Boki
Suspendovan nalog
- Učlanjen(a)
- 15.01.2013.
- Poruke
- 3.889
- Broj reagovanja
- 3.361
- Horoskop
- Ovan
ANA KOMNINA
Ana Komnina (1083 — 1148/1153) bila je vizantijska princeza i istoričar.
Najstarija kći Aleksija I Komnina je rođena u Carigradu 1083. godine. Stekla je visoko obrazovanje u vizantijskoj prestonici, studirajući grčku klasiku, istoriju, geografiju, mitologiju, pa čak i filozofiju.
Bila je venčana za Nićifora Vrijenija, sina bivšeg stratega Dračke teme koji je pretendovao da se domogne carskog prestola. Posle smrti svoga oca Aleksija, Ana Komnina se udružila zajedno s njim 1118. u pokušaju da svrgnu Jovana II Komnina, legitimnog naslednika cara Aleksija. Posle neuspelog pokušaja dvorskog prevrata, Ana Komnina se vraća sa svojom majkom, caricom Irinom iz Carigrada i odlazi u jedan manastir, gde se zamonašila.
Ana Komnina je kao monahinja napisala svoje čuveno delo Aleksijadu, u 15 knjiga, veličajući život svoga oca. Aleksijada obuhvata vremensko razdoblje od 1069. do 1118, kada je njen otac umro. Knjigu je dopunila pred smrt istorijskim materijalom koji je dobila od svog muža. Knjigu je najverovatnije završila 1148.
Najviše mesta Ana Komnina posvećuje odnosu krstaša i Vizantije, a kao prava grčka princeza favorizovala je Vizantince, a sa prezirom govorila o krstašima.
Ana Komnina je naročito pisala o dvorskom životu u prestonici, o ceremonijalima, o svečanim obredima, o svečanim audijencijama, o raskošnoj nošnji, o vojnicima, o poslugama, ikonama iz crkava.
Nakon završetka radova na Aleksijadi, Ana Komnina je nastavila kao monahinja da živi u manastiru, gde je i umrla 1153. godine.
ANA TERTER
Ana Terter je bila srpska kraljica u periodu od 1284. godine do 1299. godine, kao supruga srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina.
Četvrta po redu Milutinova supruga, bila je kći bugarskog cara Ðorda I Tertera. U Srbiju je došla 1284. godine, nakon proterivanja Jelisavete Arpad.
Uoči dolaska Ane Terter u Srbiju, postavilo se pitanje legitimnosti budućeg braka. Naime, srpskom kralju bi to bio četvrti brak, što se kosilo sa kanonskim pravilima pravoslavne Crkve. Da bi se uklonila ta “prepreka”, prethodni Milutinov brak, sa Jelisavetom Arpad, proglašen je nevažećim, što srpskoj Crkvi nije teško palo, s obzirom na to da je ona, tj. Crkva, od samog početka, bila protiv tog braka. Kraljica Ana je u Srbiji provela znatno više vremena, nego sve njene prethodnice zajedno. Možda bi ona, do kraja svog života i ostala pored supruga, da na to nisu uticale političke prilike na Balkanu. Naime, srpski kralj Milutin je, nakon dugog i uspešnog ratovanja protiv Vizantije, bio rešen da diplomatskim putem očuva novoosvojene krajeve. Stoga je rešio da uspostavi mir i čvršći savez sa Vizantijom, pribegavši već oprobanom receptu - sklapanjem braka. Vizantijski car, Andronik II Paleolog, pritešnjen nadirućom snagom srpske države, dao je Stefanu Milutinu ruku svoje petogodišnje kćeri, Simonide. Uoči Uskrsa, 1299. godine, na reci Vardaru, nedaleko od Soluna, došlo je do svojevrsne “razmene“. Naime, vizantijski car je svome novopečenom zetu predao svoju kćer, sa njenom pratnjom, a dotadašnja srpska kraljica je, zajedno sa taocima, predata Grcima. Ovaj postupak srpskog kralja nije naišao na odobravanje članova srpske kraljevske porodice, što iz lične saosećajnosti sa bivšom snahom, što iz političkih razloga. Medutim, kralj Stefan Milutin se na to nije previše obazirao, nego je. cak, ponovo izdejstvovao poništenje braka, čime je njegov sin iz braka sa Anom Terter, Stefan Konstantin, preko noći postao „nezakoniti sin“. Nekadašnja bugarska princeza, žrtva političke trgovine, poslata je u Solun, odakle joj se dalji životni put obavija velom zaborava.
