Dobrodošli na Ćaskanja!
Ćaskanja forum je Internet zajednica koja okuplja članove sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Opuštena atmosfera i dobra zabava je ono po čemu smo prepoznatljivi. Budite slobodni, pregledajte naš sajt, pročitajte neke od započetih diskusija, članaka...
Ako želite da učestvujete u diskusijama, pisati na blogu, kreirati foto albume, potrebno je da se registrujete. Registracija ili
Registraciju možete izvršiti i sa Vašim nalozima na društvenim mrežama. Registracija je besplatna i zahteva samo minut Vašeg vremena. Pridružite nam se!

Najlepsa ljubavna poezija

Diskusija u 'Književnost' započeta od Vedrana, 27.01.2010.

Preporučite stranicu

  1. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Mika Antic

    Senka

    Zbog svega sto smo najlepse hteli
    hocu uz mene nocas da krenes,
    ma bili svetovi crni ili beli,
    ma bili putevi hladni il vreli,
    nemoj da zalis ako svenes.

    Hocu da drzis moju ruku,
    da se ne boljis vetra i mraka,
    uspavana i kad kise tuku,
    jednako krhka, jednako jaka.

    Hocu uz mene da se svijes,
    korake moje da uhvatis,
    pa sa mnom bol i smeh da pijes
    i da ne zelis da se vratis.

    Da sa mnom ispod crnog neba
    pronadjes hleba komadic beli,
    pronadjes sunca komadic vreli,
    pronadjes zivota komadic zreli.
    Il crknes, ako crci treba,
    zbog svega sto smo najlepse hteli.
     
  2. Marketing Google Adsense

  3. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Gradinar - Rabindranat Tagore

    Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti
    imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi
    se mogla nasmejati.
    Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
    Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla
    ti uciniti.
    Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam
    reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla
    posumnjati u njih.
    Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno
    onome sto mislim.
    Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da
    bi to mogla ti uciniti.
    Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto
    imam za te ; ali se ne usudjujem strahujuci da mi se
    nece vratiti istom merom.
    Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom
    surovoscu.
    Zadajem ti bol, bojeci se da neces nikada
    saznati sta je bol.
    Ceznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne
    usudjujem, jer bi mi inace srce iskocilo na usta.
    Zato brbljam i caskam olako, i zatrpavam svoje
    srce recima.
    Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi to mogla
    ti uciniti.
    Ceznem da te ostavim zauvek; ali se ne usudjujem,
    strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
    Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u
    tvoje drustvo.
    Neprekidne strele iz tvojih ociju cine da je moj
    bol vecito svez.
     
  4. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Liši me vida: gledaću tvoj lik,
    zapuši uši moje: slušaću te,
    onemi me: al' zvaću te kroz krik,
    bez nogu još ću k tebi naći pute.
    Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
    zaustaviš li srce meni, sam
    moj mozak tad će kucati i bdeti;
    a ako mi i mozgom užgaš plam -
    na krvi svojoj ja ću te poneti.

    Rilke
     
  5. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Njegos - Gorski vijenac (odlomak)

    Vuk Mandusic
    (u snu)

    Al' je djavo, ali su madjije,
    ali nesto teze od oboje?
    Kad je vidju da se smije mlada,
    svijet mi se oko glave vrti.
    Pa sve mogah s jadom pregoreti,
    no me djavo jednu vecer nagna,
    u kolibu nocih Milonjica.
    Kad pred zoru, i noc je mjesecna,
    vatra gori nasred sjenokosa,
    a ona ti od nekuda dodje;
    ukraj vatre sjede da se grije.
    Cuje da svak spava u kolibe.
    Tada ona vjenac rasplete,
    pade kosa do nize pojasa;
    poce kosu niz prsa cesljati,
    a tankijem glasom naricati,
    kako slavlja sa dubove grane.
    Tuzi mlada djevera Andriju,
    mila sina Milonjica Bana,
    koji mu je lanih poginuo
    od Turakah u Dugu krvavu.
    Pa se snahi ne dao ostrici:
    zalije mu snahin v' jenac bilo
    nego glavu svog sina Andrije.
    Tuzi mlada, za srce ujeda,
    oci gore zivje od plamena,
    celo joj je ljepse od mjeseca,-
    i ja placem ka malo dijete.
    Blago Andrij' dje je poginuo-
    divne ga li oci oplakase,
    divna li ga usta ozalise...
     
