• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Ana - najlepše ime kroz istoriju

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ANA KOMNINA​

anna_comnena.jpg
Ana Komnina (1083 — 1148/1153) bila je vizantijska princeza i istoričar.​
Najstarija kći Aleksija I Komnina je rođena u Carigradu 1083. godine. Stekla je visoko obrazovanje u vizantijskoj prestonici, studirajući grčku klasiku, istoriju, geografiju, mitologiju, pa čak i filozofiju.​
Bila je venčana za Nićifora Vrijenija, sina bivšeg stratega Dračke teme koji je pretendovao da se domogne carskog prestola. Posle smrti svoga oca Aleksija, Ana Komnina se udružila zajedno s njim 1118. u pokušaju da svrgnu Jovana II Komnina, legitimnog naslednika cara Aleksija. Posle neuspelog pokušaja dvorskog prevrata, Ana Komnina se vraća sa svojom majkom, caricom Irinom iz Carigrada i odlazi u jedan manastir, gde se zamonašila.​
Ana Komnina je kao monahinja napisala svoje čuveno delo Aleksijadu, u 15 knjiga, veličajući život svoga oca. Aleksijada obuhvata vremensko razdoblje od 1069. do 1118, kada je njen otac umro. Knjigu je dopunila pred smrt istorijskim materijalom koji je dobila od svog muža. Knjigu je najverovatnije završila 1148.​
Najviše mesta Ana Komnina posvećuje odnosu krstaša i Vizantije, a kao prava grčka princeza favorizovala je Vizantince, a sa prezirom govorila o krstašima.​
Ana Komnina je naročito pisala o dvorskom životu u prestonici, o ceremonijalima, o svečanim obredima, o svečanim audijencijama, o raskošnoj nošnji, o vojnicima, o poslugama, ikonama iz crkava.​
Nakon završetka radova na Aleksijadi, Ana Komnina je nastavila kao monahinja da živi u manastiru, gde je i umrla 1153. godine.​
ANA TERTER​
Ana Terter je bila srpska kraljica u periodu od 1284. godine do 1299. godine, kao supruga srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina.​
Četvrta po redu Milutinova supruga, bila je kći bugarskog cara Ðorda I Tertera. U Srbiju je došla 1284. godine, nakon proterivanja Jelisavete Arpad.​
Uoči dolaska Ane Terter u Srbiju, postavilo se pitanje legitimnosti budućeg braka. Naime, srpskom kralju bi to bio četvrti brak, što se kosilo sa kanonskim pravilima pravoslavne Crkve. Da bi se uklonila ta “prepreka”, prethodni Milutinov brak, sa Jelisavetom Arpad, proglašen je nevažećim, što srpskoj Crkvi nije teško palo, s obzirom na to da je ona, tj. Crkva, od samog početka, bila protiv tog braka. Kraljica Ana je u Srbiji provela znatno više vremena, nego sve njene prethodnice zajedno. Možda bi ona, do kraja svog života i ostala pored supruga, da na to nisu uticale političke prilike na Balkanu. Naime, srpski kralj Milutin je, nakon dugog i uspešnog ratovanja protiv Vizantije, bio rešen da diplomatskim putem očuva novoosvojene krajeve. Stoga je rešio da uspostavi mir i čvršći savez sa Vizantijom, pribegavši već oprobanom receptu - sklapanjem braka. Vizantijski car, Andronik II Paleolog, pritešnjen nadirućom snagom srpske države, dao je Stefanu Milutinu ruku svoje petogodišnje kćeri, Simonide. Uoči Uskrsa, 1299. godine, na reci Vardaru, nedaleko od Soluna, došlo je do svojevrsne “razmene“. Naime, vizantijski car je svome novopečenom zetu predao svoju kćer, sa njenom pratnjom, a dotadašnja srpska kraljica je, zajedno sa taocima, predata Grcima. Ovaj postupak srpskog kralja nije naišao na odobravanje članova srpske kraljevske porodice, što iz lične saosećajnosti sa bivšom snahom, što iz političkih razloga. Medutim, kralj Stefan Milutin se na to nije previše obazirao, nego je. cak, ponovo izdejstvovao poništenje braka, čime je njegov sin iz braka sa Anom Terter, Stefan Konstantin, preko noći postao „nezakoniti sin“. Nekadašnja bugarska princeza, žrtva političke trgovine, poslata je u Solun, odakle joj se dalji životni put obavija velom zaborava.​
ANA SAVOJSKA​
180px-EmpressAnnaofSavoy.JPG
Ana Savojska (1306–1359), rođena kao Đovana (Jovana), bila je savojska grofica i vizantijska carica. Bila je druga supruga cara Andronika III Paleologa i majka Jovana V Paleologa u čije ime je bila regentkinja između 1341. i 1347. godine.​
Rođena je 1306. kao Đovana, ćerka savojskog grofa Amedea V i njegove druge supruge Marije, vojvotkinje od Brabanta. Docnije je isprošena za vizantijskog cara Andronika III, koji je od 1321. bio savladar svog dede Andronika II. Venčanje je obavljeno 1326. kada je Đovana stigla u Carigrad gde je prešla u pravoslavlje i dobila novo ime - Ana.​
Androniku III, koji iz prethodnog braka nije imao dece, rodila je dve ćerke i dva sina:​
Mariju (preimenovanu u Irinu) (1327 - posle 1356), koja se udala za bugarskog cara Mihaila IV Asena, savladara svog oca Ivana Aleksandra.​
Jovana V Paleologa (18. jun 1332 — 16. februar 1391), vizantijskog cara od 1341. do 1391. godine.​
Mihaila Paleologa (1337 - pre 1370), poznatog po nadimku Porfirogenit, koji je nosio titulu despota.​
Irinu (preimenovanu u Mariju) (umrla 1401), koja se udala za Đenovljanina Frančeska I Gatiluzija, gospodara ostrva Lezbos.​
Kada je 15. juna 1341. Andronik III preminuo, presto je nasledio Jovan V, koji je tek trebalo da napuni devet godina. Očekivalo se da položaj regenta preuzme Andronikov najbolji prijatelj i bliski saradnik Jovan Kantakuzin. Ipak, kada je Kantakuzin napustio prestonicu prilikom jednog ratnog pohoda, u Konstantinopolju je došlo do preokreta. Carica-majka Ana Savojska je sklopila savez protiv Kantakuzina sa carigradskim patrijarhom Jovanom XIV Kalekasom i ambicioznim dvoraninom Aleksijem Apokavkom. Tročlano namesništvo je Kantakuzina proglasilo za javnog neprijatelja, ali se vojskovođa proglasio za cara u tračkoj tvrđavi Didimotika. Na kraju, sukob između Jovana Kantakuzina i carigradskog regentstva se pretvorio u dug i razoran građanski rat (1341-1347). Kantakuzin je u početku imao podršku srpskog kralja Stefana Dušana, dok je bugarski car Ivan Aleksandar pomagao regente. U stvari, i srpski i bugarski vladar su osvajali i pustošili vizantijske teritorije za svoj račun, a prilike su se pogoršale kada se Kantakuzin okrenuo saradnji sa Orhanom I, vladarom iz osmanske dinastije.​
S druge strane, Ana Savojska je tražila saveznike i u Zapadnoj Evropi. Pisala je papi Klementu VI u Avinjon u leto 1343. izjavljujući mu svoju lojalnost. Ta inicijativa prošla je bez rezultata, ali je u avgustu iste godine u Veneciji uspela da dobije zajam od 30 000 dukata pri čemu je morala da založi carski nakit. Ipak, 1347. Kantakuzin je trijumfovao u građanskom ratu i postao je, kao Jovan VI, savladar mladom Jovanu V koji je zatim oženio Kantakuzinovu ćerku Jelenu.​
Ana Savojska je 1351. zauvek napustila Carigrad i otišla je u Solun. Tu je imala svoj dvor, izdavala je zakonske akte i kovala sopstveni novac. Njen poslednji državnički potez bio je dar koji je uputila solunskom manastiru Svetih besrebnika Kozme i Damjana što nagoveštava da je, možda, bila lošeg zdravlja. Preminula je u Solunu 1359. kao monahinja Anastasija.​
ANA KOMNINA​
srpska kraljica​
Ana Komnina 1207-1258. srpska kraljica, žena kralja Radoslava, kćerka epirskog cara Teodora I Komnina Anđela. Kada se udala za kralja Radoslava, sa kojim je bila u daljim rođačkim vezama, imala je 12 godina, a brak sklopljen iz političkih razloga, zbog sticanja srpske crkvene samostalnosti.​
Smatra se da je doprinela Radosavljevoj abdikaciji, posle koje je kraljevski par izbegao u Drač. Nakon povratka u Srbiju, pošto ga je žena napustila, bivši kralj se zamonašio i umro u Studenici.​
Prema nekim istorijskim izvorima pretpostavlja se da se i Ana vratila u Srbiju i zamonašila. Freska s njenim likom nalazi se u spoljnoj priprati manastira Studenice.​
ANA PAVLOVA​
Anna-Pavlova-9435343-1-402.jpg
Ana Matvejevna Pavlova (31. januar/12. februar 1881 — 23. januar 1931) je bila vrhunska ruska igračica klasičnog baleta.​
Ana Pavlova se učila baletu u rodnom Sankt Peterburgu, gde se 1899. priključila ansamblu Marijinskog teatra. Igrala je uloge u baletima Krcko oraščić, Rejmonda, Žizela, Bajadera, Šopenijada i Egipatske noći, između ostalih.​
Gostovanja tokom 1908. učinila su Pavlovu poznatu širom Evrope. Kada je Sergej Djagiljev 1909. osnovao „Ruski balet“ (Les Ballets Russes) u Parizu, glavne uloge u njemu su igrali Vaclav Fomic Nižinski i Ana Pavlova. Ova trupa je bila jedna od najpoznatijih i najuspešnijih baletskih trupa svoga vremena.​
