• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Hram Svetog Save ...

Tony Montana

Šalabajzer
Starosedelac
Učlanjen(a)
04.11.2011.
Poruke
3.405
Broj reagovanja
858
Horoskop
Ribe
Храм Светог Саве



Храм Светог Саве
Храм Светог Саве је највећи српски православни храм, највећи православни храм на Балкану и по површини и запремини највећа православна црква на свету. Он се налази у источном делу Светосавског трга, на општини Врачар, у Београду. Подигнут је на месту за које се сматра да је Синан паша 1595. године спалио мошти светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Изградња цркве је финансирана добровољним прилозима, као и плаћањем доплатних поштанских маркица. Недалеко од храма је парохијски дом, а ту ће се налазити и предвиђена зграда патријаршије. Овај спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете Београда, чинећи једно од његових главних обележја.



Храм Светог Саве ноћу


Панорама светосавског трга: Храм светог Саве, споменик Карађорђу и Народна библиотека.
Храм се налази на крају београдске линије Калемегдан - Трг Републике - Теразије - Београђанка - храм светог Саве. Изграђен је у српско-византијском стилу, са четири звоника висока 44 m. Висина врха куполе износи 70 m, док је главни позлаћени крст висок још 12 m, што врху храма даје укупну висину од 82 m, а надморску висину од 134 m (64 m изнад нивоа реке Саве). Због тога ова црква заузима истакнуто место на београдском хоризонту и видљива је са свих прилаза граду.
Храм заузима површину од 3.500 квадратних метара у приземљу, уз додатних 1.500 m² на три галерије на првом нивоу. Постоји још и галерија од 120 m² на другом нивоу, на коме се налази и спољашњи видиковац који се простире око целе куполе. Храм се у правцу исток-запад протеже 91 m, а у правцу север-југ 81 m. Куполе су украшене са осамнаест позлаћених крстова у три величине, док се у звоницима налази 49 звона из аустријске звоноливнице Grassmayr.
Црква може да прими 10.000 верника, а на западну хорску галерију може да стане 800 хориста. Испод пода храма је изграђена ризница и крипта светог Саве, као и гробна црква светог кнеза Лазара, укупне површине око 1.800 m².
Храм је обложен белим мермером и гранитом, у чему је суделовао и словеначки Мармор Хотавље. Живописање, које тек престоји, биће урађено у техници мозаика. Предвиђено је да се у главној куполи налази огроман мозаик Христа Пантократора.
Изградња

Изградња храма је текла веома споро до 2002. године. Храм је још увек у изградњи, која се финансира добротворним прилозима, и плаћањем доплатних поштанских маркица, које су приликом слања пошиљки обавезни да плате сви грађани Србије без обзира на вероисповест, а у складу са уредбом Владе Србије.[1][2][3][4]
Године 1895, три стотине година након спаљивања моштију светог Саве, у Београду је основано Друштво за подизање храма светог Саве на Врачару, чији је циљ био да се на месту спаљивања моштију подигне храм. Омања црква која је подигнута на месту будућег храма је касније померена да би изградња храма могла да отпочне. 1905. године се расписује јавни конкурс за израду пројекта; свих пет приспелих радова је одбачено као недовољно добро.