  6. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Ako - Radjard Kipling

    Ako možeš
    da sačuvaš prisebnu glavu,
    kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to,

    Ako možeš da veruješ sebi,
    kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama,

    Ako možeš da čekaš - a da ti ne dosadi čekanje,
    ili ako si prevaren - da sam ne varaš,
    ili ako si omrznut - da sam ne mrziš,
    a da pritom ne izgledaš predobar ili premudar,

    Ako možeš da sanjariš
    a da snovi ne ovladaju tobom,

    Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj,

    Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom
    i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste,

    Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao
    izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale,
    ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život,
    i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš,

    ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive,
    da te služe dugo, iako si ih nemilice trošio,
    i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ

    Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe
    i ne istakneš svoju superiornost,
    ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo,

    Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,
    Ako te svi cene, ali ne previše,
    Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi,

    tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
    i iznad svega
    bićeš ČOVEK, SINE MOJ.
     
  7. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Tužne su tvoje pronicljive oči. Ispituju dušu moju kao mesec kada bi hteo da pronikne more.
    Razgolitio sam svoj život pred očima tvojim od kraja do kraja, i ništa nisam sakrio ni zadržao. Zato me ne poznaješ.
    Da je dragi kamen, mogao bih ga razbiti u stotinu zrnaca i nanizati ogrlicu tebi oko vrata.
    Da je cvet, svež i malen i sladak, otkinuo bih ga sa peteljke i udenuo tebi u kosu.
    Ali to je srce moje, dragana. Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?
    Ne poznaješ međe toga kraljevstva i ipak si njegova kraljica.
    Da je samo trenutak radosti, on bi procvetao u laki osmejak, i ti bi ga mogla videti i čitati u trenutku.
    Da je samo bol, on bi se rastopio u sjajne suze, u kojima bi se ogledala njegova najdublja tajna, tajna bez reči.
    Ali to je ljubav, dragana moja.
    Njena radost i bol bez granica, beskrajne su njene želje i njeno bogatstvo.
    Ona ti je bliska kao život, pa ipak je ne možeš nikada potpuno poznati.
    Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova.
    * * * * * *
    Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.
    Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima!
    Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca, ti koja žnješ moje večernje pesme!
    Tvoje su usne gorkoslatke od ukusa vina mojih patnji.
    Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima!
    Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje, stalna gošćo u dubinama moga pogleda.
    Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mrežu svoje svirke.
    Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima!
    ---------------------------------------Tagore - Gradinar
    -----------------------------------------------------------------------------
    Ljubav je vatra
    Ona sagori svakoga
    Ona razobliči svakoga
    Ona je opravdanje sveta
    za njegovu nakaznost
    ------------Leonard Cohen

    Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo:
    Izgubljena sreća još uvek je sreća!
    I taj jad u duši što te na nju seća.
    To je jedan njezin zaostali deo.

    Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
    Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
    Taj eho kog jedva čujes iz daljine.
    To je još ona zbori u tebi duboko-

    U samotne noći, kad žalosne šume
    Reke pune zvezda, gore pune sena...
    Do sluha ta pesma ne dopire njena,
    No duša sluti, čuje, i razume....
    ............................Jovan Dučić

    naravno
    Trag

    Želim:
    da posle snova
    ne ostane trag moj na tvom telu.
    Da poneseš od mene samo
    tugu i svilu belu
    i miris blag...
    puteva zasutih lišćem svelim
    sa jablanova.
    ...........Miloš Crnjanski

    Uzalud je budim

    Budim je zbog sunca koje
    objasnjava sebe biljkama
    zbog neba razapetog izmedju prstiju
    budim je zbog reci koje peku grlo
    volim je usima
    treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi
    budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde
    zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom
    zbog anonimnih reci trgova budim je
    zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova
    budim je zbog ove nase planete koja ce mozda
    biti mina u raskrvavljenom nebu
    zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke
    kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice nego aerodrom
    moja ljubav puna drugih je deo zore
    budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
    budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
    sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema
    ta zena sa rukama deteta koju volim
    to dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim
    uzalud uzalud uzalud
    uzalud je budim
    jer ce se probuditi drukcija i nova
    uzalud je budim
    jer njena usta nece moci da joj kazu
    uzalud je budim
    ti znas voda protice ali ne kaze nista
    uzalud je budim
    treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku
    ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen.
    ....................................Branko Miljkovic
     
