Gde smo, kuda idemo i kako će izgledati budućnost veštačke inteligencije

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Član
Veštačka inteligencija je prošla dug put od momenta kada je donela prvu senzacionalističku pobedu 1997 godine, kada je IBM-ov kompjuter DeepBlue pobedio legendarnog Kasparova, u igri u kojoj je dotle bio nesumunjivi vladar.

Danas, 20 godina kasnije, razvoj AI je dobio galopirajuću brzinu, približavajući se momentu kada će granica između ljudi i mašina biti ozbiljno zamagljena. Ono što je nekada bila naučna fikcija, sada je realnost. Zahvaljujući napretku mašinskog učenja, danas komjuteri mogu prevesti usmene i pisane razgovore, prepoznati fotografije i lica ili jednostavno biti vaši lični asistenti.

U pozadini sve većeg prisustva veštačke inteligencije u našem svakodnevnom životu, postavljaju se brojna pitanja, prvenstveno socijalne, etičke i bezbedonosne prirode.

Proboj BCI Tehnologije i neuronskih mreža – od učenja, preko rešavanja problema do medicinskih tretmana

Veoma važnu ulogu u napretku veštačke inteligencije zauzeo je razvoj moždano-kompjuterske interfejs tehnologije (BCI). Bazirana je na kolaboraciji između mozga i uređaja, omogućavajući moždanim signalima da šalju upute za određenu spoljnu aktivnost. Praktično rečeno, uz pomoć BCI tehnologije možemo kontrolisati mašinu svojim mislima. Jedan takav tipičan primer je humanoid Baxter, koga je MIT-ova labaratorija za računarstvo i veštačku inteligenciju osposobila da u realnom vremenu prima savete direktno iz ljudskih moždanih talasa.

Ipak, čini se da trenutno najveće koristi od razvoja i primene BCI tehnologije ima medicina. Tretiranje teških stanja kao što su povrede kičmene moždine i cerebralna paraliza sve češće se vrše uz pomoć stimulacije moždanih aktivnosti. Nedavno je ostvaren uspešan pionirski zahvat u tretiranju kvadriplegije, gde je omogućeno pacijentu da pomera ruku svojim mislima.

Neki od najpoznatijih sistema veštačke inteligencije, kao što su prepoznavanje govora na smart telefonu ili Guglov automatski prevodilac su rezultat tehnike neuronskih mreža. Zapravo, ovakav pristup AI je danas poznat pod nazivom duboko učenje, predstavljajući skup algoritama mašinskog učenja za obučavanje slojevitih struktura. Podizanje na nivo samostalnog učenja kompleksnih karakteristka, nesumnjivo predstavlja krucijelnu etapu u daljoj evoluciji veštaćke intelignecije.

Kada je granica između čoveka i veštačke inteligencije pređena?

Inteligentni informacioni sistemi su umnogome poboljšali i olakšali naše živote. Može se reći da smo još uvek u zoni komfora kada su u pitanju jasna definisanja granice između nas i njih. Ipak, iza horizonta sve glasnije se čuju pitanja: Kako će AI uticati na ljudsko ponašanje? Kako ćemo kontrolisati kompleksne AI sisteme? Da li smo zaista bezbedni i koliko je privatnost ugrožena?

Najpoznatiji živi fizičar Stiven Hokings jedan je od najglasnijih kada su u pitanju upozorenja na moguće posledice (pre)velikog razvoja veštačke inteligencije, smatrajući da bi se zbog naše spore biološke evolucije teško mogli nosili sa tako naprednim sistemima. Sličnog stava je i Bil Gejts.

Automatizacija industrije nekada je bila spas za radničku klasu. Roboti koji su olakšavali fizički rad ljudi, danas pretenduju da u potpunosti istisnu mnoge profesionalne grane. Oksfordska studija sprovela je istraživanje u kome je utvrđeno da će do 2030 godine samo u javnom sektoru Velike Britanije izgubiti posao 850,000 ljudi. U Americi sa tim problemom će se susresti čak 24 miliona zaposlenih, prema poslednjem izveštaju Forrestera. Postavlja se pitanje na koji način će ljudi upotpunjavati svoje iznenada stečeno slobodno vreme i još važnije, kako će obezbediti egzistenciju.

Na kraju svih pitanja, možda je i ključno ono etičko: ukoliko imamo robota koji može da misli i dela prema svom nahođenju, da li jednom takvom eventualnom entitetu treba dati prava? Pitanja prava već su sama po sebi kontroverzna i sa aspekta pojedinih ljudskih prava, zahtevajući precizne činioce za njihovo utvrđivanje. Ukoliko u vremenu koje dolazi ne utvrdimo jasne okvire za definisanje takvih veštačkih sistema, ovo pitanje će biti jedan od najvećih kamena spoticanja.