Od 1910. stalno se nastanila u Londonu. Sopstvenu trupu je oformila 1911. i sa njome gostovala na svim kontinentima.​
Umrla je od zapaljenja plućne maramice 23. januara 1931, tokom svoje oproštajne turneje, i par dana pre svoga 50-og rođendana, u Hagu. Urna sa njenim pepelom je bila položena na groblje u Londonu, a 2001. je premeštena u Moskvu shodno Aninom zaveštanju.​
ANA - ANKA - ANČA​
Prva polovina 14.veka - posle 1370.godine.​
Srpska carica, žena cara Uroša, kćerka vlaškog vojvode Nikole Aleksandra Basarabe. Udala se za cara Uroša 1360.godine, ali o njenom životu u Srbiji nema mnogo podataka.​
Prema nekim nepotpunim i nepotvrđenim istorijskim izvorima, vratila se na očev dvor posle Uroševe ženidbe kćerkom kneza Vojislava Vojinovića.​
ANA OD VELIKE BRITANIJE​
ANA STJUART​
300px-Annavon_GroßbritannienDahl.jpg
Ana od Velike Britanije (6. februara 1665. - 1. avgusta 1714) je bila kraljica Engleske, Škotske i Irske. Kraljica je postala 8. marta 1702. nasledivši kralja Vilijama III Oranskog. Njen otac Džejms II bio je nasilno svrgnut 1688, pa su njena sestra Meri II i njen suprug Vilijam III Oranski postali suvladari, što je bio jedini takav slučaj u britanskoj istoriji. Kada je Meri umrla 1694. Vilijam je nastavio da vlada sam do 1702.​
Po aktu o uniji (1707) Engleska i Škotska su ujedinjene u jednu državu, kraljevinu Veliku Britaniju. Ana je postala prva vladar, a nosila je pored toga i posebnu krunu kao kraljica Irske. Vladala je do 1714. Njen život je bio obeležen mnogim krizama. Pošto je umrla bez dece, bila je poslednji monarh iz dinastije Stjuart. Nasledio ju je njen rodak Džordž I iz dinastije Hanover.​
Bila je poslednja vladarka iz dinastije Stjuart, rođena u palati Sent Džejms, kćerka vojvode od Jorka, potonjeg vladaoca Džejmsa II i Ane Hajd, o njenom vaspitanju brinula je vojvotkinja od Orleana. Bila je udata za danskog princa Đorda, brata kralja Kristijana V, a stupila je na presto posle Vilijema III i rata za špansko nasleđe 1702.godine. Ujedinila je Škote i Engleze u realnu uniju - Akt o prisajedinjenju, 1707. uvela dvopartijski sistem (Torijevci i Vigovci) i mirom u Utrehtu obezbedila prevlast Velikoj Britaniji u vođenju svetske politike.​
ANA - AGNEZA​
Prva polovina 13.veka - 1271.​
Gospodarica Mačve i Bosne, kćerka ugarskog kralja Bele IV i žena bana Slavonije Rostislava.​
Rođena u Budimu, posle tatarske najezde otac ju je udao za Rostislava, sina kneza Černjigova Mihajla. Upravljala je posle smrti svoga muža Mačvanskom banovinom, formiranom tokom vladavine Bele IV.​
Nasledio ju je sin Bela Rostisavljević.​
ANA KLEVSKA​
AnneCleves.jpg
Ana Klevska (22. septembar 1515. — 16. jul 1557.) je bila četvrta žena engleskog kralja Henrija VIII, kći Jovana III, vladara vojvodstva Klevsa koje se nalazilo na Rajni, na granici današnje Nemačke i Holandije.​
Kada se Henri VIII nakon dve godine tugovanja nad umrlom trećom suprugom odlučio da oženi i po četvrti put, njegovi ambasadori su započeli potragu za evropskom princezom dostojnom titule engleske kraljice. Henri, međutim, čak ni kao kralj Engleske nije bio poželjan neženja; sudbina njegove tri prethodne žene odvratila je mnoge princeze od želje da budu engleske kraljice, ne želeći da završe u bedi kao Katarina Aragonska, niti pod oštricom mača kao Ana Bolen ili kao Džejn Simor, za koju se govorilo da je žrtva carskog reza.​
Henri je sigurno bio zadovoljan time što se Ana složila sa poništavanjem njihovog braka, jer je znao u kakve bi probleme mogao da upadne bude li se ona opirala. Moguće je takođe da je Henri želeo da popravi svoju reputaciju. Ana je primila velikodušne poklone od bivšeg muža, uključujui i zamak Hiver u kojem su do tada živeli roditelji Ane Bolen. Bila je vlasnica još mnogo kuća i poseda, a pored titule princeze uživala je čast kraljeve sestre i prednost nad svim engleskim damama, osim Henrijevih sledećih žena i dve kceri.Često je posećivala Henrija na dvoru i ostala u dobrom odnosu sa svojim bivšim pastorcima. Zahvaljujući velikodušnoj penziji koju je primala od Henrija, uskoro je postala najbogatija zemljoposednica u Engleskoj. Nije se nikada više udavala. Odbila je bratovu ponudu da se vrati u domovinu i ostala u Engleskoj do svoje smrti. Posljednji put se pojavila u javnosti na krunidbi njene nekadašnje pastorke, Marije I.​
Ana Klevska je umrla 16. jula 1557. godine, nadživevši Henrija i sve njegove žene.​
Tomas Kromvel je venčao Henrija i Anu 6. januara 1540. u palati Plejsentija u Grinviču, uprkos kraljevom negodovanju, a ako je Ana imala neke primedbe, morala je da ih zadrži za sebe.​
Brak nije potrajao dugo. Henri je nakon prve bračne noci izjavio da nije mogao konzumirati svoj brak zbog fizičke neprivlačnosti svoje supruge. Henri i Ana, koji su jedva mogli komunicirati zbog jezičkih barijera, složili su se da se njihov brak poništi, što je Kromvel učinio 9. jula 1540. godine, a kao formalni razlog je uzeto nekonzumiranje braka i njene prethodne neprekinute zaruke sa Frensisom I Lotarinškim. Popularano je mišljenje da je Henri želeo da prekine njihov brak jer je Anu smatrao fizički neprivlačnom, a da se Ani nije svidala njegova gojaznost. Prema drugoj teoriji, Henri i Ana se jednostavno nisu slagali. Ona je bila vaspitana na malom provincijalnom dvoru i nije delila zanimanje za vrste muzike i literature koje su bile popularne na Henrijevom dvoru i kod samog Henrija.​
Bilo je uobičajeno za dvorske slikare da laskaju slikajući važne osobe i skrivaju njihove fizičke nedostatke, ali jedina važna osoba u ovom slučaju je bio kralj; Henri je unajmio Holbajna da bude što je moguće precizniji pri slikanju Ane i njene mlade sestre Amelije. Kralj je izgleda bio zadovoljan verodostojnošću Aninog portreta, što se može zaključiti činjenicom da je Holbajn ostao na dvoru i nastavio da radi kao kraljev slikar.​
Pregovori sa Kleveskim dvorom su bili u punom jeku u martu 1539. Tomas Kromvel je konačno ugovorio brak 4. oktobra iste godine. Henri je kod žena cenio obrazovanje i kulturnu sofisticiranost, a Ani je ovo nedostajalo u odgojanju; nije imala nikakvo formalno obrazovanje, a umesto da je učila da peva ili svira, Ana je naučila da veze. Znala je da čita i piše, ali samo nemački, što nije bilo od koristi na engleskom dvoru. Ana je ipak smatrana dobrom kandidatkinjom, verovatno zato što je Henri trebao podršku protestantskih zemalja.​
Ana je stigla u Englesku prvog dana 1540. godine. Henri, nestrpljiv da vidi svoju buduću ženu, nenajavljeno je otputovao u Ročester. Za razliku od Henrija, Ana koja nije imala priliku da vidi portret osobe s kojom stupa u brak, nemalo se iznenadila i razočarala gojaznim starcem koji je stajao pred njom. Henri je to primetio i odmah izgubio interes za Anu, i to u tolikoj meri da je hteo da izbegne brak sa njom. Medutim pregovori su vec bili završeni pa je u tom trenutku bilo nemoguce prekinuti veridbu i pritom ne uvrediti Nemce.​
ANA DANDOLO​
Krajem 12.veka - oko 1265.​
Ana Dandolo je bila srpska kraljica, treća supruga kralja Stefana Prvovenčanog i majka budućeg kralja Stefana Uroša I. Ana Dandolo je bila unuka moćnog mletačkog dužda Enrika Dandola.​
U Srbiju je došla 1216.godine.​
Kada su krstaši u Četvrtom krstaškom ratu 1204. zauzeli Carigrad i srušili Vizantijsko carstvo, Stefan Prvovenčani je potražio podršku na zapadu i našao ju je kod Mlečana. Stefan se oženio Anom 1217. godine, sa njom imao sinove Predislava (kasnije arhiepiskop Sava II) i Uroša.​
Smatra se da je odigrala značajnu ulogu u dobijanju kraljevske krune Stefana Prvovenčanog od pape. Posle smrti muža bila je, kao kraljica majka, uz sina Uroša I, po njegovom stupanju na presto.​
Ana je umrla oko 1265. godine, u starosti od oko 60 godina.​
ANA​
KIRANA KOSAČA​
Sredina 15.veka - kraj 15.veka.​
Žena Vladislava Kosače, kćerka Georgija Kantakuzina, brata despotice Jerine Branković.​
Rođena je i odrasla u Srbiji. Udala se 1455. iz političkih razloga za Vladislava, njenom udajom utvrđen je mir između hercoga Stefana i despota Đurđa Brankovića. Vladislav je bio sin hercoga Stefana Vukčića Kosače.​
Njen brak je bio obeležen čestim sukobima između muža i svekra oko podele teritorija. Napustila je Bosnu sa sinom Balšom 1466.godine i neko vreme živela na ostrvu Šipan, dobijajući pomoć od dubrovačke vlade, potom se, tri godine kasnije, s mužem preselila u Ugarsku na imanje koje im je poklonio kralj Matija Korvin.​
 