  8. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    TI SI MOJA IPAK

    Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
    Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje
    Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
    Ti si moja narocito u ovo doba pogotovu sada
    Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio
    na nešto drugo
    Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema
    napojamnom
    Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
    Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i
    bez njega
    Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
    Ti si moj plemic koji je nekada živeo na
    Kavkazu neki Vsvold
    Ti si mojih nekoliko godina od one noci
    Ti si moja žena - ponocni voz sa jednim
    putnikom
    Zelezara u kamenom dobu - ti maja ruskaja
    zemlja
    Jedina žena koju menjam svakog dana
    I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
    Ti si moj heroj koji se postideo i ipak
    pocinio izdajstvo
    Ti si moja ljubav slavnih ljudi
    Ti si moja junacka ljubavkoju sam vec rekao
    Ti si moja obecanja koja nikada nisu ništa
    znacila
    Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je
    poznato
    Ti si moja ipak
    Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i
    sramotio oboje
    Ti si jedna stvar koju je volela jedna žena
    Ti si jedna žena koliko i svaka druga
    Ti si moja uprkos poznatim istinama
    To su bedni podaci kojima raspolazem
    To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
    To sam sve mogao lepse reci ali nema razloga
    Ionako samo nagadjam i pretpostavljam
    Ti si moja bolest bolescu izlecena
    Ti si moje dete ti ništa ne razumes
    I ja doslovno moram reci da te volim.

    Matija Beckovic


    I josh...jedna.... /me se raznezila

    ODAKLE MENI

    Odakle meni u dzepu vetar
    Koji je mrsio tvoju kosu
    Nekoliko kamencica
    Koje si bacala iza sebe
    Govoreci da ces tako lakse naci
    U povratku put do kuce
    A vrapci ih nece pojesti

    Odakle meni mali komad papira
    Na kome si napisala
    Volim te
    I tvoja slika
    Iz vremena kada si volela da gledas
    Kako opada lisce
    Kada si volela da gazis po njemu

    Odakle meni u kutiji od sibica
    Malo peska sa zamka
    Koji si sama sagradila
    I u kome sam te Princezo
    Poljupcem probudio iz sna

    Odakle meni snovi puni tvojih reci
    I gomile recenica
    Koje ti pricas samo meni

    Odakle meni to da nikada ne kasnim
    Na sastanke sa tobom
    Jer ti uvek dolazis ranije
    Odakle meni glupa navika
    Da ti nikada ne kazem
    Ja te volim
    Samo zbog toga sto znam da znas
    A meni je tesko da te reci izgovorim

    Odakle meni devojka
    Koja se osmehne uvek kada me vidi
    I kaze mi samo jedno cao
    Koje znaci i volim te
    I drago mi je sto si tu
    I poljubi me
    I budi blizu mene
    I lepo je sto si bas ti moj
    Odakle meni sanjalica
    Odakle meni neko ko ne ume da svira
    Ali ciji je svaki pokret
    Cija je svaka rec pesma
    Odakle meni ti?