Споменик светом Сави у дворишту храма
Избијање Првог балканског рата 1912. године, као и Други балкански и Први светски рат који су следили, зауставили су све активности на изградњи храма. Након рата, 1919. године, Друштво је поново установљено. Нов конкурс је расписан 1926; овог пута су стигла 22 пројекта. Премда прва и трећа награда нису додељене, архитектонско решење архитекте Богдана Несторовића, које је освојило другу награду, проглашено је за најуспешније. Одбор за изградњу храма је 1930. поверио израду пројекта архитекти Несторовићу, као и архитекти Александру Дероку, уз сарадњу инжењера Војислава Зађине.
Четрдесет година након почетне замисли, и 340 година након спаљивања моштију светог Саве, изградња храма је коначно започела 15. септембра 1935. године, када је патријарх Варнава извршио освећење темеља. Када су радови поодмакли, патријарх Гаврило је 10. маја 1939. године свечано осветио темеље, и у олтару, уз камен темељац, положио повељу. Даља изградња била је прекинута нападом Немачке на Југославију, 6. априла 1941. Од почетка грађевинских радова до немачке окупације, изграђени су темељи храма и подигнути су зидови висине 7 и 11 m.
Немачка окупациона војска је користила простор унутар недовршеног храма као паркиралиште, а 1944. су га за исту сврху користили партизани и Црвена армија. Касније су разна предузећа користила простор као магацин. Друштво за изградњу храма је престало да постоји.
Патријарх Герман долази на чело Српске православне цркве 1958. године и обнавља идеју о подизању храма. Након 88 поновљених молби - и исто толико одбијања - дозвола за наставак градње је добијена у лето 1984. и од републичке и од градске власти. Професор Бранко Пешић, који је именован за новог архитекту храма, преправио је првобитни пројекат да би се боље искористили нови материјали и грађевинске технике.
Унутрашњост цркве
Патријарх Герман је 30. априла 1985. године, у присуству свих српских архијереја, поново осветио храм, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама. 12. маја 1985. патријарх, 20 епископа и бројно свештенство су служили свечану Литургију, којој је у унутрашњости зидина храма присуствовало око 12.000 верника, док је у порти било још око 80.000 људи. Изградња је поново отпочела 12. августа 1985. Зидови су подигнути до пуне висине од 40 m. Акт о одобрењу наставка градње потписао је тадашњи председник председништва Србије Душан Чкребић, који је у знак захвалности од Српске православне цркве добио орден Светог Саве, 2007. године.[5]
Највеће постигнуће је било подизање централне куполе тешке 4.000 тона. Она је била направљена на земљи, а затим је, заједно са покривачем од бакарног лима и великим позлаћеним крстом високим 12 метара и тешким 4 тоне, подигнута и постављена на зидове. Подизање, које је трајало 40 дана, завршено је 26. јуна 1989. године.
3. септембра 2001. године формиран је Конзорцијум за финансирање изградње Храма Светог Саве на иницијативу тадашњег премијера Србије др Зорана Ђинђића, уз благослов тадашњег Патријарха српског Павла и под покровитељством Престолонаследника Александра II Карађорђевића. На овај начин обновљено је Друштво за подизање Храма Светог Саве, које је престало са радом 1941. године. 2002. године Конзорцијум је вратио стари назив - Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару.[6]
Градња екстеријера је завршена 2004. године. Постављена су звона и прозори, а фасада је такође завршена. Међутим, радови на унутрашњој декорацији још нису готови.

http://sr.wikipedia.org/sr/Храм_Светог_Саве


Slučajno uključih drugi program ... i vidim mog imenjaka i njegovu zaslugu za ovo ...pa mi se pomešale emocije sreća što smo posle par vekova npravili nešto ovako divno, i žal za ovim čovekom i njegovom energijom :(
 

Stemis

Prinudni upravnik
Urednik
Učlanjen(a)
12.02.2009.
Poruke
30.500
Broj reagovanja
16.509
Horoskop
Ovan
I što je najtužnije Zoranu je u ovom hramu očitano opelo.
 

Misha

Nadrndani Bengalski tigric
Učlanjen(a)
13.12.2011.
Poruke
291
Broj reagovanja
83
Horoskop
Nije određen
Volim Hram.
Prolazim pored njega svaki dan, i iako nisam bas veliki vernik... Ponekad osetim potrebu da udjem... I kada udjem... Uvek se... Razocaram :(
Stvarno bi bio red da ga vec jednom oslikaju freskama...
 

dusicaa

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
18.08.2010.
Poruke
9.993
Broj reagovanja
981
Horoskop
Strelac
Bas juce cuh da je konacno pao dogovor s ruskim umetnicima koji ce se pozabaviti time.
 

