• Dobrodošli na Ćaskanja! Mi smo zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija. Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na forumu, kreirati albume, dodavati medije, a niste naš član, registrujte se. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. I da ne zaboravimo: registrovanjem i prijavljivanjem na forumu uklanjate sve reklame koje se prikazuju na sajtu, jer nam je stalo do naših članova. Pridružite nam se!

Albreht Direr

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
Direr je postao slavan u Evropi kad je imao tridesetak godina
i od tada njegova umetnost ne prestaje da izaziva divljenje.
U ovom trenutku postoji više od deset i po hiljada knjiga, kako naučnih
istraživanja, tako i raznih drugih vrsta tekstova
posvećenih njegovom životu.
b_duer_s28.jpg
Nirnberg, 21. maj 1471. — Nirnberg, 6. april 1528.​
nemački renesansni slikar, grafičar i teoretičar umetnosti​
Bio je jedan od najvećih majstora umetnosti u doba humanizma i reformacije.

Učio je crtanje u radionici nirnberškoga slikara Mihaela Volgemuta, gde je boravio 4 godine, a 1495. prvi put je otišao u Italiju i kopirao italijanske majstore. Ujedinio je italijansku ranu renesansu s ekspresivnim stilom nemačkog reformatorskog doba i došao do novih oblika izražavanja. Posezao je mitologijskim, alegoričnim i religioznim temama, ali se bavio i prirodom. Njegovi akvareli krajolika, studije biljaka i životinja svedoci su njegovog dubokog razumevanja prirode. U radionici svog oca obučen je za zlatara, pa je Direr je do vrhunca razvio drvorez i bakrorez i svojim grafikama odlučujuće uticao na popularizovanje reformatora i humanista. Kao prvi nemački umetnik posvetio se teoriji umetnosti i između ostalog napisao temelje nauke o proporcijama. Nakon povratka u Nirnberg otvario je radionicu i izvodio oltarne slike i portrete, prve bakroreze i niz drvoreza „Apokalipsa“ i „Velika muka“. Nakon povratka s drugog putovanja u Italiju nastali su njegovi najvredniji bakrorezi „Vitez“, „Đavo i smrt“ i „Melanholija“ i „Sveti Jeronim u ćeliji“. U poslednjoj fazi naslikao je svoj najbolji „Autoportret“ i „Četiri apostola“, i pisao traktate o slikarstvu. Njegovo ukupno delo obuhvata 70 slika, 900 crteža, 100 bakroreza i 350 drvoreza.

Direrovi preci poreklom su bili iz Ugarske. Nedaleko od gradića Gila (Gyula) leži seoce Ajtos (Ajtós) od čega je rodbina odvodila svoje ime jer to na mađarskom jeziku znači vrata isto kao na nemačkom "Tür", a "Dürer" znači rođak iz Ajtosa. Direrov deda Antoni je napustio porodičnu tradiciju gajenja konja i paše stoke i postao je zlatar u gradića Gila.

Direr je rođen 21. maja 1471. u Nirnbergu, u porodici zlatara, koji je u taj nemački grad došao iz Mađarske sredinom XV veka. U porodici je bilo 18-oro dece, od kojih je budući veliki umetnik bio drugo.​
453px-Albrecht_duerer_selbstportr.jpg
Autoportret 1494.​
pergament na platnu​
Muzej Luvr, Pariz​
Otac je isprosio Direru devojku koju umetnik nikada nije ni video.
Nevesta takođe nikad nije videla mladoženju pa su jedno drugom predstavljeni
bez međusobnog susreta.
Dvadesetdvogodišnji Direr joj je posalo ovaj svoj autoportret.
Kada je imao 15 godina Albreht je počeo da se školuje u radionici velikog nirnberškog umetnika toga doba Mihaela Volgemuta. Tamo je Direr naučio ne samo slikarski zanat, već i graviranje na drvetu i bakru. Školovanje se, po tradiciji, završilo putovanjem, 1490. Za četiri godine mladi Direr je posetio niz gradova u Nemačkoj, Švajcarskoj i Holandiji, usavršavajući svoju tehniku.