    M. Marinovic
     
  9. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Vasko Popa
    Ruse se stubovi koji nebo drze
    klupa sa nama polako u prazno propada,
    zar da dovek camimo u kamenom cutanju
    kroz oci, kroz celo reci ce nam proklijati,
    razbezali se dani
    Zar da dovek cekamo sunce
    da nam se kroz rebra zazuti,
    slusamo kako nam srca u grlu mrtvih stubova lupaju,
    istrcali smo iz grudi
    *
    Vasko Popa
    Nas dan je zelena jabuka na dvoje presecena
    gledam te, ti me ne vidis
    izmedju nas je slepo sunce
    Na stepenicama zagrljaj nas rastrgnut,
    zoves me, ja te ne cujem
    izmedju nas je gluvi vazduh
    Po izlozima usne moje traze tvoj osmeh,
    na raskrsnici poljubac nas pregazen
    Ruku sam ti dao, ti je ne osecas
    praznina te je zagrlila
    Po trgovima suza moja trazi tvoje oci,
    uvece se dan moj mrtav
    s mrtvim danom tvojim sastane
    Samo u snu istim predelima hodamo
    *
    Vasko Popa
    (moja omiljena :) )
    Idem od jedne ruke do druge
    Gde si
    Zagrlio bih te, grlim tvoju odsutnost
    Poljubio bih ti glas, cujem smeh daljina
    Usne mi lice rastrgle
    Iz presahlih dlanova blistava mi se pojavi
    Hteo bih da te vidim pa oci zaklapam
    Idem od jedne slepoocnice do druge
    Gde si
    *
    Desanka Maksimovic
    Strah
    Plasim se kad pomislim
    da ce doci poslednja nedelja naseg drugovanja.
    Znam, bice prolece i sunca zar,
    i s bolom ostavicemo na dar
    jedno drugom slatka dugovanja.
    Znam, cvetace rumeno dani
    poslednje nedelje naseg drugovanja.
    Mirno cemo se pozdraviti;
    a nikada necemo ozdraviti
    od cudesnog tugovanja:
    Sto tih dana da ugledamo ticu srebrnih krila
    i sumu u suncu celu;
    sto tada bas da nam oci sretnu
    onu krunicu cventu radosnu i belu, belu.
    *
    Desanka Maksimovic
    Opomena
    Cuj, reci cu ti svoju tajnu:
    Ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira.
    Mogu mi se uciniti duboke i meke
    oci neke, sasvim obicne.
    Moze mi se uciniti da tonem u zvuke,
    pa cu ruke svakom pruziti.
    Moze mi se uciniti lepo i slatko
    voleti kratko, za jedan dan.
    Ili mogu kom reci o tome casu cudesno sjajnu,
    predragu mi tajnu: koliko te volim.
    O, ne ostavljaj me nikad samu
    kad neko svira.
    Ucini mi se: negde u sumi
    ponovo sve moje suze teku
    kroz samonikle neke cesme.
    Ucinice mi se: crn leptir jedan
    po teskoj vodi krilom sara
    sto nekad neko reci mi ne sme.
    Ucinice mi se: negde kroz tamu
    neko peva i gorkim cvetom
    krvavog srca u ranu dira.
    O, ne ostavljaj me nikad samu,
    nikad samu,
    kad neko svira.
     
  10. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Potonulo

    Neki glas, miris neki i jedna lepa zvezda ne
    mogu, noćas, da dignu iz moje dubine sve što je
    bilo.
    Ovo mora da su mi popucali svi konci, lepi
    konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
    Ne drže konci. U dubini svojoj osećam tegobu
    mrtvog Lane i žalost zaborava.
    Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
    zaboravih značenje svega.
    Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
    veze sa onim, što je potonulo.

    Andrić
     
  11. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Trenutak samo

    Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
    pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
    ne bih se trudio da budem tako savršen,
    opustio bih se više.

    Bio bih gluplji nego što bejah, zaista
    vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
    Bio bih manji čistunac.

    Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
    više sutona posmatrao, na više planina popeo,
    više reka preplivao.

    Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
    jeo manje boba, a više sladoleda,
    imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.

    Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
    proživeo svaki minut svoga života: imao sam,
    jasno, i časaka radosti.

    Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
    težio bih samo dobrim trenucima.
    Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
    od trenova samo; nemoj propuštati sada.

    Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez
    toplomera, termofora,
    kišobrana i padobrana;
    kad bih opet mogao da živim,
    lakši bih putovao.

    Kada bih ponovo mogao da živim,
    s proleća bih počeo bosonog da hodam
    i tako išao do kraja jeseni.
    Više bih se na vrtešci okretao,
    više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
    kad bih život ponovo pred sobom imao.

    Ali, vidite, imam 85 godina, i znam
    Da umirem.


