cice.

- Cicmili ljubavi kako si mi tako sladak cupav i sanjiv.

- Ma ja sam sladak svakako- kroz osmeh sam rekao poljubivsi je.

- Cupavo moje cudoviste, meni najsladji- igrala se mojom strsavom kosom.

- Pravi sam ti secer i ti si moj.

- sta ti volis kod mene Cicimili?- zagonetno je pitala.

- Svasta Cico.

- Reci mi konkretno, hocu da znam- sad je vec neprijatno insistirala.

- Eto Cico volim, tvoj nosic , tvoje okice , usne ……. Pokusao sam da izvrdam odgovor.

- Cicimili! Konkretno, sad vrdas.

- Dobro eto volim … rukom sam krenuo da je milujem po butini … tvoju.. zastao sam.

Cico! Uzas! Koji travnjak.

- Sta si rekao- ljutito je upitala.

- Cico travnjak, kao gorilla si, sto nisi obrijala noge juce?

- Ti mislis da to nije dosadno, sto ti n e brijes bradu?

- Znas da mrzim da se brijem .

- E tako i mene mrzi da brijem noge svaki dan.

-Ali Cico…namrgodio sam se.

- Sta je? Ljutito me gledala. Bas bi tebe volela da vidim obrijanog celog. Pa da vidim koliko bi uspeo to da odrzis. Ti mene ne volis samo nesto zanovetas.

- Izvini Cico moja, ma volem ja tebe- poceo sam da joj se umiljavam.

- Ne verujem ti !

- Kako da ti dokazem, bre Cico nije problem evo pusti dlake lici na orangutana ja cu te voleti.

- Ne, imam ideju- pojavio joj se sjaj u ocima. Ako me stvarno volis daj mi da ja tebe obrijem-celog.

-Cico ako je to uslov da ti dokazem ljubav, evo predajem se ceo. Brij!

Seviljski berberin je mala maca u odnosu na cega je licila moja devojka sa brijacem u ruci. Nasapunjala me je je od glave do pete i sa nekim ludackim sjajem u ocima krenula na posao. Osecao sam se kao velika penusava pufnica sa koje je iz trena u tren provirivalo sve vise glatke koze. Iako se sa ziletom druzim oko dve decenije ni priblizno nisam bio vest kao ona. Brzim pokretima me je oslobadjala sekundarnih karakteristika muskosti i pevuseci uzivala u poslu koji radi . Vesto me je obrijala od glave do pete , do zadnje dlake ni ne trepnuvsi.

- E tako, sad znam da me volis- nasmejala se.

Bitno da sam joj ugodio, mada ni u najludjim snovima ovo ne bih radio. Nisam ni imao predstavu kako je dobar osecaj kada se voda sliva niz glatko telo. Kapljice su same klizile a sopstveno telo mi je prosto bilo neprepoznatljivo. Mogu slobodno reci bas sam uzivao i divio se lepoti koje je novo iskustvo donelo.

Tri dana posle ovog dokazivanja pocele su moje muke. Dlake su pocele da rastu. Sve me svrbelo. Drpao sam se i cesao kao sugavac po celom telu. Nisam se ustrucavao ni mesta, ni ljudi, morao se da se ceskam gde god sam stigao. Predeo na preponama definitivno je bio najvatreniji posto je doslo do urastanja nekoliko dlaka. Svrbelo je za sve pare i nije postojao lek da to prestane.

Zanesen tako sopstvenom mukom nisam ni primetio da idem u susret skolskom drugu koga sam za manje od deset dana sreo vec treci put.

- Cao Luka!

- O cao Dare, sta se radi.

- Jao Luka al si osedeo?- kao i obicno bio je netaktican

- Nisam cini ti se.

- Jesi vidi siske su ti bele.

- Dobro , Dare zurim izvini!- pokusao sam da ga se otarasim.

- Vidim nesto si i navukao, kad se toliko ceses.- nije odustajao.

- Sifilis! –kratko sam odgovorio i produzio

Dare je ostao da razmislja da li je moja zadnja izjava istina ili laz dok sam ja hitao da ne zakasnim na dogovoreni sastanak. Svaki pokret me je boleo. Dodir farmerica od moje noge bio je jednak kao i ubodu prsta u oko. Boleo me svaki milimetar koze. Bukvalno sam hodao kao da sam jahao bure tri dana, pokusavajuci da mi se noge u hodu ne dodirnu sto je znacilo samo novi bol. Rodeo jahaci naspram mene bili su manekeni, to kako sam ja izgledao bilo je strasno.

- Sad sam popizdeo, prokljucao- sav iznevirn sam rekao dok sam sto bezbolnije pokusao da se smestim na stolicu.

- Sta je bilo ?- upitala me Didi

- Treci put za deset dana srecem onog krelca Dareta i svaki put mi bleji u siske i kaze kako sam osedeo.

- Pusti idiota.- smirivala me Didi.

- Pustio bi ja njega nego on nece mene, imam dve sede dlake u siskama i on se njih uhvatio ko pijan plota .

- Ljubomoran.

- Mislis?

- Pa on bi bio presrecan da ima i siske , polucelav pa posto tebi ne moze da nadje zamerku za kolicinu kose, mora d ate proziva za sede, evo ja ih i ne vidim.

- Upravu si.

Nisam znao sta da radim od sebe. Ne znam da li je bilo gore kada sedim ili stojim. Cesao sam se bez prestanka. Imao sam utisak da cu odrati sopstvenu kozu nastavim li tako.

- Sta se ti toliko drpas? Zacudjeno me je pitala Didi primetivsi moje reakcije.

- Ne pitaj. Dozvolim ti ja onoj mojoj ludaci, da bih joj dokazao koliko je volim da me obrije. Nisam imao pojma koliko to boli.

- Sta da ti obrije?-nasla se u cudu.

- Ma sve , pogledaj- podigao sam nogavicu, klot sam bez dlake.

- Ti definitivno nisi normalan , hahahahahahahaha prasnula je u smeh.

- Da znas i da nisam.uraslo mi nekoliko dlaka boli oci mi ispadaju. Sta da radim?

- Kupi samo puder i redovno puderisi, nece te vise svrbeti.

Ne mogu ni da vam opisem koliko mi je spasila zivot i prekratila muke. Puder je poprilicno umanjio moj svrabez. Polako se moja oskudna vegetacija oporavljala sa jos po kojom uraslinom ali definitivno je bilo lakes.

Kao po baksuzu kada nekoga ne zalite ni u najludjim snovima da sretnete sreo sam za nekoliko dana opet Dareta koji je konstatovao da sam jos uvek sed i ispitivacki me odmeravo ima li naznaka sifilisa. U momentu poludevsi odlucio sam da stavim tacku na ovu mucnu situaciju.

Kao da me sam Bog postavio na mesto susreta. Tik do mene primetio sam izlog radnje za frizerske potrebe u dva poteza usao, kupio farbu i sve sto je potrebno za taj process i odlucio da se otarasim moje muke.

Rastvorio sam farbu sa hidrogenom , bas onako kako mi je prodavacica dala uputstvo, namolovao se i cekao predvidjeno vreme. Nikada nisam bio pobornik terora mladosti niti ekstravagantnih resenja pa sam odabrao nijasu najslicniju mojoj prirodnoj boji. Isprao sam farbu i kad sam se pogledao u ogledalo imao sam sta i da vidim.

- Didi dodji pomagaj- ocajno sam zapomagao.

- Sta je bilo Luka?

- Kupio sam farbu za farbanje i sve uradio kako su mi rekli, i sad kad sam se pogledao u ogledalo - katastrofa. Molim te dodji!

Didi se jos a vrata pocela smejati. Situacija u kojoj sam se nasao meni nimalo nije bila zanimljiva. Dok se Didi ludo zabavljala gledajuci u moje lice, ja sam se jedva uzdrzao da joj ne nalepim hanzaplast na usta. Ostavio sam joj dovoljno vremena i prostora da se naruga mom pokusaju ulepsavanja.

- Hah hah haha ha hah pa ti si opicen za trojicu. – nije se smirivala.

- Da sam hrteo strucnu procenu licnosti isao bih kod specijaliste, nisam te zvao radi toga, nego reci mi kako ovo da skinem..

- Kako si tako umazao celo i usi i vrat, crni sine, daj cigaru.

- Cigaru?- ostao sam iznenadjen,

- Da. Farba sa lica se skida pepelom , pusi i pravi pepeo.

Posle popusenih pola pakle cigareta, a furnjali smo onako ljudski ko locomotive nakupili smo dovoljno pepela da bi Didi uspela da mi skloni farbu sa lica. Trljala je bezpostedno iz sve snage a ja nisam imao pravo ni da zucnem.

Moja nova boja kose bila je zadovoljavajuca. Nije se razlikovala mnogo od moje prirodne nijanse a sto je najvaznije sede su bile zamaskirane. Iako sam cuo da sede daju sarm meni se ta deviza nije preterano dojmila bar ne u ranim tridesetim. Pogledavao sam se na svakih pola sata u ogledalu i divijo mojoj novoj mladosti. Vredelo je svakog truda.

Sledeceg jutra sreo sam opet Dareta. Netremice je gledao u mene ali njegovu osnovnu primedbu nikako nije mogao da ponovi.

- Sta je Dare? Nema sedih. Ja moje sede mogu da prefarban i sakrijem i to je lako, a ti tvoju celavost nikada neces. Bio bi srecan da i ti imas sta da ofarbas. Zao mi je mozes samo da uzmes i ispoliras tu celu.- pobedonosno sam rekao uz veliki blistavi kez.

LM (elem) Nikada vise Daretu nije palo napamet da bilo kopga komentarise a narocito mene. Nisam nastavio da se farbam jer se svojihgodina ne stidim. Ne bolujem od fenomena vecite mladosti, jer svake godine nose svoju lepotu. Bilo bi mi neprirodno da sa trideset i kojom imam bebi fejs , nijednu boru ili savrseno lice. Lepotu mojih godinaa cine zivotno iskustvo i neki drugi kvaliteti koji na prvi pogled nisu vidljivi.


p.s.

Divim se svim zenama ovoga sveta kroz sta su sve spremne da prodju zarad ugodjaja jacem polu. Svaka vam cast! Pre bih preziveo tri svetska rata nego jos jednu depilaciju ili jos jedno farbanje. Od tada vise cenim sve vase napore i ne zanovetam oko detalja koji su tako manje vazni od onog sto u sebi nosite. Dobro upakovana roba ne znaci i sam njen kvalitet, toga smo odavno svesni. Bitno je sta nosimo u sebi,. Dokaz ljubavi iskljucivo od tada pokazujem kroz pripremu ukusnih jela.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Jezik kao ziv organizam neprekidno se razvija i raste. Sva njegova lepota jeste u promenama koje se desavaju sa razvojem jednog drustva. Neke dugo koristene reci zamenjuju nove, modernije. Kao is a modom potrebno je pomno pratiti nadolazece nove izdraze kako bi uvek mogli bas sve da razumemo. Mnogi smatraju validnim jedino knjizevni jezik koji najcesce kao polumrtvo telo tek jedva egzistira , praveci sponu izmedju proslosti i buducnosti. Iako sinonimi mnoge skracenice , sleng ili ulicni govor uvek isto oznacavaju. Kada fufa i bičarka postane menja li ona svoje osobine?

Bezuspesno sam mesecima pokusavao da prebolim brodolom koji sam preziveo. Razocarenje u samu instituciju ljubavi bilo je toliko da sam pomislio u jednom trenutku da se nikada vise necu moci zaljubiti. Nije meni nedostajala sama osoba sa kojom sam bio proteklih 6 ½ godina, vec onaj dobro poznati osecaj pripadnosti. Da si neciji i da je neko tvoj. Kad se probudis i pre nego sto zaspes, znas da imas na koga da pomislis i da znas da neko misli istovremeno na tebe.
Izvor/blog gastrocity,marizeluka..

Posto sam nisam birao , niti mogao, nacin na koju cu okoncati tako dugacku vezu, vec sam doveden pred svrsen cin, falio mi je kraj price kome cu ja dati licni karakter. Mnogi bi pomislili da je u pitanju muska sujeta ili ego ali ne, jednostavno kao ravnopravni cinioci odnosa medju dvoje ljudi , mislio sam da i ja imam pravo da kazem sve ono sto mislim, falila mi je tacka koja ce definitivno znaciti zavrsetak. Moja zavrsna rec.

- Cime se bavis?- pisalo je na mom monitoru.

- Domacica.- kratko sam odgovorio.

- Domacica???? Hahahaha

- Izvini sta je tu smesno?- odgovorio sam.

- Svidja mi se tvoj humor.

- Hvala- osvanuo mi je osmeh na licu.

- Samo sam iskrena.- bila je povratna reakcija.

- Nadam se da je tako- femkao sam se kao seljacka mlada.

- Naravno. Moram da idem, ostacemo u kontaktu, poz :)

Kao bacen sa Marsa , posle te duge veze, nisam vise usopevao da se snadjem u musko – zenskim odnosima, pa sam u potragu za novom devojkom pristupio koristeci nove tehnologije, internet. Na moju nesrecu nikada nisam “smuvao” nijednu devojku vec sam ja bio taj koji je bio lovina. Dobro , dobro nisam ja tako smotan kao sto izgleda. Kada bi mi se neka devojka svidela, fiksirao bih je, poslao par vrlo prostrelnih pogleda i pravio se nezainteresovan. Ne znam kojim cudom ali ova taktika je uvek uspevala. Kada bi prisla, znao sam da je pola posla vec gotovo i tako sam ja upadao u svoje veze.

Kao vrlo dosadan i tradicionalan u tri veze proveo sam ukupno skoro pa 13 godina. Kada se ja nekom nalepim na grbacu ne znam da sjasem. Sto se ono kaze ne skidam se sa zivota mrtvoga, ni hiruskim a ni mesarskim rezom. Prava pijavica.

Posto se pola sveta promenilo, narocito ljubavni odnosi , za vreme koje sam ja bio zauzet vise nista mi nije bilo jasno. Mozda, ne znam, vreme ce pokazati, moja najgora osobina je sto sam veran kao dzukela. Mozete me sutati, terati, daviti, gnjaviti ali ja ostajem privrzen kao poslednja stoka.

U vezi nikada ne flertujem, meni je to ogavno, nikada u zivotu se ne okrecem ni za jednom drugom zenom, nikada ali nikada. Kao konjina kojoj stavite amove , vidim samo pravo onu jednu jedinu moju ( ili sam samo ja video da je bila samo moja)- crnjak.

