Golubačka tvrđava

[Boki]

Голубачка тврђава се налази на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Саграђен је на каменитом обронку мањег брда, огранку Хомољских планина и бедеми града прате конфигурацију терена. Девет масивних кула висине до 25 метара међусобно су повезане бедемом и распоређене тако да бране град како са копна тако и са воде. До града се стизало мостом, преко воденог рова.
Време настанка града није установљено, док први писани помен датира из 1335. Голубац је имао бурну историју: био је у поседу Угара, потом Турака све до 1868. године.



Све куле су четвороугаоне, сем донжона који је у доњем делу полигоналан, а у горњем цилиндричан. Због свог облика назван је „шешир кула“. Облик кула указује да је град зидан у време борби хладним наоружањем. Проналаском и употребом ватреног оружја куле на западној страни добијају полигонална или цилиндрична, веома масивна ојачања чија је дебљина и до 2 m. Унутрашње куле су задржале квадратни облик. У исто време је дозидана и турска кула полигоналног облика, са отворима и галеријама за топове, који су постављени у две спратне етаже. Ни данас се не зна колико је тачно стара тврђава и ко је почео да је зида. Поуздано се једино може рећи да су прво утврђење у Голупцу крај Дунава изградили Римљани, у I веку нове ере. У тврђави је боравио римски цар Диоклецијан око 299. године нове ере, град су касније уништили Хуни, да би га Јустинијан поново обновио. У писаним историјским документима, тврђава се први пут помиње 1335. године, а од писаца га помиње нешто касније и Константин Филозоф. После Косовског боја, 1389. године, Голубачки град је пао у турске руке, а око њега су се дуго спорили и ратовали Угари у Турци. Голубац је ослобођен 1867. године, међу последњим градовима у Србији. Аустријски путописац Франц Каниц забележио је 1895. године да је место имало 293 кућа, 1.533 становника, а помиње се и црква Светог Николе, која је саграђена 1843. године. У археолошким истраживањима пронађено је преко стотину предмета од керамике, гвоздених алатки, секира, макља, будака, реза за затврање врата, копља која сведоче о богатој прошлости Голубачке тврђаве.



О постанку имена Голубац, према једној легенди, у главној Шешир кули, која доминира
градом, била је заробљена византијска принцеза Јелена, која је да своју ссамоћу и тугу ублажила, гајила голубове, по чему је касније град добио име. Према другој легенди, у месту је живела лепа девојка по имену Голубана. Прича о њној лепоти стигле су и до турског паше. Доносио јој је свилу, бисере, не би ли удала за њега. Све дарове је девојка Голубана одбијала, па је паша наредио да се казни, тако што ју је везао за стену која је била у Дунаву. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стени. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да је због тога град добио садашњи назив.

http://www.npdjerdap.org/kultura/golubacka-tvrdjava/