Godine 1494. Direr se vratio u Nirnberg, i uskoro oženio. Iste godine putovao je u Italiju, gde se upoznao sa slikarstvom Mantenje, Polajuola, Lorenca di Kredija i drugih majstora. Naredne godine, 1495, vratio se u rodni grad i u narednih deset godina storio svoje najznačajnija dela iz oblasti grafike. Njegov rad u ovom dobu karakteriše jak uticaj poznog gotičkog slikarstva.


Direr je ponovo posetio Italiju 1505, i ovaj put se pouzdano zna da je posetio Veneciju. Iako je postigao veliki uspeh u Veneciji, i postao prijatelj mnogih uticajnih umetnika, vrato se u Nirnberg i tu stvarao. Smatran je za jednog od najznačajnijih slikara svoga vremena. Razmenjivao je crteže i pisma sa velikim umetnicima, poput Rafaela.

Ponovo je putovao 1520, ovaj put u Holandiju, da bi bio prisutan na krunisanju cara Karla V. Ovde se zarazio nepoznatom bolešću koja ga je mučila do kraja života. Poslednjih godina života slikao je manje, a više se bavio teorijskim i naučnim radom. Napisao je dela o geometriji, perspektivi, proporcijama i projektovanju fortifikacija. Umro je 6-og aprila 1528. u Nirnbergu.​

489px-Albrecht_Dürer_084b.jpg
Portret cara Maksimilijana I 1519.​
ulje na dasci​
Umetničko-istorijski muzej, Beč​
Direr je bio dvorski slikar cara Maksimilijana I, prikazanog ovde s narom -
drevnim simbolom jedinstva naroda pod vlašću vladara.

Direrova prva dela su bili drvorezi. Između ostalog napravio je ilustracije za „Brod ludaka“ Sebastijana Branta koji je izašao 1494. godine, koje nisu našle na dobar prijem. Na svom putu za Italiju napravio je nekoliko manjih slika, npr. „Pokajanje svetog Jeronima“ na kojoj zadivljuje neobično nebesko ukazanje naslikano u pozadini.

Još jedna od slika iz ovog perioda je „Madona sa detetom ispred luka“. Ova ploča je otkrivena u 20. veku u ženskom manastiru u Raveni i nikada nije napustila Italiju. Direra su fascinirale u prvom redu madone ispred zavesa od tkanina ili pejzaža u stilu njemu omiljenog Đovanija Belinija.

Nejasna je hronologija Direrovih pejzaža u akvarelu. Smatra se da su nastali još pre odlaska u Italiju. Da li su slike napravljene za vreme puta u Italiju ili po povratku još uvijek nije utvrđeno. U svakom slučaju akvareli koji je doneo sa prvog putovanja u Italiju su najlepši u svome žanru. Niko se pre toga nije akvarelom ophodio tako slobodno i ujedno tako precizno.

Dva prva Direrova autoportreta kombinovanom tehnikom potvrđuju njegovu vlastitu sliku kao samopouzdanog muškarca. Na prvom, koji je naslikan verovatno u Strazburu 1493. godine, Direr kao dvadesetogodišnjak drži u ruci bodljikavi cvet koji je simbolično predstavljao njegovu skorašnju svadbu. Bio je napravljen na pergamentu da bi ga poslato u Nirnberg kao poklon za buduću suprugu Agnes i njenu rodbinu.

U ovaj Direrov period takođe spada više portreta. Ne smeju se zaboraviti crteži, kao što je „Mladić sa dželatom“ datiran oko 1493. godine, gde prikazuje mladića koji je trebao da bude ubijen, nagog u klečečem položaju ispred dželata. Dželat ga gladi umesto da ga ubije, što su neki istoričari kasnije protumačili kao znak Direrovih homoseksualnih tendencija.

Među Direrova vrhunska dela spada „Autoportret u kožuhu“ iz 1500. godine na kojem autorovo lice izranja iz nestvarne pozadine sa zagonetnošću koja nalikuje na Leonardovu „Mona Lizu“.

