Duhovi u nama

delfi.jpg

Sakriju se u dubini duše. Ćute. Miruju. I kada se najmanje nadamo oni se probude. Duhovi u nama.

Duhovi. Duše umrlih koje smo poštovali. Koje smo voleli. Koji su nas voleli.

Ne plašim se tih duhova koji su u meni. Podsećaju me na neke predivne trenutke. Trenutke koji su nestali i koji se više neće ponoviti.

Kao na usporenoj filmskoj traci ređaju se slike. Nasmejana, draga lica. Lica koja su sada duhovi.

Nasmejana, ali i lica na kojima se vidi tuga bojili su moj svet svojim bojama.

Boje su nestale. Danas živim nijanse crne i bele boje. Dane u kojima plačem i dane u kojima se smejem.

Duhovi u nama čine prošlost koju treba pamtiti.

Kažu da ljudi umiru dva puta. Prvi put kada im srce prestane da kuca. I drugi put, kada ih svi zaborave.

Neka žive u meni. Moje srce pati jer ih više nema. Moje srce ljubomorno čuva sećanja I ne dozvoljava nikome da ta sećanja pokvari.

Duša oseća bol. Time dokazuje da se srce ipak nije pretvorilo u kamen.

Jedan duh u meni se osmehuje. Šapuće mi reči “čuvaj se malena”.

Sećam se svih trenutaka provedenih sa njim. Sa mojim najboljim prijateljem koji je zauvek zaspao tog sivog 03.10.1999.godine.

Zbog njega sam bila vesela. Zbog njega sam bila jaka, puna samopouzdanja. Srećnija. Hrabrija.

Gutam suze. Ne želim da on, na planeti zvanoj prijateljstvo, oseti moj bol.

Upoznali smo se neplanirano. Neki bi rekli slučajno. Ne verujem da slučajnosti postoje.

Brzo je postao deo mog života.

On je doneo Sunce u moj život. Obojio ga svojim bojama.

Delili smo i lepo i ružno.

Te nedelje smo planirali da se vidimo. U petak smo se moj dobri, najbolji prijatelj i ja poslednji put čuli.

Sive nedelje trećeg dana oktobra prestalo je da kuca srce mog prijatelja.

Tužna sam i danas, posle dvadeset jedne godine.

Ostala su sećanja. Uspomene.

“Nemoj da plačeš malena” šapuće duh. Tu sam, uz tebe, u tvom srcu.

Smiruju se duhovi u meni.

Ponovo će svi doći, posebno njegov duh..onda kada se najmanje budem nadala.

Nemojte da se plašite duhova u nama. Unose nemire, znam.

Ali nemiri prođu. Prođu kao što sve prolazi. Kao što život prolazi.


- U znak sećanja na mog Z koji je poginuo 03.10.1999.godine i koji će zauvek živeti u mom srcu


Fotografija preneta sa sajta Unsplash.com
 
Vrh Dno