• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Balkanske pustolovine Miss Ston

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.398
Broj reagovanja
659


Драма која се на самом почетку 20. века догађала у Македонији узбуркала је свет. Реч је о првој отмици америчког држављанина изван граница САД. Све се срећно окончало а Америку је коштало 104 килограма чистог злата



n2.jpg
а крају 19. века, кад је Турска царевина била на издисају, на репу Балкана, опремљена Библијом и легендарним кишобраном, обрела се америчка мисионарка, протестанткиња госпођица Елен Стон. Кад је у солунској луци закорачила на европско тло, тридесетпетогодишња енергична жена ни у најсмелијим замишљањима није могла да претпостави да ће двадесетак година касније, на почетку 20. века, бити главни учесник афере назване по њеном имену. Реч је о првој отмици једног држављанина Сједињених Америчких Држава у њиховој историји која је прерасла у политичку аферу светских размера.
elen2.jpg

Елен Стоун, жена вредна четири сандука злата
Од јесени 1901. до пролећа 1902. године, у размацима које је одређивала тадашња веза између Солуна и Њујорка, Беча, Париза... читаоци америчких и европских листова имали су прилику да прате шестомесечну драму Елен Стон и њене пратиље Катарине Цилке, које су отели „бугарски разбојници”. Из срца Румелије, тадашње турске провинције на југу Балкана, у свет су одлазиле противречне вести али је срж свега могла да се сажме у једној реченици – Американку и њену пратиљу отели су разбојници и за њихово ослобађање затражили баснословних 110 хиљада ондашњих долара.
Прича о томе како је у балканској недођији забасала ова углађена и међу протестантима угледна Американка романтична је уосталом као и све приче о мисијама божјих посланика у крајевима које је Господ заборавио. Подстакнута причама које су с ових простора у САД доносили и казивали балкански досељеници, Елен је затражила да је врх њене цркве пошаље међу угњетене хришћане на Балкану. Била је убеђена да ће њене проповеди користити тим паћеницима који су скоро пет векова роптали под османлијским јармом. С пролећа 1901. године по трећи пут се обрела у Солуну где су је дочекали њен колега Пит и најоданија пратиља и ученица Катарина Стефанова Цилка, рођена у Банском, у Бугарској, која јој је била и преводилац и сарадник. С њеним задатком били су упознати амерички амбасадори у Солуну и Цариграду, што ће рећи да је Мис Стон имала званичну подршку и заштиту на целом подручју Османлијског царства.


У завичају разбојника


Током двадесетогодишњег проповедања „чисте божје љубави” Елен Стон постала је једнако позната међу обичним светом, домаћим великашима, па и међу разбојницима које је сретала обилазећи села и засеоке на југоистоку Балкана. Припремајући се за ново путешествије по врлетној Пирин-планини, одбила је понуђену оружану пратњу. Сматрала је да су неколико кирајџија и њени ученици довољна гаранција за безбедно путовање од Разлога до Горње Џумаје (Благојевграда ), у Бугарској.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.398
Broj reagovanja
659
Проповеднички послови Мис Стон случајно су се поклопили с политичким задатком Македонске револуционарне организације којом су руководили истакнути револуционари Гоце Делчев, Ђорче Петров, Јане Сандански и Христо Чернопеев. Управо су они били учесници оружаних подухвата који су подигли на ноге турске војнике из свих касарна у области. Најратоборнији међу македонским бунтовницима био је Јане Сандански, Влах пореклом и главни противник свих власти, пре свега бугарских на челу с кнезом Фердинандом. Док су Делчев и Петров тактизирали и избегавали сукобе с властима у Софији, Сандански се није мирио са сазнањем да су његови комесари Цончев и Сарафов деловање организације усмерили ка стварању бугарске државе у чији би састав ушла и цела Македонија.
Пошто су, за разлику од десетак других истомишљеника, избегли убиство и хапшење, Делчев, Сандански и Чернопеев створили су своју организацију. Тако су остали без помоћи власти у Софији и били приморани да се на разне начине довијају како се њихов покрет не би угасио. Вођа покрета Гоце Делчев предлагао је да се до новца за издржавање организације дође отмицама турских великодостојника, док је Јане Сандански сматрао да би све муке биле решене отмицом кнеза Фердинанда, ондашњег господара Бугарске. После вишедневних препирки одустало се од предлога Санданског, али су ковани планови о хитној отмици неког богаташа.
За таквог је с правом сматран Сулејман-бег из Горње Џумаје, али се од његове отмице одустало кад су доушници дојавили да је Турчин тешко болестан и да од његовог киднаповања не би било никакве користи. Сандански је предложио да следећа жртва буде др Хаус, протестантски мисионар из Солуна, али се и та намера изјаловила јер је, уместо да обилази своје вернике, др Хаус изненада отпутовао на нов задатак, изван Македоније. Чувши за то, један млади припадник организације, иначе вешт доушник, предложио је вођама да отму Мис Стон, обавештавајући их да је дознао да она ускоро креће у нову мисију. Опрезни Гоце Делчев одбацио је тај предлог оценивши га двоструко опасним – на врат би истовремено натоварили турску војску и свакако Америку која је у то време, почетком 20. века, почела да се занима за прилике на Балкану.
Сандански и Чернопеев одлучили су да на своју руку отму Мис Стон, убеђени да ће за њен откуп добити довољно новца за набавку оружја и других потрепштина за одржавање организације. Израчунали су да би им 110.000 долара, или 25.000 турских лира у злату, било довољно за набавку неопходног наоружања. Док су чекали дојаву о поласку мисионарке из Банског и податке о саставу њене пратње, Сандански и Чернопеев до танчина су разрадили план кретања, од тренутка отмице до добијања наумљене откупнине.