    Horhe Luis Borhes
     
  12. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Slovo o ljubavi

    Ako se volite ljubavlju
    koja buja u samoći, od razdaljine,
    koja je više od sna nego od svesti,
    i po rastanku drhtaćete od miline,
    mognete li se još ikada sresti.
    Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
    sa strahom od sagrešenja,
    koji kao ptica o kavez lomite krila,
    sećaćete se uvek jedno drugom lika.
    I po rastanku
    zamreti vam neće gušena htenja.
    Ako zbog nje patiš od nesanice
    i u ponoć hodaš budan
    po bašti,
    ako te lomi neutoljena želja luda,
    sećanja na nju nikad se nećes spasti.
    Onih s kojima se igramo
    oko vatre,
    a bojimo se da je dodirnemo,
    s kojima idemo kraj ponora
    nezagrljeni i nemi,
    sećaćemo se dugo
    ma i zavoleli zatim druge.
    Ako je želis bezgranično,
    a sediš kraj nje bez glasa
    slušajući bajku koja se u vama rađa,
    svanuću slično,
    pamtićeš je i kad se zima
    pred tobom zabelasa.
    Ako veruješ sedeći uz nju
    da je ljubav maslačkov puhor
    koji svaki dodir moze da strese,
    ako voliš u njoj san i dete,
    ako ti je bez nje pusto i gluho,
    misao na nju budiće te
    i kad se rastanete.
    Zauvek se pamte oni
    s kojima se grlili nismo,
    čije su nam usne ostale nepoznate,
    kojima smo samo s proleća, u snu,
    pisali pismo.
    Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
    među kojima nema spojnog suda
    krvi i krvi vrele,
    a srca im se dozivaju ludo,
    zaboraviti se neće
    ni kad im duše budu posedele.
    Ako vam je ljubav nož u srcu,
    a bojite se taj nož izvući,
    kao da ćete tog časa umreti,
    pamtiće te on, setiće te se
    i umirući.
    Oni zbog kojih srca
    osećamo kao ranu,
    ali ranu zbog koje se jedino živi,
    u sećanje nam banu
    i kad zavolimo druge-
    i osetimo se nesrećni i krivi.


    Desanka Maksimovic
     
  13. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Blaze Koneski

    MAJSKA NOC

    Svu noc je sanjam. Budim se povremeno tek koliko da
    osetim da je zapravo nema, da je realnost nemilosrdno
    prosta i jasna. Nezasticeno je moje srce u ovakvoj noci,
    razgoljeno za patnju. U snu ja s njom razgovaram,
    prilazim joj, ne mogu da savladam prokletu granicu
    izmedju nas - budim se - i osecam neizmernu tugu -
    tesko mi se svila na levoj strani grudi. Ovo je majska,
    kisna noc. Sada se cuje glas ptice iz baste. Poput suza
    kaplje ta pesma. Sapucem njeno ime, sam iznenadjen
    koliko sam zanesen. Ali me samo uzasna, potpuna
    samoca svojim bestelesnim dlanom dodiruje ove noci.
    -------------------------------------------------------------
    Rajner Marija Rilke

    LJUBAVNA PESMA

    Kako da dusu sputam, da se tvoje
    ne takne? Kako, mimo tebe, njom
    da grlim druge stvari i daljine?
    Ah, rado bih je sklonio na koje
    zaboravljeno mesto usred tmine,
    u neki izgubljeni kut, u kom
    nece je tvoje njihati dubine.
    Al' , ipak, sve sto dodirne nas dvoje
    ko gudalo nas neko spaja, koje
    iz dveju struna jedan mami glas.
    Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
    I koji ovo svirac drzi nas?
    O, pesmo slatka.
    ---------------------------------------------------------------

    Sofija De Melo Brejner Anderson

    STRASNO JE VOLETI TE

    Strasno je voleti te na mestu tako krhkom
    kao sto je svet.
    Mucno je voleti te u tom kraju
    punom nesavrsenstva
    Gde nas sve lomi i usutkuje
    Gde nas sve vara i rastavlja.
     
  14. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Gledam te. Ti si, a nisi.
    Ruke su tvoje. A nisu.
    Bar mi pismo napisi
    da vidim po rukopisu.

    Gledam te. Sneg na kosi.
    I korak isti. Drag.
    I vetar pahulje nosi
    i zamece ti trag.

    Gledam te. A sneg sipa.
    I sve te vise znam.
    U sobi mirise lipa.
    Ponoc je. Opet sam.

    - Pero Zubac -
     
  15. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Noc me ta u mladosti stize,
    Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
    Videste li pseto koje covek tera od sebe,
    A ono mu i dalje ruke lize?

    Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
    Kada se osamim zaogrne me ogrtacem snova.
    I mada mi davno rece sve,
    Uvek je za me nova.