Kada bi se desilo da mi kojim slucajem, radi mog nekog pogresnog signala, najcesce je to preterana ljubaznost i fino vaspitanje, neka zena da znak da bi pokusala samnom ja s ponosom pokazem na moju partnerku i jasno stavim do znanja da takve igre ne igram.

- Zgodna, lepo gradjena, uspesna trazi muskarca za trajnu vezu.

- Ma kako da ne lepotice, da si takva ovde visila ne bi.

- Obrazovana, intelektualka, sredjena, trazi muskarca za trajniji odnos.

- Znaci sizofrenicna ludaca, ocoravila od ucenja, prolupana od knjige.

- Mlada, perspektivna, uredna i drustvena …..

- Znaci kurvestija u perspektivi.

- Usamljena, razocarana , emotivna….

- Rugoba koju niko nece….

- Ostvarena, samosvesna, jaka ….

- Zmijurina od koje je i kobra pobegla pod prvi kamen.

Iskustvo preko internet oglasa i chatovanja bilo je uzasavajuce. Imao sam utisak da se dopisujem sa lekarskom komorom- skup urologa. Sta god da sam pricao i sta god da sam radio sve se uvek svodilo na to da su sve trazile da pokazem sliku lica a odmah po difoltu i sliku mojih genitalija. Da ne pricam koliko sam ja slika stidnih delova dobio u porukama te sam se prosto u jednom momentu zapitao da li da otvorim ginekolosku ordinaciju. Uzas i katastrofa.

Sasvim slucajno otvorio sam jedan neugledan profil, bez slike, i bio zatecen tekstom koji je glasio : Sta reci a suzu nepustiti! Kroz glavu mi je odmah prosla pomisao, da to je moja recenica, vecina ljudi kaze sta reci a ne zaplakati, spojena rec nepustiti samo je bio jasan putokaz da to moze biti ona – moja Cica. Mere koje su bile navedene kao osnovni podatci savrseno su odgovarale , osim godina, smanjila ih je za tri.

- Mamicu ti lazljivu- glasno sam rekao sam sebi.

- Dobra noc, sta se radi.?- napisao sam u tekstu.

- Dobra noc, ubivam se od dosadu, dosadjuje :)

Nije bilo vise ni trena dvoumljenja to je ona. Posto je ona mogla da vidi jasno moju sliku, znao sam da zna sa kim se dopisuje. U momentu sam odlucio da preko drugog pretrazivaca otvorim jos jedan , lazni , profil , sa potpuno razlicitim opisom od mog, skinem sliku sa neta i upustim se u igru bez prestanka.

- Cao . jesi li za chat.- poslao sam poruku sa laznog profila.

- Cao , jesam . odgovrila je brzo.

- Sta se trazi?

- Neko za dejt, neobavezno upoznavanje.

Brzo sam se prebacio na moj pravi profil i postavio isto pitanje. Odgovor je bio dijametralno suprotan.

- Trazim nekog za dugotrajan odnos, vezu.

- Znas i ja, posto sam navikao na vezu i ne volim ove sex dejtove, ja verujem u ljubav i bla bla bla – serendao sam u poetskom maniru, samo jos sto Prevera nisam recitovao.

Zvucni signal javio mi je na laznjaku da sam dobio novu poruku.

- Sta ti trazis?- pitala me. Kako si gradjen?

- Trazim neku sex varijantu, bez obaveza, vidjenje, pa ono. Gradjen sam….

E tek sto me ovde inspiracija ponela , da je moguce napraviti coveka kojeg sam ja opisao pa mislim da bi Bred Pit vene isekao od muke kad ga vidi. Tricepsi, bicepsi, ovo ono, to obdaren , da prostite, ko nekrsten, te zanosan, ko Herkules snazan, potentan ko da sam maskota Vijagre , sam sebi sam se divio koliko umem da lupetam

Sto je najcrnje nasela je.

- I ja trazim sex semu, nesto neobavezno.

- U mamu ti j...-, sex semu,fanfuljo- otrglo mi se samom za sebe.

Na pravom profilu cekala me je poruka kako me u potpunosti razume da i ona trazi jedan stabilan odnos, vernost, ma med i mleko.

- Sad ces da vidis kako ja zavrcem usi.

Poceo sam da kucam kilometrsku poruku kako sam bio u dugoj vezi , kako jos patim, kako je to bila zena mog zivota, najdivnija, najbolja . Kako bih dao sve da je vratim, znam to je nemoguce , da bi zivot i danas dao za nju i tako redom i tako dalje. Naravno, podhranjena njena sujeta ovo je progutala u jednom dahu. Misleci da ne znam sa kim se dopisujem ispitivala me tacno sta je sve zanima o njoj, ja pisao sve u superlativu a ona ohrabrena prepricavala mi nasu pricu, “navodno” eto slicna kao i moja i da me razume i da joj se svidja sve sto sam rekao i kako rezonujem.

Igranka bez prestanka trajala je skoro dva sata. Trc malo dole , trc malo gore. Kao zirafa i mis u ljubavnom odnosu.

Rezultat koji sam postigao bio je sledeci : na pravom profile razvili smo divan emotivan odnos sa tendencijom daljeg dopisivanja i podrske, dok smo na laznom dosli do toga da mi da svoj broj, zakazemo dejt i sex u najvi vec za ujutru.

Sastanak sam namerno zakazao blizu njene zgrade, kako bih napokon, sto je i bio moj cilj, konacno dosao do fotografija koje mi je dugovala.

Na zakazanoj lokaciji pojavio sam se petnaest minuta ranije. Nasao zgodno sakrivaliste odakle cu je uociti a da ona ne pobegde.

Poslo sam joj sa novokupljenog broja poruku da je cekam. Vreme je prolazilo ali odgovora nije bilo. Cimao sam je par puta, slao poruke ali ona se jednostavno nije javljala.

- Telekom Srbija, besplatno obavestenje. Mobilni pretplatnik trenutno nije dostupan, molimo vas pokusajte kasnije!

- U mamicu ti , iskljucila si telefon. Sta da radim sad?. Ma docicu do mojih slika danas ili me nece biti.

U trenutku sam odlucio da odem do njenog stana i zvonim na vrata dok mi ne otvori. Cini mi se da sam preleteo svih onih 80 stepenica do cetvrtog sprata i nalegao na zvonce.

- Dobro jutro. Mislim da vam tu nema nikog, dzabe zvonite- rekao mi je radoznali komsija od prekoputa koga je uznemirila buka zvona.

- Dobro jutro, mislim da onaj ko zabada nos u stvari koje ga ne zanimaju, lako bez istog i ostanu. Teraj se i gledaj svoja posla.- besno sam odgovorio vec dovoljno nadrdan samom situacijom.

U trenutku kada sam hteo vec da odustanem, zacuo sam korake sa druge strane vrata. Brzo sam rukom poklopio spijunku. Kljuc u bravi svojim tupim zvukom rusio je barijeru koja stajala medju nama.

- Dobro jutro Cico- rekao sam kroz osmeh. Pa sto ti zezas momke i ispaljujes na sastancima?

- Cicmili… izgovorila je sa nevericom

- Pusti me unutra nije red da stojim na sred vrata.

Suze su joj lile niz obraze , stiskajuci me cvrsto u zagrljaj. Nije imala snage da progovori. Plakala je kao jesenja kica, jecajuci pribijala uz mene.

- Sta je bilo moja Cico. Da evo me tu sam.

- Moj Luka, moj Cicmili. Ridala je nepustajuci me.

- Hajde polako smiri se. Dosao sam po slike koje nikako da mi das.

- Udji, udji.

Najporaznije od svega sto sam video bilo je to da spava u mojoj majci koju sam davno zaboravio krod nje. Sedela je topla i snena , na krevetu , koji se cinio toliko veliki kao da sedi na ivici jednog citavog kontinenta. Obrisi dobro poznatog tela izazivali su u meni zelju da je jos jednom imam, dotaknem. Oko nje se sirio meni dobro poznati miris koji je secao na mnogo toga lepog. Mesavina pudera i mleka sa telo, sa aromom vanile, golicala je moju mastu.

- Imacu te jos jednom- brzo sam preliomio u sebi.

Barsunasta koza savrseno je pristajala uz moju. Nezno mazeci je dodirivao sam svaki meni drag deo kao da zelim zauvek da sacuvam taj fini valoviti put od zelje do strasti.

Ljubila me tim dobro poznatim somot usnama, zmureci kao da se bojala da ako oci otvori sve ce nestati kao san.

Kao i mnogo puta ranije , bas u onom istom ritmu i istim redosledom svoju stras smo slikali u dela. Iako topla na trenutak cinila mi se hlaadna i nepoznata, nova i nedostizna. Blago stresanje njenog tela govorilo poslalo mi je signal da ne uzivao u onome cemu sam se ja nadao. Pravdala se hladnocom, znao sam da laze.

- Jesam li ti falio- upitao sam znajuci unapred odgovor

- Naravno Cicmili moj lepi.

- Koliko?

- Puno. Hajde da se istusiramo , pa da nam spremim dorucak.

- Idi ti prva ja cu ostati jos malo da leskarim u krevetu.

Cim sam cuo zvuk vode u kupatilu skoci sam kao oparen. Upalio njen racunar i potrazio slike.

-Konacno, moje ste!

Mahinalno sam pogledao jedan novi foder, otvorio….

U novom folderu , slika, ona i neki meni nepoznat muskarac nasmejani polunagi u krevetu. Zeludac mi se prevrnuo. Datum svez.Proslonedeljni.

- Ej Cicmili….

- Cicmili, nisam ja za tebe ni Luka, ni Cicmili, ni nista. Ne volim te vise, niti mi ista znacis.

- Sta je bilo.

- Znas sto sam dosao?

- Zasto-pitala me zbunjeno.

- Hteo sam da vidim kako izgleda imati sex sa kurvom! Mogu ti reci nista specijalno. Ako mislis da od toga zivis moras jos puno da vezbas, na dobrom si putu. Reci koliko treba ovo da platim.

- Luka?

-Znas li koja je razlika izmedju kurve i kurvestije? Kur(vestija) je mnogo vestija. A ti si fufa, ma ne znas sta si ti bicarka. Bicarka je ona razdrdana kurvestija, najgora od svih . To je ona na samom dnu. Bicarka je ona koju su i oni sto su na autobus zurili . I ne cmizdri.

- Luka, ljubavi sta se desilo?- plakala je ponovo.

- J..o te taj tvoj, novi s kojim si se isto tako t....a . vidim sve si lepo dokumentovala.

Shvatla je u momentu da sam video sve. Zanemela je.

- Ah da moja majca, vise ti nece trebati, ponecu je.

- Nemoj Luka molim te, stani, to je jedino sto imam od tebe, sto na tebe mirise. Stani molim te, da ti objasnim.

- Bicarko, jadna si gadis mi se.

LM(elem) tog dana nasa prica je zavrsena, zauvek. Kazao sam sve sto mislim i otrgao je iz svih svojih misli, osecanja, cezni i mastanja. Hteo sam da je povredim i ranim , uspeo sam. Nisam tako lecio ni sujetu ni ego vec zasio poslednji sav na izkrvarenom srcu, konacno sam ga spojio. Znam bio sam banalan, odvratan i prost, ne stidim se, drukcije nisam umeo. Mnogi ce me osuditi. Svako dostojanstvo se gubi kad kraj ne pises srcem.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Odnose sa ljudima delim u nekoliko kategorija. Zavisno od vremenskog intervala koje smo proveli zajedno i stvari kroz koje smo prosli , poslagane su i moje klasifikacije. Na samom vrhu nalaze se prijatelji, zatim slede drugovi, poznanici i na kraju bivsi ili nebitni. Ogrtac ljubavi i poverenja mojih prijateljstava ukrasava niz zlatnih kopci, koliko je svako bitno dugme i zlatnim vezom pricvrsceno ?

Sva moja prijateljstva dugocka su skoro pa dvadeset godina. Sto su starija, kao i vino, to su bolja i prefinjenija. Vreme ih je obojilo finim aromama koje zanosno opijaju. Uvek sam se ljudima predavao sirom otvorenog srca, sto su ljudi , koji su danas pored mene, umeli na moju veliku srecu i da prepoznaju. U trenutcima velikih sreca al i tuga bio sam tu, sto se ono kaze na raspolaganju 24 casa. Bio sam vetar koji duva u jedra i gura ih napred ka sreci i mirna luka u koju uvek mogu da se vrate posle zivotnih brodoloma.

Strpljiv i pun razumevanja, spreman da saslusam i ne osudim stojim kao svetionik. Isto tako za mene su svi dragi ljudi tu da previju i po koju moju ranu il’ dodaju jos jedan osmeh u radosti.

Preko interfona cuo sam brujanje motora taxija koji sam narucio pre nekoliko minuta. Poslednji pogled po stanu da nisam nesto zaboravio, telefon, kljucevi, suncane, cigare, pice, poklon sve je tu – mogu da krenem.

- Dobro jutro – rekao sam taxisti.

- Dobro jutro.

- Molim vas bulevar karlja Petra je..vetra. – poceo sam da šoketam, cemu sam inace sklon u ranim jutarnjim satima.

Izmamio sam osmeh na lice taxisti, sto je bio trik da me ne zeza u voznji. Mnogi su znali da voze toliko sporo i hvataju svako crveno svetlo da sam cesto u tim situacijam izlazio na prvom semaforu ne zeleci da me neko za rodjene pare zavitlava.

- Zurite li.—upitao je taksista.

- Najkasnije za deset minuta moram da budem tamo, potrudite se , danas idem da krstim drugaricu.

- Bas lepo- kratko je prokomentarisao.

Poziv za krstenog kuma za mene je najvece priznanje koje za ulozene godine prijateljstva mozete dobiti. Osecam se veoma ponosno kada se ljudi odluce da ih bas ja uvedem u veru i budem im duhovni vodja. Ne postoje te pare koje bi mogle da plate taj osecaj koji je rastao i mom srcu.

Mica me je pre mesec dana pozvala da je krstim. Naravno da nije bilo dvoumljenja. Iako na prvi pogled vrlo otvoren i moderan po pogledu nekih zvanicnih stvari tipa vencanja, krstenja, slava tvrdi sam tradicionalista. Uvek postujem propisani kodeks i trudim se do maksimuma da sve ispostujem.

Znajuci sve to Mica me isto tako ispostovala i sa poklonom picem i bonbonjerom svecano pozvala da je krstim. Isto tako znajuci red i obicaje i ja sam za Micu kupio sve sto protokol i tradicija nalazu. Spremio sam se svecano ne zaboravivsi dobro raspolozenje.