ANA SAVOJSKA
Ana Savojska (1306–1359), rođena kao Đovana (Jovana), bila je savojska grofica i vizantijska carica. Bila je druga supruga cara Andronika III Paleologa i majka Jovana V Paleologa u čije ime je bila regentkinja između 1341. i 1347. godine.
Rođena je 1306. kao Đovana, ćerka savojskog grofa Amedea V i njegove druge supruge Marije, vojvotkinje od Brabanta. Docnije je isprošena za vizantijskog cara Andronika III, koji je od 1321. bio savladar svog dede Andronika II. Venčanje je obavljeno 1326. kada je Đovana stigla u Carigrad gde je prešla u pravoslavlje i dobila novo ime - Ana.
Androniku III, koji iz prethodnog braka nije imao dece, rodila je dve ćerke i dva sina:
Mariju (preimenovanu u Irinu) (1327 - posle 1356), koja se udala za bugarskog cara Mihaila IV Asena, savladara svog oca Ivana Aleksandra.
Jovana V Paleologa (18. jun 1332 — 16. februar 1391), vizantijskog cara od 1341. do 1391. godine.
Mihaila Paleologa (1337 - pre 1370), poznatog po nadimku Porfirogenit, koji je nosio titulu despota.
Irinu (preimenovanu u Mariju) (umrla 1401), koja se udala za Đenovljanina Frančeska I Gatiluzija, gospodara ostrva Lezbos.
Kada je 15. juna 1341. Andronik III preminuo, presto je nasledio Jovan V, koji je tek trebalo da napuni devet godina. Očekivalo se da položaj regenta preuzme Andronikov najbolji prijatelj i bliski saradnik Jovan Kantakuzin. Ipak, kada je Kantakuzin napustio prestonicu prilikom jednog ratnog pohoda, u Konstantinopolju je došlo do preokreta. Carica-majka Ana Savojska je sklopila savez protiv Kantakuzina sa carigradskim patrijarhom Jovanom XIV Kalekasom i ambicioznim dvoraninom Aleksijem Apokavkom. Tročlano namesništvo je Kantakuzina proglasilo za javnog neprijatelja, ali se vojskovođa proglasio za cara u tračkoj tvrđavi Didimotika. Na kraju, sukob između Jovana Kantakuzina i carigradskog regentstva se pretvorio u dug i razoran građanski rat (1341-1347). Kantakuzin je u početku imao podršku srpskog kralja Stefana Dušana, dok je bugarski car Ivan Aleksandar pomagao regente. U stvari, i srpski i bugarski vladar su osvajali i pustošili vizantijske teritorije za svoj račun, a prilike su se pogoršale kada se Kantakuzin okrenuo saradnji sa Orhanom I, vladarom iz osmanske dinastije.
S druge strane, Ana Savojska je tražila saveznike i u Zapadnoj Evropi. Pisala je papi Klementu VI u Avinjon u leto 1343. izjavljujući mu svoju lojalnost. Ta inicijativa prošla je bez rezultata, ali je u avgustu iste godine u Veneciji uspela da dobije zajam od 30 000 dukata pri čemu je morala da založi carski nakit. Ipak, 1347. Kantakuzin je trijumfovao u građanskom ratu i postao je, kao Jovan VI, savladar mladom Jovanu V koji je zatim oženio Kantakuzinovu ćerku Jelenu.
