Da li sabotirate sebe?

Taca

ona, stara
Član
Ništa ovde nema osim formula samodestrukcije. Sabotaže samog sebe zbog okoline.
U koliko tačaka se prepoznaješ / prepoznajete?
Da li ste uopšte spremni da nešto promenite?
Da li ste spremni da kažete javno šta vas muči?
Što se mene tiče, bila sam često žrtva ove Povređenosti pa se pravim da mi nije ništa. Naučih polako da kažem da jesam povređena.
 

šufnudla

neprilagođena
Član
Hm. Nema stavke u kojoj se prepoznajem.
Za mene važi: kad treba da radim nešto mnogo važno (poslovno), ja sebi nađem neku dangubu (recimo, kupim nov mobilni, pa izgubim pet dana navikavajući se na njega). Dakle, problem sa prioritetima. A uvek se vadim na manjak vremena... Ili bi to moglo da se podvede pod ovu poslednju formulu?
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Ja sam u životu osećao krivicu. Ne kažem da treba sebe kažnjavati, posebno ne nekim drastičnim kaznama, ali sasvim sigurno nisam bio ponosan na sebe.
Isto to važi i za sramotu. Zapravo mi se krivica i sramota miksuju.
Sto se povredjenosti tiče, bilo je slučajeva kada sam bio toliko povredjen da mi je nakon toga zaista bilo svejedno.
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Ako sam dobro razumeo, predmet diskusije ove teme je da li su opisana ponašanja samodeskruktivna. Neka me neko ispravi ako grešim.
 

Anchy

Halucogen Mozgolečić
Član
Teska srca priznajem, samodestrukcija mi je skoro drugo ime. Nije to hronicno stanje, ali kada naidje period, vrlo je intenzivno i srusim i sebe i sve sto ima veze samnom i onda ponovo sve gradim i tako u krug. Vrlo teska osobina, mada nisam ni sigurna da je to osobina, ali hajde tako da je nazovem. Ne ponosim se tom karakteristikom, ali nazalost ne umem je jos uvek savladati.

Od gore navedenih recenica kao primer, dve su mi hronicne - povredjenost i nevoljenost. S tim sto u fazi mirovanja, ne remete mi svakodnevni zivot, ali bilo koji okidac sa strane koji pobudujuje ta dva osecaja, izaziva izuzetno jaku samodestrukciju. Nakon samodestrukcije, udjem u fazu totalne samoizolacije, gde ne zelim imati bilo kakav dodir sa ljudima. Nekad ni sa samom sobom, ali iz svoje se koze ne moze. No, posto se ne moze tako ziveti, negde se trudim da te faze svedem na minimum, sto sa godinama i uspevam donekle, ali taj intenzitet kad se desi, mislim da nikad necu uspeti savladati. Da umem crtati, lepo bi umetnicki predstavila kako samodestrukcija izgleda. Meni je najcesce vizuelizovana kroz coveka sa maljem koji rusi sve oko sebe i rusevine padaju na njega ili kroz coveka koji izbacuje vatru i spaljuje sve oko sebe i sa tim nestaje. Znam, zvuci creepy
 

Taca

ona, stara
Član
Ove definicije služe da sami prepoznamo stanja koja nas koče u životu ili nam prave smetnje. Prepoznati sopstveno stanje je pola izlečenja. I treba raditi na sebi, ima puno stručnjaka uz čiju pomoć ovo može da se reši. 😍
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Ali imati kočnicu u ponašanju i nije loše. Iskren da budem, ne shvatam zašto je prekoravanje sebe samog destruktivno. Ima i drugih primera koje mogu navesti.
 

simpleman

Poznata ličnost
Član
Nekada davno u jedno drugo vreme mi je ova formula bila vrlo poznata i bliska.Nakon svih lutanja i vraćanja,ratova i mirenja mislim da sam pronašao i prihvatio sebe onakog kakav jesam,to je to što vidiš,to je Dule.Ponekada je zdrava doza narcisoidnosti potrebna svakome od nas i uzimati je samo po potrebi, iako ja ponekada znam i preterati:D:rolleyes:
 

Taca

ona, stara
Član
Ali imati kočnicu u ponašanju i nije loše. Iskren da budem, ne shvatam zašto je prekoravanje sebe samog destruktivno. Ima i drugih primera koje mogu navesti.
Ovo je destruktivno prekorevanje sebe zato što ne možemo biti odgovorni za tuđe reakcije i mišljenja. Ako pročitaš ponovo, videćeš da su skoro sve destrukcije bazirane na pokušaju da se dodvorimo čoporu, tj. okruženju. Sramota, krivica, nevoljenost, nije mi ništa-gazite me....
 

simpleman

Poznata ličnost
Član
Izgleda da smo svi mi pomalo mazohisti,bili ili smo još uvek...:banghead: šta ćeš, the pain is fine kažu neki:rolleyes:
 

Taca

ona, stara
Član
Da bi bio mazohizam trebalo bi da uživamo u ovim stanjima. Međutim, ovde imamo nesvesno usmeravanje sebe ka očekivanju okruženja. Čak ne ni prema tuđem očekivanju već sopstvenom projekcijom tuđih očekivanja. Na sopstvenu štetu.
 

simpleman

Poznata ličnost
Član
Pa kako drugačije nazvati to stanje nego mazohizam ili ajde da malo ublažimo,skriveni mazohizam jer ako nakon toliko godina života ponavljaš još uvek istu grešku pod pretpostavkom da poznaješ ovu famoznu tabelu isto već godinama (pogledaj gore u svojoj tabeli pod krivica) onda možda ipak potajno priželjkuješ da zaslužiš kaznu:laugh:…..dali je možda i to moguće.Što da bude jednostavno kada može biti komplikovano,onako za promenu malo.Zaboravio sam da sam ja samo simpleman i da mi mehanika ide bolje od ruke,izvinjavam se.:whistling:
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Interesi zajednice trebaju biti iznad interesa pojedinaca. U tom smislu nastaju i određena društveno prihvatljiva pravila ponašanja. Kada se ona prekrše, odgovorna osoba bi trebala da zna da je pogrešila. Ukoliko čovek ne preispitaje svoje ponašanje, postaje sebičan, bahat, zao. U tom smislu, ne može se samokritičnost tretirati kao destruktivno ponašanje.
 
Vrh Dno