jasna949

dežurna ćaskalica
Starosedelac
Učlanjen(a)
27.10.2010.
Poruke
20.474
Broj reagovanja
2.926
Horoskop
Blizanci
odlična Tema, Jan.... odlična....
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ANA IVANOVIĆ​
resizer.jsp.jpg
Ana Ivanović (Beograd, 6. novembar 1987) je srpska teniserka. Član je TK Partizan. Trenutno je 12. na VTA listi i najbolja srpska teniserka. U karijeri je osvojila jedanaest VTA turnira, uključujući i jedan grend slem turnir, Rolan Garos 2008, pobedivši u finalu Dinaru Safinu. Već plasmanom u finale tog takmičenja postala je prva teniserka na VTA listi, na kojoj je provela 12 sedmica. Dospela je do još dva grend slem finala, na Rolan Garosu 2007. i na Otvorenom prvenstvu Australije 2008. Osvojila je tri turnira prve kategorije: Berlin, Montreal i Indijan Vels. Sa saigračicama iz reprezentacije je došla do finala Fed kupa 2012. godine.​
Ana Ivanović je nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju.​
ANA BOLEN​
ana_bolena.jpg
Između 1501. i 1507 — 19. maj 1536.​
Prva markiza od Pembruka i kraljica Engleske, bila je druga supruga engleskog kralja Henrija VIII Tjudora i po mnogima, najuticajnija kraljica u istoriji Velike Britanije.​
Roditelji Ane Bolen su bili Tomas Bolen, vikont od Rocforda i gospa Elizabeta Hauard. Njena tačna godina rođenja nije poznata, ali savremeni istoričari smatraju da je rođena izmedu 1501. i 1507. godine; nije poznato ni tačno mesto njenog rođenja, ali se pretpostavlja da, ukoliko je rođena pre 1505, da je rođena u Blikling Holu, u Norfoku, odnosno u zamku Hiveru u Kentu, ukoliko je rođena posle 1505. godine. Imala je stariju sestru Meri i mlađeg brata Džordža.

U vreme rođenja Ane, Bolenovi su bili jedna od najmoćnijih aristokratskih porodica u Engleskoj. Iako stara legenda kaže da je Anin pradeda bio običan prodavac vune, sigurno je to da je ona bila višeg roda od kraljevih potonjih supruga Džejn Simor i Katarine Par.

Ana je rođena u aristokratskoj porodici koja je imala veliku moć na dvoru. Zahvaljujući vrhunskom obrazovanju koje je primila na školovanju u Francuskoj, na dvoru nadvojvotkinje Margarite od Austrije, besprekornim manirima i prirodnom šarmu, lako je osvojila kralja Henrija VIII Tjudora i postala prvo njegova ljubavnica, a potom se 28. maja 1533. i udala za njega, čime je postala kraljica Engleske. Bolenova je zahvaljujuci Henrijevoj slepoj ljubavi uspela da svoju porodicu učini najmoćnijom u kraljevstvu, ali ne i da kralju podari tako željenog muškog potomka. Nakon što je rodila buduću slavnu kraljicu Elizabetu I, a potom jedva preživela brojne pobačaje, kralj ju je prezreo, a uskoro i zamenio drugom ženom, isto kao što je i Katarinu Aragonsku zamenio njome. Zapravo, Ana nije doživela da vidi venčanje svoje naslednice sa svojim mužem — pogubljena je 19. maja 1536, nekoliko časova pre nego što se Henri venčao sa Džejn Simor. Smrtna presuda je doneta jer je navodno bilo utvrđeno da se kraljica bavila veštičarenjem, kao i da je počinila incest.

