Forsiranje performansa (iliti Marina Abramović u društvenom fokusu)

šufnudla

neprilagođena
Član
Moram priznati da sam sa velikom pažnjom pratila sve oko organizovanja izložbe Marine Abramović. Valjda zato što je to svakako kulturni događaj godine, ako ne i decenije. Naravno, kontekst je u stanju da promeni značenje i najpriznatijoj tradicionalnoj umetnosti, a kamoli nečemu tako kontroverznom kao što je umetnost performansa. Ta vrsta umetnosti se, u konzervativnoj Srbiji, uglavnom razumeva i visoko ceni samo u uskim krugovima dobro informisanih i obrazovanih ljudi.
Zapravo, najviše me je zanimala recepcija izložbe... Rano je o tome suditi sada, izložba je otvorena tek dve nedelje, ali mislim da bi interesantnije i od same izložbe bila analiza napisa o izložbi pre, posle i za vreme njenog trajanja u Muzeju savremene umetnosti. Dakle, kad ne bih imala drugih obaveza, posvetila bih neko vreme istraživanju: ko, iz koje vizure, sa kojih pozicija moći i sa kojim ciljem je najavljivao i pisao o ovom događaju.

Verujući da sam dobro pripremljena, otišla sam na izložbu. Međutim, moraću da odem još jednom. Toliko sam bila zapanjena sopstvenom reakcijom i bujicom oprečnih osećanja i misli, iako mnoge njene radove poznajem od ranije! Čak i da su teoretičari umetnosti u pravu kada tvrde da je njeno "zlatno vreme" prošlo, nema sumnje da su ti njeni radovi značajni za samu istoriju performansa i, što je još važnije, da su ekspresivno moćni, intenzivni, uzbuđujući i iritirajući u isto vreme. Uostalom, proverite i sami...i podelite s nama utiske.

1570701814627.png


A evo jednog zanimljivog (novinarskog) teksta o događaju i umetnici.
https://www.espreso.rs/kultura/galerija/443789/cistac-i-pocisceni-kako-je-izlozba-marine-abramovic-opet-podelila-srbiju
 
Poslednja izmena:

Живота

Poznata ličnost
Član
Moram priznati da sam se prilično zapustio kada je umetnost performansa u pitanju. Slabo ja to pratim... doduše pre par meseci sam dobio neke karte za pozorište, otišli ja i žena... predstava je izgledala otprilike ovako - njih 20-ak onako polugoli trče po bini ko pomahnitali, skaču, vrište, polivaju se nekom farbom, valjaju se u brašnu... Priznajem da mi ništa nije bilo jasno o čemu se tu tačno radi... poznavaoci su mi posle objašnjavali da performans zapravo predstavlja hmmm.. „redukcionističku autorefleksiju sa... primesama estetike modernizma“ ... ili tako nešto, možda sam i lupio... ali dobro, ko voli nek' izvoli, ja više volim da gledam nešto prizemnije bez tih modernističkih refleksija ili kako se to već stručno kaže
 

Njavica

Dreamer.
Član
Kapiram da svako od nas drugačije reaguje na umetnost, slike i štagod, ali ovo njeno ritualno paljenje svega i sečenje po bini do onoga kada se gleda sa ljudima 15 sati na stolici jednostavno ne mogu. Zovite me zatucanom i zovite me konzervativnom al ovo mi više deluje kao jedno veliko prodavanje magle pre svega. Evo sad čitam ovaj tekst sa linka i presmešno mi je, znači ti kao umetnik, cepaš lekove i predstavljaš kao umetnost, što mi negde u prevodu govori da ja kao umetnica realno bez problema na sceni onda mogu da cepam lsd i vodim ljude kroz svoj trip u glavi, i niko me realno ne bi gledao kao narkomanku ili nešto niti bi to bilo protivzakonito ako ćemo tako.
U principu to gledam ovako: Za mene ona jednostavno nije umetnik, jednostavno je uspela da nađe ono što može da se proda i uvali ljudima kao jedna duhovna i izdignuta stvar nabijena emocijama. I za to jedino mogu da joj skinem kapu.
 

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Član
U potpunosti se slazem sa Njavicom!

Pre par godine, Abramovicka na Kickstarteru organizovala neku kampanju (prikupljanje sredstava za neku zgradu, naknadno se od kampanje odustalo a preko $1 milion Abramovicka je zadrzala pa je veliki skandal zbog toga izbio). Kada donirate na takvim mestima, dobijate simbolicne poklone od onog ko je zapoceo kampanju, najcese poklone koji na ne neki nacin predstavljaju sam predmet kampanje. Abramovicka je poklanja dvd sa uputstvima kako ispravno piti casu vode. Eto, to je suma sumarum njene umetnosti
 

Njavica

Dreamer.
Član
Mislim da se i ovde provlači priča neka vezana za brda love iz budžeta uložene u samu postavu izložbe.
 