„Portret mlade Venecijanke“ iz 1505, verovatno kurtizane, jako je privlačan. Model je naslikan izbliza, bez ramena, frizura je predstavljena po venecijanskoj modi iz godina 1500 — 1510. Njegovi portreti mladih žena i madona iz 1506. godine pokazuju uticaje venecijanske slikarske škole otkriva jasno srodstvo sa koncepcijama Đovani Belinija koje su na Direra ostavile jak utisak.

Poslednje delo koje je Direr izradio na putovanju u Veneciju je „Portret mladoga muškarca“ iz 1507, na čijoj je zadnjoj strani naslikana ružna žena sa kesom novca. Ružna žena se tumači kao alegorija lakomosti i nastala je kao varijacija slične slike Đorđonea iz istog doba.

Na slici „Hristos među učenicima“ iz 1506. godine Direr je zabeležio: „delo od pet dana“. Ovaj bravurozni rezultat je bio planiran unapred pripremljenom serijom studijskih crteža.

Najveličanstvenija slika sa Direrovog drugog puta u Veneciju je monumentalna oltarna slika iz 1506. godine. Nju su naručili nemački trgovci iz Venecije za svoju crkvu u San Bartolomeu i verovatno ga je finansiralo bratstvo rozenkranc. U to doba Direr slika ogromna oltarska dela.​
Durer_Young_Hare.jpg
Mladi zec 1502.​
akvarel i gvaš​
Zbirka grafika Albertina, Beč​
Direr je u svoje vreme bio dirnut realizmom crteža Leonarda da Vinčija.
Na polju grafike su Nemci i Holanđani su bili jako uspešni i u doba kada je u svetu umetnosti dominirala italijanska renesansa. Direr je lično verovao u koncept da su prava umetnost i sva pravila o proporciji i geometriji čvrsto definisana u prirodi, i da njima ovladava onaj ko može da ih naslika. A on ih je naslikao. Direr je bio majstor crtačkog „mikroskopskog“ detalja Pred svoj drugi put u Italiju radio je studije prirodnih motiva. Među ove slike spada akvarel zeca iz 1502. na kojoj je verno naslikao dlaku a čije oči odražavaju strah.


Godine 1510. Direru je dobio narudžbinu da izradi dve slike na panelima: Karla Velikog i cara Žigmunda. Poprsje u natprirodnoj veličini trebalo je da krasi draguljarnicu na trgu u Nirnbergu i Direr je počeo sa mnogim studijskim crtežima ruha, krune, mača i rukavica.

Od 1512. godine počeo je Direr da radi na dvoru Habzburgovaca, i među slikama iz ovog doba su slike njegovog poslodavca Maksimilijana I. U ovaj stvaralački period spada i niz značajnijih slika kao „Slavoluk“ iz 1518. godine ili Maksimilijanova „Trijumfalna procesija“, kao i dela bakroreza „Vitez, smrt i đavo“ ili „Melanholija I“.

Od 1512. do 1526. radio je na oltarima, portretima i uglavnom slikama sa religioznom tematikom. Među najpoznatije spada slika „Četiri apostola“, „Portret Johana Kleberga“, „Bogorodica u molitvi“ ili „Lukrecijino samoubistvo“. Među najpoznatija dela poznog doba spadaju i portreti: „Portret Jakoba Mufela“ i „Portret Hijeronima Holcšuera“.​
Durer_1.jpg
Autoportret s predelom 1498.​
ulje na dasci​
Muzej Prado, Madrid​
"Priroda ga je obdarila lepim telom i prefinjenim crtama lica:
imao je izražajno lice, sjajne, krupne, pomalo iskolačene oči,
široke grudi, uspravno gordo držanje, izražene mišiće nogu i fine šake
s tankim prstima koji svedoče o njegovoj nervoznoj, izuzetno
osetljivoj prirodi."
Joahim Kamerarijus​
Nastanak akvarela kao tehnike i umetničkog dela koje se ostvaruje vodenim bojama povezuje se sa Direrom. On se smatra za začetnika ove tehnike u slikarstvu, kao i umetnika koji ju je usavršio i popularisao. Upotrebljavao je belinu papira da naglasi svetlo i vazdušasto izvođenje dela. Interesovanje za prirodu koje je pokazao u ovoj tehnici dalo je nove motive za nove generacije umetnika. Direrovi akvareli nisu bili predstudije za druga ostvarenja. Radio ih je sa velikom umešnošću i severnjačkom preciznošću. Slikanjem akvarela Direr je razvio lakoću pokreta ruke za slikanje velikih oltara.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
Grafička dela
Velika hristova pasija i Apokalipsa, 1496–1498, drvorezi
Vitez, smrt i đavo, 1513
Sveti Hijeronim u ćeliji, 1514
Melanholija I, 1514​
albrecht-durer-the-knigh.jpg
Vitez, smrt i đavo 1513.​
gravira na bronzi​
melencolia1.jpg
Melanholija 1514.​
bakropis​
Muzej Viktorije i Alberta, London​
Sv Jeronim u celiji.jpg
Sveti Jeronim u ćeliji 1514.​
gravira na bronzi​
The-Four-Horsemen-of-the-Apocalypse_homepage.jpg
Četiri jahača Apokalipse, oko 1497-1498.​
drvorez​
Slikarska
dela

