Da li koristite klimu?

Taca

ona, stara
Član
U novije doba (klimatskih promena) klima uređaj je potreba a ne luxsuz. Besmisleno je raspravljati da li je zdravo ili ne, kada naiđu ovi pakleni talasi, život (pogotovo u gradu) nije više moguć bez klime. Klima u kući, u kolima, u gradskom i međugradskom prevozu, na poslu, restoranu, javnim ustanovama, svuda...
Imate li klimu? Koliko je koristite ako je imate? Šta je za vas normalno, optimalno korišćenje iste? Non - stop, ponekad na par sati, samo danju...?
 

Beba

Poznata ličnost
Član
Koristim klimu, ovo leto je apsolutno opravdalo njeno postojanje...Ne volim baš niske temperature i te velike prelaze kad ulaziš spolja sa 36 stepeni na 24...u momentu mi ne prija ali polako se navikne organizam.Klima je postavljena na odlično mesto, pošto živim u kući , namontirana je u sobi pre dnevne tačno naspram vrata od dnevne sobe , a bomgami kada se otvore i ostale sobe rashlade se.
Najčešće radi sa prekidima, ali ovih dana u principu skoro ceo dan:)
 

Taca

ona, stara
Član
Najčešće radi sa prekidima, ali ovih dana u principu skoro ceo dan:)
Volim da je toplo, dobro podnosim toplotu (svakako bolje nego hladnoću) pa mi i ove temperature ne padaju teško. Ali onih najgorih par dana, kada zaređa 40 svaki dan, a noću se spusti samo za koji stepen dok beton oko mene isijava, e tada i kod mene radi, uglavnom popodne. U ovo doba isključim, otvorim sve prozore i uživam u toploti. Kada nije tu moj suprug. Po njemu, uvek bi trebalo da bude 17 stepeni i da se klima ne isključuje. Što naravno, ne dolazi u obzir, taman posla da se smrzavam i to leti!
Ali kada zagudi, čak ni ja ne odolim da je uključim. Pa čak i u kolima! (jer sam stipsa, tako mi troši više goriva :sour:) :D
 

Landa

Poznata ličnost
Član
Non-stop.U kuci mi je centralni sistem i sve prostorije su pokrivene.
Indivduala klima, bila u prozoru ili u kuci na zidu su mi jako neprakticne. 'Hlade samo tu prostoriju i bucne su.
No , opet, su od pomoci, tako da ih treba imati.
 
T

Tokunaga

Gost
Kući nemam klimu (pisao sam o tome), u kolima je obavezno koristim a i na poslu.
Temperatura koju uvek zadajem klimi je 22 ili 23C.
Ogromna masa ljudi ne razlikuje zadatu i realnu temperaturu, pa klimu namešta na 5-6C razlike u odnosu na spoljnu temperaturu, što je potpuno suludo i "perpetum mobile" za svaku klimu.
Inače, kuće i stanovi sa dobrom termo-izolacijom nemaju potrebe za klimatizacijom.
 

Taca

ona, stara
Član
Indivduala klima, bila u prozoru ili u kuci na zidu su mi jako neprakticne. 'Hlade samo tu prostoriju i bucne su.
Mislim da ću i ja uskoro imati taj problem. Ovaj jedan klima uređaj rashladi centralnu prostoriju u kojoj se nalazi ali ostale (iako bi teoretski, po snazi trebao) daleko slabije. Ovde mi je suviše hladno, u drugim prostorijama mi je suviše vruće. :rolleyes::meh: Nepraktično.

pa klimu namešta na 5-6C razlike u odnosu na spoljnu temperaturu,
Ako je napolju 40C zadaju 35C? Zar se tada ne isključi posle kratkog vremena? Nešto kao tajmer? :zbunjen:
 
T

Tokunaga

Gost
Slušajte samo savete koji se daju preko medija.
Čuj, idealna razlika je 5-6 stepeni.
A zimi? Razlika je po 40 stepeni, pa još niko umro nije kad izađe iz kuće.
 

Landa

Poznata ličnost
Član
Kod mene vani zna biti i do 40c ali u kuci mi je namjesteno na 25. Ako nista ne radim i jako lagano obucena , bude ok.
Takodje i spavam na toj temp.
Ali ne kuvam u kuci , inace bi bio pakao,i da spustim temp jos nize.
 

laganini

Suspendovan nalog
..zimingrijem ljeti hladim al pravo je cudo kako vrlo malo palim klimu na ovim.tropskim vrucinama...pohvale mojoj kucici...
 

Pollux

Suspendovan nalog
A to si rekao samo da bi udario kontru? :D Ajd sad razmisli koliko se uglja pogori (pretvori u pepeo) dok se napravi kilowat čas električne energije?
 

Pollux

Suspendovan nalog
Hrvatska godišnje proizvodi 10.500 do 14.500 GWh električne energije što je, ovisno o godini dovoljno za pokrivanje 58 do 75% potreba za električnom energijom cijele države. Najveći udio u proizvodnji imaju termoelektrane i toplane, a nakon njih hidroelektrana pri čemu se u ekstremno dobrim hidrološkim godinama zna dogoditi da se više električne energije proizvede iz hidroelektrana. Ostatak potrošnje se pokriva uvozom električne energije pri čemu se u bilancu vlastite proizvodnje mora uzeti u obzir proizvodnja iz nuklearne elektrane Krško koja godišnje Hrvatskoj isporučuje oko 2.500 GWh električne energije. Time se dolazi do brojki od 70 do 90% električne energije proizvedene iz vlastitih izvora električne energije (uključujući Krško), što je još uvijek premala brojka s obzirom da Hrvatska ima potencijale da bude neto izvoznik električne energije. Dodatno se zbog starosti većini termoenergetskih postrojenja bliži i trenutak dekomisije ili ista zbog male efikasnosti ne proizvode energiju po konkurentnim tržišnim uvjetima.