Турци који се госте сланином После заслуженог одмора и повратка из Америке, Мис Стон је била орна за нов подухват и своје расположење преносила је на сараднике и следбенике. Око припрема њене екипе доста је помагао Димитар Лазаров, угледни трговац из Банског, који је уз помоћ Санданског и Чернопеева убедио пријатеље да предстојећи подухват револуционара-разбојника неће угрозити њихов положај. И не слутећи какву улогу игра њен пријатељ Лазаров, Мис Стон му је поверила да одреди с којим кирајџијама ће путовати до Горње Џумаје. А он се побринуо да се у групи нађу Саве Мехомиски и Георги Мацуров, окорели разбојници и први оперативци у дружини Санданског. У каравану Мис Стон били су њена прва сарадница Катарина Цилка и њен супруг и искусни протестантски мисионар Григур, извесна Катарина Ушева, три учитељице, три ученице и шест сељака који нису имали никакве везе с отмичарима, укупно њих осамнаесторо.
Пет километара од Банског каравану се придружио комита Крсто Асенов, који је имао задатак да јаше на пристојном одстојању од групе и да, обележен марамом на глави, отмичарима најави приближавање каравана заседи Санданског и Чернопеева. Караван се кретао без застоја и брзином коју је диктирао Асенов. Зауставили су се само једном како би указали помоћ Катарини Ушевој, која се пожалила на болове у стомаку, што ће је касније спасти шестомесечног потуцања врлетима Пирина. Сат касније, Асенов је најавио одмор саопштивши Мис Стон да ће се зауставити кад наиђу на погодно место.
Кад се такво место указало, на друму, пред уморним путницима, испречила су се двојица наоружаних разбојника, „Турци од главе до пете”. Тобожњи заштитници каравана – Саве Мехомиски, Георги Мацуров и Крсте Асенов – одмах су одложили оружје. Разбојници су из групе одвојили Мис Стон и Катарину Ушеву, али су на „молбу” Асенова њу заменили њеном имењакињом Цилком. Остале су ослободили, рекавши им да могу да наставе куда су пошли. Док су разбојници претоварали коње, узимајући товар с намирницама, на оближњем пропланку појавио се незвани гост. Разбојници су га на турском позвали да им се приближи, али је овај из пиштоља запуцао у њиховом правцу, при том тешко ранивши једног ученика, штићеника Мис Стон. Разоружане караванџије Саве Мехомински и Крсте Асенов латили су се пушака које су неколико тренутака пре тога бацили, и дали се у потеру за незнанцем.
У препирци око тога шта да ураде са овим несрећником који је из чиста мира ранио младића, Асенов је потегао пиштољ и пресуда је извршена. Тек касније се дознало да су отмичари Мис Стон убили извесног Ибрахима Алија, званог Мечкар, из оближњег села Бабјак, ситног друмског разбојника који је био сам своја банда. Мис Стон одмах је схватила о чему се ради али је, пре него што су је разбојници одвели у непознатом правцу, кишобраном, од кога се није одвајала, одаламила Савета Мехоминског, свог несуђеног вођу и заштитника.
Желећи да заварају траг и гониоце наведу на погрешну страну, отмичари су били обучени као Турци а, да би били уверљивији, неки од њих су говорили само турски. Управо су „Турци”, десетак минута касније, пошто су са заробљеницама зашли дубље у шуму, курјачки насрнули на свињско печење спремљено за мисионарку и њене пратиоце. С отетим женама све време су била два ћутљива разбојника, Јане Сандански и Христо Чернопеев, који су се раније договорили да први изиграва добричину а други одметника најгоре врсте.