Autoportret (Madrid, Muzej Prado), 1498
Portret Osvolta Krepa (Minhen, Stara pinakoteka), 1499.
Portret Elzbet Tuhers (Kasel, Državni muzeji), 1499.
Autoportret (Minhen, Stara pinakoteka), 1500
Poklonjenje mudraca (Firenca), 1504
Madona sa zebom (Berlin, Državni muzeji), 1506
Rozenkranc oltar (Prag, Nacionalna galerija), 1506.
Adam i Eva (Madrid, Muzej Prado), 1507.
Portret mladića (Beč, Umetničko-istorijski muzej), 1507
Obožavanje Svetog Trojstva (Beč, Umetničko-istorijski muzej), 1511.
Portret Mihaela Volgemuta (Nirnberg, Nemački nacionalni muzej), 1516
Portret imperatora Maksimilijana I (Nirnberg, Nemački nacionalni muzej), 1519.
Četiri apostola (slika iz 2 panela) (Minhen, Stara pinakoteka), 1526.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
216px-Albrecht_Dürer_026.jpg 215px-Albrecht_Dürer_027.jpg
Jovan i Petar & Marko i Pavle​
ulje na dasci​
1526.​
Diptih "Četiri apostola" Direr je poklonio nirnberškom Gradskom savetu.​
On je prikazao četiri tipa ljudskog temperamenta:​
sangvinika, flegmatika, kolerika i melanholika.​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
456px-Albrecht_Dürer_002.jpg
Adam i Eva​
ulje na dasci​
1507.​
Direr prikazuje savršen tip idealnog muškarca i idealnu ženu.​
Direrova gravira "Adam i Eva" nastala je pre njegovog drugog putovanja u Veneciju, a​
slikarski diptih odmah po povratku u Nirnberg.​
Proporcije su izdužene, polne razlike među njima nisu jasno izražene - naglašena je ženstvenost Adama, koji je nalik na antičkog Apolona Belvederskog, ne samo izgledom nego i pozom (kontrapost).​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
h2_19.73.209.jpg
Četiri jahača Apokalipse​
drvorez, 1497-1498.​
Ova gravira je jedan od najemocionalnijih i najdinamičnijih u ciklusu Apokalipsa.
"Naš slab um ne može dostići potpuno savršenstvo u svim naukama, umetnostima, istini i mudrosti. To, doduše, ne znači da nam je mudrost, u celini nedostupna. Ukoliko bismo hteli da učenjem izoštrimo naš um vežbajući se u tome, mogli bismo, koračajući pravim putem, tražiti, učiti da stičemo, prepoznavati i približavati se nekakvoj istini."
Albreht Direr​
 

Boki

Suspendovan nalog
Učlanjen(a)
15.01.2013.
Poruke
3.889
Broj reagovanja
3.361
Horoskop
Ovan
 

jasna949

dežurna ćaskalica
Starosedelac
Učlanjen(a)
27.10.2010.
Poruke
20.474
Broj reagovanja
2.926
Horoskop
Blizanci
Hvala Boki na ovaj video, volim stare slikare jer su detaljisti i svaku sliku možeš da razumeš...:thumbsup::)
 
Vrh Dno