Tony Montana

Šalabajzer
Starosedelac
Učlanjen(a)
04.11.2011.
Poruke
3.405
Broj reagovanja
858
Horoskop
Ribe
Čuo sam i ja ...
hramsv2.jpg
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.398
Broj reagovanja
659
samo mi nije jasno zasto nasi umetnici nisu mogli da,svaki po jednu,urade vec to...a ima ih i te kako..
 

Misha

Nadrndani Bengalski tigric
Učlanjen(a)
13.12.2011.
Poruke
291
Broj reagovanja
83
Horoskop
Nije određen
Zato sto Hram dobija velike pare.
A i verovatno nece da se zezaju sa 10 razlicitih umetnika, nego hoce jednog, ali vrednog.

Uzimajuci u obzir da je to stvarno veliki projekat, treba i mora da stoji jedno ime.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.398
Broj reagovanja
659
ih bre misho,nece to moci jedan..ja sam mislila da ce pohrliti da ostane nesto iza njih,da ce im biti cast da poklone nesto narodu..pa ni ostale manastire nisu ukrasavali samo po jedan..
 

Tony Montana

Šalabajzer
Starosedelac
Učlanjen(a)
04.11.2011.
Poruke
3.405
Broj reagovanja
858
Horoskop
Ribe
Oslikavanje Hrama Svetog Save

