Evo teksta sa mog bloga :
Fanatizam kao društveni fenomen
-Napomena: Ja sam drugarica/gospođica/gospođa član jedne političke stranke, ali ću se potruditi da budem što objektivnija –
Već neko vreme planiram da napišem tekst o društvenom fenomenu koji je prisutan u celom svetu, ali kod nas poprima razmere epidemije. Reč je o fanatizmu.
Nerado koristim Vikipediju u svojim tekstovima, ali ovog puta moram. Šta je fanatizam?
Evo kako ovu reč objašnjava Vikipedija: “ Fanatizam je emocija koju obeležava zanesenost, zaslepljenost, intenzivna posvećenost nekim vrednostima, uz spremnost za njihovu bezuslovnu odbranu ili na širenju tih vrednosti ili ideja kako na osobe, grupe ili institucije. Fanatizam skoro uvek uključuje spremnost i na lične žrtve, ali u izvesnim ekstremnim uslovima, spremnost na pojedinačno i masovno žrtvovanje drugih, posebno kada je u pitanju neka ideologija, vođenje ratova, verski i ideološki ekstremizam.“
Slučajno sam na internetu pronašla
TEKST iz dnevnog lista „Danas“. Autorka teksta pisala je o fanatizmu članova i simpatizera SNS-a. U potpunosti se slažem sa navedenim tekstom. U njemu je autorka pisala samo o jednoj grupi fanatista, a njih u Srbiji ima mnogo.
Poslednjih godina ateisti i vernici „ratuju“ na društvenim mrežama a verujem i u svakodnevnom životu. I jedni i drugi „ratnici“ su fanatici.
Od početka pandemije COVID 19, antivakseri su se aktivirali ( utihnuli su samo na kratko u vezi MMR vakcine ). Žestoko napadaju one koji znaju važnost vakcine protiv koronavirusa. Ni ti vakseri ne ostaju dužni antivakserima i rasprave traju na svakom mestu i u svako vreme.
Kada je počeo rat u Ukrajini Srbija se, po ko zna koji put, podelila. “ Slava Ukrajini“, „Slava Rusiji, živeo Putin“ čitam na net forumima i pitam se gde ti ljudi žive. Ne žive u Ukrajini, nisu stanovnici ni Rusije i čemu onda to navijanje, navijanje da rat traje. Sa društvenih mreža svoj fanatizam preneli su i na ulice ( mislim na murale ).
Podelama nikad kraja. U Srbiji postoje ljudi koji fanatično vole i oni koji fanatično mrze pojedine muzičare, glumce, javne ličnosti. Da li ti fanatici poznaju javne ličnosti koje vole i mrze? Ne, ali to nema veze. I jedni i drugi ne planiraju da promene svoje stavove.
Vreme je da se vratim politici..
Na početku višestranačkog sistema formirane su političke stranke. I pojavili su se prvi politički fanatici. Ne stidim se da kažem da sam pre ulaska u Stranku slobode i pravde, bila član SPO-a i DSS-a.
U DSS-u nisam primetila fanatike, ali je Srpski pokret obnove bio pun takvih ljudi. Jedna sam od malobrojnih koja je odbila kafu i fotografiju sa nekadašnjim „Kraljem trgova“.
Možda razlog za to leži u činjenici da sam tog „Kralja“ viđala mimo TV kamera i demonstracija. Upoznala sam sve njegove mane, to je razlog..a onaj najvažniji je da ne pravim idole kada su političari u pitanju.
Nemam fotku ni sa Vojom Koštunicom, mada sam relativno često komunicirala sa njim.
Kada je SSP u pitanju takođe nisam fanatik. Želim da upoznam predsednika stranke čiji rad pratim godinama i o kome imam izuzetno pozitivno mišljenje, ali neću da se slikam. Dovoljna je samo jedna kafa.
*
Ja stvarno nisam ničiji fanatik i ne volim fanatike i taj fenomen zvani fanatizam.
Nisam psiholog i neću da pravim psihološke profile fanatika. To ostavljam da rade oni koji su stručni.
Po mom skromnom mišljenju, fanatizam nikome ništa nije dobro doneo, niti će doneti.
Šta vi mislite? Da li fanatično obožavate nekoga i zašto? Ukoliko niste fanatik, da li ste imali priliku da se sretnete nekog fanatika i da li ste se upuštali u razgovor sa njim?
Kako je to živeti u ovoj našoj podeljenoj Srbiji a po načinu života ste mirni i niste fanatik?
----------------------------------------
Ukoliko poželite da zavirite u ostale tekstove sa bloga, ovo je
LINK
*****
Nisam ni psiholog, ni sociolog, ali ću kao laik izneti svoje mišljenje, koje se možda i podudara sa mišljenjem stručnih lica.
Bold: Prvo može, ali i ne mora da prelazi u drugo.
Strastveno ( pasionirano ) se zastupa neka ideja, ali osoba i dalje ima interesovanje za druge stvari i strastveno zastupanje neke ideje ne ometa svakodnevno normalno funkcionisanje te osobe.
Za razliku od onih koji pasionirano ( strastveno ) zastupaju neke ideje i koji pritom mogu normalno da funkcionišu, fanatici sve vreme, u svakoj prilici, na svakom mestu zastupaju tu ideju.
Tokom vremena gube interesovanje za druge stvari, ono što fanatično brane postaje opsesija. Tada nastaju problemi u komunikaciji sa porodicom, prijateljima, rođacima, komšijama...
Osoba priča samo o ideji koju fanatično brani. Sklona je verbalnim, nekad i fizičkim sukobom, samo da bi bila u pravu te da bi mogla da nastavi razgovor o tome.
Lično poznajem osobu koja je fanatik. U pitanju je bivši komšija, stariji čovek i sve što sam opisala u gornjem pasusu vezano je za njega.
Taj komšija je prošao put od strastvenog zastupanja neke ideje do fanatika.