- Dobar dan, danas nam je divan dan- veselo sam kazao jos na vratima.

- Dobro jutro ulazi.

- Spremni, mozemo da krenemo ?

- Nisam moram jos da osusim kosu- rekla je mica mrtva hladna.

- Molim? Pa ti nisi normalana . Treba da smo u crkvi za dvadeset minuta.

- Stcicemo.

- Ne mogu da verujem da sam ja stigao pre sa drugog kraja grada nego da se ti nisi spremila, kad si ustala ?

- U sest.

- O majko mila – prekrstio sam se - sad je pola devet.

To i jeste licilo na Micu – uvek kasni.

Dok sam nervozno cekao da ona uspe nekako da se spremi, valjda na vreme, dace Bog, setio sam se svog prvog kumstva.

Cast da nekom postanem kum ukazala mi je prvo a ko drugi nego Didi. Kako je tada rekla , sto me nacisto oborilo sa nogu, zelela je da nase prijateljstvo krunise necim visim, uzvisenijim i da medju nama napravi neraskidivu vezu za ceo zivot. Zelela je da budem deo njene porodice koja joj nije dodeljena, koju ce ona sama birati.

Didi sam krstio pre tacno deset godina, jednog hladnog februarskog dana, postavsi tada po prvi put kum a ona moje prvo kumce, kako je i danas zovem.

Svestenik koji je krstio Didi bio je poznat, Boze me prosti, kao covek lake ruke. Kada je trebalo platiti njegove usluge nije imao ni meru ni granicu. Obrede je najcesce skracivao na maximalno minimalno trajanje i nije bas bio reprezentativni predstavnik duhovnog lica.

Poplaveli od zime u hladnoj crkvi, bili smo obamrli ne osecajuci svoje telo. Prilikom obilaska oltara slucajno sam ga nacepio po mantiji tako da se isti zateturao i zamalo pao sto je naravno izazvalo salvu sakrivenog smeha svih prisutnih. Taj geg se i danas prepricava kao moj najbogohulniji greh.

- Gotova, idemo!- prekinuo me u mislima Micin glas.

- Konacno.

Saborna crkva za mene je najlepsi pravoslavni hram u Novom Sadu. Smestena u samom centru grada blista svojom raskosnom kupolom i privlaci paznju svakog vernika. Iako pripada po parohiji Uspenskoj, Mici je ovde zakazano krstenje jer, kako je njen svestenik rekao, ovde krste velike bebe.

- Dobro dan dobri ljudi. Bog pomaze.- pozdravio nas je veseli svestenik.

- Bog vam pomogao oce.

- Spremni da danas obavimo jedan veliki posao?

- Spremni oce-rekli smo u glas.

- Vi ste kum/

- Da oce.- odgovorio sam.

- Drago mi je ja sam otac Jovan, mozete me i zvati Joca.

Ovaj svestenik u potpunosti se razlikovao od Didinog. Vedar, nasmejan, prijatan.

Pravi primer svestenog lica kod koga sa voljom dodjete i sa kojim jednostavno padaju sve barijere.

Krstenje „velikih beba“ obavlja se u zasebnoj prostoriji parohiskog doma nazvano krstionica. Ono zasto je bilo specificno ovo mesto, mala kapela, jeste u tome sto u njoj postoji bazen za potapanje odraslih.

Mala sobica od svega nekoliko kvadrata sadrzala je i dve svlacionice, tri ikone i inprovizovani oltar. Iako „inprovizovana’’ u njoj je vladao poseban mir.

Drzeci Micu za desnu ruku pre samog cina potapanja, sto se smatra cinom krstenja, krstio sam se na svim propisanim mestima slusajuci pazljivo svestenikove reci.

- E sad na presvlacenje- rekao je svestenik. Idemo na kupanje.

- Oce, ima li ovde neka kosulja ili cu u kupacem?- zacula se Mica iz kabine.

Brzo montirajuci film u glavi kao klik , pojavila mi se legendarna recenica : „ kupacice moja...“. Jedva sam se suzdrzao da ne puknem od smeha. Obrazi su mi bili naduveni od suzdrzavanja.

U dubokom bazenu pop je Micu potapao pritiskajuci je cvrsto ka dnu.

- Gde si ti krenula, jos malo cela moras- bio je neumoljiv.

- Sad si krstena. Hajde kume ti da citas molitvu, imamo onda jos jednu veselu pesmicu posle toga i gotovo.

Iako nisam tako brzo uradio sve sto je trazeno Mice jos nije bilo.

- Luka jel Mica uvek ovako brza?- pitao me svestenik

- Jeste – rekao sam kroz smeh.

- Ajde kumo hajde, mi se ovde ukocismo cekajuci.

- Stizem.

Iza paravana Mica je izasla sa sve peskirom na glavi oblikovanim kao turban. Nisam mogao da izdrzim prasnuo sam zajedno sa popom u smeh. Njoj nista nije bilo jasno. Gledala nas je kao pale sa marsa.

Prilikom citanjem zadnje molitve nespretno je uzeo molitvenik za zadnu stranicu , u sred citanja isti se raspao u hiljadu delova. Tresao sam se kao prut nad vodom od smeha. Mici sam toliko stegao ruku da sam mislio da cu joj polomiti svaku koscicu.

Aleluja, napokon je bila krstena.

Da bi se upisala u knjigu krstenih morali smo sa pop Jocom da se vratimo do Uspenske crkve.

- Videli ti ovu kume?-pitao me.

- Videh.

- Na sta joj usta lice, sva naduvana ko da je bumbar ujede.- komentarisao je veseli pop silikonom oplemenjenu lepoticu.

- Da oce.

Moj nekontrolisani porok – pusenje morao sam pod hitno da utolim, zapalio sam na sred ulice onako hodajuci sto bi se reklo u letu.

-Kume, sta radis to?

- Pusim oce.

- To je greh. To je samoubistvo, a Bog to ne odobrava.

- Gresan sam oce al sta cu !?

- U Svetom pismu Svevisnji je rekao jedi i pij , evo sad da svratimo ovde na jedno hladno pivo i jagnjetinu, nigde ne pise pusi.- trpeo sam kritike nimalo ne posustajuci praveci oblake dima.

- Oce, kada je Sveto pismo pisano nije jos bila otkrivena Amnerika a ni duvan, da jeste ja sam siguran pisalo bi pored pica i jedanja –dimi.

Pop Joca je poceo grohotom da se smeje.

- E svaka ti cast doskocio si mi!

Posle zavrsene procedure upisivanja i izdavanju krstenice, pri izlasku iz kancelarije zanemario sam cinjenicu da su vrata visoka svega metar i osanmdeset i tako lepo nalepio celo na njih da sam u momentu prebrojao hiljade zvezdica.

- Kume overi li ga ?- kroz smeh me pitao pop Joca.

- Jesam oce i to bas dobro !

- Neka , neka ni prvi ni poslednji, valja se.

Miica i ja sporazumeli smo se da me ne zove kume vec kao i do sada. Nasla je srednje resenje pa me zove duhovni a ja nju ovcicom( nekrstena bila je zalutala ovcica, koja se krstenjem priklonila stadu Bozijem).

Kazu kum nije dugme, kum mora da se bez pogovora slusa, odlucio sam da ne zelim da ovaj divni dogadjaj proslavljamo u restoranu vec u intimnijoj atmosferi. Kao duhovni vodja , mojoj dragoj drugoj ovcici, odlucio sam da spremim lep rucak i tako joj pokazem prvi primer oslonca.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Tepanje je jedno od najiskrenijih nacina za iskazivanje ljubavi. Tepamo onima koji su nam dragi, koje volimo i kojima zelimo da pokazemo koliko nam je zaista stalo do njih. Mnoge su tepalice koje upotrebljavamo ali svima im je zajednicko da su u deminutivu. Tepamo ponekad i ne spojivim pogrdnim recima koje u deminutivu u potpunosti znace suprotno. Bljesti li disko kuglica i srpska seljancica ume li igrati pod njenim svetlima?

U zivotu sam preziveo toliko ljubavnih brodoloma, sto svojih(jednocifren broj) sto tudjih ( bezgranicni niz) , da cesto pomislim da sam se ja ‘iljadu devetsto dvan’este nasao na Titaniku, taj nema sanse da bi potonuo. U najmanju ruku ja bih bio Kate Winslet i preziveo, nema sanse da bih kao Leonardo potonuo.
Odavno naviknuti da sam ja ekoloski emotivni Recycle Bin, moji prijatelji za njihova da prostite, serendanja, uvek kad im nije islo u ljubavi put pod noge pa kod mene. Ordinacija dr.Lu(j)ke radi kao hypermarket, ne zatvara se. Zakazivanje uglavnom nije potrebno, jer sto bi se oni tako emotivno potreseni deranzirali. Bio psihijatar ili pop, psiho pop ili popijatar ispovedaonica je skoro uvek bila zauzeta. Aleluja!
Od grehova uredno oslobadjam, cisteci im savest a dajem i terapiju za oporavak. Sto bi nas narod rekao, fuck crazy confused ,J.be lud zbunjenog, jer kako ja da im pomognem kad ni sopstveni ljubavni zivot ne umem da dovedem u red. Uglavnom oni mi veruju i ocekuju spas, cudo, ja gresan sta cu? Pomazem koliko umem i znam. Oh my god, slava mi .
- Samo je rekao da hoce da nadje drugog i prekinuo- ronzao je Ivica na mojoj fotelji.
- Cekaj , ajde sve iz pocetka, danas ne palim iz prve.
- Nema sta iz pocetka, samo je reko da nece da propusti neku sansu u zivotu i raskinuo. Sta da radim, pomozi?- ronio je suze krokodilske.
- A ti njega volis?-pitao sam sarkasticno.
- Da, obozavam ga dao bih mu srce svoje.
- Klasika, patologija- prokomentarisao sam.
Ivica, moj gay drugar, kojeg sam upoznao jedared dok je pokusao da me muva, greska u proceni. Zaduzio me njegovom dobrom voljom da mi pomogne pri mom raskidu pa sad je red bio na meni da uzvratim. Tada mi je rekao toliko ohrabrujucih reci, izvlacio iz mulja da mu to nikada necu moci zaboraviti. Njegov brod raspao se malo posle mog.
- Ja njega ne mogu da zaboravim, ja sam tako nesrecan.- naricao je Ivica ko da mu kozu deru.
- Hajde smiri se, sta tu ko zadusna baba narices, jedan se otego drugi se protego. – tesio sam Ivicu.
- Nije se niko protego a samo ja cu se otegnuti. Covece ja vise ne umem nikog ni da smuvam, otupeo sam u vezi.
- Ivice pitanjce, jel on tebe voleo?
- Jeste.! Rekao je samouvereno.
- Razumeo?
-Da!
-Svadjali se ?
- Ne, sto je i najcrnje?
- Sex i to sve bilo ok?

U tom momentu je Ivica ustuknuo. Pogledom je poceo da sara po prostoriji sto je bio jasan znak da mu je neprijatno.
- Zemlja zove Ivicu, juhuuu , kakav vam je bio sex, koliko cesto ga imali?
- Pa mazili smo se svaku noc i ljubili, sex ..onako po potrebi.
- Ivice ne vrdaj vec govori koliko cesto.
- Pa jednom u dve –tri nedelje.
- Sta? Ostao sam zabezeknut. U tim godinama, pa eto sto te sutnuo. Mlad, pun snage, hormoni rade , Ivice bruko.
- Pa on nije hteo nije imao potrebu.
- A ti?
- Ma ja sam svaki dan po dva puta…
- Bez detalja, ok plavojka je ukapirala, hand job. Barem ces ustedeti na krecenju plafona- nasmejao sam se.
- Djubre pokvareno, bolesnoumno- kroz osmeh me Ivica prekinuo.
- Ja!??-iskolacio sam oci. Ne cuje baba , sine, ni groma , zagrmelo,nemam pojma o kome ti to!
Dijagnoza postavljena: post sexualna depresija, sa jakom frustracijom usled nedostatka istog. Poodmakla faza , zahvaceni mozak , samopouzdanje i jos neki organi , poznati kao reproduktivni( u ovom slucaju neprimeren izraz, al opisno upotrebljiv). Lat. Cordis situs iniquus, animus fissure, penis mestitia. Sto bi se ono reklo po srpski sjeban do daske.
Terapija : Bonus penis ,pax in domus!
Iako se bas u gay odnose ne razumem predpostavio sam da je princip rada isti te sam Ivici posavetovao da sto pre nadje novog partnera i tako se izvadi iz situacije u kojoj se nasao. Kazu klin se klinom izbija, ovde je vise nego igde to zaista bilo i primenjivo. Naterao sam ga da obeca da ce me poslusati, uputio mu par recenica samopouzdanja i odpustio na kucno lecenje.
Po njegovom odlasku prisetio sam se da sam isti recept pokusao i sam da primenim al kod mene nije delovao, valjda sam isuvise bio imun na terapiju. Ko zna njemu mozda i pomogne.
Svakodnevno sam zvao Ivicu da proverim kako napreduje ali njegova poljuljana samouverenost kocila je sve. Jednostavno prestao je da u sebi vidi ista vredno a to je vec gadan problem. Mracan kao i svaka horoskopska skorpija i ono malo sivila uspeo bi da zakreci u black.
Jedne veceri pozvao me:
- Luka ej slusaj, otvorio sam profil na jednom sajtu za upoznavanje pa jel mozes biti online da mi pomognes nekog da smuvam. Kad si ti tu meni lakse.
- O dosado hajde. Daj mi ime tog sajta ne mogu ovako napamet.
- www. macan.com.
- E ovde treba registracija, daj lupi neko ime?
- Nemam pojma-zbunjenio je rekao.
- Dr. sexonovic – dosetio sam se ja, cekaj da vidim, visina, aha, boja ociju –plava, oduvek sam to zeleo, cekaj interesovanje, nezainteresovan blab la bla. Evo me
- E vidim te na listi si.
- Brate mili sta je ovo, porno festival?-zacudjeno sam pitao.
- Ma opusteno to ti ovde normalno, ja sam nick romanticar
- Al ti je nick ubilo se, kretenu.- zezao sam Ivicu. Tele, gde ti je slika?
- Ma jok ja to ne stavljam.
- Evrithing is marketing, ju ju ju , Bog te boziji ovo ko olimpijski stadion, sve Apolon do Apolona.
- Ne przi se pola je fake.
- Sta je?
- Laznjaci, drmnute slike sa interneta.
- Ivice pa jel moguce da su bas Srbi ovoliko obdareni sve neki xxl –ovi majko mila. Hahahaha
- Sto bi ja rekao u gacama umesto pitona nadjes crva.