Iako nije bila slavna i poštovana vladarka poput svoje kćerke, Ana je bila veoma uticajna i moćna. U istoriji je upamćena kao žena odgovorna za raskid Britanskog Kraljevstva sa katoličkom crkvom i uvođenje protestantizma u Englesku. Dok su je katolici proklinjali kao sramotu za katolicizam, protestanti su je slavili kao mučenicu i borca za cčstu Englesku. Ipak, pamti se i u boljem svetlu: kao osoba koja je na hladan britanski dvor donela duh renesanse, francusku modu i liberalna shvatanja.​
ANA SOFRENOVIĆ​
12805132_ori.jpg
Ana Sofrenović je filmska i pozorišna glumica rođena 18.9. 1972. godine u Beogradu, u mešovitoj srpsko-britanskoj porodici. Pored uspešnog bavljenja glumom Ana Sofrenovic je potvrđena pevačica, prevashodno jazz i filmske muzike.

Od 1999. godine živi u Londonu sa mužem, glumcem Draganom Mićanovićem i ćerkom, ali nije prestala da radi u Srbiji.

Godine 1999. dobila je Caricu Teodoru na Filmskim susretima u Nišu za ulogu Tijane u filmu Nebeska udica.

U Engleskoj je glumila u serijama: Ultimate Force, The Vice i u Holby City, u kojoj je tumačila lik Marije Ovčar od 2000. do 2002. godine.

Kao prevačica Ana Sofrenović je debitovala sa naslovnom pesmom u filmu Kaži zašto me ostavi, 1993.

Godine 2005. na 37. Bemusu nastupila je u operi Orfej i Euridika.

Januara 2006. godine nastupila je u Carnegie Hallu u Njujorku u okviru koncerta koji je priredila Meridith Monk.
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ANA ELIZABETA ALIS LUIS​
13ana_inglaterra_400.jpg
Princeza Ana Elizabeta Alis Luis (engl. Anne Elizabeth Alice Louise) rođena je 15. avgusta 1950. Jedno je od četvoro dece i jedina ćerka kraljice Elizabete II i princa Filipa, vojvode od Edinburga. Kada je rođena bila je treća, a nekoliko godina kasnije druga u liniji nasledstva. Sedmi je nosilac titule Princess Royal i poznata je po svom dobrotvornom radu, pokrovitelj je više od 200 organizacija i obavlja oko 700 kraljevskih aražmana i javnih nastupa godišnje.

Princeza Ana poznata je i po svom talentu za jahanje, osvojila je dve srebrne i jednu zlatnu medalju, i ona je jedini član kraljevske porodice koji je trebalo da se takmiči na Olimpijskim igrama. Udata je za admirala Timotija Lorensa i ima dvoje dece iz prethodnog braka sa Markom Filipsom.
Ana je rođena u Klarens Hausu, kao drugo dete i jedina ćerka Elizabete II, vojvotkinje od Edinburga i Filipa, vojvode od Edinburga, a druga unuka Džordža VI i kraljice Elizabete.

Po dokumentima iz vremena Aninog pradede, Džordža V, titule britanskih prinčeva i princeza prenose se samo na decu ili unuke po muškoj liniji vladara, kao i na decu vojvode od Velsa. Međutim, 22. oktobra 1948, Džordž VI je izdao nove patente odobravanja tih počasti za bilo koje dete Elizabete II i princa Filipa. U suprotnom, Anina titula bi bila Dama Ana Maunbaten. Na ovaj način, deca postavljena za naslednike dobila su kraljevski položaj.

Kao i ostalu kraljevsku decu pre nje, guvernanta Ketrin Pibls izabrana je da se brine o princezi i bila je odgovorna za njeno obrazovanje u Bakingemskoj palati. Piblsova je takode bila guvernanta Aninog starijeg brata, Čarlsa. Kada je Anina majka, posle smrti Džordža VI došla na presto kao kraljica Elizabeta II, princeza Ana je poznata pod titulom Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Ana, ali sa obzirom na njene godine u to vreme, nije prisustvovala krunisanju majke.

Titulu kraljevske princeze (Princess Royal) dobila je 1987. godine, a 1994. i tutulu viteza podvezice.​
ANA I IVANOVNA​
220px-Louis_Caravaque,_Portrait_of_Empress_Anna_Ioannovna_(1730).jpg
Ana I Ivanovna, Moskva, 7. februar 1693 — Moskva, 28. oktobar 1740. je bila ruska imperatorka od 29. januara 1730. do svoje smrti 28. oktobra 1740. godine. Prethodno je bila vojvotkinja Kurlandije od 1711. do 1730. godine.

Bila je druga kći cara Ivana V (brata Petra I). Udala se 1710. za Fridiha Vilhelma, vojvodu Kurlandije, i 4 meseca kasnije ostala udovica. Posle smrti Petra II, Vrhovni tajni savet ju je doveo na presto 1730. kao monarha sa ograničenom vlasti. Ipak, ona je prigrabila svu vlast i raspustila Vrhovni tajni savet. Sve vreme je imala veliko nepoverenje u rusko plemstvo, a poluge vlasti je dala u ruke baltičkim Nemcima. Na presto Kurlandije je postavila svog miljenika i ljubavnika Ernst Johana fon Birona. Ratovala je protiv Turske i Rusiju proširila na Azov i Centralnu Aziju.

Za naslednika je odredila svoga jednogodišnjeg rođaka Ivana VI. Time je htela da liši nasledstva potomke Petra Velikog. Posle Anine smrti, Jelisaveta I Petrovna, druga kći Petra Velikog, uspela je da prigrabi vlast i zatvori Ivana VI u tamnicu.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ANA - ANASTASIJA​
Oko 1130. - posle 1196.​
Žena velikog župana Stefana Nemanje. Najverovatnije je grčkog porekla, a u predanju postoje pretpostavke da potiče iz Srbije, Bosne, Mađarske, Francuske. Ne zna se tačna godina rođenja, smrti ni godina udaje za Stefana.​
Rodila je tri sina: Vukana, Stefana i Rastka, i najmanje dve kćerke. Istorija je zabeležila da se zamonašila 1196.godine, istog dana kada i Stefan Nemanja, i da je zajedno sa njim podigla ženski manastir posvećen Bogorodici, kod Kuršumlije, gde je živela kao monahinja Anastasija.​
Sahranjena je u priprati manastira Studenice. Dan njenog pomena je 21.jun u Hilandaru, odnosno 21.jul u Studenici.​
ANA​
ANASTASIJA NIKOLAJEVNA​
220px-Grand_Duchess_Anastasia_Nikolaevna.jpg
Anastasija Nikolajevna, 18.jun 1901. - 17.jul 1918.​
Velika kneginja Anastasija Nikolajevna.

Anastasija je bila mlađa sestra velike kneginje Olge, velike kneginje Tatjane i velike kneginje Marije. Starija je sestra prestolonaslednika Alekseja Nikolajeviča. Pretpostavlja se da su je ubili boljševici 17. jula 1918. zajedno sa njenom porodicom. Ipak neprekidno su kružile glasine da je uspela pobeći 1918. Nekoliko žena je tvrdilo da one predstavljaju Anastasiju. Najčuvenija od njih je bila Ana Anderson, čije telo je kremirano 1984. Nekoliko ljudi, koji su poznavali pravu Anastasiju podržali su tvrdnju Ane Anderson da je ona prava Anastasija. Testiranjem DNK ostataka Ane Anderson 1994. pokazalo se da ona nije Anastasija

Kada se rodila Anastasija bila je četvrta ćerka, pa su njeni roditelji i rođaci bili razočarani, jer očekivao se prestolonaslednik. Car Nikolaj II Aleksandrovič je pre prve posete novorođenoj ćerci napravio dugu šetnju da se smiri. Deca cara Rusije su podizana na najjednostavniji mogući način. Spavali su na tvrdim krevetima bez jastuka, sem kada su bila bolesna. Deca su se ujutro kupala i umivala hladnom vodom. Očekivalo se od njih da sami čiste svoje sobe i da pletu džempere, koji bi se prodavali na dobrotvornim priredbama. Većina u domaćinstvu, uključujući sluge nazivala je veliku kneginju imenom i imenom oca, npr. Anastasija Nikolajevna. Čak ni sluge nisu koristile titulu „Vaše imperatorsko veličanstvo“. Povremeno bi je zvali francuskom verzijom imena ili ruskim nadimkom „Nastja“. Mlada Anastasija je izrasla u energično i živahno dete, opisivana je kao niska. Imala je plave oči i crvenkasto smeđu kosu. Guvernanta Margareta Eger je rekla da je Anastazija bila najšarmantnije dete koje je ona poznavala.Često su je opisivali kao nadarenu i pametnu, ali njeni tutori su naglasili da nije pokazivala zanimanje u uslovima školskog ograničenja.