Букет за отету

Отмица се догодила мало иза поднева, 3. септембра 1901. године а глас о томе члановима протестантске заједнице у Горњу Џумају донео је Глигор (Лигур) Цилка. Они су одмах обавестили доктора Џона Хауса у Солуну а овај је истог тренутка о томе обавестио америчког конзула П. Хаџи Лазара. Петог септембра за отмицу је сазнао и амерички конзул у Цариграду, Диксон, а онда је кренула жустра шестомесечна преписка на релацији Џумаја–Солун–Софија–Истанбул–Вашингтон и обрнуто. Том приликом размењено је 250 депеша (све су сачуване) и из њихове садржине може да се види какво је расуло владало у органима турске власти у провинцији Румелији.
 

saska

penelopa
Starosedelac
Učlanjen(a)
21.04.2010.
Poruke
9.398
Broj reagovanja
659
Велики везир Ћучук Мехмед Саид-паша у први мах одбацио је оптужбу америчког амбасадора Диксона да је Велика порта одговорна за безбедност страних држављана на подручју царевине, али кад је из Вашингтона лично председник Теодор Рузвелт затражио хитно ослобађање његове сународнице Мис Стон, кренула је масовна потера за отмичарима. Управо у то време, десет дана после отмице, разбојници су посредством својих курира америчком конзулу у Солуну послали писмо које је својом руком написала Мис Стон а у коме је своје обавестила да ће бити ослобођена тек пошто се за њу плати откуп у износу од 25.000 турских лира у злату. Та сума је за ондашње прилике, али и данашње, била баснословна. И док су се Американци довијали и депешама дописивали с властима у Цариграду и Софији, трајала је узбудљива пустоловина Мис Стон и њене пратиље Катарине Цилке.
Отмичари су знали за све турске потере, али и за оне које су водили њихови противници, бугарске комите, па су стално били у покрету. Сандански и Чернопеев добро су познавали подручје, имали су јатаке, али су се кретали само ноћу. Бринула их је и дојава да се познати разбојник Дончо Златев понудио шефу протестантске мисије у Банском, да уз пристојну награду доведе и отете жене а и њихове отмичаре. Како ће касније изјавити Мис Стон, отмичари су се уљудно понашали и бринули се да имају смештај на сувом а повремено и топлу храну. Једном приликом, у планинској колиби, Сандански је Американки поклонио букет планинског цвећа кад је и сазнао да је Катарина Цилка у другом стању.
Ослањајући се на Библију од које се никад није одвајала, Американка је својим отмичарима наложила да се џентлменски понашају уколико не желе додатне невоље. Забранила им је да у њеном присуству пуше а сваку непримереност кажњавала је физички. О једном таквом сукобу с Јанетом Санданским, „добрим разбојником”, америчком новинару Алберту Зониксену приповедао је „лош разбојник” Христо Чернопеев. У исповести, објављеној шест година по окончању афере Мис Стон, у књизи „Исповест македонског бандита”, Чернопеев је рекао да је „Мис Стон била дисциплинована али и незгодна, нарочито кад је била у праву. Једном се јако разљутила на заиста кротког и добродушног Јанета и кишобраном насрнула на њега. У покушају да избегне ударац, он је пао али није сасвим могао и да умакне госпођином амрелу”.
Иако су у преписци с америчким изасланицима претили да ће отете жене убити уколико не добију тражену суму, отмичари су се пристојно понашали према двема женама. То показује и случај око порођаја Катарине Цилке. Било је то у време кад су војне и полицијске патроле биле на трагу отмичара. Кад их је Мис Стон упозорила да је порођај близу, Сандански је својим помагачима наложио да из села Ратева, од места њиховог скровишта удаљеног дванаест километара, доведе баба-Миропу, познату траварку и „бабицу”. Није се освртао на дојаве да су им гониоци за петама.
Принова у разбојничком гнезду

Четири месеца после отмице дружина Санданског суочила се с бандом Донча Златкова и само захваљујући мушкарцима из околних села разбојници су приморани на повлачење. У то време код Катарине Цилке појавили су се порођајни болови и у освит дана, 22. децембра, она је уз помоћ баба-Миропе на свет донела здраво женско дете. Сећајући се касније тог догађаја и наредних дана, Цилка је с топлином говорила о понашању Санданског.http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/zena-s-bibliјom-i-kisobranom
 
Vrh Dno