Moda pedesetih godina
By
Secanja
Ako je neko od vas mladjih slučajno svratio ovde, odmah da vam kažem da se u Jugoslaviji moda pratila u svim razdobljima njenog postojanja: u onoj “staroj” , onoj “još starijoj” pa i u onoj najmladjoj.
Naši su ljudi oduvek voleli da se “lepo nose” i radije bi jeli skromnije, manje izlazili i štedeli na svemu drugome nego na garderobi.
Kao posledicu imamo cene koju su više nego u Njujorku – naše žene (počesto i muškarci) ne pitaju pošto je nešto što im de dopada, pogotovu ako je “firmirano”.
Nećemo ulaziti uzroke i posledice, samo ćemo se podsetiti da su ulice većine naših gradova bile i ostale modne piste od kojih se ne bi postideli ni pred Parizom, Rimom ili Njujorkom. Prošetaćemo zajedno tim modnim pistama pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih…
Pogledaćemo šta s nosile naše bake i majke, videćemo kako se moda menjala nekad brže, nekad sporije, ali je gotovo uvek vraćala …
Pogledajte šta se nosilo kod nas i u svetu 50-tih godina:
Pedesete su bile most između oskudnih, ratnih i poratnih četrdesetih i hedonističkih šezdesetih.
Najznačajnija novost koju je ova dekada donela je pojava tinejdžerske mode. Do tada su se devojke oblačile u stilu svojih majki, kao da su se utrkivale koja će izgledati starije.
Popularnost dama u tridesetim i četrdesetim je ustuknula pred rađanjem novog kulta rane mladosti. (Taj kult je ostao na vlasti i danas u drugoj deceniji dvadesetprvog veka, kada se već ostarele tinejdžerke iz 1970-tih još uvek trude da izgleadju što mlađe, kao da je starost bolest.)
Pod uticajem filma, televizije, časopisa i muzičkih rok zvezdi mladi veoma brzo prihvataju stil koji će pripadati samo njima i jasno ih odvojiti od stila njihovih majki. Džins takođe polako ali sigurno osvaja prvo Ameriku a onda i ostatak sveta.
Glamur je stupio na modnu scenu uveliko obeležen ukusom mladih.
Dior novi izgled
Struk i bista su bili u centru pažnje u obe siluete – one tanke u obliku olovke I one gde je suknja bila široka – “u gloknu”, dužine do polovine lista. Obe siluete su bile veoma ženstvene i privlačne.
Suklnje „u gloknu“ su iziskivale ne samo mnogo materijala već žipone koji su se uglavnom šili od najlona, materijala koji je uveliko osvajao i žensku i mušku modnu scenu. Lako se održavao, nije bilo potrebno peglanje, brzo se sušio i tada još uvek niko nije razmišljao o „prirodnom“ i „zdravom životu“.Žipon od pamuka se štirkao jer je jedino tako mogao stajati odignut od tela i izdržati suknju koja je padala preko njih.
Kristian Dior je odvažno ušao na postratnu modnu pistu krajem ćetrdesetih (1947), sa elegantnim modelima ne žaleći skupe materijale. Rodio se “New Look”!
Ponekad je za njegovu kreaciju bilo utrošiti nekoliko desetina metara materijala što je bio njegov odgovr na oskudicu ratnih vremena kad se štedelo na svemu pa I na materijalima za odeću.Žene su posle bezlične odeće nalik na vojnu, čeznule za glamurom i Dior im je ispunjavao modne snove sa velikim zadovoljstvom na obostranu radost i korist naravno! Proslavio se munjevitom brzinom, bio je zaista na prvom mestu u pravo vreme i imao je osećaj za trenutak i želje lepšeg pola.
Dior H linija
Dior je eksperimentisao sa svojim H, A I Y linijama. H linija se sastojala od tunike i uske suknje koja je prerasla kasnije u nešto slično haljini dvadesetih godina prošlog veka. H stil je postao klasični deo gardrobe pedesetih.
Odri Hepbrn frizura
Bilo je i onih koje su se bunile protiv perfektne elegancije kojoj je Grejs Keli bila sinonim. Od slavnih “buntovnica” ostaje u sećanju Odri Hepbern, kratke, jednostavne frizure (ili konjskog repa) obučena u je crne džemplere sa baletankeama na nogama.
Polovinom pedesetih Koko Šanel je ponovo otvorila svoju modnu kuću i počela je sa proizvodnjom već legendarnih i lako prepoznatljivih Šanel kostima od tvida krpnog tkanja. Svedenih linija, bez kragne, uske suknje, postavljen čistom svilom uz poznati Šanel lanac ušao je u istoriju kao kostim za sva vremena, a naročito je postao ponovo popularan osamdesetih i devedesetih.
Šanel kostim
Živanši dizajnira bluzu “Bettina” i čuvenu “džak haljinu” koja je brzo osvojila žene širom sveta a više modnih kreatora, poput Meri Kvant su kasnije kreirale razne varijante džak haljine.
Iv Sen Loran (Diorov učenik) samostalno ulazi na modnu scenu sa “Trapez haljinom” koja je dočekana savelikim oduševljenjem jer su se dame već pomalo umorile od steznika I uske garderobe koja je ograničavala kretanje. U trapez haljini sloboda pokreta dolazi do punog izražaja I milioni žena su konačno počele da uživaju u toj slobodi, tako da se njea popularnost proteže i u sezdesete (doduše u nešto skraćenoj “bebi dol” verziji).
Džak haljina slika