    Danima se koljemo kao hijene
    I jedno u drugom vidimo kugu,
    A opet.. izvan te kobne zene
    U mojoj dusi nema mesta za drugu.

    Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
    I vec sam od toga kao mesec zut,
    Pa se opet neobjasnjivo sastanemo
    Da zajedno produžimo put.

    Ne znam vise da li je to ljubav,
    Ili zagonentni culni mrak;
    Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
    O recni brzak.

    (Njemu)
     
  16. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Želja

    Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
    rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
    Probuđena želja talasa u slutnji
    koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

    Šta ako je sve to samo igra čula,
    samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
    Ako s prvim daškom vetrometnih frula
    sve ovo u nama počne da se spira...

    Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
    i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
    Obojena slutnjom strahujem da kročim
    i ne mogu ništa osim da te želim...

    Dragana Konstantinovic
     
  17. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Srcu koje volim

    Dodirni me,
    Bilo gdje i bilo kad.
    Dodirni me samo,
    I bilo što mi tada,
    U trenutku istine uradi.
    Ništa mi ne uskrati.

    Pogriješiti sigurno nećeš,
    Jer sam ti spremna, za uzvrat,
    Čitavu sebe zauvijek dati.

    Ako mi dodirneš srcem srce,
    Molim te, cijelu me onda pozlati.

    ( dahlia )
     
  18. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Ko sam ? Sta sam ?

    Ko sam?
    Sta sam?

    Ja sam samo sanjar,
    ciji pogled gasnde u magli i memli,
    zivio sam usput,ko da sanjam,
    kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

    I tebe sad ljubim po navici ,dete,
    zato sto sam mnoge ljubio,boleciv,
    zato usput,ko sto palim cigarete,
    govorim i sapcem zaljubljene reci.

    "Draga moja","mila","znaj,doveka"
    a u dusi vazda ista pustos zraci;
    ako dirnes strast u covekovu bicu
    istine,bez sumnje,nikad neces naci.

    Zato moja dusa ne zna sto je jeza
    odbijenih zelja ,neshvacene tuge.
    Ti si ,moja gipka,lakonoga brezo,
    stvorena za mene i za mnoge druge.

    Ali ako trazec neku srodnu dusu,
    vezan protiv zelje,utonem u seti,
    nikad necu da te ljubomorom gusim,
    nikad necu tebe grditi ni kleti.

    Ko sam?
    Sta sam?
    Ja sam samo sanjar,
    ciji pogled gasne u magli i memli,
    i volim te usput, ko da sanjam,
    kao mnoge druge na toj zemlji.


    (Sergej Jesenjin)
     
  19. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Dragutin Tadijanovic - Zaljubljena devojcica

    Sad je vrijeme kad on prolazi
    ispod njenih prozora:
    Ona vec stoji skrita iza zastora
    (da je on izvana na spazi).

    Bezbrizan, dok ide pored prozora,
    I ne sluti da za zidom udara
    Zaljubljeno srce.. samo za njega.

    ________________________________

    Nisi uspeo skriti
    Oka
    Drhtaj.
    Nebo u njemu
    Ostalo je vedro.
    Za mene.

    _________________________________

    Izet Sarajlic - Na sve spremna budi

    Na sve spremna budi. U noci nekoj
    kao devojcici pricacu ti bajke i skaske.
    Drugi put cu zazeleti da odem daleko, daleko.
    Do Aljaske.
    Nekad jednostavno necu ti doci
    i na stolu uzalud cekace me tvoje ruke i caj.
    U drustvu s brezama setacu u noci,
    a ti ces misliti da je zauvek prosao nas maj.
    Na sve spremna budi, na smeh i na suze.
    U zivotima nasim mozda tek prvi cin je gotov.
    Da bih bio muzej, ako zelis da budem taj muzej,
    prethodno moram da budem Ljermontov.
    Prethodno moram da napisem stotine ovakvih
    redaka.
    Jer u stihu nista se drugo i ne desava sem ljubavi
    i vere.
    Tako je bilo u doba predaka.
    Tako ce biti i hiljadu godina posle nase,
    posle tvoje i moje ere.
    Pa ipak, na sve spremna budi
    jer zajedno nam je
    i da cekamo i da spavamo.
    Da strahujemo za sunce, za srne, za snove.
    Preostaje nam jos toliko toga a u nasim glavama,
    nazalost, mesta nije samo za stihove.
    Nekad mozda necu ni primetiti bore na tvom licu,
    ni bele epolete snega na tvojim ramenima kad
    udjes s ulice.
    Nekad tvojim kcerkama zaboravicu da ispricam
    Snezanu i Crvenkapicu.
    I cetiri zida nase sobe ucinice ti se kao cetiri
    beznadezna zida tamnice.
    Ponekad pomislices da odumirem, kao drzava.
    Ni Danton, ni Goran, ni Kosevoj Oljeg.
    I to ja, koga si za besmrtnog drzala,
    za najboljeg.
    Na sve spremna budi, na psovke i na madrigale,
    na suze i na pisma sto preklinju i prete,
    ali ruke koje su mi se jednom predale
    te ruke su svete!