Anastasija se usuđivala da povremeno pređe granice dozvoljenog ponašanja. Sin dvorskog ljekara Gleb Botkin je rekao da je ona pravila najviše nestašluka od sve carske dece.Podmetala je noge slugama i zbijala nestašluke sa tutorima. Kao dete penjala bi se na drvo i odbijala da siđe. Tokom jednoga grudvanja u snegu Anastasija je umotala kamen u grudvu i njome je oborila stariju sestru Tatjanu na zemlju. Dalja rođaka Nina Georgijeva je kasnije sećala da je Anastasija bila neprijatna do granice zlobe. Zatim da je varala, udarala i grebala saigrače tokom igre. Bila je uvređena jer je mlađa Nina bila viša od nje. Bila je manje zainteresovana za svoj izgled od ostalih sestara. Žena jednog američkog diplomate opisivala je kako je Anastasija jela čokoladu, a da nije skidala duge bele operske rukavice. Anastasija i njena starija sestra Marija bile su poznate kao „Mali par“. Delile su istu sobu, često su nosile varijacije iste haljine i provele su mnogo vremena zajedno. Starije sestre Olga i Tatjana su takođe delile sobu i bile su poznate kao „Veliki par“. Četiri devojke su potpisivale pisma početnim slovima svojih imena „OTMA“.​
145140341_mikul-ii-m-soviet-union-russia-sovrus.jpg
Iako je bila energična Anastasija je ponekad bila lošeg zdravlja. Patila je od buniona, koji su joj napadali oba palca. Imala je loše leđne mišiće, pa je bilo propisano da dva puta sedmično ide na masažu. Međutim, ona bi se sakrivala pod krevetom ili u ormaru, da bi izbegla da ide na masažu. Anastasijina starija sestra Marija je mnogo krvarila, kada su joj 1914. bili operisani krajnici. Anastasijina tetka sa očeve strane, velika kneginja Olga Aleksandrovna, verovala je da su sve četiri njene nećake mnogo krvarile i da su nosile gen hemofilije, kao i njihova majka

Car Nikolaj II Aleksandrovič je abdicirao 1917. godine. U Rusiji je brzo nakon toga nastao građanski rat. Bilo je pregovora o oslobađanju Romanova između boljševika (uobičajeno zvanih crvenih) i carske šire porodice, od kojih su mnogi bili istaknuti članovi drugih kraljevskih kuća Evrope. Međutim pregovori su zapali u ćorsokak. Kako su Beli, lojalni caru, napredovali prema Jekaterinburgu, tako su crveni postajali nepopustljiviji što se tiče pitalja oslobađanja Romanovih. Crveni su znali da će Jekaterinburg pasti u naletu bolje opremljene i brojnije bele vojske. Kada je Bela Garda došla blizu Jekaterinburga carska familija je nestala. Najšire prihvađeno mišljenje je bilo da su Romanovi streljani. Istražitelj Bele garde Nikola Sokolov došao je do toga zaključka na osnovu predmeta, koji su pripadali Romanovima, a nađeni su bačeni u rudarsko okno.​

Konačno je 1991. nađena masovna grobnica carske porodice Romanov i njihovih sluga. Ekshumacija je izvršena u šumi van Jekaterinburga. Grobnica je bila nađena čitavu dekadu ranije, ali oni koji su otkrili su čuvali tajnu da komunisti ne bi saznali za njihovo otkriće. Kada je grobnica otvorena umesto 11 skeleta grobnica je sadržavala samo devet skeleta. Očekivalo se da su tu sahranjeni car, carica Aleksandra, carević Aleksej, 4 velike kneginje, doktor Jevgenij Botkin i 3 sluge). U grobnici su nedostajali Aleksej i prema forenzičaru Vilijamu Maplu Anastazija. Ruski naučnici su verovali da nedostaje velika kneginja Marija. Rusi su identifikovali Anastaziju u grobu koristeći kompjuterski program, kojim su analizirali fotografije i lobanje. Američki naučnici su njihove procene smatrali neegzaktnim.

Amerikanci su procenjivali ženske skelete i starost zuba. Osim toga Anastazija je bila najmanja od sestara. Kada je 1998. konačno sahranjena carska porodica Romanovih Anastazija je sahranjena kao osoba od 145 centimetara, a naučnici veruju na osnovu fotografija da je ona bila visoka 132 centimetra.

DNK testiranje je pokazalo da su to skeleti carske porodice i njihovih slugu. Međutim, sudbina dvoje dece je neizvesna. Sudbina Anastazije je tako i dalje misterija.​
ANA​
Ana na hebrejskom - milostiva.​
I. Majka Samuilova - vođe izrailjskog naroda i proroka, žena pobožnog Elkana iz plemena Levijana; posle dugo godina rodila je sina zahvaljujući božjoj milosti i usrdnoj molitvi; posvetila ga je Bogu i tada je izrekla dirljivu molitvu u kojoj se prvi put pominje reč Hristos, Pomazanik božji.​
II. Sveta proročica - nalazila se u hramu pri susretu sv.Simeona Bogoprimca i Hrista Mladenca i slavila je Boga i pripovedala dolazak mesije i izbavljenje Izrailja.​
III. Mati presvete Bogorodice - žena Joakimova; imala je dve sestre, Mariju i Soviju; po predanju obe su u Vitlejemu rodile kćerke, Marija je rodila Salomiju, majku apostola Jovana i Jakova, a Sovija je rodila Jelisavetu, majku Jovana Krstitelja. Ana je u Nazaretu rodila Mariju, majku Isusovu. U Bibliji se ne spominje po imenu kao majka Bogorodice.​
 

Stemis

Prinudni upravnik
Urednik
Učlanjen(a)
12.02.2009.
Poruke
30.496
Broj reagovanja
16.498
Horoskop
Ovan
Ana je jedno od najlepših ženskih imena. Rekao bih da je dokaz tome što ga mnoge nacije koriste, različitih kultura i jezika.
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ANA FRANK​
3246476_2-300.jpg
Anelis „Ana“ Mari Frank je rođena 12. juna 1929. u Frankfurtu na Majni, a umrla marta 1945. u koncentracionom logoru Bergen-Belzenu, jedna je od najpoznatijih jevrejskih žrtava Holokausta. Za vreme skrivanja od nacista u Amsterdamu napisala je poznati Dnevnik Ane Frank.

Rođena je u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj, ali je veći deo života provela u Amsterdamu. Bila je državljanin Nemačke do 1941, kada joj je oduzeto državljanstvo po Nirnberškim zakonima. Postala je poznata posle smrti, zahvaljujući objavljivanju njenog dnevnika. U njemu je opisala život tokom skrivanja za vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu.

Anina porodica se 1933. preselila u Holandiju koju je Nacistička Nemačka okupirala 1940. Kada su 1942. godine progoni Jevreja postali sve učestaliji, porodica Frank sakrila se u tajne prostorije u poslovnoj zgradi Ota Franka — Tajno skrovište. Posle dve godine njihovo sklonište je otkriveno na osnovu dojave, a porodica Frank, van Pels i Fric Fefer bili su deportovani u koncentracione logore. Ana je umrla sedam meseci kasnije od tifusa u koncentracionom logoru Bergen-Belzenu, nekoliko dana posle smrti svoje sestre Margo.