Ana Savojska je 1351. zauvek napustila Carigrad i otišla je u Solun. Tu je imala svoj dvor, izdavala je zakonske akte i kovala sopstveni novac. Njen poslednji državnički potez bio je dar koji je uputila solunskom manastiru Svetih besrebnika Kozme i Damjana što nagoveštava da je, možda, bila lošeg zdravlja. Preminula je u Solunu 1359. kao monahinja Anastasija.
ANA KOMNINA
srpska kraljica
Ana Komnina 1207-1258. srpska kraljica, žena kralja Radoslava, kćerka epirskog cara Teodora I Komnina Anđela. Kada se udala za kralja Radoslava, sa kojim je bila u daljim rođačkim vezama, imala je 12 godina, a brak sklopljen iz političkih razloga, zbog sticanja srpske crkvene samostalnosti.
Smatra se da je doprinela Radosavljevoj abdikaciji, posle koje je kraljevski par izbegao u Drač. Nakon povratka u Srbiju, pošto ga je žena napustila, bivši kralj se zamonašio i umro u Studenici.
Prema nekim istorijskim izvorima pretpostavlja se da se i Ana vratila u Srbiju i zamonašila. Freska s njenim likom nalazi se u spoljnoj priprati manastira Studenice.
ANA PAVLOVA
Ana Matvejevna Pavlova (31. januar/12. februar 1881 — 23. januar 1931) je bila vrhunska ruska igračica klasičnog baleta.
Ana Pavlova se učila baletu u rodnom Sankt Peterburgu, gde se 1899. priključila ansamblu Marijinskog teatra. Igrala je uloge u baletima Krcko oraščić, Rejmonda, Žizela, Bajadera, Šopenijada i Egipatske noći, između ostalih.
Gostovanja tokom 1908. učinila su Pavlovu poznatu širom Evrope. Kada je Sergej Djagiljev 1909. osnovao „Ruski balet“ (Les Ballets Russes) u Parizu, glavne uloge u njemu su igrali Vaclav Fomic Nižinski i Ana Pavlova. Ova trupa je bila jedna od najpoznatijih i najuspešnijih baletskih trupa svoga vremena.
Od 1910. stalno se nastanila u Londonu. Sopstvenu trupu je oformila 1911. i sa njome gostovala na svim kontinentima.
Umrla je od zapaljenja plućne maramice 23. januara 1931, tokom svoje oproštajne turneje, i par dana pre svoga 50-og rođendana, u Hagu. Urna sa njenim pepelom je bila položena na groblje u Londonu, a 2001. je premeštena u Moskvu shodno Aninom zaveštanju.
ANA - ANKA - ANČA
Prva polovina 14.veka - posle 1370.godine.
Srpska carica, žena cara Uroša, kćerka vlaškog vojvode Nikole Aleksandra Basarabe. Udala se za cara Uroša 1360.godine, ali o njenom životu u Srbiji nema mnogo podataka.
Prema nekim nepotpunim i nepotvrđenim istorijskim izvorima, vratila se na očev dvor posle Uroševe ženidbe kćerkom kneza Vojislava Vojinovića.
ANA OD VELIKE BRITANIJE
ANA STJUART
Ana od Velike Britanije (6. februara 1665. - 1. avgusta 1714) je bila kraljica Engleske, Škotske i Irske. Kraljica je postala 8. marta 1702. nasledivši kralja Vilijama III Oranskog. Njen otac Džejms II bio je nasilno svrgnut 1688, pa su njena sestra Meri II i njen suprug Vilijam III Oranski postali suvladari, što je bio jedini takav slučaj u britanskoj istoriji. Kada je Meri umrla 1694. Vilijam je nastavio da vlada sam do 1702.
Po aktu o uniji (1707) Engleska i Škotska su ujedinjene u jednu državu, kraljevinu Veliku Britaniju. Ana je postala prva vladar, a nosila je pored toga i posebnu krunu kao kraljica Irske. Vladala je do 1714. Njen život je bio obeležen mnogim krizama. Pošto je umrla bez dece, bila je poslednji monarh iz dinastije Stjuart. Nasledio ju je njen rodak Džordž I iz dinastije Hanover.