Da bi se 15 000 kvadratnih metara mozaika završilo za osam godina potrebno je da oko devedeset radnika radi barem 300 dana u godini
Izrada mozaičkog živopisa, čiji kompjutersku animaciju pokazuje fotografija, trebalo bi da počne ove godine (foto kancelarija protoneimara)
Posao na izradi 15.000 metara kvadratnih mozaičkog živopisa pod svodovima Hrama Svetog Save na Vračaru, najveće aktivne pravoslavne crkve na svetu, trebalo bi da počne ove godine. Preostala, ali i najdelikatnija faza radova zahteva najmanje osam godina od momenta kad počne oslikavanje, uz redovan priliv novca. Da bi se to ostvarilo neophodno je da majstori za živopis, njih oko 90, rade "barem 300 dana u godini", a dnevno "pokriju" mozaikom desetak kvadrata. Mozaik je jedina primerena tehnika za velike zavetne hramove.
Uređenje unutrašnjosti hrama odvijaće se prema idejnom projektu profesora arhitekte Aleksandra Deroka.
– To je čovek koga ne smemo nikako da zaboravimo, genijalnog uma i još veštije ruke, koji nam je ostavio sve crteže za reljefne obloge u kamenu za hram i za uređenje enterijera. Imamo i glavnog arhitektu enterijera, verovatno jednog od retkih, a možda čak i jedinog koji može da prati ideju profesora Deroka. To je Dragomir Acović, koji je arhitekta i istoričar umetnosti, što je posebno važno, koji poznaje i heraldiku – kaže protoneimar hrama profesor dr Vojislav Milovanović.
Radovi u kamenu će, najverovatnije, biti završeni do kraja 2007. godine. To je izuzetno složen posao – vajarsko-klesarski i montaža – majstorski posao, koji ide mnogo lakše kada se sve to već proizvede. Za kamene reljefe koji se još montiraju urađeni su projekti i trodimenzionalni modeli na osnovu kojih su prebacivanjem u mašinski jezik na posebnim mašinama ovi reljefi prefabrikovani. Za ogromne površine pod reljefima to je sasvim novi pristup u tehnici obrade kamena.
Duhovni uticaj
Takvim metodom reljefi se pripreme 75 odsto, jer je to grubi posao vađenja materijala, na kome bi vajari i klesari samo gubili vreme. Oni im posle samo daju dušu. Iz celog sveta dolaze kamenari da vide kako se to radi. Figure koje je Deroko crtao slobodnom rukom, svaka krivina, moraju da budu matematički izražene, jer kompjuter bez toga ne bi znao šta da radi sa tim.
Posle kamenih reljefa slede radovi u mozaiku. Deroko taj deo nije ostavio, a nije ni radio na njemu.
– Hram Svetog Save je najveći aktivni pravoslavni hram na svetu, on ima izuzetan značaj, ne po svojim dimenzijama, nego po duhovnom uticaju na pravoslavlje u svetu. Zbog toga taj mozaik treba da bude originalan. Kreatora još nemamo. Ove godine trebalo bi da bude završen i koncept rasporeda kompozicija. To radi sinodska komisija koju predvodi mitropolit Amfilohije, a tu su vladika Hrizostom i vladika Ignjatije i eksperti iz relevantnih oblasti. Među članovima komisije su poznati grčki ikonopisac Stamatis Skliris i čovek koji je učestvovao u oslikavanju hrama Hrista Spasa u Moskvi, ruski umetnik Nikolaj Muhin – kaže Milovanović.
Budući da je reč o vanstandardnom objektu, za čiji završetak postoje samo delimični uzori u svetu, moramo da budemo originalni, veli protoneimar, navodeći nekoliko primera kada su korišćene potpuno nove metode i tokom gradnje i danas kada se uređuje unutrašnjost hrama.
Pominje se često podizanje i izgradnja kupole. Prvi put je 4.000 tona podizano na 40 metara. Od tada se to koristi i šire. Kad je kupola dizana bilo je više stotina inženjera iz celog sveta koji su tih 20 dana prolazili da vide kako se to radi.
– Uvek u prvi plan ističem duhovnu vezu hrama s narodom, njegovu sabornost i univerzalnost koja povezuje naše nacionalne osobenosti sa tuđim iskustvima i znanjima – veli protoneimar Vojislav Milovanović.
Zamišljen kao spomenik duboke zahvalnosti srpskom prosvetitelju, a prerastajući u sveobuhvatno znamenje i poziv svima na suštinsku promenu i preobražaj načina življenja i mišljenja uopšte, hram na Vračaru postao je duhovno središte i budilnik srpskog duha, svedok i akter srpske istorije i stradanja.
Društveni polet
– Još 1985. godine kada smo počeli da se oslobađamo komunizma hram je bio centralno mesto gde je naš narod sagledavao i imao uvid koliko smo se i kako oslobađali. Kako se naš narod razvijao tako se razvijao i hram i obrnuto. Ne treba zaboraviti da je gradnja hrama prekinuta 1991. godine kada je narod bio u situaciji koju dobro pamtimo, a treći nastavak gradnje krenuo je 2000. godine tempom koji nismo mogli ni da naslutimo. Tadašnji društveni polet se odrazio i na izgradnju hrama – ističe protoneimar, napominjući da je od početka cilj bio da što više naših ljudi sa skromnim prilozima učestvuje u izgradnji hrama, ne bi li se suštinski ostvarila ideja o njegovoj sabornosti.
Profesor Milovanović stalno vodi računa da se račun hrama ne isprazni, jer "koliko imamo sredstava, toliko gradimo, nama priliv sredstava diktira dinamiku gradnje".
– Od 1985. do 1991. u vreme nacionalnog buđenja sve što je izgrađeno bilo je iz ličnih priloga građana. Kad smo nastavili 2000. bilo nam je jasno da je narod osiromašio i da ne treba računati na velike priloge. Reosnivanjem Društva za podizanje hrama i okupljanjem privrednika obezbedili smo priliv sredstava koji osigurava kontinuirani tok radova. Ta sredstva ne bi bila dovoljna, pa smo izdavali i doplatnu poštansku marku za hram, koja je tradicionalno izdavana od 1936. sa prekidom u doba komunizma. Na taj način sa osam dinara priloga svaki građanin učestvuje u izgradnja hrama i oseća ga kao svoj. Kada se ovi mali prilozi skupe to je značajan doprinos. Nikada u prvi plan ne stavljamo da li neko daje velike ili male priloge, važno je da učestvuje u tome. Ne treba zaboraviti da je hram proglašen građevinom i kulturnim dobrom od nacionalnog značaja – veli.
– Sve to nameće veliku odgovornost. Sebe tu vidim kao raba Božjeg koji nešto radi u slavu Boga uz molitvenu pomoć Svetog Save. Gorditi se na ovakvom mestu ne bi bilo umesno – veli, poručujući za Savindan da nam "ne može niko sa strane rešiti naše poslove i probleme", ili rečima najvećeg srpskog prosvetitelja – "trudom svojim sve preobrati".
--------------------------------------------------------------------------
Kakvi će biti mozaici
Arhitekta i heraldičar Dragomir Acović, glavni inženjer za uređenje unutrašnjosti hrama, kaže da je sinodskoj komisiji koja donosi konačnu odluku predloženo da se prostor za živopisanje od 15.000 metara kvadrata podeli u četiri grupe.
– Prve dve kompozicije su najvažnije, jer su toliko velike i upadljive da daju ton svemu drugom oko sebe, tako da će na izvestan način svi drugi morati to da slede. Za izbor umetnika koji bi ovo radili predložili smo međunarodni konkurs za likovno rešenje, koji bi u slučaju većeg broja autora vodio računa o identičnosti duha i stila – kaže Acović.
Sinodska komisija već je usvojila koncepciju živopisanja naosa, prostora za vernike, što je najsloženiji deo posla, pa time i jedan od najvažnijih. Predstoji da se reši ikonografski sadržaj u pripratama i nekim izolovanim celinama, potom raspored ikonografije u podzemnoj etaži sa kriptom, nakon čega je otvoren put ka konačnom formiranju konkursnih elaborata, na kojima se već uveliko radi. Postignuta je i saglasnost o izgledu živopisa na bronzanim oplatama vrata i na fasadi hrama.
– Za živopis koji spada u treću grupu raspisaćemo nacionalni konkurs, a četvrta grupa biće poverena ljudima koji već rade. Hoćemo da dobijemo što više ljudi koji znaju i poseduju snagu da pokažu svoj karakteristični stil – veli Acović.
"Pokušavamo da se organizujemo tako da imamo, recimo, najbolje živopise i reljefe, ali", kaže Acović, "voleo bih kada bi se jednog dana o hramu reklo da je to hram u kome je sve na svome mestu. To je potajna nada koju gaje, ne samo oni koji učestvuju u gradnji hrama, već i svi oni koji su ne samo prilogom nego i verom ugradili deo sebe u ovaj hram."
– Osnovni problem koji svako ovde mora da ima jeste što je naša arhitektonska škola smatrala da ne postoji monumentalna arhitektura.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t18162.lt.html