Anin otac, Oto Frank, koji je jedini preživeo rat, vratio se u Amsterdam i pronašao dnevnik svoje ćerke. Dnevnik, u kome je Ana beležila svoje misli od 12. juna 1942. do 1. avgusta 1944, bio objavljen 1947. godine u originalnoj i delimično skraćenoj verziji na holandskom jeziku.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ANA KIJEVSKA​
Ana Kijevska ili Ana Jaroslavna je bila je kraljica Francuske, staroruskog odnosno ukrajinskog porekla i supruga kralja Henrika I. Bila je majka Filipa I.​
Anini roditelji su bili Jaroslav I., veliki knez Kijeva i princeza Ingegerd. Preko nje je bila unuka švedskog kralja Olofa Skotkonunga. Bila je sestra kraljice Anastazije. Bila je pismena i imala je plavu kosu.​
Kralj Henrik tražio je pravu ženu za sebe, te ju je našao u Ani. Venčali su se u Reimsu 19. maja 1051. Dobili su četvero dece.​
Nakon Henrikove smrti, Ana je delovala kao regent u Filipovo ime. Umrla je 1075. Bila je baka Luja VI.​
ANA OD BRETANJE​
Anne_de_Bretagne-Jean_Bourdichon-reverse.jpg
Ana 25. januar 1477 - 9. januar 1514. je vladala Bretanjom od smrti svog oca do svoje smrti. Brakovima je bila kraljica Njemačke, dva puta kraljica Francuske i kraljica Napulja. Pripadala je dinastiji Capet (ogranku Dreux) kojoj su pripadala oba njena muža, te stoga kćerke i naslednica. Rodbina Ana od Foixa, kraljica Ugarske.​
Ana je bila jedino dete bretonskog vojvode Franje II i Margarete, kćerke vladajuće navarske kraljice Eleonore. Kao vojvodino jedino dete bila je odgajana da jednog dana nasledi na prestolu jednog od najznačajnijih vojvodstava u Evropi. Franjo nije želio dopustiti da Bretanju ankesira Francuska, pa je pažljivo razmatrao pitanje kćerkinog braka. Zaručio ju je za engleskog kralja Eduarda V, ali dečak je nestao tokom Ratova ruža. Međutim, kad ga je porazila francuska vojska, morao je potpisati mirovni sporazum kojim se njegovoj kćerki zabranjuje da sklopi brak bez saglasnosti francuskog kralja. Ubrzo zatim umro je od posledica pada s konja, učinivši tako Anu vojvotkinjom Bretanje.​
Da je nadživela muža, sudbina Bretanje bi verovatno bila drugačija. Bubrežni kamenac prekinuo je Anin život u njenoj 36. godini. Iako ju je prema njenoj oporuci trebala naslediti mlađa kćerka Renata, Luj to nije dozvolio, pa ju je, kao što je i bio običaj, nasledila starija kćerka Klaudija koju je ubrzo zatim udao za Franju. Luj se oženio Marijom od Engleske u neuspjelom pokušaju da dobije sina. Franjo je Luja nasledio kao kralj, a njegov sin s Klaudijom nasledio je i francusko i bretonsko prestolje, te zauvek pripojio Bretanju Francuskoj.​
Njeno telo je sahranjeno u bazilici Saint-Denis, u kojoj je bila i okrunjena, ali srce joj je, po vlastitoj želji, sahranjeno u Nantesu, glavnom gradu njenog vojvodstva.​
Bila je opisivana kao proračunata, ponosna i ohola. Celi život je posvetila borbi za nezavisnost Bretanje. Bila je posvećena odgoju svoje dece, što je bilo neobično za ženu njenog statusa u doba u kojem je živela. Iscrpilo ju je četrnaest trudnoća, od 15. do 35. godine života.​
ANA OD FOIXA​
Ana od Foixa, 1484. – Budim, 26.jul 1506. bila je kraljica Mađarske, Hrvatske i Češke.​
Ana je rođena 1484. godine kao kći Gastona II. od Foixa, i njegove supruge, Katarine Navarske, kćerke Gastona IV. od Foixa i njegove supruge, Eleonore I., kraljice Navare.​
Dana 29. septembra 1502. godine udala se za Vladislava II., kralja Ugarske, Hrvatske i Češke, a ona je time postala kraljica navedenih kraljevina i bila okrunjena 29.septembra 1502. u Stolnom Biogradu.​
Njen jedini sin, Ludovik II., postao je kralj Češke, Hrvatske i Ugarske i 1522. oženio se princezom Marijom Habsburškom, unukom cara Maksimilijana I. Njena kći Ana udala se za austrijskog nadvojvodu Ferdinanda I., unuka cara Maksimilijana I.​
Ana je umrla 26.jula 1506. u Budimu gde je i pokopana. 1516. godine njeni posmrtni ostaci preneseni su u Stolni Biograd.​

 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ANA KASTILJSKA​
carica Svetog Rimskog Carstva​
280px-Velázquez_-_María_de_Hungría_(Museo_del_Prado,_1630).jpg
Marija Ana Kastiljska, Marija Ana Austrijska, 18. august 1606 - 13. maj 1646. je brakom bila carica Svetog Rimskog Carstva, kraljica Njemačke, Češke, Ugarske, Hrvatske i Slavonije, nadvojvotkinja Austrije, i vojvotkinja Tešina.​
Rođena je u El Escorialu kao austrijska nadvojvotkinja i kastiljsko-aragonska i portugalska infanta. Roditelji su joj bili Filip III, kralj Kastilje, i Margareta od Austro-Štajerske, a starija brat i sestra Filip IV, kralj Kastilje, i Ana Kastiljska.​
Dvadesetih godina 17. veka, Jakov I, kralj Engleske, želio je svog sina Karla oženiti Marijom Anom. Karlo je čak doputovao do Madrida kako bi je upoznao. Do braka nije došlo jer se Marija Ana nije želela udati za protestanta, a Karlo nije želeo ispoštovati zahteve njenog oca, odnosno preobratiti se na rimokatoličanstvo.​
Dana 20. februara 1631. godine udala se za svog prvog rođaka, budućeg cara Ferdinanda III. Marija Ana je bila aktivna u politici, savetovala muža i upravljala njegovim zemljama kao regent kada je to bilo potrebno.​
Imali su šestero dece, od kojih su detinjstvo preživeli Ferdinand IV, kralj Ugarske, Marijana Austrijska i Leopold I, car Svetog Rimskog Carstva. Dva sina, Filip Avgust (1637) i Maksimilijan Tomaš, umrli su u detinjstvu. Car i carica su se za vreme Tridesetogodišnjeg rata naglo preselili u Linz, gde je carica umrla tokom trudnoće. Njeno poslednje dete, nadvojvotkinja Marija, rođena je carski rezom, ali je umrla iste godine.​
ANA KASTILJSKA​
francuska kraljica​
394px-AnnaofAustria01.jpg
Ana Kastiljska (22. septembar 1601 - 20. januar 1661) je bila francuska kraljica i regent.​
Rođena je u Valladolidu, kao kćerka kastiljsko-aragonskog i portugalskog kralja Filipa III (II) i nadvojvotkinje Margarete od Austro-Štajerske.​
Zaručena je u desetoj godini za francuskog kralja Luja XIII, za koga se udala 18. oktobra 1615. Istog se dana Lujeva sestra Elizabeta udala za Aninog brata Filipa. Dve princeze su razmenjene na granici Francuske i Španije, čime je ponovo obnovljena politička i vojna alijansa između dveju kraljevina.​
Brak je počeo loše; četrnaestogodišnji par bio je prisiljen konzumirati svoj brak kako bi poništenje bilo onemogućeno. Lujeva majka, Marija Medici, nastavila je sebe smatrati jedinom kraljicom Francuske, ne obazirući se na snahu. Ana se nije nikada navikla na francuski stil života, pa je uvek bila crna ovca na dvoru. Odnos između kralja i kraljice počeo se popravljati kada je ona zatrudnela 1662. godine, ali se ohladio nakon niza pobačaja, za koje je Luj krivio Anu.​
Kardinal Richelieu, Lujev glavni ministar, sukobljavao se sa Habsburgovcima koji su Španiju okruživali sa dve strane i pri tom stvarao tenzije između kraljevskog para. Ana se uskoro našla na mestu Richelieuove opozicije i uplela se u nekoliko političkih skandala.​
Godine 1635. Francuska je objavila rat Španiji, što je Anu stavilu u nezavidan položaj. Bila je stalno praćena budnim okom stražara nakon što su se otkrila pisma koje je slala bratu, a koja nisu bila puka sestrinska ljubav. Ana je baš u to vreme, nakon 22 godine braka, zatrudnela i kasnije rodila Luja, čime je osigurana budućnost Burbonaca na francuskom tronu. Ni rođenje drugog sina, Filipa, nije uspelo vratiti Luju XIII poverenje u suprugu.​
Četiri godine nakon rođenja Luj XIII je umro, a Ana je proglašena regentom svoga sina, sada Luja XIV, uprkos naporima njenog muža da je u tom spreči. Na veliko iznenađenje, na mesto glavnog ministra postavila je kardinala Mazarina, pristalicu Richelieua, za kojeg se uskoro govorio da je Anin ljubavnik ili čak muž. Mazarin joj je pomogao da se izbori sa pobunom plemića koja je bila prerasla u građanski rat.​
Godine 1651. njen sin je zakonski bio spreman preuzeti de facto vlast, te je Anino regentstvo završilo, ali je zadržala dosta političke moći i veliki uticaj nad sinom. Osam godina kasnije rat između Španije i Francuske je završio, a mir je zapečaćen brakom između Aninog sina i Marije Terezije, kćerke njenog brata Filipa.​
Ana je umrla u Parizu 1661. godine od raka dojke.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ANA KARENJINA​
5971_Anna Karenina (1948).jpeg
Ana Karenjina (rus. Анна Каренина) je roman ruskog pisca Lava Tolstoja, koji je prvo objavljivan u delovima od 1873. do 1877. godine. Prva pojava romana je bila u „Ruskom glasniku“ (rus. Русский Вестник), ali nije objavljen do kraja, pošto je Tolstoj došao u sukob sa urednikom Mihailom Katkovim oko pitanja koja su pokrenuta u završnom delu. Stoga je prva pojava romana u celini bila u obliku knjige.​
Naširoko smatrana vrhuncem realizma, Tolstoj je ovu knjigu smatrao svojim prvim pravim romanom. Lik Ane je verovatno, makar delom, inspirisan Marijom Hartung (1832-1919), starijom ćerkom ruskog pesnika Aleksandra Puškina.