    _________________________________________

    Arsen Dedic - To moze samo zena koja ljubi

    To moze samo zena koja ljubi
    traziti malo, poklanjati sve.
    Dani su teski, zagrljaju grubi
    a ona ko nekad vjeruje u sne.

    Vjerna i tiha zna jos da ceka
    kada i ne misle na nju.
    Prolaze dani, ne vraca se rijeka,
    a ona jos uvijek stoji tu.

    To moze samo zena koja ljubi
    pruzati njeznost i zivjeti bez nje.

    ______________________________

    Dragana Konstantinovic - Tebi, ljubavi

    1.

    Volela bih da mogu
    da te prelijem osmehom...
    Da ti u oko pretocim
    ovaj moj iskricav sjaj
    koji kroz osmeh zazivi
    kad ti se spomene ime...
    Da ti stocim jos smelije
    pogled sa jasnim podstrekom
    koji vidi pocetke
    i ne priznaje kraj...

    Kako da ti ga predam?
    Ne postoje te rime...
    Kako sve da prenesem
    kad putevi ne postoje...?
    Nazirem samo drhtaj,
    kao dah, treperav, sneni
    u ono nemusto vreme
    kad noc smenjuje dan...

    I vec mi sve nade streme
    put tog tananog zracka
    koji se niotkud razli
    u niti zute boje...
    I osmeh puce u meni
    poput zrelog maslacka
    i ode nosen necim
    da ti oblije san...


    2.

    Volela bih da mogu
    svu ljubav da ti prenesem,
    taj oblak beskrajne ceznje
    i neznosti i topline...
    Da se duz zlatnih niti
    sva moja ljubav raznese
    i raspline po tebi
    i nastavi da tece...
    Da obavijem ti sve bi'
    najculnije dubine...

    Prizivam bledo vece
    protkano zutim sjajem.
    Da li je ovo vec bilo
    ili ce sve tek da bude?
    Svejedno.
    Ljubav mi tece
    i ja bih samo da dajem
    dok se juce kroz danas
    u isto trajanje slilo.

    Da li ce stici do tebe?
    Ne sumnjam vise ni trena.
    U meni ceznje ima
    da porusi sve planine.
    U meni neznost snena
    jaca od svih morskih plima
    uz nebo ljubavi greje
    i gazi sve daljine.

    Samo se pitam tiho
    dok niti saraju sne:
    hoce li zaista moci
    da ti prenesu sve...?


    3.

    Volela bih da mogu
    da ti dotaknem lice...
    Da te usnama svojim
    toplo osetim zudim...
    Da talasava vatra
    u dubinama mojim
    kroz dodir izroni negde
    gde skupa s tobom postojim...
    I da svojom toplinom
    i tvoju vatru budim...

    Negde u odbljesku zlata
    moj dah se mesa s tvojim.
    Kroz neke zuckaste niti
    osecam tvoju kosu.
    Dok modro, kasno vece
    tvoje mi telo krije,
    pocinjem da postojim
    kroz zlato koje se prosu.

    I nije sve ovo varka.
    Ja sam ti dala sebe,
    svu plam sto iz mene lije,
    vrelinu svakog mog kutka...
    I nije mi vise bitno
    da li sam ja jos ja
    ili postojim kroz tebe
    dok je tog vecnog trenutka...

    Moj pozar obojen zutim...
    Znam da do tebe stize...
    jer s tvojim plamenom sluti,
    zasto mi nisi blize...?


    4.

