Hocu samo da vam kazem/saopstim...
- Začetnik teme Sakicaaa
- Datum pokretanja
Naravno uredniče...od ponedeljka... Da je krajnje vreme da se uozbiljimo.
Gde ćete slaviti naredne godine?
"Ne treba mi neko s kim MOGU da živim, već neko BEZ KOGA NE MOGU DA ZAMISLIM ŽIVOT!"
Joksimović M.
Joksimović M.
Isto takodjeGde ćete slaviti naredne godine?
Znate onu pesmu "Mujo kuje konja po Mesecu..."? E, ja sam taj Tmujo, samo što u 22h ja farbam ogradu. Jer tako volEm. I čim sam sebe konačno naterala da se bavim nečim korisnim, eto meni pravo pred kapiju auto.
Otkako živim u kući, najveća problem u životu mi je kako da budalama objasnim da mi se ne parkiraju na kapiju i to mi extremno pomera živce. Od ljubaznih poruka, preko čupanja brisača polako dobacujem do skidanja točkova i ostavljanja na klocnama. Da ne dužim priču, u ulici odjednom pojačan saobraćaj, kola se parkiraju svuda naokolo, Mečka staje na kapiju. Izlaze četiri bilmeza. Vozaču, dok zatvara vrata vidim pištolj ležerno zataknut za pojas, zatim i onom sledećem. Niko me ne zarezuje 2 posto, izlazi i četvrti, suvozač. Dok traje iskrcavanje na Normandiju, ja motam po mozgu: "ili su krimosi došli nekoga da gepekuju ili je murija, treće nema". Već mi pritisak raste na 200 i dok četvrti takođe odlazi ja moradoh da progovorim: " Momci, imate li ideju kako ja da izađem iz dvorišta dok ste mi parkirani na kapiji?"
Bizgov broj četiri me pogleda pogledom "umri baba" i procedi: " Brzo ćemo otići". Daklem, crkni buranijo, za bolje i nisi.
Vidim u tom trenutku da se po ostalim kolima presvlače u murjake te se ispostavilo da "udruženom akcijom naših bezbednosnih agencija" verovatno traže droZu ili neki leš u garažama preko puta.
Šta htedoh reći, poručiti? Ako me neko rokne ili ja završim u zatvoru, to je isključivo i samo zato što mi se neko parkirao na kapiju.
Otkako živim u kući, najveća problem u životu mi je kako da budalama objasnim da mi se ne parkiraju na kapiju i to mi extremno pomera živce. Od ljubaznih poruka, preko čupanja brisača polako dobacujem do skidanja točkova i ostavljanja na klocnama. Da ne dužim priču, u ulici odjednom pojačan saobraćaj, kola se parkiraju svuda naokolo, Mečka staje na kapiju. Izlaze četiri bilmeza. Vozaču, dok zatvara vrata vidim pištolj ležerno zataknut za pojas, zatim i onom sledećem. Niko me ne zarezuje 2 posto, izlazi i četvrti, suvozač. Dok traje iskrcavanje na Normandiju, ja motam po mozgu: "ili su krimosi došli nekoga da gepekuju ili je murija, treće nema". Već mi pritisak raste na 200 i dok četvrti takođe odlazi ja moradoh da progovorim: " Momci, imate li ideju kako ja da izađem iz dvorišta dok ste mi parkirani na kapiji?"
Bizgov broj četiri me pogleda pogledom "umri baba" i procedi: " Brzo ćemo otići". Daklem, crkni buranijo, za bolje i nisi.
Vidim u tom trenutku da se po ostalim kolima presvlače u murjake te se ispostavilo da "udruženom akcijom naših bezbednosnih agencija" verovatno traže droZu ili neki leš u garažama preko puta.
Šta htedoh reći, poručiti? Ako me neko rokne ili ja završim u zatvoru, to je isključivo i samo zato što mi se neko parkirao na kapiju.
E a nekad smo dobijali batine što jurimo po kiši i gazimo barice po putu.
Ja sam umakao kiši ali mi je duša bila u nosu, nisam mogao pola sata doći sebi
A setih se da sam kao dete obožavao kišu.
Jeste romantično, ali smo to zaboravili