Zanimljivo je i to da je kao prototip za lik grofa Vronskog poslužio pukovnik Rajevski koji je zaista kao dobrovoljac učestvovao u srpsko-turskom ratu i tamo poginuo.​
Marceau 1 anna_karenina POR SophieMarceau.jpg
Ulazak Ane Karenjine u romanesknu priču dolazi posle Oblonskih,Kiti,Ljevina i Vronskog.I tek što je ušla Ana se pokazuje kao ličnost protuvrečnih postupaka, misli i osećanja-upravo onakva kakva će biti tokom cele romaneskne priče. Ona osvaja Dolinu decu;simpatična je Kiti;osetiće tugu što je daleko od sina;oceniće Vronskov dolazak na vrata Oblonskih kao ružan postupak.​

Ali će na balu osvojiti Vronskog, izazvaće kod Kiti ljubomoru ("Jest,u njoj ima nečeg strašnog,demonskg, i u isti mah bajnog"-Kiti). Ana će pravdati sebe zbog Kitine ljubomore:"Ali ,veruj da ja nisam kriva, ili sam kriva samo malo",ali ni sama ne veruje svojim rečima. Kad je ušla u voz za Petrograd,odahnula je pri pomisli da će sutra videti sina i muža i da će njen život"poteći lep,uobičajen,na stari način",ali kad se vrati kući, i sin i muž izazivaju u njoj osećanje nalik na razočaranost. Kroz celi roman ona će se raspinjati izmedu uverenja da ništa nije kriva i nekog potmulog osećanja, koje ponekad provali iz nje,da je kriva i grešna. Tolstoj je vrlo plastičnom slikom punom simbolike opisao susret Ane i Vronskog na jednoj usputnoj stanici na putu za Petrograd. I ako je sebi govorila da je Vronski za nju samo jedan od stotine mladića koji se svuda sreću i da ona neće sebi dozvoliti ni da misli o njemu, sada je "obuze osećanje radosnog ponosa". Njegove reči da putuje da bi mogao biti tamo gde je na jer drukčije ne može, doživljava kao"baš ono što je želela njena duša, ali čega se bojao razum". Njihovi odnosi postajali su sve jasniji sredini u kojoj su se kretali,ali i Karenjinu koji odlučuje da ženu opomene. Ona tu opomenu prima sasvim hladno. Rećiće Vronskom:"Sve je svršeno. Ja ničega više nemam, osim tebe. Upamti to." I ako izgovara reči koje unose naglu promenu u njenom životu i označavaju put pun neizvesnosti, koji prihvata svesno i s radošću, u njoj živi misao o grehu i krivici i javlja se stid. Priznaće mužu:"Ja ga volim,ja sam njegova ljubavnica,ja ne mogu da podnesem,ja se bojim,ja vas mrzim...Radite sa mnom šta hoćete". Posle toga osećala je neprijatne poglede okoline, prikrivene osmehe, ružne komentare. Shvatila je sav užas svoga položaja, bolelo ju je nerazumevanje sredine: "Ne znaju kako je on osam godina gušio moj život,gušio sve što je bilo u meni živoga,da nijedanput nije pomislio da sam ja živa žena kojoj je potrebna ljubav. Ne znaju kako me je na svakom koraku vređao,i posle toga bio zadovoljan sobom.Zar se nisam starala,starala svim silama da opravdam pred sobom svoj život? Zar se nisam trudila da ga volim, da volim sina kada se vec muž nije mogao voleti? Ali,došlo je vreme,ja sam razumela da više ne mogu sebe obmanjivati,da sam živ stvor,da nisam kriva što meje bog takvu sazdao,da mi je potrebno da volim i da živim."​

Ana je glavni junak romana bez obzira što svojim aktivitetom i psihološkim preživljavanjima nema odgovarajuće mesto u svim delovima romana. Široka je lepeza različitih mišljenja o njenoj krivici-od onih koji ukazuju na krivicu ove junakinje za svoju sudbinu do onih koji u Ani vide žrtvu lažnog morala sredine u kojoj je živela. Ona je izraziti individualista: robuje emocijama, vrlo retko postavlja pitanje svojih porodicnih i materinskih obaveza. Ljubavi i ličnoj sreći podređuje sve: za nju je ljubav=život. Sebična je jer traži od Vronskog da zapostavi porodicu, prijatelje, službu-da bude samo njen. Sebična je jer radi sopstvene sreće unesrećuje sina i muža.
Ana je grešnica po onome što je učinila, što je nanela bol mužu i sinu, ali je ona pre svega nesrećna žena.​
Ana-Karenjina.jpg
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
ANA JELUŠIĆ​
368px-Ana_Jelusic.jpg
Ana Jelušić (Rijeka, 28. decembra 1986.), hrvatska alpska skijašica koja se takmiči u tehničkim disciplinama.

