Bećar

Beba

Poznata ličnost
Član
Veče drugačije nego obično u ovoj hladnoj , snežnoj i vetrovitoj svakodnevnici. Kao nekada stavljamo u pogon sto i stolice, otvaramo već zaboravljenu, požutelu kutiju društvene igre"Čoveče ne ljuti se". Sve je tu, četiri kockice i podloga. Ne znam kako se to uopšte desilo da ne nedostaje bar jedna kockica, najčešće je tako bilo i naravno bilo je tada i "rata" ljutnje i naravno niko nije kriv. Ali tako je nekada bilo.
Uživale smo u igri, sa zadovoljstvom izbacivale jedna drugu, smejale se, bilo je malo i ljutnje i povredjene sujete ali smo sve to ignorisali.
Nekako dodjosmo do priča iz prošlosti, svako svoju...uz čašu vina nam je sve dobro išlo. Toliko dobro da je moja kuma, moj najbolji prijatelj, kojoj je teško izvući reč iz usta podigla čašu i rekla " Dragi moj tata, neka ti je laka crna zemlja ali evo mene ...kao nekada ti, samo mi nedostaju tamburaši!"
Voleo je njen otac da popije, ne previše ali špriceri su mu bili omiljeno piće. Bio je u to vreme jedan od boljih fudbalera u lokalnom FK, kao sekretar jedne mesne zajednice dolazio je u kontakt sa puno ljudi i bio je omiljen medju njima. Dobar otac, ne baš sjajan suprug...
Voleo je i živeo život onako kako je on hteo. U to se niko nije mogao umešati.
Priča ona svoju priču, obrazi su se polako zarumeneli, ljubav prema ocu je ponela, volela ga je beskrajno. Izgubila ga je, tiho, nečujno...samo ga odjednom nije bilo.
Priča dalje... "jedan dan nema oca sa posla na vreme, čeka se on kako bi ručali...majka je odlagala zbog njega taj ručak pa su skoro večerali. I dalje se nije pojavljivao. Uveliko noć, ko zna koje doba, čuje se muzika tamburaša, približava se našoj kući, znamo da je to on. Svi smo budni. Zastade i on i muzika pod prozorom gde su on i majka spavali, pokuca na prozor jednom, drugi put i treći put se pojavila majka. Otvorila je prozor, već navikla na takve njegove izlete. Otac je mirno pogledao u nju, rekao joj "plati tamburašima šta si dužna"i ušao u kuću. Tamburaši su zadovoljni ali umorni vukli svoje instrumente i nestali u noći."
 
Vrh Dno