Baba Milka

Taca

ona, stara
Član
( i domaća horor priča)

Baba Milka je moja baba sa majčine starne. Rođena između dva svetska rata, posle osnovne škole koja je tada trajala, mislim, četiri godine, pohađala je nešto što se zove ili se zvalo "Domaćička škola". Pošto ta devojčica koja je putovala vozom do škole tada nije bila moja baba, u ovoj priči zvaću je po imenu, Milka.

Svako jutro, na stanici voza, Milku je dočekivala drugarica iz odeljenja, Snežana*. Vesela, plava, zvrk, pričljiva i hrabra, džambas. Putujući svakodnevno, poveravale su se jedna drugoj, prepričavale dogodovštine iz škole, provodile vreme kao i sve devojčice tog vremena.
Jedno popodne, vraćajući se iz škole, Snežana se poverila Milki.
- "Znaš, Milka, ja sam veštica!"
Milka, dovoljno sujeverna kao i sve devojčice tog vremena, prekrstila se triput i uplašeno pitala: "Ma odakle ti to, što pričaš takve stvari?"
- "Kada sam se rodila, bila sam ovijena u "košuljici", odmah su svi znali da ću biti drugačija, takvoj deci se deo te "košuljice" prišije za haljine, pa je nosimo stalno sa sobom".

Ne znam da li je Milka tada znala da postoji verovanje da dete koje se rodi sa plodovim ovojcima, u narodu zvano "košuljica" znači da će imati posebne moći, biti vidovito i sa čudesnim osobinama, u nekim sredinama veštica, "vazda srećan" ako sačuva tu košuljicu i ne razdvaja se od nje, onaj koga "puška ne može da ubije". Vuk Karadžić u „Srpskom rječniku” piše: „Dijete koje se rodi u košuljici, zove se vidovito; i takovi poslije čovjek (pripovjedaju), ili žena, ide s vilama, i zna više nego drugi ljudi.”

Sigurna sam da je Milka bila itekako zaplašena ovim saznanjem, ali poznajući živu maštu svoje drugarice, odbila je da veruje u ovu tvrdnju. Da bi dokazala svoju priču, Snežana joj je rekla:
- "Noćas u ponoć, doći ću kod tebe. Nećeš me videti ali znaćeš da sam tu!"

Posle večere, u toplom domu, Milka je zaboravila na reči svoje drugarice i pošla na spavanje. U neko doba noći, kada su svi ukućani spavali dubokim snom, ispalo je metalno lonče iz kredenca u kuhinji. Taj zvuk odmah je probudio Milku. Sela je u krevetu i zapanjeno posmatrala kako se predmeti po kući pomeraju, škripe stolice vučene po podu, zveckaju tanjiri i čaše, otvaraju i zatvaraju vrata ormana. Na kraju, nevidljiva ruka namestila je krevet na kome je Milka spavala do tog trena. Posle toga, sve se smirilo u kući. Ujutro, nenaspavana i puna raznih misli, Milka se uputila ka vozu. Tamo je čekala Snežana, veselo se nasmejala, prišla joj blizu i šapnula na uvo:
- "Bila sam ti noćas, namestila sam ti krevet!"

*Snežana je izmišljeno ime, više se ne sećam kako mi je baba rekla da se zvala ta devojčica, može biti bilo koje ime.


Ovo mi je jedna od omiljenih priča koje mi je baba Milka pričala u dugim, zimskim, seoskim noćima. :)
 
Vrh Dno