Bila je poslednja vladarka iz dinastije Stjuart, rođena u palati Sent Džejms, kćerka vojvode od Jorka, potonjeg vladaoca Džejmsa II i Ane Hajd, o njenom vaspitanju brinula je vojvotkinja od Orleana. Bila je udata za danskog princa Đorda, brata kralja Kristijana V, a stupila je na presto posle Vilijema III i rata za špansko nasleđe 1702.godine. Ujedinila je Škote i Engleze u realnu uniju - Akt o prisajedinjenju, 1707. uvela dvopartijski sistem (Torijevci i Vigovci) i mirom u Utrehtu obezbedila prevlast Velikoj Britaniji u vođenju svetske politike.
ANA - AGNEZA
Prva polovina 13.veka - 1271.
Gospodarica Mačve i Bosne, kćerka ugarskog kralja Bele IV i žena bana Slavonije Rostislava.
Rođena u Budimu, posle tatarske najezde otac ju je udao za Rostislava, sina kneza Černjigova Mihajla. Upravljala je posle smrti svoga muža Mačvanskom banovinom, formiranom tokom vladavine Bele IV.
Nasledio ju je sin Bela Rostisavljević.
ANA KLEVSKA
Ana Klevska (22. septembar 1515. — 16. jul 1557.) je bila četvrta žena engleskog kralja Henrija VIII, kći Jovana III, vladara vojvodstva Klevsa koje se nalazilo na Rajni, na granici današnje Nemačke i Holandije.
Kada se Henri VIII nakon dve godine tugovanja nad umrlom trećom suprugom odlučio da oženi i po četvrti put, njegovi ambasadori su započeli potragu za evropskom princezom dostojnom titule engleske kraljice. Henri, međutim, čak ni kao kralj Engleske nije bio poželjan neženja; sudbina njegove tri prethodne žene odvratila je mnoge princeze od želje da budu engleske kraljice, ne želeći da završe u bedi kao Katarina Aragonska, niti pod oštricom mača kao Ana Bolen ili kao Džejn Simor, za koju se govorilo da je žrtva carskog reza.
Henri je sigurno bio zadovoljan time što se Ana složila sa poništavanjem njihovog braka, jer je znao u kakve bi probleme mogao da upadne bude li se ona opirala. Moguće je takođe da je Henri želeo da popravi svoju reputaciju. Ana je primila velikodušne poklone od bivšeg muža, uključujui i zamak Hiver u kojem su do tada živeli roditelji Ane Bolen. Bila je vlasnica još mnogo kuća i poseda, a pored titule princeze uživala je čast kraljeve sestre i prednost nad svim engleskim damama, osim Henrijevih sledećih žena i dve kceri.Često je posećivala Henrija na dvoru i ostala u dobrom odnosu sa svojim bivšim pastorcima. Zahvaljujući velikodušnoj penziji koju je primala od Henrija, uskoro je postala najbogatija zemljoposednica u Engleskoj. Nije se nikada više udavala. Odbila je bratovu ponudu da se vrati u domovinu i ostala u Engleskoj do svoje smrti. Posljednji put se pojavila u javnosti na krunidbi njene nekadašnje pastorke, Marije I.
Ana Klevska je umrla 16. jula 1557. godine, nadživevši Henrija i sve njegove žene.
Tomas Kromvel je venčao Henrija i Anu 6. januara 1540. u palati Plejsentija u Grinviču, uprkos kraljevom negodovanju, a ako je Ana imala neke primedbe, morala je da ih zadrži za sebe.
Brak nije potrajao dugo. Henri je nakon prve bračne noci izjavio da nije mogao konzumirati svoj brak zbog fizičke neprivlačnosti svoje supruge. Henri i Ana, koji su jedva mogli komunicirati zbog jezičkih barijera, složili su se da se njihov brak poništi, što je Kromvel učinio 9. jula 1540. godine, a kao formalni razlog je uzeto nekonzumiranje braka i njene prethodne neprekinute zaruke sa Frensisom I Lotarinškim. Popularano je mišljenje da je Henri želeo da prekine njihov brak jer je Anu smatrao fizički neprivlačnom, a da se Ani nije svidala njegova gojaznost. Prema drugoj teoriji, Henri i Ana se jednostavno nisu slagali. Ona je bila vaspitana na malom provincijalnom dvoru i nije delila zanimanje za vrste muzike i literature koje su bile popularne na Henrijevom dvoru i kod samog Henrija.