Počela je skijati s dve i po godine. Od najranijih dana trener joj je Zoran Sobol. Članica je Skijaškog kluba "Platak". Pobeđivala je u dečjim takmičenjima. Kao 16-godišnjakinja debitovala je u Svetskom skijaškom kupu, 26. oktobra 2001. u austrijskom Zeldenu. Učestvovala je na dvema Olimpijskim igrama. Na Zimskim olimpijskim igrama 2002. u Solt Lejk Sitiju, bila je najmlađa takmičarka sa 15 godina. Uzor joj je Janica Kostelić. Najveći uspeh u Svetskom kupu joj je 2. mesto u slalomu, koje je ostvarila 4. januara 2007. na zagrebačkom Sljemenu.​
ANA KURNJIKOVA​
kurnjikova.jpg
Ana Sergejevna Kurnjikova; rođena 7. juna, 1981; je bivša ruska profesionalna teniserka i manekenka. Uprkos tome da nikada nije osvojila ni jedan turnir u pojedinačnom takmičenju, Ana je postala jedna od najpoznajtijih svetskih teniserki. Na vrhuncu njene karijere, njeno ime je postalo najčešći pojam koji je tražen na Guglu.

Anina profesionalna teniska karijera bila je u stalnom padu zadnjih nekoliko godina, i verovatno se okončala zbog ozbiljnih problema sa kičmom i leđima. Imala je neke uspehe u pojedinačnim turnirima, ali njena speciajlnost su bili parovi, gde je i bila neko vreme prva na listi. Sa Martinom Hingis u parovima osvojila je dve titule na grend slem turnirima: Otvoreno prvenstvo Australije 1999. i 2002.

Rođena je 7. juna 1981. u Moskvi u bivšem SSSR. Roditelji Sergej i Ala Kurnjikov, su kasnije emigrirali u SAD. Trenutno živi u Majamiju.​
280px-Anna_K.jpg
Ana je uvek bila izuzetno popularna u medijima, a već sa 15 godina bila je zapažena po svojoj lepoti i talentu za tenis. Jedno vreme se zabavljala s ruskim hokejašem na ledu Sergejom Fjorodovim, a tokom 2001. godine su kružile priče da se mladi par venčao. Stručni štab Ane Kurnjikove je ovo porekao, mada je Fjodorov 2003. rekao da su se njih dvoje venčali i kasnije razveli. Iglesijas je kasnije u intervjuima rekao da je to bila samo šala, i da su njih dvoje i dalje zajedno.

2002. godine, Ana Kurnjikova je počela da se zabavlja s pop pevačem Enrikeom Iglesijasom (u čijem se spotu za pesmu "Escape" pojavila). Mediji su često prenosili priče da se par tajno venčao, mada je Enrike to porekao, a Ana odbijala da priča o tome. U junu 2008, Iglesijas je za američki magazin Daily Star izjavio da su se Ana i on venčali prethodne godine i da su trenutno rastavljeni.

Anin omiljeni film je Zgodna žena, televizijska serija Očajne domaćice, a voli da sluša muziku Eltona Džona, Enrikea Iglesijasa, Gven Stefani i Šade. Njene omiljene destinacije za putovanje su Moskva, Meksiko, Njujork, London i Pariz.​
ANA MEJ​
Tina-Turner-9512276-1-402.jpg
Tina Tarner, rođena kao Ana Mej Bulok 26. novembra 1939. u Natbušu, Tenesi, američka je pevačica i glumica čija karijera traje već više od 50 godina. Njen uspeh, popularnost i brojne nagrade donele su joj titulu Kraljice rokenrola. Tarnerova se smatra jednom od najpopularnijih pevačica na svetu sa preko 180 miliona primeraka prodatih albuma širom sveta.


Diskografija

1974. Tina Turns the Country On
1975. Acid Queen
1978. Rough
1979. Love Explosion
1984. Private Dancer
1986. Break Every Rule
1989. Foreign Affair
1996. Wildest Dreams
1999. Twenty Four Seven

Turneje

1978. Wild Lady of Rock Tour
1982. Nice 'n' Rough Tour
1985. Private Dancer Tour
1986. Break Every Rule Tour
1990. Foreign Affair Tour
1993. What's Love? Tour
1996. Wildest Dreams Tour
2000. Twenty Four Seven Tour
2008. Tina: Live in Concert Tour​
tina.jpg
Filmografija

1975. Tommy The Acid Queen
1978. Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band Our Guests at Heartland
1985. Mad Max Beyond Thunderdome Aunt Entity Won (1986) - NAACP Image Award for Outstanding Actress in a Motion Picture
1993. What's Love Got to Do with it​

Poslednji akcioni heroj The Mayor​

Televizija

1970. It's Your Thing Igra samu sebe dokumentarac
Gimme Shelter Igra samu sebe dokumentarac
1971. Taking Off Igra samu sebe
2000. Ally McBeal Igra samu sebe kameo uloga
u epizodi The Oddball Parade​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
Neka neko pomogne i nađe još prelepih Ana iz istorije, književnosti, umetnosti, filma, muzike...:)
 

jasna949

dežurna ćaskalica
Starosedelac
Učlanjen(a)
27.10.2010.
Poruke
20.474
Broj reagovanja
2.926
Horoskop
Blizanci
Ana Manjani (Anna Magnani)

Rođena 7. marta 1908. godine u Rimu, a preminula je 26. septembra 1973. godine u Rimu.

manjani1.gif



Ana Manjani je rođena u Rimu 7.marta 1908. godine. Vanbračno je dete Marine Manjani i nepoznatog oca, za koga se obično govorilo da je iz Aleksandrije u Egiptu. Ana je tvrdila da je njen otac iz Kalabrije u Italiji. Odrasla je u siromaštvu u Rimu, a podigla ju je baka. Uprkos svim teškoćama, upisala je Rimsku akademiju umetnosti. Da bi mogla da se izdržava, pevala je u kabareima i noćnim klubovima.Nazivali su je italjanskom Edit Pjaf.

manjani3.gif


Italijanska glumica Ana Manjani na filmskom platnu je zasijala igrjući likove stvarnih žena, žena iz naroda koje su iz masovne kulture posle Drugog svetskog rata bile maltene potpuno nestale. Anu Manjani su sledile generacije zanosnih italijanskih lepotica i dobrih glumica - Silvana Mangano, Đina Lolobriđida, Sofija Loren, Klaudija Kardinale. Zračila je seksipilom izvan svih stereotipa, posebne težine i specifičnosti. Nijedan bikini na savršenom telu nije mogao delovati uzbudljivije od njene noge u crnoj čarapi, od slučajnog otkrivanja ramena ili samo pokreta glave, sa cigaretom u ustima, kojim je zabacivala svoju uvek neurednu kosu. Bila je prva muza planetarno poznatog brenda "Dolce&Gabbana", koja ih je privukla, kako su govorili, jer se držala kao "da ne želi isticati svoju ženstvenost".

manjani4.gif


više na str:
http://www.paunpress.com/user/short.php?id=758
 

Beba

Poznata ličnost
Starosedelac
Učlanjen(a)
04.10.2014.
Poruke
10.148
Broj reagovanja
11.258
Horoskop
Ovan
Moja unuka je trebala biti Ana. Svi smo nešto navijali za to. Budući tata je bio zadužen za ime ako bude sin. U ovu odluku se nije mešao:D
Onog momenta kada je stigao glas da je rodjena devojčica, tata koji je odmah seo u auto da vidi svoje dete i ženu tamo je rekao:" Zvaće se Jelena"!
Ćerka se nije bunila, niko naravno nije komentarisao jer otkud kome pravo na to ali meni je i dan danas žao što se ipak nije zvala Ana:)
 

Taca

ona, stara
Starosedelac
Učlanjen(a)
25.05.2014.
Poruke
15.729
Broj reagovanja
15.018
Horoskop
Ribe
Znam puno ljudi kojima se dopada ime Ana. Ukusi su raličiti. :bljak:

meni je i dan danas žao što se ipak nije zvala Ana:)
Baš mi je drago što je Jelena, mislim da je to upravo jedno od najlepših ženskih imena kod nas. <3
 
Vrh Dno