U ljubavnom dosaptavanju proveo sam skoro tri sata. Naslusao sam se gluposti i vugarstina da ni deset Oce nas ne moze da me izbavi. Ivici sam govorio sta i kako da pita, da definise kakvog zeli, zatim on meni prepricavao sta je ko odgovorio, ja analizarao pismenost, duhovitost, iskustvo , ma vrzino kolo a kratkog spoja nigde. Pobeleo i izduvao od gluposti stavio sam katanac na profil dr. sexonovica, posto me skoptisala kurta i murta, valjda sto sam bio nov. Ivicu sam uputio na par , po meni, normalnih ljudi , i otisao da spavam .

Jedino sto sam naucio iz kratke posete tom sajtu, da vecina srpskih gayeva obozava da tura engleske reci i gde idu i gde ne idu, da se jedni drugima cesto obracaju u zenskom rodu, slatka moja , mila i draga, drugarice, kiss i da je deminutiv najcesca stilska figura. Glavno zanimanje frizer, svaki drugi, a prvi stilista ili tome slicno. Uzas.

Odavno sam izgubio interesovanje za islaskom vikendom. Od raskida tesko mi je bilo da sam budem u uparenom drustvu pa sam osecaj trinaestog praseta vesto iszbegavao. Vodale su mene i Didi, Mica, Nina po gradu al to nije bilo to. Pristajao sam samo na varijantnu popodnevnog izlaska , na neka tiha mesta, nocni nikako nije dolazio u obzir. Vise nije bilo cari. Sve sam slagati mogao, sebe ne a sto bih to sebi radio.

Citajuci jednu zanimljivu knjigu te subotnje veceri putovao sam predratnom Kinom. Ejmi Ten me kroz knjigu “ Zena kuhinjskog Boga” vesto vodila u krajeve koji su toliko daleki i nepoznati da sam svaku stranicu gutao sa velikom radoscu. Upoznavao sam stare kineske obicaje, verovanja i gastronomiju da slika o Kinezima koju sam imao upucen na ove domace, a isti mi se gade, totalno se izmenila.

Oko 22 H zvuk zvona na vratima me vratilo u realnost.
- Spremaj se vodim te u grad.-zadihan od trcanja stepenicama Ivica je izgovorio.
- Hvala na ponudi, veceras ne idem.
- Moras, molim te ! – klekao je predamnom skrstenih ruku.
- Ne glupiraj se, smorilo me sve nema sanse ustaj budalo.
- Molim te, molim te. Vodim te u gay klub , moras biti pored mene da nekog smuvam poludecu.

- U gay klub!??? Nema ni teoretske sanse!
- Luka, nosices me na dusi, ako ne podjes ubicu se.
- Ivice ne pali, nemam dusu, ne i tacka.
U nekoliko koraka nasao se na ivici otvorenog prozora.
- Ako ne podjes ja se samoubijam.
- Budalo silazi, neko ce zvati policiju ne budali.
- Ubicu se ne zajebavam se.
- Jel ti treba da te neko pogura, nije problem ja cu, samo reci gde da te zatrpam.
- Molim te Lukice , molim Lukice.
- Ne ponasaj se ko derle, sidji sa tog prozora i razmisli cu.
- Dodji da te ljubim, znao sam da ces pristati- pao je u trans.

-Zajebi me sa ljubljenjem, muko moja, ludji sam ja od tebe. Cekaj da se presvucem.
Usput sam dobio objasnjenje kompletne price. Na ljubavnom sajtu je pokusao da ostvari par vidjenja ali vecina ga je ispalila. Znao je da jedina realna sansa da nekog upozna jeste da ode u gay klub, ali tamo je mogao da sretne bivseg. Ja sam u celoj prici trebao da budem “novi “ za biseg, udaranje ceznje istom, klasicna pederska pizdarija, ali i predsednik strucnog zirija za novog decka. Dok ja ne aminujem nista od posla.

Gay club se nalazio na samom kraju grada, dobro sakriven od napolje neprepoznatljiv. Ispred ulaza nalazila su se dva korpulentna clana obezbedjenja mrkih pogleda. Poluzatamljenja prostorija ne veca od 30 kvadrata imala je svu pedersku ikonografiju, medju kojima je glavna bila disko kugla na cega se pederi valjda posebno pale. Unutra se tiskalo oko stotinka ljudi, koliko sam shvatio medjusobno jedni drugima isuvise dobro poznatih u svakom smislu. Ja sam im dosao kao osvezenje. Sto pari ociju piljilo je u mene komentarisuci.
- Ivice ovo je sodoma i gomora-procedio sam kroz zube.
- Sto Luki opusti se?
- Krv ti jebem, vidi onog kako vrcka, svi imaju ocupane obrve, vidi i sminku.
- Ma to ti je normalno.
- Meni nije, sodoma i gomora.

“Drugari” su se medjusobno pozdravljali poljupcima u vazduh, vrckali kukovima, plesali noge medju noge, kliberili se i sta ne sve vec. Engleski je prstao na sve strane, prica u zenskom rodu se podrazumevala a roze boja, slatka moja, pa svi smo mi u dusi negde Barbike.
- Eno mi ga bivsi, zagrli me.
- Ivice nemoj ni da pomislis, taknes li me naboksovacu te, smrtno sam ozbiljan!!!
- Jesi neki, slozio si tu nadrkanu facu, ko da ce te neko ubiti.
- Ivice najvise sto mrzim u zivotu jesu feminizirani muskarci i muskaraste zene. Pogle ovu nesrecu, balavac nema ni 20 al kilo pudera i ocupane obrve. Vidi ovog….

Ivici kao da je bilo zabavno moje gundjanje, ja sam se samo zgrazavao i jezio. Najcrnje od svega je bilo cinjenica da se meni udvaralo vise tipova od Ivice. Ja bi razvukao osmeh pit bula i polurezeci udvarace otero u rodni kraj. Ljubaznost mi je srednje ime. Ne smem ni da vam kazem koliko sam poznatih lica video, ozenjenih, maco frajera… za nepoverovati.
- E vidi onog malog , gleda me.- sta mislis imam li sanse.
- Joj Ivice pedofilcino pa bar je petnest godina mladji od tebe.
- Volim piletinu.
- Neces ga kuvati majku mu pa da ti treba jos u inkubatoru, gledaj onog u crnoj jakni, taj ti vise prilici.
- Tetka!-prokomentarisao je.
- Ha?
-Tetka, to ti znaci fem i prejahalo ga pola grada, buljuk gay drugova, svi bivsi jebaci, patetise i blab la.
- A onaj u zelenoj majci, nije los.
- Kresnuli smo se davno, nema pojma, mali mu.
- Ivice ja ne znam sta ti hoces?
- E ocu onog u beloj kosulji al ne znam kako dam u pridjem.
- Uzmi pice i odnesi mu, upoznaj se.
- Trulo mi. Ne znam ti ja to.

Vec poprilicno iznerviran u momentu sam eksplodirao i presao sa reci na dela. Na sanku sam uzeo pice odsetao do momka pruzio mu ruku, upoznao se i poceo da zvacem. Kroz par naizgled banalnih pitanja, njemu, procenio profil licnosti. Oblik noktiju kockast, znaci dobar covek i veran, oci krupne, otvorena dusa, nos pravilan mudar i iskren, usne taman kako treba umeren. Pristao je da se upozna sa Ivicom.
- Idi tamo i nemoj sta da zaseres, pravi je za tebe. Zapamti ti si lep, pametan , uspesan, najbolji. Nemoj tamo da mi se kikoces ko neka siparica zubee cu ti polomiti, budi musko.
Dok sam zavrsavao recenicu osetio sam snazan stisak na ,da prostite, dupetu, neko me je u prolazu ustinuo.

- Ivice, sad mi je dosta. Neko mi je overio bulju ja odoh , zaseres li posle ovolikog mog pozrtvovanja ne pojavljuj mi se na oci. Good bye.

LM (elem) Ivica je konacno nasao novog decka, sa kojim se smuvao, kresnuo i zaljubio jos iste veceri. Za ovaj specijalni ljubavni slucaj, duzan mi je ko Grcka al krvi cu mu se napiti kad se najmanje bude nadao.

p.s.

Disko kuglica definitivno nije sijalica koja je za prosecnog srpskog seljaka poput mene. Sve razumem i nikog ne osudjujem samo ako ne moram ne bih. Ubih se pisuci ovaj post u izvorno srpsko engleskom recniku, a latinski da i ne pominjem. Nadam se da sam vam docarao jedan drugaciji svet . Kako bi to braca rekla a i sestre slatke. Pozdravcic!:)
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Svi oni moralni kodeksi zvani fino vaspitanje odavno vise ne vaze. Vreme menja ljude a tako i obicaje. Sto je davno bilo sramota danas je ponos i obratno. U danima kada svi drpaju sta i gde mogu, jer postenim radom ne moze se preziveti , cesto se pitamo vredi li biti moralan.

Fotografija, jedan uhvacen tren, najbolje je svedocanstvo vremena. Vodeci se devizom da slika govori vise od hiljadu reci trudio sam se da fotoaparatom zabelezim sve vazne dogadjaje u zivotu. Pred objektivom tv kamere toliko sam se naslikao da pred fotoaparat u jednom periodu zivota uopste nisam imao zelju da stamen. Tako danas u mojoj foto arhivi postoji praznina u nekom vremenskom dobu od skoro dve godine.

Ponovno teranje sebe na slikanje u moj zivot donela je Cica. Od prvog dana nase veze gde god bi smo krenuli belezila je svaki trenutak. Ja iskreno iako imam fotoaparat nemam zivaca za punjenje baterija i obaveza slicne vrste te je ona uvek uredno nosila sopstveni i skljocala.

Kao neostvareni arhitekta i ljubitelj iste na mojim fotografijama uglavnom su gradjevine koje me uvek iznova očaravaju. Dugo sam pokusavao da oslikam enterijer meni najdraze Rajhlove palate u Subotici i onda kada sam se najmanje nadao u tome sam i uspeo. Naime ova prelepa kuca subotickog arhitekte Ferenca Rajhla, danas muzej, od kako pamtim za sebe mamila mi je uzdahe. Potpuno nestvarna u stilu secesije, prebogatog fasadnog platna, ukrasenog Zolnajs keramikom za mene predstavlja ostvarenje svih snova.
Ni posle pet meseci od raskida sa Cicom nisam uspeo da dodjem do nekih 300 snimaka koje sau ostale u njenom aparatu a koje ja na vreme nisam presnimio.
Naime Cica je posle raskida promenila sve brojeve telefona, e mail adresu, te sam uzaludno danima pokusavao da je kontaktiram. Jednog prepodneva sijalica se upalila.
- Hocu, necu, hocu , hocu,hocu!!!- sa najvecim mogucim osmehom smejao sam se mojoj genijalnosti stojeci ispred bankomata Cicine banke.
Naime , posto sam jos uvek imao punomoc na Cicinom racunu, dobro, dobro sada cete reci sponzoruso, nisam zivota mi sama mi dala, odlucio sam da joj skinem kompletnu platu sa racuna i tako je prisilim da me kontaktira.

Ceo dan veselo sam skakutao po kuci i gledao u pozamasnu hrpu novcanica pevajuci refren jednog narodnjackog hita koji vam bas i ne bih prezentovao, sustina je osveta je najsladja kad se sluzi hladna, moja je bila u dubokom frizu.
- Ti si genije!- sa vrata mi je u zagrljaj poletela Cicina najbolja drugarica Gala.
- Ha ha ha , zar nisam- nisam skidao osmeh sa lica.
- Umrla sam covece od smeha. Daj da se nesto popije pa da ti pricam.
- Vince, belo?
- I kafidze tursko- dodala je Gala dok se pripremala za ulogu naratora.
- Pa hali Gali pricaj, ziveli!
- Zvala ti ona mene jos juce da danas posle posla idemo u hiper market u mesecnu kupovinu. Ja dokona a kad vec ona ide kolima sto da ne. Mlatile ti mi dobra dva sata, te treba ovo te treba ono, znas kako je kad dve zene idu u kupovinu. Natovarila ona puna velika kolica, dosla na kasu, elehantno izvadila karticu, provukla kad ono cvrc. Gleda mirno, kaze sigurno greska na terminaluu, jos jednom nista.
-I reci kakvu je facu napravila?

-Nista posebno, sad ce ona sa bankomata da digne kes pa da plati. Ona na bankomat, izlazi obavestenje na vasem racunu imate 200 dinara.
-Mogu da joj zamislim facu!- veselo sam upao na pola price.
- Ziv blam nas je pojeo. Mi ti se pokupi i sta ces ajd napolje.
- Pa jel posumljala u nesto?-pitao sam radoznalo.
- Ne , ona sva besna ide u banku da proveri sta se desava.
- I?