šufnudla

neprilagođena
Član
Hm... Čitam vaše komentare i razumem vaše argumente. I dalje mislim da u vezi sa izložbom ima nekoliko različitih slojeva koji se, tu i tamo, prepliću, ali da možda stvari i nisu tako crno-bele. Možda olako „lajkujemo“ i „hejtujemo“ (i sama sam otišla na izložbu sa puno skepse)...

Recimo, njen status danas: mnogi joj zameraju da se „estradizovala“, „komercijalizovala“, „prodala“, da živi na talasu nekadašnje slave. S tim mogu da se složim, najbolji primer je možda baš ovaj koji je Anchy dala. Nije i jedini. Potrošena inspiracija, ali još uvek živa potreba i želja da se „pomazi“ sopstveni ego i revitalizuje nešto od nekadašnje slave i veličine? Verovatno. To je živo u svakom velikom umetniku ili onom koji je istorijski i institucionalno potvrđen kao takav. A ona to jeste (bila), bez obzira šta mi lično o njoj i njenim radovima mislili (i Karlešua imam status umetnika, estradnog doduše; to je pitanje high-brow i low-brow kulture).

Ovo Njavicino pitanje novca utrošenog za organizaciju je takođe deo priče o izložbi, sa sve opskurnom činjenicom da je izložba organizovana na inicijativu premijerke Srbije i da je Vlada RS (ne Ministarstvo za kulturu, u okviru nekog dugoročnijeg programa ulaganja u kulturu) dala novac za to. S druge strane, samo rukovodstvo muzeja tvrdi da jeste puno uloženo, ali da se očekuje i znatan priliv novca od same izložbe, kao i da specijalna tehnička oprema koja je bila neophodna za ovaj tip izložbe, a za koju muzej ne bi sigurno dobio novac van ovog projekta, ostaje muzeju u trajno vlasništvo. Živi bili pa videli...

Kvalitet izložbe: u pitanju je retrospektiva sa naglaskom na selekciji najboljih radova (zbog čega je i nazvana „Čistač“). Dakle, i sama umetnica je svesna da nisu svi radovi istog nivoa i značaja, pa se može razumeti kao samokritička procena i provera sopstvenih dostignuća. Ko je ono govorio: „Fail again. Fail better.“? Umetnost je i istraživanje, nije samo produkcija remek dela. I Mocart je komponovao mnogo, većinu po narudžbi, pola opusa mu je sasvim prosečno do ispodprosečno. Lično mi se dopada kako je izložba organizovana (sa sve tim petim nivoom na kojem i sami možete da se okušate u nekim Marininim eksperimentima, samo ako imate volje i vremena). Iako je izložba u stvari remedijacija njenih konceptualnih radova (performansi su „živa“ forma, ovde je većina radova posredovana video snimcima i fotografijama), ona je istovremeno i biografija i intermedijski događaj (ukoliko se uključite i sami).

Jedno je čitati o njenim delima, a drugo je „iskusiti“ ih na ovaj način. Zato sam sklona da, pored svih zamerki koje stoje, blagonaklono gledam na ovaj događaj. Vidim to i kao mogućnost da Beograd, poput drugih gradova Evrope, ponudi domaćim i inostranim turistima neku veliku izložbu posle dužeg vremena (i, ako je pameti, to iskoristi kao mamac za posetu i drugim muzejima koji imaju jako dobre postavke, a o čemu se malo piše i malo zna). Jer.... koliko je ljudi imalo ili će imati prilike da, recimo, poseti MOMA u Njujorku ili neku od drugih svetskih velikih galerija? Karta je samo 600 din (na moje veliko iznenađenje), a neki od tih radova (da se razumemo, nisu ni meni razumljivi svi), pokreću brojna pitanja i tabu teme...svakako vas ne ostave ravnodušnim, čak i da niste ljubitelj modernih umetničkih egzibicija...
 
Poslednja izmena:

Njavica

Dreamer.
Član
To što oni sad kažu da će to kartama da se vrati, um teško jer jako malo idu karte za izložbu i to mogu da kažem iz pouzadnih izvora.
Ja ne smatram da živi ona na staroj slavi, već da prodaje maglu. Doduše, konceptualnu umetnost generalno tako gledam, pa mi je samim tim i ova njena "kontroverzna" izložba.
Znači nije baš da na nju i gledam na umetnicu ako ćemo iskreno, ili na bilo kakvu bitnu pojavu na koju zapravo treba da obratim pažnju.
I da, ne bih otišla na izložbu baš zato što se mulja opet sa budžetima za neke gluposti pod velom misterije i tajne i rečenice: Vratiće nam se duplo.
 

simpleman

Novajlija
Za dotičnu gospodju sam čuo ovde po prvi put iako mi kultura nije baš nepoznata reč,sada razmišljam i ja o nekoj vrsti performansa sa traktorom i motokultivatorom,ako do toga dodje čučete još za mene verovatno preko novina sa datumom izvodjenja performansa ;)
 
Vrh Dno