Kada ćemo preći iz slabe u jaku veštačku inteligenciju i kako će ona izgledati?

Većina AI istraživača su promeljivog stava kada je u pitanju krajnji domen veštački inteligentnih sistema, kako u pogledu njihovih mogućnosti, tako i u vremenskoj odrednici. Slaba veštačka inteligencija je već svuda oko nas, ali njen krajnji cilj je dostići jaku inteligenciju koju, zasad, samo viđamo u popularnim fikcijama. Međutim, čak ni u pogledu njenog izgleda, AI istraživači nemaju ista predviđanja.

Šimon Viteson, profesor Informatičkog instituta u Amsterdamu, izjavio je za Rojters da će ljudi i kompjuteri postati čvrsto vezana kognitivna jedinica – kiborzi. Sa druge strane, bivši potpredsednik Nesta, Joku Matsuoka smatra da ćemo postati bolji u svemu, zahvaljujući partnerstvu sa inteligencijom koja će moći da radi ono što mi ne možemo.

Na Mikrosoftovoj panel diskusiji 2015 godine posebna pažnja se posvetila razvojnim mogućnostima tzv. integrisane veštačke inteligencije, koja podrazumeva objedinjavanje postojećih AI tehnologija, a u cilju stvaranja veoma sposobnih sistema u interaktivnom okruženju.

Koliko smo daleko od toga? Mnogi eksperti smatraju da su najbolja moguća AI dostignuća ipak decenijama daleko. Prvenstveno jer takva dostignuća zahtevaju i uporedni razvoj alata njihove kontrole, a ujedno naše bezbednosti. Iz sadašnje perspektive nemoguće je predvideti sve posledice van okvira špekulacija.
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Super film, posebno drugi deo. :) Ali mi se ne dopada Skynet, a on je upravo AI.
 
T

Time

Gost
Upravo gledam ovaj najnoviji, kad se Skynet probudio pa poslao one terminatore u prošlost.
 
T

Time

Gost
I bzvz je... nema više filmova o terminatoru koji mogu izazvati onaj osećaj....
 

šufnudla

neprilagođena
Član
I bzvz je... nema više filmova o terminatoru koji mogu izazvati onaj osećaj....
A da nam malo približiš rečima TAJ osećaj... :) Ja bih volela da znam šta je to što vas u SF filmovima fascinira (rekla bih da i Stem to prati?). Nisam cinična, odmah da naglasim... stvarno bih volela da razumem, kako bih uspela neki takav film da odgledam do kraja.
Poznata je stvar da ne volimo ono što ne poznajemo, pa tako i ja sa SF... ali ako me ubedite - poverovaću vam :)
 
T

Time

Gost
A da nam malo približiš rečima TAJ osećaj... :) Ja bih volela da znam šta je to što vas u SF filmovima fascinira (rekla bih da i Stem to prati?). Nisam cinična, odmah da naglasim... stvarno bih volela da razumem, kako bih uspela neki takav film da odgledam do kraja.
Poznata je stvar da ne volimo ono što ne poznajemo, pa tako i ja sa SF... ali ako me ubedite - poverovaću vam :)
Pa onaj osećaj kad sam posle gledanja Terminatora 1 iz bioskopa izašao kao da sam stroj a ne dete :) Hodao sam kao terminator sa podignutim ramenima do kuće a žmarci i jeza me podilazili niz kičmu :)

Ko nije zavoleo SF u detinjstvu, sad je kasno. Za početak preporučujem Letilicu profesora Bistrouma, lektira za šesti razred.

http://www.delfi.rs/knjige/36331_letilica_profesora_bistrouma_knjiga_delfi_knjizare.html
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
A da nam malo približiš rečima TAJ osećaj... :) Ja bih volela da znam šta je to što vas u SF filmovima fascinira (rekla bih da i Stem to prati?). Nisam cinična, odmah da naglasim... stvarno bih volela da razumem, kako bih uspela neki takav film da odgledam do kraja.
Poznata je stvar da ne volimo ono što ne poznajemo, pa tako i ja sa SF... ali ako me ubedite - poverovaću vam :)
Star wars... :) Mogu svaki dan da pdgledam makar jedan film. Ne znam kako da ti to objasnim... I mene cudi kada cujem da neki vole horore. No dobro, volim SF, i sto @Time, taj zanr se zavoli od malih nogu. A TAJ osecaj je kada kao klinja legnes na travu, u mraku gledas zvezde i mastas kako letis svemirskim brodom. :)
 
Vrh Dno