    Odraz Sunca u meni,
    toplina koja me greje,
    i zudnja i dah sneni
    dok strujimo u jedno...
    I meki odbljesak snova
    sto se treperi i smeje,
    i cini od zajednistva
    sve drugo manje vredno...
    I sve drugo sto saljem
    kroz ove zlatne niti,
    sve ono sto imam
    do cega mi je stalo...
    Nisu dovoljni u biti...
    Ne dopiru istim sjajem...

    Jer:
    koliko god da ti dam,
    jos toga u meni ima...
    koliko god da dajem,
    u meni je jos scvalo...
    koliki god bio zuti sjaj,
    jos veca postoji plima...

    I znam da ti nisam dala dovoljno,
    da je sve to malo...
    _________________
     
  20. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Voleo sam vas; moja ljubav stara
    Jos uvek, mozda, spi u srcu mome.
    Al' zasto ona nemir da vam stvara?
    Ja nisam rad zalostiti vas njome.

    Voleo sam vas nemo, beznadezno,
    Pun strpnje i pun ljubomorne boli,
    Voleo sam vas iskreno i nezno;
    Nek' Bog da, tako drugi da vas voli.

    Puskin
     
  21. Vedrana

    Vedrana Samo registrovan

    Učlanjen(a):
    19.01.2010
    Poruka:
    1.862
    Sviđa im se:
    4
    Trofej poeni:
    0
    Odgovor

    Pobrala sam spokojno reci tvoje plahe
    i pune nekakvog bola,
    jer znam, neces otici u monahe,
    kao sto zbog neceg kaza.
    O, veruj mi, bice i drugih staza
    kojima ces pobeci od mene ti.

    Pomisli samo kako mene nije ni bilo;
    kako sam ja samu sebe izumela
    samo da bi me ti voleo,
    samo da bih umela
    biti san tvoj o meni,
    tvoj san koji me je gorko boleo.

    Ili poveruj jednog dana
    kako mi dusa smeta
    da imam duse,
    kako mi srce smeta
    da te volim celim srca toplim dnom.
    Pomisli kako sam ja stkana
    od nadopunjavanja zivota snom.

    Pomisli sve sto ti je uteha.
    Poveruj kako sam ja kriva
    sto u meni jos pre rodjenja,
    pre detinjstva i pre mladosti
    gori bolna i ziva
    strast da svoje i tudje radosti
    pretvaram u bol.

    Ili pomisli, da je i moglo biti
    sve za cim tvoja pesma zali,
    bilo bi tek za dah casa,
    pa vecnost celu opet ne bi znali
    jedno o drugom;
    unepovrat i nista ipak bi moralo
    sve da utalasa.

    Pomisli, izgubicemo se u noc
    kao pesme tvoje odjek tuzni
    u moj kraj;
    i znaj, i san i covek
    i bol i sreca prolazna da je;
    i da nista nema toliku moc
    da vecno traje.

    Ili, kada gorku ovu
    od mene dobijes vest,
    pomisli da je isti ceo svet,
    i bolnu o meni svest
    uzberi kao otrovan cvet
    i baci je na drum.

    I pomisli ponovo
    kako mene nije ni bilo,
    kako sam ja samu sebe izumela
    samo da bi me ti voleo,
    samo da bih umela
    biti san tvoj o meni,
    tvoj san koji me je gorko boleo.

    _____________________________

    Predosecanje


    Poznala sam te kad sneg se topi
    topi,i duva vetar mlak
    blizina proleca dusu mi opi,
    opi, pa zudno udisah zrak.
    S neznoscu gledah stopa ti trag,
    trag po snegu belom,
    i znadoh da ces biti mi drag
    drag u zivotu celom.
    Poznala sam te u zvonak dan
    dan pijan,svez i mek.
    cinja mi se vec davno znan,
    znan kad te poznadoh tek

    S neznoscu gledah stopa ti trag
    trag na snegu belom
    i znadoh da ces biti mi drag
    drag u zivotu celom

    Poznala sam te kad kopni led
    led,dok se budi proletnji dah
    kad dan je cas rumen,cas setan, bled,
    kad sretno se i tuzno u isti mah.

    S neznoscu gledah stopa ti trag,
    trag po snegu belom
    i znadoh da ces biti mi drag,
    drag u zivotu celom.


    Desanka Maksimovic