Kao što se i vidi u tablici proizvodnja iz hidroelektrana značajno i primarno ovisi o tome kakva je hidrološka godina. U tome smislu u zadnjem periodu rekordna je bila 2010. godina. Treba spomenuti da i unatoč rekordnoj proizvodnji iz hidroelektrana te godine, ista još uvijek nije bila dovoljna da se iz vlastite proizvodnje pokriju potrebe za električnom energijom u Hrvatskoj. Iz tablice je vidljivo da proizvodnja iz termoelektrana bilježi stalni pad, primarno uslijed izrazito visoke proizvodne cijene iz zastarjelih postrojenja, pa se tih godina najčešće i uvozi više električne energije. S obzirom na trenutno stanje na tržištu, obnovljivi izvori su jedina šansa da se u relativno kratkom vremenskom periodu smanji uvoz električne energije s obzirom da njihovo planiranje i izgradnja zahtjevaju značajno manje vremena od velikih termoenergetskih postrojenja.

Većinu proizvodnje iz novih obnovljivih izvora energije čine vjetroelektrane (328 GWh) kojih je tokom 2012. bilo otprilike 180 MW, a sada ih je u pogonu (probnom ili punom) 350 MW, te će ih uskoro biti nešto preko 400 MW. Stoga se može očekivati veliki rast proizvodnje iz istih. To je očito i iz podataka za proizvedenu električnu energiju iz vjetroelektrana tokom prva četiri mjeseca ove godine kada je proizvedeno 272 GWh električne energije, što znači da bi do kraja godine proizvodnja mogla dostići i 1.000 GWh čime bi samo iz vjetroelektrana pokrili možda i 10% ukupne proizvodnje električne energije u Hrvatskoj, i nekoliko postotaka manje ukupne potrošnje električne energije.

Drugi obnovljivi izvori energije proizvode puno manje električne energije, pri čemu se iz biomase 2012. proizvelo 92 GWh električne energije (s obzirom na nove elektrane u pogonu bi ta cifra ove godine mogla doći do 150 GWh), iz malih hidroelektrana 88 GWh (cifra koja bi trebala ostati na manje više istoj razini i ove godine), a iz solara je 2012. godine proizvedeno 2,4 GWh što bi ove godine trebalo biti značajno više s obzirom na ukupnu instaliranu snagu solarnih elektrana kojih sada ima skoro 30 MW. Prema tome će proizvodnja iz solarnih elektrana porasti i preko deset puta na otprilike 30 GWh električne energije. Iako je to veliki rast, još uvijek je ta brojka puno manja od ukupnog potencijala solarnih elektrana u Hrvatskoj iz kojeg bi se bez problema moglo proizvoditi i nekoliko stotina puta više električne energije godišnje.

Ukupno gledano bi tako proizvodnja iz novih obnovljivih izvora energije mogla pokriti nekih 12 do 13% ukupne proizvedene električne energije u Hrvatskoj što uopće ne zvuči loše, ali je ipak puno manja ako se u obzir uzme ukupna potrošnja električne energije u Hrvatskoj pri čemu je udio dosta manji, te će iznositi nekih 6 do 7%.

Zajedno sa hidroelektranama bi se tako iz obnovljivih izvora energije moglo zadovoljiti i 50% ukupnih potreba za električnom energijom u Hrvatskoj (ukoliko je dobra hidrološka godina, a ova po svemu sudeći to i jest) što je respektabilna brojka. Međutim na tome ne bi trebalo stati, barem dok Hrvatska ne počne izvoziti više električne energije nego što je uvozi. Tokom prosječne hidrološke godine, kao što je recimo bila 2012. bi ipak ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora energije bila puno skromnija, te bi pokrila manje od trećine ukupne potrošnje električne energije u Hrvatskoj odnosno nekih 50% proizvodnje električne energije.

Bilanca proizvodnje i potrošnje električne energije jasno pokazuje veliki daljnji potencijal rasta investicija u obnovljive izvore energije, tim prije što je većina tehnologija postala tržišno konkurentna. Hrvatska na taj način može postati neto izvoznik električne energije i to na način da se sva električna energija proizvodi iz obnovljivih izvora energije, uključujući velike hidroelektrane. Daljnjim pametnim razvojem pametnih mreža i ciljanim ulaganjem u nekoliko reverzibilnih hidroelektrana Hrvatska bi u sljedećih dva desetljeća mogla 100% svojih potreba za električnom energijom proizvoditi na ekološki prihvatljiv i ekonomski isplativ način.

Izvor: http://www.obnovljivi.com/aktualno/2908-koliko-hrvatska-proizvodi-elektricne-energije-iz-pojedinog-izvora-energije
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Gea

laganini

Suspendovan nalog
.obnovljivi izvori....lipo su na kostali kroz cijenu struje koju sad moramo placat ...podvala...
 

Taca

ona, stara
Član
Ne štedim struju. El. energija je opšte dobro i civilizacijsko dostignuće. Hoću da živim udobno i ugodno. A to što način proizvodnje zagađuje. . Pa neka koriste ekološki prihvatljivije načine. Da se ja pitam (a ne pitam se) zabranila bih svaku vrstu industrije u Srbiji, samo proizvodnjim struje bi se bavili. I poljoprivredom. Sve na M: maline, mangulice...
 

Stemis

Neodgovorni urednik
Urednik
Ukljucio sam je jedno popodne kod proslog toplotnog talasa. Ove nedelje nisam jos. Struju treba stedeti, jer nista nije vecno. A ne stedimo je za nas samo, vec i za nasa pokolenja. I oni trebaju ziveti udobno i ugodno. :)
 
Vrh Dno