- Kaze njoj salterusa, taj i taj iznos podignut je u celosti . Ona vec skocila da vadi oci da je neko opljackao., da ne valja njihovo knjigovodstvo. Kaze ona lepotica, podigao je vlasnik kartice te i te Marezi Luka.
-I, sta je rekla, ne drzi me u neizvesnosti, brzo, brzo.?
- Nista samo se nasmejala, rekla u redu i izasla iz banke. Ja sam se pola sata valjala od smeha. Da zna da sam ovde ubila bi me. Joj sto volim sto si joj zabiberio.- Inace Gala svo vreme od naseg raskida navija za nase pomirenje.
- Ma ziveli u to ime. Slusaj , posto ja nemam njen broj niti hoce da mi odgovara na poruke, reci joj da si me srela u gradu i da sam joj porucio da ako mi licno ovde ne donese fotografije u roku od pet dana, da cu pare potrositi na nove krpe i smatracu to njenom velikodusnom nagradom za 6 ½ god. vernosti.
- Stvarno ces?
- Naravno, pa dosta je bilo zajebancije.
Gala mi je dala Cicin novi broj, pod uslovom da je ne odam. Ja sam vec sutradan obilazio sve butike i gledao kako cu da skockam svoj novi modni luk, ne praziluk look. Dobro poznavajuci Cicu pribojavao sam se njene manje pozeljnje reakcije da ce se zainatiti i zaista mi ostaviti sav novac al da kolce nece igrati po mojim taktovima.
U buticima toliko lepih i novih stvari da prosto konacno sam mogao da ako ispadne plan B , mogu sebi ispuniti san i obuci se od glave do pete odjedared. Konacno sve ono o cemu sam odavno mastao. Nova jakna, farke, cipellice pa koja majca. Kada se nakarabudzim ima da se prodam ko nova ne koristena roba. U potpunosti razumem zene kada depresiju lece shopingom , curke dobar vam metod.
Pun osecaja samopuzdanja i neke prijatne jeze ,od sopsvene genijalnosti, nisam ni primetio da sam mrtav hladan prosao pored najboljeg druga Makice ni ne javivsi mu se.
- Uobrazeniiii!!!- cuo sam poznati glas.
- Ovo se ne odnosi sigurno na mene , nastavio sam zamisljenom putanjom.
- Ej Luka nadmeni, manijace pa zar se neces ni javiti.
- Joj izvini nisam te video, gde si bre Makice?
- I cudi me da vidis kroz te suncane naocare, a sunce upeklo na -15, bas lepo.
- Ok.ok hajde u ime izvinjenja vodim na uzinicu i pice, moze ?
- Uvek za.
Znajuci da Makica obozava palacinke odlucio sam da ga povedem u kafe palacinkarnicu “Dizni”.
- Otkud ti ovako “rano” u gradu, kad ustajes kad normalan svet ide na spavanje?
- Ne pitaj nista, menjam zivot iz korena. Imas druga genija.
- Ne mogu ni da zamislim taj IQ.- nasalio se kroz osmeh cekajuci da mu ispricam neku od mojih novih ludorija popularno zvanih, da prostite, pizdarija.
- Slusaj da ne duzim, ona moja bivsa nece da mi donese fotke, i ja ti smislim plan, opeljesim joj ceo ziro racun i ako ne donese fotke za pet dana ja odoh da nabacim novo pereje za neku novu cica macu . Sta kazes, zar nisam bistar.
Izraz Makicinog lica promenio se u momentu.

- Sram da te bude. Ti si jedno bezobrazno derle koje treba tuci. To nije nacin. Ponasas se kao dete u prodavnici igracaka koje vristi da mu istu kupe. Ma znas sta bi ja tebi uradio, tuko bi te zgazio. Stidi se!!!
- Ali Makice meni je bas zabavno, ne pali se.
- Pa konju treba valjda da zadrzis malo dostojanstva i da se ponasas zrelo. Nisi ti pljunuo nju nego sebe. Budalo.
- Ej nemoj da mi sudis…- postalo mi je neprijatno.
- Da si to meni uradio ja bi te unistio, sve bi ti se pusilo pod repom, veruj mi. Ti si time pokazao da zivis njen zivot i da si gori od nje. Treba da te sramota.
Molio sam one plocice ispod mene da se otvore i da propadnem. Naravno to se nikada ne desava , iako moj zivot lici na horor film, specijalni efekti su izostavljni zbog manjka budzeta. Kao detetu koje povuces za usi, Makica mi je sa nekoliko reci, objasnio pravi poredak stvari i spustio na zamlju. Lazni mehur mog balona prividne srece i zadovoljstva rasprsio se u delice.
- Makice, shvati, samo sam hteo da je nateram da se vidimo i da o svemu jos jednom porazgovaramo.
- Za to postoji i civilizovaniji nacin. Ja placam racun i ovako mi je sve preselo.- bio je ljut kao ris.
Kuci sam hodao lagano dok je snezna oluja divljala oko mene. Spustenog nosa, pogleda uprtog u sneg video sam samo noge prolaznika. Svi su negde zurili, samo sam ja sam u svojoj sramoti skrivao pogled stideci se samog sebe od koga nisam mogao pobeci.
Bilo mi je vrlo jasno sta mi je ciniti. Uzeo sam kompletan novac i uplatio na racun a karticu expres postom poslao na Cicinu adresu sa zahtevom da mi ukine punomoc.
Teret koji sam skinuo sa srca, nije mogao izbrisati sramotu koju sam osecao duboko u dusi a da nisam ni morao pogledati se u ogledalo.
Odlucio sam da joj se javim i izvinem za sve. Sakrio sam identifikaciju na telefonu i nervozno kucao tipke njenog novog broja. Dugo je zvonilo, sto me samo dodatno unervozilo. Napokon se javila.
- Halo- rekla je onim njenim neznim glasmo da su mi se kolena odsekla.
- Cico ja sam i molim te nemoj da spustis , zelim nesto da ti kazem.- izdeklemovao sam u momentu.
- Zdravo Cicmili –rekla je kroz osmeh.
- Hteo sam da ti kazem da..- prekinula me je u pola recenice.
- Rekla mi je Gala , slobodno zadrzi pare i lepo se obuci, Cica casti –rekla je razdragano.
- Cico to sam hteo da ti kazem. Stidim se onoga sto sam uradio izvini.
- Ma jok nista se ne brini, sve uredu.- rekla je smejuci se.
- Izvini Cico, pare sam ti uplatio na racun, do zadnjeg dinara a karticu sam ti poslao na kucnu adresu, necu je vise da ne bih pravio gluposti. Molim te oprosti mi i izvini sto sam ispao budala. – Pravdao sam se kao dete koje ocekuje batine.
- Ha hah ha grohotom se nasmejala, ma Cicmili stvarno nikada neces odrasti. Ti si najsladje dete koje poznajem. Nisam ja ljuta. Cak mi je bilo i simpaticno, ne bih se ja na tebe nikada naljutila. Bas si mi bio sladak, ko dete koje hoce da dohvati teglu dzema sa police pa ne bira nacin.
- Izvini, izvini i jos jednom izvini.- izvinjavao sam se bez prestanka.
-Ne brini nista i ne izvinjavaj se, najvaznije od svega jeste sto ti uopste nisi imao zlu nameru, znam te. Uopste nisi lose time misli samo si hteo svoje slike.
- Jeste Cico, izvini, nisam imao drugi nacin da te nateram da komuniciras, pa sam se jedino setio toga.
- Poslacu ti slike po Gali, joj kako si mi sladak kao neko detence, ma ti i jesi jedno veliko ne iskvareno dete.
- Bio sam Cico samo pored tebe, jedino si ti me pustala da takav budem i razumela. Nisam ja hteo Cico hteo tvoje pare – glas je poceo da mi drhti, sto je lako prepoznala.
- Ma znam sta si hteo Cicmili ?-i dalje je pricala smejuci se.
- Hteo sam bre Cico da dodjes da te opet volim!!!……. Briznuo sam u plac jecajuci ne mogavsi da se kontrolisem.
Cuo sam samo jedan dubok uzdah i veza je vec bila prekinuta. Skliznuo sam lagano na pod ridajuci kao dete u cosku. Kaznjen od ponosa i ljubavi nasao sam se u zivotnom corsokaku , sam. Hrabreci sebe da sam je preboleo podsvesno sam znao da lazem,. Kad sam joj cuo glas znao sam istog trena da je podjednako volim kao i prvog dana i da ne umem bez nje. Vreme nije uopste sinonim za intezitet emocije ili ga tog trenutka jos nisam imao dovoljno.

Gospodarila je crvsto i jako , i posle pet meseci, mojim srce poput kraljice po svom dvoru.Sto ce za nju moje srce jos uvek dugo biti. Put do pakla ,kazu poplocan je dobrim namerama,u stvari,bitno je da ma sta da ste uradili nije bilo zlonamerno,a ja sam svoj put sam poplocao.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
O tome ko je idealan muškarac i sa kojom polovinom sebe biramo živjeti

Počelo je kupovinom vrata. To je tako kad renoviraš stan, a sve radiš onoliko koliko ti prilike dozvoljavaju. Pomiriš se s tim da će ti zauvijek biti raskopano i da nikad nećeš zanoćiti ili osvanuti a da ti nije majstor u kući. Još kad je jedan i dobro je. Problem je kad ih je više. Onda lokalna ćevabdžinica radi samo za naše potrebe.

Nakon što smo razvalili jedan zid i krenuli na drugi, a sve na radost komšija, shvatili smo da moramo kupiti još dvoja vrata. Odnosno – shvatila sam, jer suprug kaže kako je u prvih 20 renoviranja i mogao da učestvuje. Sada nema snage. Zato sam obazrivo, koliko sam god mogla, rekla kako moramo naći neko mjesto na kojem možemo odmah, dok su majstori još tu, kupiti dvoja vrata sa štokovima. I dodala brzom brzinom kako on treba da izabere kakva i gdje, misleći kako će ovo njegovu ulogu u cijelom projektu napraviti značajnijom i kako će onda jedva čekati da se uključi. Samo me je pogledao, uzeo cipele i pitao – gdje idemo? Da me neko pita gdje se kupuje hljeb – znam, cipele – znam, šarafi – znam, ali gdje se kupuju vrata? Ispalo je da se kupuju na kraju grada. Što je dug put kad u automobilu sjedi poluljuti muž, koji je i prošle godine rekao kako više neće nikakvih štemanja, a onda se vratio s puta i našao kuću raspremljenu za krečenje i veš na mjestu sa kojeg ga ne bi mogao dohvatiti ni indijski jogi. I to jako utreniran.

Logično, šutjeli smo. On zato jer je poluljut. I ja zato jer je šutnja u ovakvim situacijama zlato.

Vozili smo se. I šutjeli. A onda je on sasvim neočekivano, progovorio. I to stvar koju sam se posljednju nadala. „Vidi nje, molim te!“

Neću reći o kome se radilo. Džambo-plakati su najavljivali dolazak, u odredjenim krugovima, vrlo popularne pjevačice. Naravno, osoba koja zna da će kada se vrati zamoliti majstora da joj oštema red pločica i jednako dobro zna da to za sobom povlači još jednu kupovinu nepredvidjenog materijala ne primjećuje plakate. Ali sam nakon skrenute pažnje, potpuno iznenadjeno, pogledala plakat i vidjela poluzavaljenu ženu bujnog dekoltea kako se smije napućenim retuširanim usnicama. I zaboravila kako je šutnja zlatna.

„Ma, hajde, svi biste vi s njom makar na pola sata, nasamo“, rekla sam. I ujela se za jezik. Ali, bilo je kasno. Pandorina kutija bila je otvorena. Znala sam to po značajnom dizanju obrva sa mjesta suvozača. Tek da se ispravim, rekla sam: „Muškarci vole taj tip žena.“ I opet, tek kad sam završila rečenicu, shvatila sam kako sam trebala da se ujedem za jezik maloprije.
„Kakv tip?“, pitao je mnogo zainteresiraniji za temu tipa žene nego za tip vrata koji idemo kupiti.
„Šta ja znam“, rekla sam, „takav. Napućen.“
„Aha“, odgovorio je.

I opet je bila tišina. S tim što me je sada ta tišina pomalo bockala. Kao da te mami da kažeš još jednu, iza koje neminovno slijedi još nekoliko.

„Mislim“, nastavila sam, „najmrže mi je kada neko kaže kako je prva stvar koju primijeti na nekome inteligencija. Koga, ba, vi folirate? Zna se šta prvo primjetite. I to je razlog zbog kojega su se kozmetika i plastična hirurgija razvile u najpotencijalnije privredne grane.Uzgajanje grudi i trijebljenje sala uspješnije je od šišanja vune i plijevljenja pšenice, bez obzira koliko je gladnih ili golih na svijetu.“

Tišina. Sad više nemam šta da kažem. Ni o ovoj temi, ni o vratima. Ima li kraja ovom gradu, pobogu!

„To ti hoćeš da kažeš kako bi odbila Brada Pitta?“ pita neočekivano. Izabrao je pogrešnu osobu iz svijeta slavnih. „Bih“, rekla sam, sasvim ubijedjena kako je to što govorim istina. Mogla bih nabrojati nekoliko drugih, pomislila sam, ali njega bih odbila.

„Aha“, rekao je cinično. „Ti voliš te keramičare, vidio bih šta bi bilo da se nadješ negdje s njim nasamo“, zakucao je iz skoka u stilu najboljih NBA košarkaša.
„Ne bi bilo ništa. I nije mi jasno da nakon svih ovih godina ti misliš kako padam na keramiku. Meni je keramika nebitna“, prosiktala sam, misleći kako će tek vidjeti keramiku kad mu zadam štemanje pločica.
„A šta ti je bitno?“, pitao je iskreno i razoružavajuće. Do te mjere da mi je odgovor, jednostavno, izletio.
„Inteligencija.“

Dobro, skontala sam da sam se zeznula. I da bih stvar ispravila, požurila sam da objasnim. „Bitno je da me zapanji svakom rečenicom. Da ostanem bez daha kako povezuje stvari. Da je konstantno na lopti. Da je cinik i ironičan na svoj račun više nego na račun drugih. Da zna sve o svemu što me interesira i ne pegla me onim što me ne interesira. Neko koga bi zamolio da ti bude džoker 'zovi' u kvizu. I neko ko bi te nasmijao sve i da ležiš u bolnici nakon višestrukih operacija kuka. Takav bi me oborio s nogu.“
„Ne budali“, rekao je i srušio iluziju da sam se izvukla.

Moja prijateljica je jednom rekla kako je uvijek zanimljivo vidjeti s kojom stranom sebe je neko odlučio živjeti. Misleći pri tome da svako od nas bira za partnera nekoga ko odgovara samo jednoj strani naše ličnosti.

Možda svi mi uvijek biramo isto. Možda svi imamo našu najdražu stranu s kojom biramo ostati do kraja sebe. Naime, shvatila sam u tišini do kraja grada, koji nikada nije bio dalje, kako sam navodeći osobine muškarca koji bi me oborio s nogu, zapravo navela sve ono što me jeste oborilo s nogu. Kako sve to nešto imaginarno sada sjedi pored mene i duri se zbog dvaju pišljivih vrata i dva štoka od 10 cm debljine.

„Htjela sam da kažem da me to jeste oborilo s nogu“, rekla sam. I iznenadila ga. Vidjelo se.

Malo je šutio i razmišljao o svemu. „Ne moraš da se ulizuješ. Dobit ćeš svoja vrata“, odgovorio je.

I ja sam znala da nisam dobila samo vrata.

Nego i rat.