Bilo je uobičajeno za dvorske slikare da laskaju slikajući važne osobe i skrivaju njihove fizičke nedostatke, ali jedina važna osoba u ovom slučaju je bio kralj; Henri je unajmio Holbajna da bude što je moguće precizniji pri slikanju Ane i njene mlade sestre Amelije. Kralj je izgleda bio zadovoljan verodostojnošću Aninog portreta, što se može zaključiti činjenicom da je Holbajn ostao na dvoru i nastavio da radi kao kraljev slikar.
Pregovori sa Kleveskim dvorom su bili u punom jeku u martu 1539. Tomas Kromvel je konačno ugovorio brak 4. oktobra iste godine. Henri je kod žena cenio obrazovanje i kulturnu sofisticiranost, a Ani je ovo nedostajalo u odgojanju; nije imala nikakvo formalno obrazovanje, a umesto da je učila da peva ili svira, Ana je naučila da veze. Znala je da čita i piše, ali samo nemački, što nije bilo od koristi na engleskom dvoru. Ana je ipak smatrana dobrom kandidatkinjom, verovatno zato što je Henri trebao podršku protestantskih zemalja.
Ana je stigla u Englesku prvog dana 1540. godine. Henri, nestrpljiv da vidi svoju buduću ženu, nenajavljeno je otputovao u Ročester. Za razliku od Henrija, Ana koja nije imala priliku da vidi portret osobe s kojom stupa u brak, nemalo se iznenadila i razočarala gojaznim starcem koji je stajao pred njom. Henri je to primetio i odmah izgubio interes za Anu, i to u tolikoj meri da je hteo da izbegne brak sa njom. Medutim pregovori su vec bili završeni pa je u tom trenutku bilo nemoguce prekinuti veridbu i pritom ne uvrediti Nemce.
ANA DANDOLO
Krajem 12.veka - oko 1265.
Ana Dandolo je bila srpska kraljica, treća supruga kralja Stefana Prvovenčanog i majka budućeg kralja Stefana Uroša I. Ana Dandolo je bila unuka moćnog mletačkog dužda Enrika Dandola.
U Srbiju je došla 1216.godine.
Kada su krstaši u Četvrtom krstaškom ratu 1204. zauzeli Carigrad i srušili Vizantijsko carstvo, Stefan Prvovenčani je potražio podršku na zapadu i našao ju je kod Mlečana. Stefan se oženio Anom 1217. godine, sa njom imao sinove Predislava (kasnije arhiepiskop Sava II) i Uroša.
Smatra se da je odigrala značajnu ulogu u dobijanju kraljevske krune Stefana Prvovenčanog od pape. Posle smrti muža bila je, kao kraljica majka, uz sina Uroša I, po njegovom stupanju na presto.
Ana je umrla oko 1265. godine, u starosti od oko 60 godina.
ANA
KIRANA KOSAČA
Sredina 15.veka - kraj 15.veka.
Žena Vladislava Kosače, kćerka Georgija Kantakuzina, brata despotice Jerine Branković.
Rođena je i odrasla u Srbiji. Udala se 1455. iz političkih razloga za Vladislava, njenom udajom utvrđen je mir između hercoga Stefana i despota Đurđa Brankovića. Vladislav je bio sin hercoga Stefana Vukčića Kosače.
Njen brak je bio obeležen čestim sukobima između muža i svekra oko podele teritorija. Napustila je Bosnu sa sinom Balšom 1466.godine i neko vreme živela na ostrvu Šipan, dobijajući pomoć od dubrovačke vlade, potom se, tri godine kasnije, s mužem preselila u Ugarsku na imanje koje im je poklonio kralj Matija Korvin.