NaraFski da neće biti samo jedan ....
 

Misha

Nadrndani Bengalski tigric
Učlanjen(a)
13.12.2011.
Poruke
291
Broj reagovanja
83
Horoskop
Nije određen
Pa nisam mislila bukvalno samo jedan.:genije:
Ali jedno ime.
Mozda udruzenje, firma...
Nekako bi bilo glupo da ostane zapisano u istoriji - hram su oslikali (pa sada ponaosob svako ime.)


Ali, stvarno je sramota sto jos nisu ni poceli.
Unutra je stvarno... Strasno.
 

Tony Montana

Šalabajzer
Starosedelac
Učlanjen(a)
04.11.2011.
Poruke
3.405
Broj reagovanja
858
Horoskop
Ribe
Pa nisam mislila bukvalno samo jedan.:genije:
Ali jedno ime.
Mozda udruzenje, firma...
Nekako bi bilo glupo da ostane zapisano u istoriji - hram su oslikali (pa sada ponaosob svako ime.)


Ali, stvarno je sramota sto jos nisu ni poceli.
Unutra je stvarno... Strasno.

Pa i ja pretpostavljam da će biti pomenuto samo par glavnih majstora. Ja baš skoro nisam bio u hramu, nekako me put na tu stranu nikako ne nosi....
 

Amy-

Poznata ličnost
Starosedelac
Učlanjen(a)
16.11.2010.
Poruke
2.317
Broj reagovanja
646
Horoskop
Ovan
mozda zele da ruski umetnici oslikaju hram jer su bolji od nasih....ja sam bila samo u dve Ruske crkve... tako da na osnovu onoga sto sam tamo mogla da vidim to je da Rusi daju puno na estetiku....i u tim crkvama sve izgleda besprekorno........
 
Vrh Dno