Vrata – Vedrana Seksan
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Vojvodina i ja (i ti)
gordanac -Blog b92
Znam joj skoro svaki pedalj.
Od mene i nje je - oduvek.
Sva ostala mesta po Srbiji obišla sam poslom i tako Srbiju upoznala, pedalj po pedalj, čoveka po čoveka, kroz jug i jugoistok, od Krive Feje i Prohora na granici, preko malih mesta uz Drinu do Prokuplja, Prijepolja i Priboja, od čudesnih pejzaža Gradišta i Kladova (o Lepenskom i da ne pričam :)), pa sve do najređe naseljenih, pustih delova oko Bora i Majdanpeka. Kroz mesta zapadne i moravske Srbije koja se zovu prekrasnim imenima, kao Svileuva između Koceljeve i Valjeva, ili Tvrdojevac u blizini Uba ili Nepričava, Zlakuse kod Užica,....ili mesta Blace koje ne umem da menjam po padežima, svugde sam svratila, samo u Negotin grad, Bosilegrad i Dimitrovgrad nikad nisam otišla, bogsvetinekaznazašto.....bivala sam u blizini, ali me put nikad nije u same gradove naveo.Biće prilike, sigurna sam.
Srbija je pejzažno potpuno različita na razdaljinama od po pedesetak kilometara, Srbija je sva jedna geografska protivrečnost i kad joj u sebe upiješ sav taj prostor, lakše i jednostavnije razumeš kako su ljudi koji tom prostoru pripadaju, koji su svojim naseljima ostavili otisak sopstvenog postojanja u prostoru - isti takvi. Razumno i duboko - protivrečni. Funkcionalno paradoksalni, rekla bih ja kraće, a morala bih objašnjavati dugo i široko naročito ušima u koje teško možeš zabosti priče o dobrim ljudima. ili o ljudima uopšte. A ponekad su baš i samo zato, zbog tog funkcionalnog paradoksa kojim žive - jednostavno neodoljivi, rekla bih još nakon svih svojih usputnih poznanstava, razgovora, susreta i stvorenih prijateljstava.
Za skoro sva ta putovanja imala sam sjajne vodiče, o njima razgovarala sa sjajnim ljudima (neki od njih, meni bliski i dragi nisu više sa nama) sve u pokušaju da se odgovori na čuveno, staro pitanje "šta da se radi?". Za Vojvodinu sam mnogima ja bila vodič i po prirodi stvari i nakon što sam, davnih dana, razumela kako se malo ili nikako poznajemo mi što živimo na dve različite dunavske obale.
Odakle nam Vojvodina? Odakle ta prelepa, beskrajna ravnica sa samo dva uzvišenja koja od milja zovemo "planinom" (Fruškom) i "bregom" (Vršačkim), ti predeli isušenih močvara i ritova, kanala, okruglica, bara i jezera, Dunava, Tise i Tamiša, ti ogromni prostori na kojima su nekad, pre ljudi, bile nepregledne šume hrasta i lipe koje smo nemilosrdno iskrčili i na kojem su ljudi živeli od kada je uopšte ljudi na Zemlji?
Ljudska staništa po Vojvodini možemo pratiti od neolita do danas, skoro da i nema evropskog naroda koji ovde nije ostavio neki trag o sebi, od zaboravljenih plemena sve do i danas postojećih sa kolektivnim i istorijskim pamćenjem o svojim precima.Nedavno, početkom maja obeleženo je 160 godina Vojvodstva Srpskog u Sremskim Karlovcima, sećanjem na majsku skupštinu i političke prilike s polovine XIX veka u Vojvodini.
Vojvodina je mesto na koje kao da su svi od nekud došli, nekad, bilo kada, privučeni pejzažom, izgledom za bolji život, dovedeni nekom velikom nevoljom ili ponekad prosto željom da se u Vojvodinu dođe i u njoj ostane. I ima puno etnički različitih ljudi koji slave dane svog zajedničkog dolaska kao nacionalni praznik.
Vojvodina je stanje duha, način života, koje se stvori kad zajedno žive različite nacije, kad se govori sedam jezika, kad se zna da su se u XVIII veku krštenice i dokumenta izdavala na latinskom, nemačkom, mađarskom i srpskom, na primer.
Vojvodina su naselja, sela i gradovi sa po najmanje dve, a često i po sedam različitih crkava, ušorene ulice, "prednja" dvorišta i ajnfort kapije, kibic fensteri, muškatle i hortenzije oko bunara, salaši i brice iz Kovilja, banatski dert i sremske lole, bački šeretluk i "mešoviti" brakovi, tamburice i gajde, "čija si ti mala?" pitanja, trpeljivost i tvrdoglavost, zaboravljeno gajenje svilenih buba, dudovi kojih retko gde danas ima.
Vojvodina je i zapis iz crkvene knjige iz polovine XIX veka u koju su se upisivala rođena deca, gde pored jednog imena, u rubrici "otac" piše "naišla vojska", a dete rođeno, naše, valja ga odhraniti.
Vojvodina su i seobe do kojih je došlo nakon što je Arsenije III sa Leopoldom I potpisao "Ugovor o privilegijama" kojim je za učešće u vojskama, bitkama i odbranama tadašnjih granica ljudima data zemlja, deo građanskih prava i pravo nasleđivanja. Za autonomiju gradova i "elibertacije" su se sami izborili otkupom prava na autonomiju, Novi Sad 1748. plaćanjem 84 000 tadašnjih novaca za pravo na magistrat, na gradske prihode, na pijačne dane, na slobodan izbor sudija i odluka o razvoju zanata, a tako i Sombor, Subotica, i drugi gradovi...."Elibertacije" kao otkupi slobode i sopstvene, gradske autonomije smišljane su i pare skupljane tako što su u tome učestvovali i Nemci i Mađari i Cincari i Grci i Jevreji i Slovaci i Rusini i Srbi i Hrvati i svi drugi koji su u nekom od tih gradova zajedno živeli.Vojvodina su i ratovi, bune, Tican i Karađorđe koji je u frajkorima u Banatu služio i stekao vojna znanja, pa posle propasti Prvog Ustanka našao utočište (sa mnogima) u manastiru Fenek.
Vojvodina su i varadinski topovi za koje se svi prave da ne znaju kako su stigli do Valjeva 1804, i prve štamparije i prve ženske škole i Matica Srpska osnovana u Pešti pa seljena u Vojvodinu kad joj je za to došlo vreme i Srpsko Narodno Pozorište i spaljen i bombardovan Novi Sad 1848, i racije i strahote i prvog i drugog svetskog rata i prisajedinjenje 1918 i predivan odgovor Vojvođana kad ih pitaš "da li su za monarhiju", a oni odgovaraju pitanjem "a za koju?".
Vojvodina je i Banovina Dunavska i ubrzan razvoj posle II svetskog rata i autonomija oduvek i od pre i iz 1974 i regija sa najvećim dohotkom u celoj bivšoj SFRJ (većim nego Slovenija, tada). Vojvodina je i nerazumno i nasilno ukidanje autonomije i "jogurt" revolucija krajem osamdesetih i iznimak konstituisanja Skupštine Grada Novog Sada 11.12.1996., dok je većina ostalih gradova po Srbiji (i neki po Vojvodini) morala protestima da brani izborni rezultat i izbori pravo na rezultate izbora bez krađe, u Nova Sadu nije dolazilo u obzir da se dozvoli bilo kakva manipulacija. Vojvodina su i izbori za pokrajinsku skupštinu i stalno smo se različito birali, od 1990 do danas, birali smo se u jednom krugu ("nokaut" sistem, većinski), birali smo se po dvokružnim većinskim, ali sa 3 (tri) kandidata u drugom krugu, biramo se i ovih dana, polovinu poslanika u drugom krugu većinskog sistema, 25.05., polovinu smo već izabrali po proporcionalnom sistemu 11.05., a za pun sastav Vojvodina mora dvared da bira.
Vojvodina su i sukobi i rasprave prosvetitelja i crkve i Svetozar Miletić i Dositej Obradović i Mihajlo Pupin i Jaša Tomić i Dimitrije Davidović i Mileva Marić i znamenite žene novosadske i Ban Jelačić i Patrijarh Rajačić i Vojvoda Šupljikac i Isidora Sekulić i sestre Ninković i mnogi znani i neznani koji su živeli i radili u Vojvodini o kojoj je Mika Antić govorio sa dna svog garavog srca.
Vojvodina su i alasi i pecaroši koje ranim jutrom možeš sresti pored vode i koje uvek treba pažljivo slušati jer znaju mnogo priča koje pričaju kratkim, škrtim jezikom kao i svi ljudi koji su više sa vodom i prirodom nego sa drugim ljudima.
Vojvodina je i siromaštvo južnog Banata (među tri najveća regionalna u Srbiji) i peščare i ona predivna, duhovita "zajedljivost" koju jednu o drugima dele susedni gradovi. Tako sam u Valjevu imala prilike da čujem "on je jako divan čovek, samo šteta što je iz Šapca!" :)))). Takvih vrcavih, iskričavih opaski možete čuti svuda po Srbiji, Čačak o Užicu (i obrnuto), Zrenjanin o Kikindi, Ruma o Sremskoj Mitrovici, Paraćin o Ćupriji, Jagodina o Paraćinu, a o Nišu i Beloj Palanci i da se ne govori....spisak je beskrajan. Ponekad je neverovatno koliko su ljudi "biljke sa korenom" i koliko duboko umeju da budu vezani za svoj lokalni identitet. Isto tako jasno se može primetiti kako svi gradovi imaju svoj "lokalni jezik", svoj akcenat, svoje narečje, nezavisno od karakterističnih izraza koje upotrebljavaju po kojem tako lako prepoznaš odakle je ko. Najbolji su mi Subotičani, oni te pitaju "nećeš pogačice?" nudeći te da ih uzmeš, s neodoljivim osmehom.
Kada nas iz Vojvodine nazovu "prečanima" uvek upitam "znate li da je to smišljeno kao pomalo uvredljiv naziv?" i uvek mi sa čuđenjem odgovaraju "ama, ne, zašto pobogu?!". a onda moramo da "svratimo u politiku" u prilike iz spisa od XIV veka do danas, u arhivske spise sačuvane do danas kod nas, u Beču, Pešti ili nekadašnjoj Porti i današnjoj Moskvi, jer je zaboravljeno kako i zašto nas je tako prozvalo. Oni koji su se gadili promena, prosvetiteljstva i evropskog duha umeli su da nas sve nazivaju "nemačkarima", "mađaronima", a oni koji preziru ljude nazivali su nas i "evropskim slinavcima". Ako, odgovarali smo najčešće, ako, strah ih je pa viču na nas, strah ih je da rizikuju, strah ih je zato što znaju manje, strah ih je da se "odlepe" od sopstvenog slepila da svaki čovek uvek može više, brže, bolje, a kad ti se neko takav obraća - u ljudskoj si obavezi da mu/joj pomogneš ako znaš i umeš bolje. I zato smo oduvek slabo marili kako nas nazivaju....odmahneš rukom i teraš dalje...mora da se radi, mora puno da se radi ako stvarno hoćeš da negde nešto napraviš boljim nego što jeste. Da uvek radiš verujući da samo tako dolaze bolja vremena.
Vojvodina i ja smo imale sreće da nađemo jedna drugu, nepredvidljivom slučajnošću mesta u kojem se rodiš i spremnošću tog prostora da ti kroz knjige, spise, predele, pejzaže i ljude "ispriča" skoro sve o sebi. Vojvodina je i samo jedan od mnogih razloga zašto sam ja ponosna na Srbiju, bila i ostala. Zašto je onda baš ona nešto posebno? Svako od nas ima prostor u kojem je rođen, koji pamti neraskidivo vezan za sopstveno odrastanje ili za dane i godine dobrog, skladnog života u odraslom dobu, svako od nas ima neko mesto koje kao "madlen" kolačić nosi u sećanju, pa po čemu je onda Vojvodina tako različita od drugih mesta?
E, to ne znam.
To mogu da kažu samo oni koji ovde još nisu bili ili jesu jednom, pa volE da dođu opet, ili oni koji su čuli da vredi doći, da vredi videti ravnicu i sresti joj ljude, ili oni koji dođu i ovde nađu baš pravu/pravog Nju/Njega ili oni što mi, ne bez ponosa, kažu kad se upoznajemo "i moji su iz Vojvodine". Oni znaju, ja samo znam da su svi dobrodošli, uvek i zauvek.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Priče Srđana Đurića
GODIŠNJICA

Ne bi se ni setio da te nisam diskretno podsetila". Odzvanjale su te reči i nikako nije mogao da ih zaboravi. Ne zato što su mu upućene u formi prebacivanja, već zato što su bile istinite. Nije mu bilo jasno kada su ti datumi počeli da iščezavaju iz njegove svesti. Počeo je da ih preskače kao stepenice na putu ka srednjem dobu kako bi prevario sebe i realnost da nepovratno stari.

