Када се појавила екипа из кризног штаба и извештавала нас затворене свакодневно, било гостујући у разним емисијама и специјалима или на конференцијама за штампу, најсимпатичнији су ми били Срђа Јанковић и Др Несторовић. Иако, не увек истих ставова, без обзира уливали су ми поверење. Др Несторовић је лекар са огромним искуством и при том отворен за алтернативу, али зато и врло харизматичан. Срђа ми је одавао неки штреберски утисак, а онако сталожен стварно је уливао сигурност. Такође, др Стевановић, као неко ко је дане проводио на тој инфективној, а и приватно знам да је добар лекар уливао је поверење.
Онда схватиш, да како год, прилично су уједначени у изјавама и тешко да ћеш чути нешто другачје. Али не то као последица истог става, него као по дикатау. Несторовић је остао прича за себе. Није паничар, није ни контролисан. Имам утисак да када мора да говори оно што му је сугреисано он се не снађе и налупа, а када говори оно у шта верује, онда дође до изражаја сва његова луцидност.
Нисамо сви исти, наравно. Али мени су интервјуи госн Несторовића помогли да не скренем у тим данима када смо били затворени.