U početku on je bio taj koji je pamtio svaki detalj. Ružama je obeležavao svaki mesec prvog pogleda. Belgijske čokolade čekale su je na pragu njenog stana svakog jutra na dan kada su im se usne prvi put spojile. Na dan kada su jedno drugom stavili prstenje svake godine smišljao je novo iznenađenje. Nije joj dozvoljavao da ona misli o tome i radovao se što se uvek pretvara da je zaboravila i što se svaki put sve više radovala. Želeo je da iznova vidi sjaj u najlepšim očima kao posledicu njegove ljubavi i kreativnosti. Ta igra im je vraćala snagu zaljubljenosti koja je nosila njihovu vezu od samog početka i činila da se sve usputne nesuglasice i krize prevaziđu i da se novom snagom krene dalje.
Ali sada, bilo je kasno da bilo šta uradi. Uvek je znao u sekundi da smisli iznenađenje ili izgovor, ali nije imao snage za to. Poštenje mu nije dozvoljavalo. Zaboravio je, i to je bila činjenica. Činjenica koja je rušila jedan od osnovnih stubova na kojima je počivala njihova veza. Tada je počeo da preispituje i ostale oslonce - deca, interesovanja, putovanja, uređenje stana...
Rezultati nisu bili dobri. Čak je i pomislio da je bolje da nije razmišljao o tome. Deca su odrasla i više se nije snalazio niti pronalazio načine da ih zadrži uz sebe. Koliko god se trudio i čak insistirao, vreme provedeno zajedno bilo je nametnuto i svake sekunde osećalo se da svi jedva čekaju da se ti isforsirani i nametnuti trenuci završe i da svako ode na svoju stranu.
Sin je imao svet koji mu nikada nije bio jasan. Ćerka, od kada je prestala da bude devojčica, postala mu je potpuno strana. Da nije bilo divnih uspomena, zapitao bi se, kada ih vidi, ko su zapravo ti mladi ljudi. Ne seća se kada je prestao da priča sa njima. Ne seća se kada je trajno izgubio pristup u njihov svet. Ne seća se kada je prestao da im bude otac kakav je oduvek želeo da bude.
Ono što ga je privlačilo supruzi, kada ju je upoznao, bilo je i to što su oboje imali uspešne karijere i što su svako veče jedno drugom prepričavali sve što im se događalo tokom dana. I pored različitosti u odabiru profesija, delili su gotovo istovetna interesovanja. Nadahnuto su pričali, ponekad su im i noći bile kratke, da bi jedno drugom rekli sve do kraja. Sada, nije bio siguran da je žena pored njega ta koju je verovao da tako dobro poznaje ili, pomislio je, on više nije onaj za koga se ona udala. Sve to jako ga je zbunjivalo i uplašilo.
Ni putovanja više nisu planirali. Odlazili su tamo gde prvo od njih uplati najpovoljniji aranžman, po spisku koji su odavno sastavili. Od kada im se sin rodio, govorili su da će sve napore roditeljstva izdržati i da će sve nadoknaditi kada deca odrastu. Ipak, činilo se da su posle svakog povratka bili sve udaljeniji jedno od drugog. Daleki, kao sledeća destinacija sa spiska.
Pre samo nekoliko nedelja završili su renoviranje stana. Bio je to šesti stan za dvadeset godina njihovog zajedničkog života. Da li je opremanje tolikih stanova bila maska koja nas je sprečavala da vidimo da nam je život bez zajedničkog sadržaja, pitao se.
Dan posle okončanja tih radova on je zaboravio godišnjicu. Dva dana posle toga podneo je zahtev za razvod braka. Trećeg dana iznajmio je garsonjeru na pola puta između sinovljevog i stana supruge i ćerke. Četvrtog dana nije otišao na posao. Petog dana probao je da pozove neke od žena ili devojaka kod kojih je mislio da ima šanse, ali sve slušalice su se brzo spuštale. Šestog dana se više i ne seća. Sedmog, pozvao je suprugu koju je napustio da odu u bioskop.
Izdržao je nekoliko dana i tada joj je poslao prvu bioskopsku ulaznicu koju je čuvao više od dvadeset godina. Ritual se ponavljao svake nedelje. Uz novi film, po jedna stara ulaznica. Sve ih je sačuvao. Bilo je to tek jedno od iznenađenja na koja ju je godinama navikavao, a koja je odavno prestao da pravi. Usledila su i kašnjenja na posao ponedeljkom. Ne, nisu radili ono što ste pomislili! Počeli su ponovo da pričaju. U te noći, na početku nove radne nedelje, nije moglo da stane sve što su želeli da kažu jedno drugom, a što su preskakali godinama unazad. Ali, odlazili su na posao srećni kao nekada.

Kada su posle nekoliko meseci pozvali mrzovoljnu decu na ručak, umesto priče o razvodu ispričali su im da su se ponovo zaljubili. Deca su ih začuđeno gledala i pitala kako mogu da im pričaju tako nešto. O novim ljubavima njihovih roditelja?! Kao da nije dosta to što su se rastali?! Oni su se nasmejali, pružili ruke jedno drugom i poput klinaca spojili usne. Deca, po prvi put, na taj prizor nisu zatvorila oči. Naprotiv.
Dok je sledećeg jutra vraćao stvari u svoj porodični dom, zapitao se zašto o nekim od najvažnijih aspekata naših života razmišljamo samo onda kada se na određenom datumu promeni poslednja brojka. Zašto se ne preispitujemo češće i zašto dozvoljavamo da nam životi odlutaju tamo gde prestaju da budu ono što smo želeli od njih. I da li i ko kontroliše kuda idemo i gde ćemo da završimo?
Dileme više nije imao. Znao je da više neće da dozvoli datumima da upravljaju njegovim životom i da svaki dan može i mora da bude povod za novo obeležavanje lepog. I da to zavisi isključivo i samo od njega. I da je tako i sa svima. Bez obzira koliko često pokušavamo da nađemo opravdanja. Posebno kada zaboravljamo važne datume. Jer ti dani nisu jedini kada treba da pokažemo koliko nam je stalo.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Mi smo musko

Juce sam resila da kupim kupus.Obilazila tezge po pijaci,otprilike cena svugde ista i tako pored ostalog povrca pazarim i 50kg kupusa.Ostavim kod kamiona,ljubazni prodavci kazu -nema problema-,kad nadjete taksi,vi dodjite.Malo sam se natezala s taksistom koji je jedva pristao da pomogne da to utovarimo u gepek,gundjao je sve vreme da nije nosac,a ja sam cutala i razmisljala kako da ga privolim da mi pomogne i da unesem u dvoriste.
Taman sam nabacila najljubazniji osmeh,molecivi pogled kad se kapija otvori i izadje moj sin.Stigao ranije.
-Majcice,Ancice,mi smo musko...sto me nisi sacekala..govorio je uz osmeh prilazeci i hvatajuci dzakove.
Te reci podsetise me na jedan davni dogadjaj.
Isto je bila jesen,suncana,prohladna,onih godina koje se trudimo da zaboravimo,da smestimo u neki cosak i zatrpamo sto bolje.Secam se opsteg straha od gladi,vucenja svih mogucih namirnica u sto vecoj kolicini,pravljenja zaliha,kupovanja i onog sto ne treba i koliko ne treba.I nekog zla,pakosti koja je vladala medju obicnim ljudima.Te godine kupila sam sto kila kupusa,nikad pre i nikad posle nisam kupila toliko,nije mi ni tada trebalo,sama ja i dvoje male dece,muz koji ce mozda doci na mesec,dva..ali ajde svi su uzimali pa i ja.
Imali smo veliko bure,otprilike dvesta litara,kad stanem ispred njega viri mi samo glava.I prva greska koju napravim,izvucem ga iz podruma i donesem na terasu gde je bio kupus.Vec kad sam ga prala poceli su problemi,ne mogu da dohvatim dno,ako se nagnem skroz,pocinje pod mojom tezinom da se krivi,zajapurena,dohvatim malu stolicicu,stanem na nju i udjem gotovo cela u bure,ono sklizne i nadjosmo se oboje uz tresak na tlu.Izvukoh se nekako uz pomoc dece,sva mokra,cupava,besna..Oni stoje,jedan je imao sedam,jedan cetiri godine,drze se za ruke i gledaju me sirom rasirenih ociju..vidim im strah u njima.Smirimo se i krenem sa stavljanjem kupusa,naslazem.posolim i krenem sa sipanjem vode...i tu mi sine..kako cu ja to da spustim u podrum?
Prekinem odmah sa vodom,pomerim bure..covece sto je tesko!Krenem u komsiluk po pomoc,zakljucano,na poslu su,s druge strane imam baku koja jedva hoda..ma spusticu ga sama!Sve vreme vucem za sobom decu ,koja trckaraju cuteci,prosto osecaju da nije trenutak ni da se zale ni da nesto traze..
Polako ga pokrecem praveci krugove,nagnutog prema meni,treba preci dvadesetak metara dvorista i neki petnaest stepenica do podruma.Vec na pola puta bilo mi je muka..
-E razvescu se..dosta mi je vise da budem i musko i zensko!Sve zene imaju muzeve koji vuku teske stvari,samo sam ja kreten koji vuce sve,dok se gospodin svrcka po svetu!Muka mi je vise od zivota,hocu i ja normalno muuusko! vikala sam iz sveg glasa dok sam vucarala ono bure,voda se muckala,ja se znojila,srce mi lupalo kao ludo,ruke bolele...
Onda me prenuo tresak vrata,okrenula sam se,stariji sin je uleteo unutra,a mladji je stajao licem oblivenog suzama i rekao
-Nemoj mamice da se lazvedes...mi smo musko..dodje tata tavi kupus..
Totalno me je presekao,ostavila sam bure,uzela njega u narucje,otisla u sobu i zatekla i starijeg kako place i onda im objasnjavala,pricala da sam besna jer mi je tesko,da necu da se razvedem,ljubila.Nekako ih smirila,shvatila da reci izrecene u ljutnji koje za nas ne znace nista mogu duboko da potresu decu,da im usade strah.Ma koliko sam mislila da su zaboravili od tada su se trudili da mi stalno pomazu kad radim nesto tesko,tvrdeci da oni to mogu,da su veliki.I evo,malopre mi je taj mladji pokazao da nije zaboravio.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
“Kako sam se izblamirala”, jadala se Gaga sva zajapurena. “Sretnem ih na ulici… znaš onog Nemanju, čija je sestra živela preko puta nas, ona plava, mršava…?” Pojma nemam, ali klimam glavom da joj ne remetim koncepciju. “E”, nastavlja ona, “idem ja tako s posla, kad na stanici on s nekom… Jedva sam ga poznala. Javi se on meni, javim se i ja bogznakako.
Zapričamo se sve u šesnaest. ‘Da vas upoznam’, veli on. ‘Ovo je Maša, moja verenica.’ ‘Oooo, stvarno? E pa, baš mi je milo…’ A ona ogromna, kao trokrilni ormar. Dudo, veću
ženu odavno nisam videla. I tako, znaš mene, ni pet ni šest, pitam: ‘Pa, kad će prinova?’. Računam, ako mu je verenica, pa još s onolikim stomakom, nema tu šta… Brat bratu, osmi mesec. Ali tu nastane tajac. ‘Mislim, kad vam je termin…?’, ponovim, u slučaju da se nismo razumeli. Ona me gleda, vidim, ne bi joj pravo. On krenuo da vadi stvar, kao: ‘Pa, polako, radimo na tome, ima vremena…’ A ja – u zemlju da propadnem. Sreća, pa naiđe autobus. Kako sam mogla da znam da nije trudna, kad joj je stomak do zuba?!”

Sahrana za priču
Taman kad sam mislila da je prekorim kako gura nos gde mu nije mesto i kako joj je jezik brži od pameti, ona krenu da se pravda. “Ali dobro, sve u svemu, nije tako strašno, je l’ da…? Mnogo je gore bilo kad si ti onda na sahrani…” Znam, znam… Moj najveći blam ikada i priča koja se u našem skromnom kolektivu već uveliko prenosi s kolena na koleno. Kolegi iz nabavke umro otac. Star čovek, siroma’, bolestan godinama, znala sam celu priču, čak sam mu i neke lekove nabavljala preko veze. I sad, krenemo nas nekoliko na sahranu. A ja se uvek spetljam u tako nekim prilikama. I umesto da kolegi ljudski izjavim saučešće, ja stanem ispred njega i kažem: “Čestitam”. ČESTITAM?! Vidim ja, on me gleda onako… nekako mu neprijatno, i tek tad mi dođe do mozga šta sam, guska, izvalila. Krenem nešto da mucam, da se izvinjavam, a sve mislim – zemljo, otvori se. Šta mi bi da mu to kažem, stvarno ne znam, da me neko pita kako, zašto… Ali bi šta bi. Ostade upamćeno to moje “čestitanje” za sva vremena. Eto, to ti je blam. Desi se, a da ne znaš ni zbog čega, ni otkuda,a obeleži te za vjeki vjekov. Bože, kako mi je samo bilo neprijatno svaki put kad bih ga srela. Izvinjavala sam se ja, al’ ne vredi – nema nazad. Blam je blam.

Glad ne bira

I to nije sve. U mom skromnom životu nedostajalo je štošta, ali barem je blamova bilo na pretek. “Sećaš se ono kad si pojela one… one… kako se zovu…”, priseti se Gaga. Znam. Bilo je to jednom davno, davno, a priča kreće ovako… One of theese days. Ulazim u kuću. Kasno popodne. Mrtva-umorna, gladna, ne znam šta ću pre. Nisam stigla da svratim u radnju, a frižider prazan k’o seoski dom kulture. Jaja, jogurt i sirupi protiv temperature. I tegla ušećerenog džema od prošle godine. Ništa, nula bodova. Na stolu neke kuglice. Mmmm, pomislim, mora da je mama mesila pa donela. Zna koliko ih volim. Krenem da zagrizem – ne ide. Tvrde li su, bogo moj, šta li je trpala u njih? Probam opet – neće. A i čudno mirišu. Prelomim onu jednu, jedva nekako, krenem da muljam po ustima i sve mi nešto čudno, al’ ne odustajem. Gladna sam, mislim se, daj šta daš. I tako, žvaćem li žvaćem, al’ nikako… Utom Vlada izlazi iz kupatila. Gleda mene, gleda one kuglice. Pa opet – gleda mene. “Šta je?”, promumlam punih usta. Počinje da se smeje, i to ne da se smeje kulturno, ne – on se trese od smeha, suze mu idu, pridržava se za stomak koliko mu je smešno. ŠTA, zaboga? Reci i meni, da se i ja smejem, kažem mu dok se vrtim oko sebe tražeći bilo kakve tragove komike. Jeste, znala sam ja da izađem iz kuće s viklerom na glavi, i to je bilo smešno. Znala sam da odem na posao sa najlonkama ‘’od juče’’ koje vire iz nogavice. I posle smo se svi smejali. Ali šta je sad smešno? “Govori!!!” “To… to”, pokušao je da dođe do vazduha, “moji… mamci… za šarana”, uspeva da procedi i ponovo počinje histerično da se smeje. Ne znam zašto, ali meni uopšte nije smešno.

Od anegdote do mita
Naravno, priča je postala antologijska. Gotovo mitska. Anegdota koja se nadugačko i naširoko prepričavala po kojekakvim porodičnim okupljanjima, rođendanima, slavama. I što je najgore, svi su se redom valjali od smeha, i svaki put bi priča imala drugačiji radni naslov. Kako se Duda konačno upecala ili Kako je Duda zagrizla mamac i tome slično. Na kraju, smejala sam se i ja (a šta sam drugo mogla?), ali uvek bi ostao taj otužni ukus u ustima i onaj ružni osećaj u stomaku, kad sam skapirala da to što žvaćem nisu nikakve mamine rum-kuglice, već obične pomije, mešavina stočnog koncentrata, mekinja i nečega čijeg naziva ne mogu ni da se setim, ali sa sigurnošću znam da se vrlo ceni u alaskim krugovima. Eto, tako je Duda ispala som. I to ne običan som, već som kapitalac!

Kako se osvaja Mon Blam
Gaga obožava moje blamove. Svi vole moje blamove. A najviše vole kad ih Vlada prepričava, jer on to tako lepo ume da karikira, do detalja. I uvek doda nešto svoje, nešto novo, tako da na kraju ni ja nisam sigurna kako je stvarno bilo, ali bitno je da svi unaokolo popadaju od smeha. I džaba se ja branim i pravdam kako nisam ja kriva i kako se uvek baš meni sve desi… “Jeste”, kaže Vlada, “sve se baš tebi desi. ‘Ajde sad lepo ispričaj ono od pre neki dan.” “Koje?” “Kako KOJE? Pa ono kad si kupila jaknu, a oni zaboravili da ti skinu zujalicu. ‘Ej, zujala je posle u svakoj radnji u koju je ušla…” I onda ja nemam kud, šta ću – pričam, a svi prisutni se valjaju od smeha.
I otkuda uopšte blam? Kad mi se dešava? I zašto mi se dešava? Uglavnom, kad pokušam da nešto zbrzam ili da ispravim prethodnu grešku, onda redovno lapsusi idu u serijama od po dva-tri… Kad brzo kucam, pa Vladi stigne sms kako sam “skoknula u prdavnicu” ili pošaljem “obaveštenje o prolivu (umesto prilivu) na devizni račun”. I sve to završim jednim: “Sprdačan pozdrav…” I da zlo bude veće, stavim još pet ljudi u cc. Da ne govorim kako je jednom i zvanično dobio “s*anje po tekućem računu” (obratite pažnju – slova R i T su jedno do drugog na tastaturi). I eto, tako se malo-pomalo..

Bombone za depilaciju
“Ma, ne boli ništa kad ti kažem”, ubeđuje me Gaga u svoju najnoviju hiper-super metodu depilacije. “Ništa vosak, ništa trake, ovo je vrh, majke mi.” ‘Ajde, de, kad ti kažeš. “Dve šolje šećera, voda, sok od limuna, malo meda i bog da te vidi. Šugar veks, šećerna pasta, gledala ja kako prave na jutjubu”, uporna je. “A je l’ na jutjubu kažu da ne boli ili si ti to sama na svojoj koži probala?”, i dalje sam skeptična. “Ma, ne boli, videćeš.” (Ne znam zašto – i dalje joj ne verujem.) I tako, ulećemo u kuhinju, Gaga sipa, meša, kuva, špinuje. Posle nekoliko minuta, šećer se karameliše i poprima onu lepu ćilibarsku boju. “Eeee, pa to super miriše”, primećujem. “Kao one šećerleme što su nam pravili kad smo bili mali.” “Aha. A ne trebaju ti ni tračice, čim se malo ohladi, super se skida.” “A sigurno ne boli…?” “Ne boli, šta ti je…” I tako, nakon što mi je svesrdno “pomogla” oko depilacije, ostavlja me u podlivima, sa ispucalim kapilarima, nabreklom mrežom vena na nogama, koja se širi poput rečnog toka na geografskoj karti, i u potpunoj agoniji. Šugar veks, malo sutra. “Gde ću s ovim?”, pita me, držeći činiju sa pastom. “Spusti gde hoćeš, skloniću posle”, kažem rezignirano. “Odoh ja onda”, dodaje s vrata. “Biće to sve OK, samo namaži neku hidratantnu kremu”, pokušava da izgladi stvar. Aha, kako da ne, sutra sam k’o nova. Budim se iz poslepodnevne kome. Vlada nešto prčka po kuhinji. “Dudo..?” “Molim…?” Kakve su ti ovo bombone…?” “Bombone…? BOMBONE..!!!” O, neeee….

Duda
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Kakva je ovo graja?" komentarisem pred konobaricom. Kao kad se zalis na lose vreme, na inflaciju, na nesto sto ne mozes izmeniti.
Konobarica osmehnuto slegnu ramenima.
"Sto je tebe briga ako graju!" cujem.
Okrecem se i vidim onog momka sa ograde da se preteci priblizava.
"To su moji drugovi! Neka graju!" nervozno zvace hranu koja mu ispada iz usta. Miran sam. Ili pokusavam da odglumim mir. Ima oko dvadeset godina. Pijan je.

"A, izvini, samo sam pitao, onako."
"Sta ti imas da pitas? Ko si ti da pitas?" izazivacki mi se unosi u lice.
Prilazi zurno Mili iz baste. Siroko se i prijateljski osmehuje:
"Je l' ti znas njega?" pita neznanca, pa nastavlja, sa istim nadeznim osmehom: "Je l' ti znas ko je on?"
"Sto mene briga ko je on? Sto ima da pita?"
U medjuvremenu stavljam svoju desnu ruku na njegovo levo rame, ponovivsi gotovo servilno:
"Izvini, momak, samo sam pitao, onako."

U istom trenu vidim novog nepoznatog mladica koji se, ne znam otkud, stvorio tu i jednako munjevito kako se i pojavio, pesnicom me pogadja posred lica! Padam! Sve pada oko mene!
Nestaje zvuk! Nista ne cujem! Vidim betonski pod, moje lice se rolja po njemu. Osecam udarce po nogama, nove po glavi. Moja sociva su nekud odletela. Minus sest u mraku! Pokusavam da se zastitim od udaraca. Neko me sustize! Shvatam da sam vec unutar bastenskog dela. Sve je i dalje bez zvuka.
Neko otima moju torbu! To je onaj prvi momak koji je sedeo na ogradi. Ne, to ne sme da se desi! Krece neki strasni adrenalin, cupanje oko moje torbe. Uspeo sam! Odvojio sam je od njega! Hocu li stici? Imam li vremena?

Vadim pistolj iz moje torbe i istog trena ga repetiram upravljajuci ga prema napadacu. On skace na mene! Vidim mu tu, na par santimetara od mene onaj isti ludacki pogled i nikakav strah. Rvemo se, stojeci, oko mog pistolja. Vidim da nesto vice, ali nista ne cujem. Moj CZ-99 je izmedju nasih grudi. Cetiri ruke se otimaju. Pritiskam okidac. Nista se ne desava. Ni zvuk, niti siledzija odustaje. Pucam ponovo. Nista.

"Boze, radi li ovaj pistolj uopste?" Pucam ponovo. Ne znam koliko puta i ne znam gde. Mislim da sam ga pogodio. Pritisak popusta, njegovo telo se odvoji od mene. Stojim nem, mokar, zmirim okolo, nemam vazduha. Gde je Mili? Tu, metar - dva od mene neko lezi na podu. Iznad njega, kolenima pritiskajuci mu grudi, je onaj sto me je prvi udario i zabada mu nesto u glavu! To na zemlji je - Mili! Njegovo telo ne reaguje na udarce ovog odozgo! Uspravljam pistolj i pucam. Ne znam koliko puta. Na kraju je pistolj ostao u zadnjem polozaju. Nema vise metaka. Mladic pognuto, drzeci se za stomak, otetura kroz uski prolaz napolje.

Godina prodje, dan nikad
Zarko Lausevic
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Ponekad u smiraj dana, a cesce u svitanje, osetim neku utehu. Taj osecaj da sam pobedio jos jedan dan, savladao jos jednu noc, porazio neko, ma i malo vreme, bez obzira na sva iskusenja i krize kojima sam u tom periodu bio izlozen... cini da, skupljen, sapatom ohrabrim sebe - mogu ja ovo!

Dobio sam neku nagradu u Nisu. Dobio sam i nagradu u Herceg Novom pre petnaestak dana. Kako je sve to relativno, meine liebe Mileva! Nema glumca koji mi ne bi pozavideo na tim velikim priznanjima. Ali i nijednog koji bi se menjao sada sa mnom.

"Covjeku je sreca nepoznata,
Prava sreca za kom vjecno trci,
on joj ne zna mjere ni granice.
Sto se vise k vrhu slave penje
To je visi srece neprijatelj
"... Petar Petrovic - Njegos
Godina prodje, dan nikad
Zarko Lausevic
 

dusicaa

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
18.08.2010.
Poruke
9.993
Broj reagovanja
980
Horoskop
Strelac
Procitala sam knjigu,bas me zanimaju tvoji utisci o knjizi zloco. :)
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Sedamdeset i deveti dan

Polegla trava na krugu. A on tezak. I dug. I usporen. Neprekidan, kao krug. Neko peva:
"Na morskome plavom zalu..."
Prati ga hor spuskih decaka, zvizdukom. I ja, u sebi. Opojni zvuk slobode. Za treptaj i sum srca. I jos krace. Strah. Hoce li me biti za neki jos treptaj. Stereo strah u mojoj glavi. Kao igla jedna u centar centra za ravnotezu.
Duvanski dimovi rezu mi grlo. Stezu srce.

Na Radio Zagrebu strepe od novog srpsko-hrvatskog rata. To je, posle ukidanja istoimenog jezika, ocigledno i jedina stvar koja se jos moze odrzati na neko duze vreme. Da, izgleda da se napolju sprema neki novi rat. Strasniji od ovih dosadasnjih. Krvolocniji, jer ce biti bratskiji od prethodnih. Ako su dosad ratovala braca od striceva i tetaka i braca po materi, ovaj ce voditi najrodjenija braca.
"Sto ti je oko tako duboko?"
"Iskopao mi ga je brat, zato je tako duboko."
Pobice se svi, svako sa svakim, zbog svaceg. Zbog niceg. Zbog gladi, zbog para, zbog ljubomore, zelenog dzempera, crnih ociju, zbog plave krvi, zbog neciste krvi, zbog tri prsta, zbog dva prsta, zbog druga dva prsta, zbog srednjeg prsta. Zbog Boga, zbog drugog Boga, zbog istog Boga, zbog rijeci i zbog reci, zbog mora i zbog gora. Zbog solidarnosti, zbog gluposti, zbog neznanja i primitivizma, zbog toga sto tako treba, a zasto tako treba, to niko ne zna, a ako neko ne zna, on nece ni da pita da ne bi ispao glup pred drustvom. Pa se i on smeje, iako ne zna u cemu je vic. Pa se i on bije, iako ne zna zasto.

Zasto su nas napali nastradali momci?
Ne verujem da su znali razlog. Nisu imali para da plate racun u kafani, pa da naprave frku? Mozda, ali ne verujem. Prosto, tako je trebalo. Tu im je na dohvat ruke onaj glumac Lausevic, prosto im se nudi, pa zar da prodje, a da niko ne iskoristi tu priliku? Zamisli da mu sutra kazu: "Prolazio je onaj Lausevic pored njega, a on - nista! Da se makar nakasljao, podrignuo, prdnuo - ne, nista, pustio ga je da prodje... Pi!"
I tako ce, naravno, biti prokazen, obelezen u svom drustvu.
Hteo-ne hteo, vracam se na pocetak. I biva mi opet zao nesrecnika koji su, znog niceg - izgubili sve.

Dobio sam pismo:
"...ja, vasa majka, molim vas da tog dana budete uredno i pristojno obuceni, ozbiljni i dostojanstveni. Ma kako se odvijalo sudjenje, budite sva tri dana jednako raspolozeni, bez promjene na licu, bez naglog podizanja i spustanja glave (uvijek glavu gore). Nemate se cega stidjeti, ali ne treba se, tada, ni ponositi, jer velika se tragedija dogodila, i vi i mi bi sve dali da se to nije desilo...
Uvijek, bez imalo uznosenja, bila sam ponosna na vas, ponosna sam i sad i bicu do kraja zivota..."

Godina prodje, dan nikad
Zarko Lausevic
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
po meni je iskrena,potresna..pisana s vremenskom distancom,kada je i on imao vremena da razmisli,analizira,sagleda sve uglove..po meni on ce patiti ceo zivot zbog toga..na momente je depresivna,mracna..ne znam sta jos da ti kazem..
 

dusicaa

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
18.08.2010.
Poruke
9.993
Broj reagovanja
980
Horoskop
Strelac
Da.Sve to stoji.Mozda sam ocekivala vise . Mracan je sve vreme.Medjutim nije ni za ocekivati da bude drugaciji.Zivot iz korena promenjen.Strasno!
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.399
Broj reagovanja
658
Zvoni mi telefon dok lagano obilazim gondole u marketu.Ne gledam broj ,nikada,samo se javljam,iz navike.Kod drugog -halo- na koje ne dobijam odgovor,shvatam da si ti.Cutis i cekas...Koliko je sad sati kod tebe,nocna ptico,pokusavam da ti na prepad izvucem rec.Kod tebe je sad leto,cujem klimu kako radi,cujem zvuk upaljaca dok palis cigaretu,cujem kako lagano ispustas dim..
I pocinjem da ti pricam,kao uvek kad zoves tako..kako je vreme,sta sam radila ovih meseci dok se nisi javljao,kako sam se osecala,sta sam citala,ko me nervira,cemu sam se smejala..smejes se i ti,tiho, ali ja vidim kako si zabacio glavu,vidim smesnice na tvom licu,vidim kako skupljas oci dok se smejes...pricam ti za Duleta,za ono sto mu se desilo,cujem kako ti srce kuca od uzbudjenja,cujem da nesto pada,srusio si nesto od besa,stezes telefon grcevito,i ja se nadam,odjednom se tako nadam da ces nesto reci,bar opsovati..
Trenutak je prosao,znam,iskontrolisao si se...nastavljam dalje,pricam ti koga sam srela,ko me je zvao,pricam ti sta se desava u zemlji,koju muziku slusam,pricam ti koliko sam puta preslusala sve pesme koje ti volis,pricam kako pojacam kad cujem neki narodnjak koji ti volis,kako me cudno pogledaju i pitaju -od kad ti ovo slusas-..Pricam ti stalno da prestanes da drzis tu glupu rec koju si dao,da neces vise progovoriti sa mnom,pricam kako je bez veze sto i ja drzim rec koju sam dala ,da cu ti dozvoliti bar toliko da uvek nosis boju mog glasa u secanju...
Salim se s tobom,provociram te,kazem ti da sve duzi su intervali u kojima me zoves,i onda stajem zaprepasceno,cujem svoj glas,snimio si,prekidas,pustas ponovo..shvatam..slusas ovo sto ti pricam svaki dan..Gutam knedlu dok mi se u uglovima ociju skupljaju suze,ali nastavljam dalje..Pricam ti sve cega se setim,kako se okrenem za nekim kad osetim parfem u prolazu kao tvoj,kako mirisem cep od prazne flasice mirisa za kojim si ludovao i koji vise nikad ni za koga nisam stavila,pricam kako je crveno opet u modi,ali da one crvene cizme ne nosim vise..pricam i nadam se da iz toga shvatas koliko mi nedostajes.A onda zacutim,i cujem u daljini,tiho,zvuke one pesme koju volis.Razumeo si,nedostajem i ja tebi.Odslusamo zajedno samo refren i onda lagano spustam slusalicu...do sledeceg poziva.


Izvor net
 
Vrh Dno